spc Архиве | Page 4 of 6 | Кикиндски портал

Православни верници обележавају Духовски уторак

Aleksandra Djuran June 10, 2025

Духовски уторак, који се обележава два дана након празника Педесетнице, дубоко је укорењен у православној традицији и представља наставак слављења Светог Духа – трећег лица Свете Тројице, равноправног са Оцем и Сином.

Овај дан у црквеном календару није нарочито познат широј јавности, али носи дубоку духовну поруку и прожет је молитвом.

Духовски уторак је својеврсни продужетак празника, дан када се у црквама служе свете литургије и верници се још једном моле Светоме Духу, захваљујући Му на просветљењу и снази коју даје верујућима. То је и дан тишег слављења, када се куће не ките као на Духове, али се молитве изговарају са истим жаром.

Духовски уторак подсећа да вера није само у великим празницима, већ и у тихим данима између – када срце куца у складу са молитвом, а душа се смирује у вери.

Православни верници обележавају Духове, један од три најважнија празника

Aleksandra Djuran June 8, 2025

Од 8. до 10. јуна хришћани широм света славе празник Силаска Светог Духа на апостоле, познат и као Духови, Педесетница, Тројица или Тројчиндан.

Овај важан хришћански празник пада тачно 50. дан након Ускрса и обележава се три дана, уз богате црквене обреде и народне обичаје. Духови су један од три најважнија празника у хришћанству, поред Божића и Ускрса.

Духови су покретни празник који се сваке године слави 50 дана након Ускрса и десет дана после Спасовдана (Вазнесења Господњег). Прослава траје три дана и прати је низ верских и народних обичаја, који симболизују заштиту породице, здравље и напредак.

На први дан Духова, у црквама се током Свете литургије уносе свеже гранчице липе, трава и цвеће, од којих верници праве венчиће. Ови венчићи, који се плету у цркви, сматрају се благословеним и верује се да доносе здравље, срећу и заштиту укућанима. Венчићи се чувају уз икону до следеће Педесетнице, а често се носе и онима који не могу да присуствују литургији.

Освештана вода, која се такође дели на Духове, користи се за благослов и исцељење болесних, док се молитве упућују за опрост грехова и духовно прочишћење.

Данас је Ђурђевдан једна од најчешћих слава код Срба

Aleksandra Djuran May 6, 2025

Српска православна црква данас слави Светог Георгија, једног од девет великомученика и првих страдалника за хришћанску веру, а Ђурђевдан је једна од најчешћих слава код Срба.

Према предању овај светитељ заштитник професија, организација и болесника, рођен је између 275 и 280. године у малоазијској области Кападокији, у богатој и угледној хришћанској породици.

Приказ Светог Георгија који убија аждају, симбол паганства, заснован је на популарној легенди хришћанске митологије – Георгије и Аждаја.

Ђурђевдан је у српском народу празник са највише обичаја. Обичај је да се плету венчићи од лековитих трава који се бацају у текућу воду. Верује се да венчић укућанима доноси здравље, а пољу берићет.

Ако је на Ђурђевдан ведро време, биће плодна година, каже старо веровање, а ако пада киша, предстоји сушно лето.

Према народним песмама, на Ђурђевдан су се састајали и хајдуци, па је тако Ђурђевдан хајдучки састанак.

Српска православна црква га слави два пута годишње. Главни празник је Ђурђевдан и празнује се 6. маја по грегоријанском календару (23. априла по црквеном календару), а други је пренос моштију и обнављање Храма Светог Георгија – Ђурђиц, који се слави 16. новембра (3. новембра по црквеном календару).

zadusnice-svece-paljenje-foto-rojters-1426501417-626049

Побусани понедељак, дан посвећен прецима: Уређење вечних кућа на мали Ускрс

Aleksandra Djuran April 26, 2025

Побусани понедељак увек пада првог понедељка после Томине недеље, и за тај дан се на гроб износе свеже обојена црвена јаја сачувана од Васкрса.

Побусани понедељак је дан посвећен мртвима и ове године се обележава 28. априла. Назива се још и Ускрс за мртве или Ускрс покојника, а тог дана се „побусавају“ гробне хумке односно на њих се сади бусење зелене траве и носе фарбана ускршња јаја припремљена посебно за душе покојника. Протојереј Мирослав Бубало истиче да је важно да се на овај дан посвети пажња изгледима гробова предака.

-Попут старања о телесним неопходно је старати се и о духовним потребама сваког човека. Брига свих нас о покојницима не сме да престане и остаје, не само у домену спомињања, него се стављања акцент и на молитвено сећање. Ово је време и да се постарамо за гробове наших најмилијих. На жалост, дошли смо у ситуацију да се о гробовима, старим 60 године, нико не стара. Они су запуштени и заборављени. Зуб времена учини своје тако да се они уруше, а и коров који расте је узео примат. Иако ти преци имају живе наследнике долазимо у ситуацију из таквих гробова вадимо дрвеће пречника 20 центиметара. Посебна је част да неко има гроб чукундеде јер је то знак да лоза траје минимално 120 година – каже протојереј Бубало.

Наш саговорник додаје да свако од нас треба да се запита шта ће бити са нама када дођемо у исту ситуацију.

-Имамо Кикинђане који су нас задужили попут Ђоке Радака, Меланије Гаичић, Душана Васиљева који немају потомке. Сви морамо да се старамо о њиховим гробовима, али и да их спомињемо на дане, какав је побусани понедељак. Сваке суботе читамо молитве, јер је то дан посвећен душама упокојених – појаснио је наш саговорник.

Свештеник Бубало напомиње и да се највећа пажња уређењу гробова посвети управо после Ускрса. Већ од среде, четвртка многи започињу са чишћењем и сређивањем.

-На побусани понедељак наша гробља буду пуна. Мало је запуштених гробова, али их има и апелујем на нашу свест, веру, одговорност, љубав да водимо рачуна о својим гробљима. То су света места, места која су била азил, третирају се као сакрална места. Смисао страдања Христовог је управо то јединство тела и духа по Васкрсењу – закључио је наш саговорник.

На гробље се носе јаја бојена у црвену боју на Велики петак, а потом се деле сиротињи. У појединим крајевима Србије се излази на гробље као на Задушнице, односно уређују се гробови, пале свеће, држе се парастоси и помени.

Српска православна црква води рачуна и Железничком, старом Мокринском и Мелином гробљу.

СЛОВО ЗАКОНА

Законска регулатива је неумољива. Из шездесетих година прошлог века постоји Уредба која дефинише да оно гробно место, за које истекне рок закупа од 10 година, и нико не уплати продужетак закупа, онај ко управља гробљем има право да демонтира споменик, а земне остатке одложи у заједничку гробницу. У том случају гроб се издаје другом закупцу.
-Ми избегавамо да радимо ово. Само у случају великог проблема попут депоније смећа, урушавања или пак угрожавања безбедности оних који долазе, ми издајемо гробно место другом уз услов да се сви земни остаци на које се наиђе сахране на том месту – појаснио је протојереј Мирослав Бубало.

А.Ђ.

Васкрсним понедељком почиње Светла недеља

Aleksandra Djuran April 21, 2025

Српска православна црква данас прославља Васкрсни понедељак, други дан Васкрса којим почиње Светла недеља.

На Васкрсни понедељак се настављају гозбе и весеља, на којима се угошћавају рођаци, кумови, комшије и пријатељи.

То је време када се окупља родбина и из удаљенијих крајева, а у многим местима се организују литије, укључујући и манастир Хиландар.

У Србији, претежно у војвођанским селима, задржао се обичај поливања девојака на Васкрсни понедељак, када млади момци обилазе фијакерима или каруцама девојке у селу и са собом воде тамбураше или сами свирају, али носе кантицу или ћуп помоћу којег ће полити девојку.

Симболично, поливање водом представља спирање пређашњих девојачких греха, а то такође подсећа и на то како је Исус својим апостолима опрао ноге. Поред тога, сматрало се да што више неки момак полије девојку, значи да је већа шанса да ће је запросити. Након тога, девојка их служи фарбаним јајима, колачима и вином, а понекад заигра с њима и коло.

Почела пета, Глува, недеља Васкршњег поста

Aleksandra Djuran March 31, 2025

Пета недеља Васкршњег поста, позната у народу као Глува недеља, заузима посебно место у богослужбеном и духовном животу православних верника.

Ове године, Глува недеља се обележава 31. марта, и долази као позив на дубље повлачење у молитву, сабраност и духовни мир – јер се налазимо у самој сржи Светог и Великог поста.

Назив Глува потиче из народног веровања и праксе да се у овој седмици не певају песме, не игра, не свира, нити се упуштамо у тешке и бучне послове. Чак се ни стока не тера на пашу, нити се путује, јер се веровало да је ово време када духовна борба постаје најинтензивнија и да се тишина тражи не само споља, већ и у срцу.

У времену које непрестано бруји, Глувна недеља нас враћа себи – тишини душе, тишини речи, тишини покрета. То је недеља када нас Црква нежно али одлучно подсећа: приближава се Васкрс, зато очистимо срце тишином, како би га благодат могла испунити.

У овој недељи се не раде велики послови, не одлази на пут, не гони стока на пашу, не гради ништа. Каже се да се не свира, не игра и не пева, па назив Глува и одатле долази.

Православни верници обележавају Младенце

Aleksandra Djuran March 22, 2025

Српска православна црква данас слави празник Светих четрдесет мученика, празник у народу познатији као Младенци.

Овим празником се чува успомена на четрдесет Мученика Севастијских, који су за Христову веру пострадали 320. године.

Младенце према обичајима славе супружници у првој години брака, они који су се венчали после 22. марта претходне године.

Гости на овај дан младенцима доносе поклоне који би требало да олакшају свакодневни живот новим супружницима. Према обичају младе домаћице дочекују госте колачићима, такозваним “младенчићима”. Колачићи симболизују дуг, срећан и сладак живот.

У појединим деловима земље, младенчићи се месе у свакој кући. Младенци увек падају у време Часног поста.

Српска православна црква обележава Велике, зимске, задушнице

Aleksandra Djuran February 22, 2025

Српска православна црква и верници обележавају данас Велике, зимске, задушнице као знак сећања на све преминуле.

Посећују се гробља и прислужују свеће на гробовима најближих и у храмовима.

На дан задушница иде се у цркву, где се служи Света литургија и парастос на којем свештеник вином прелива жито, а после службе иде се до гробова покојника. На гробовима се прислужују свеће, а свештеник служи кратки обред и окади гробове.

На Задушнице треба отићи на службу у цркву, обићи гробове, прелити их вином, уредити и окитити цвећем и упалити свеће.

Они који нису у могућности да оду на гробља због удаљености, треба да иду до најближег храма и да ту обаве помен за своје упокојене.

Тог дана се посебно обраћа пажња на делење милостиње – обавезно се сваком просијаку кога сретнемо удели милостиња и да део хране коју смо понели.

Српска православна црква обележава Задушнице четири пута годишње и тада се посебно молимо за покој душа преминулих.

Нова година по јулијанском календару вечерас се дочекује широм Србије

Aleksandra Djuran January 13, 2025

Православна Нова година назива се још и Мали Божић, а поклапа се и са црквеним празницима Обрезање Господа Исуса Христа и крсном славом Свети Василије Велики. Тог дана једе се глава божићне печенице, а то је најчешће глава јагњета или прасета, а домаћице месе новогодишњу чесницу, „василицу“.

Црква испраћа стару и дочекује нову годину на духовни начин, молитвама и богослужењима, али и благосиља све пристојне прославе, подсећајући да се у бројним црквеним домовима обележава овај значајан празник.

Тога дана у неким крајевима Србије спаљују се остаци бадњака, а поред „василицу“ месе се и крофне у које се, као и за Божић, ставља новчић. Такође, верује се да, поред богате трпезе, на овај дан у кућу треба унети неку нову ствар, купљену тог дана, како би кућа и укућани током целе године имали напретка.

(ВИДЕО) У храму Светог Николе: Николи златник, Андреи и Мићи сребрењак

Aleksandra Djuran January 7, 2025

Велики број верника окупио се у цркви Светог Николе на Божићној литургији. Након причешћа освештана је и ломљена је чесница која је даривана окупљенима.

Протојереј Мирослав Бубало честитао је Божић поздравом мир Божији, Христос се роди.

-Христос се рађа славите, Христос с небеса долази, каже песма и то је разлог што славимо јер нисмо више робови, како стоји у посланици апостола Павла, него смо деца Божија, Христовим усиновљењем – рекао је свештеник Бубало.

Чесница, пречника 1,7 метара направљена је у пекари „Мркшићеви салаши“ у Српском Итебеју. У њој је било пет новчића златник и сребрењака и према народном веровању онај ко их пронађе биће срећан читаве године. Најсјанији новчић добио је Никола Сивчев (27) из Кикинде.

-Долазим читаву деценију на Божићну литургију. Увек узмем чесницу и ово је први пут да сам извукао новчић и то златник. Много ми значи и веома сам срећан и сигуран сам да ће ова година за мене бити пуна успеха – истакао је Никола Сивчев.

Један од сребрењака је припао Кикинђанки Андреи Тунић (25).

-Сваке године долазим на Литургију за Божић. Добила сам сребрењак и први пут да сам извукла новчић. Ове године завршила сам факултет тако да се надам да ће ми ово донети срећу у даљем животу – додала је Андреа Тунић.

Суграђанин Мићо Тегелтија први пут је присуствовао Литургији у храму.

-У чесници сам пронашао сребрењак. Верујем да ће и донети срећу – казао је Тегелтија.

Божићној литургији присуствовали су градоначелник Младен Богдан, народни посланик Миленко Јованов, заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски, председник Скупштине града Душан Попесков чланице Градског већа Маријана Мирков и Мелита Гомбар, као и помоћник покрајинског секретара за пољопривреду, шумарство и водопривреду Золтан Тот.

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Kikindski portal (@portalkikindski)

-Желим да нам Божић донесе благостање, мир и љубав у наш град и наше домове. Више него икад потребно је да будемо јединствени, да смо заједно, да имамо снаге и помажемо једни друге како би све што желимо и постигли. Свима нама нека од Божића до Божића, свака година буде просперитетнија, боља и успешнија – навео је први човек града.

Божићна литургија служена је и у Храму Светих Козме и Дамјана, а дељена је и чесница.

A.Ђ.