Pobusani ponedeljak uvek pada prvog ponedeljka posle Tomine nedelje, i za taj dan se na grob iznose sveže obojena crvena jaja sačuvana od Vaskrsa.
Pobusani ponedeljak je dan posvećen mrtvima i ove godine se obeležava 28. aprila. Naziva se još i Uskrs za mrtve ili Uskrs pokojnika, a tog dana se „pobusavaju“ grobne humke odnosno na njih se sadi busenje zelene trave i nose farbana uskršnja jaja pripremljena posebno za duše pokojnika. Protojerej Miroslav Bubalo ističe da je važno da se na ovaj dan posveti pažnja izgledima grobova predaka.
-Poput staranja o telesnim neophodno je starati se i o duhovnim potrebama svakog čoveka. Briga svih nas o pokojnicima ne sme da prestane i ostaje, ne samo u domenu spominjanja, nego se stavljanja akcent i na molitveno sećanje. Ovo je vreme i da se postaramo za grobove naših najmilijih. Na žalost, došli smo u situaciju da se o grobovima, starim 60 godine, niko ne stara. Oni su zapušteni i zaboravljeni. Zub vremena učini svoje tako da se oni uruše, a i korov koji raste je uzeo primat. Iako ti preci imaju žive naslednike dolazimo u situaciju iz takvih grobova vadimo drveće prečnika 20 centimetara. Posebna je čast da neko ima grob čukundede jer je to znak da loza traje minimalno 120 godina – kaže protojerej Bubalo.
Naš sagovornik dodaje da svako od nas treba da se zapita šta će biti sa nama kada dođemo u istu situaciju.
-Imamo Kikinđane koji su nas zadužili poput Đoke Radaka, Melanije Gaičić, Dušana Vasiljeva koji nemaju potomke. Svi moramo da se staramo o njihovim grobovima, ali i da ih spominjemo na dane, kakav je pobusani ponedeljak. Svake subote čitamo molitve, jer je to dan posvećen dušama upokojenih – pojasnio je naš sagovornik.
Sveštenik Bubalo napominje i da se najveća pažnja uređenju grobova posveti upravo posle Uskrsa. Već od srede, četvrtka mnogi započinju sa čišćenjem i sređivanjem.
-Na pobusani ponedeljak naša groblja budu puna. Malo je zapuštenih grobova, ali ih ima i apelujem na našu svest, veru, odgovornost, ljubav da vodimo računa o svojim grobljima. To su sveta mesta, mesta koja su bila azil, tretiraju se kao sakralna mesta. Smisao stradanja Hristovog je upravo to jedinstvo tela i duha po Vaskrsenju – zaključio je naš sagovornik.
Na groblje se nose jaja bojena u crvenu boju na Veliki petak, a potom se dele sirotinji. U pojedinim krajevima Srbije se izlazi na groblje kao na Zadušnice, odnosno uređuju se grobovi, pale sveće, drže se parastosi i pomeni.
Srpska pravoslavna crkva vodi računa i Železničkom, starom Mokrinskom i Melinom groblju.
SLOVO ZAKONA
Zakonska regulativa je neumoljiva. Iz šezdesetih godina prošlog veka postoji Uredba koja definiše da ono grobno mesto, za koje istekne rok zakupa od 10 godina, i niko ne uplati produžetak zakupa, onaj ko upravlja grobljem ima pravo da demontira spomenik, a zemne ostatke odloži u zajedničku grobnicu. U tom slučaju grob se izdaje drugom zakupcu.
-Mi izbegavamo da radimo ovo. Samo u slučaju velikog problema poput deponije smeća, urušavanja ili pak ugrožavanja bezbednosti onih koji dolaze, mi izdajemo grobno mesto drugom uz uslov da se svi zemni ostaci na koje se naiđe sahrane na tom mestu – pojasnio je protojerej Miroslav Bubalo.
A.Đ.
