spc

sveti-luka

Српска православна црква и њени верници данас обележавају Светог Луку. Јеванђелиста Лука, био је један од четворице апостола. По занимању лекар, био је изузетно образован, са великим даром за сликарство.

Он је насликао три иконе Богородице са Христом које су постале узор свим каснијим иконама мајке Божије, па се сматра оснивачем хришћанског иконописа.

Празник је у нашем народу познат као Лучиндан и честа је крсна слава. Обично се каже: „иде Лука-ето вука“ или „свети Лука снег до кука“, најављујући зиму и снегове.

Као свог заштитника славе га и образовне установе. Поштује се и као заштитник медицине и фармације, болница и апотека, лекара, фармацеута и болесника.

sveta-petka

Православни верници 27. октобра обележавају празник посвећен Светој Петки, једној од најпоштованијих светитељки на Балкану.

Рођена је у 10. веку у месту Епиват, у близини данашњег Истанбула, и још као девојчица одлучила је да свој живот посвети Богу и помагању другима. Након година проведених у молитви и испосничком животу, прославила се као чудотворка и заштитница женa, болесних, сиромашних и немоћних.

Њене мошти данас се чувају у румунском граду Јашију, док се у Београду, на Калемегдану, налази капела подигнута изнад извора који се сматра лековитим и посвећен је управо Светој Петки.

Празник Петковдан један је од најраширенијих у Србији, а бројни обичаји и веровања сведоче о дубоком поштовању које народ има према овој светитељки.

У народу се верује да се на Петковдан не ваља бавити тешким пословима, шити, прати веш или месити хлеб. Сматра се да дан треба провести у миру и молитви, јер је, како кажу стари, највећи грех тог дана заборавити на молитву и захвалност. Верници се Светој Петки моле за здравље, породични мир и заштиту од болести, а многи тог дана одлазе на изворе и у цркве посвећене њеном имену да се помоле и запале свећу.

Празник Свете Петке подсећа да су молитва, вера и доброта најважнији дарови које можемо понудити себи и другима.

111535-339767-jesenji-krstovdan-ff-f

Српска православна црква и верници прослављају јесењи Крстовдан. Верници се током данашњег дана придржавају поста, а бере се и посвећује босиљак.

По народном веровању, ако је на Крстовдан облачно, зима ће бити богата снегом, а ако нема падавина наредна година биће сушна.

Док за многе друге празнике који су обележени црвеним словом важи да не треба сређивати кућу, усисавати и радити друге сличне послове, на Крстовдан је обрнуто. На данашњи дан је добро средити кућу и тако је припремити за зиму. У супротном, верује се да ће вам целе године све “ићи наопако”.

За људе рођене на овај дан верује се да на својим нејаким плећима носе сенку Часног крста и да су зато пред Богом посебно одговорни за своје поступке.

У свим селима исплаћују се људи који чувају поља од Ђурђевдана до Крстовдана и који терају птице и наплаћују се глобе од оних чија стока прави штете на туђим њивама. Исплаћује се онолико колико је договорено ο Ђурђевдану.

 

usekovanje-1

Српска православна црква данас обележава Усековање главе Светог Јована Крститеља. На овај дан је убијен претходник Исуса Христа, познат и као Јован Претеча који је, пошто је крстио Исуса у Светој реци Јордан, постао Свети Јован Крститељ.

Верници 11. септембра посте строго на води и дан проводе у молитвама. По народном веровању, на Усековање главе Светог Јована Крститеља не би требало јести ни пити ништа што је црвене боје, у знак поштовања на невино проливену крв великог пророка којег су красили поштење, морална чистота и покајање.

Верује се, такође, да свакога ко се буде оглушио о пост на дан усековања у наредних годину дана заобилазити правда, те да ће због непоштовања Светог Јована Крститеља бити на мети непоштених.

preobrazenje

Српска православна црква и њени верници данас славе Преображење Господње, један од највећих празника у години. Овај дан је и слава села у Иђошу.

Празник је посвећен сећању на догађај Христовог преображења на гори Тавор, када он најављује своје потоње страдање и славу. То је непокретни празник и сваке године се обележава 19. августа.

У народу се каже да од тог дана природа почиње да се мења врућине полако попуштају, ноћи постају хладније, река је све хладнија, а лишће почиње да жути и опада.

Према распрострањеном веровању, на Преображење не ваља преко дана спавати, јер ко тог дана одспава, преобразиће се, па ће целе године бити поспан, а сматра се и да на овај празник није добро плакати јер ће тај плач прећи у навику. Верује се да се, уочи празника, на небу отварају “Божја врата” на којима се појављује сам Господ и испуњава жеље.

Према народном предању, почињу да се преображавају и гора и вода, најављујући скору јесен.

У црквама, на крају светих литургија, освештава се грожђе и дели народу, у знак захвалности Богу на плодовима које даје земља, а у крајевима где нема грожђа, друго воће.

Ако је на Преображење лепо време, наредне године неће бити добра летина, ако је дан облачан или кишовит очекује се плодна година.

sveti-stefan-i

Српска православна црква и верници обележава пренос моштију Светог архиђакона Стефана, у народу познатијег као Свети Стеван Летњи или Стеван Ветровити. За разлику од зимског празника посвећеног овом светитељу, који се слави 9. јануара, летњи дан има посебан значај, нарочито међу онима који живе у складу с природом.

У народном предању, Свети Стефан Летњи поштује се као заштитник од ветрова. Верује се да ветар који дуне на овај дан може донети несрећу, одувати сено, сламу, па чак и изазвати болести. Зато се на овај дан ветар избегава и не гледа у правцу одакле дува, а многи избегавају радове на пољима и у шталама.

На дан Светог Стефана Летњег, многе породице се придржавају обичаја који се преносе с колена на колено. У неким крајевима се не износи ништа из куће, не премешта сено ни слама, а деца се уче да поштују ветар као силу коју не треба изазивати. Многи верују да, уколико се овај дан обележи с поштовањем, Стеван Ветровити ће чувати кућу и имање током целе године.

Sveti-Pantelejmon

Српска православна црква (СПЦ) данас слави и обележава светог великомученика Пантелејмона. Пантелејмон значи свемилостиви.

Верује се да је заштитник свих који много путују, односно оних којима је “друм други дом”. Свети Пантелејмон родом је из Никомидије, данашњи град Измиту у Турској, од мајке хришћанке и оца незнабошца.

Свети Пантелејмон сматра се већ скоро 2.000 година заштитником медицине и фармације.
Верује се да ће сваки рад свети Пантелија благосиљати и учинити успешним, а ваља се да се данас крене и на велики пут. Спада у огњене свеце, као и Свети Илија и Огњена Марија.

sveta-petka

Света Петка празнује се 27. октобра, а пренос њених моштију из Бугарске у Србију обележава се данас 8. августа.

Празник Трнове Петке спада у непокретне, сваке године слави се 8. августа по грегоријанском или 26. јула по јулијанском календару.

Тај дан се веома поштује у српском народу, и ако није заповедни празник (црвено слово). Понегде се прослављају и заветине и манастирске славе.

На Трнову Петку, која је женски празник, жене не би требало да месе, кувају, перу веш, износе пепео или раде било који посао у кући како не би навукле гнев светитељке. Према народном веровању на празник Трнове Петке не ради се, да током године не би трнуле руке. Девојке, верује се, треба да беру цвеће и њиме ките куће како би у домовима владала слога и мир. Девојчицама се облаче нове хаљинице како би их у наредној години пратила срећа.

Kosovka-devojka-Uros-Predic

Видовдан је српски национални и верски празник који се обележава 28. јуна. Српска православна црква га обележава као дан сећања на кнеза Лазара и српске мученике који су пали у Косовској бици против Османског царства 1389.године.

Значај Видовдана за српски народ проистиче из историјских догађаја који су везани за тај датум. Од свих је најзначајнији Косовски бој, страдање кнеза Лазара (1371—1389) и пропаст Српског царства, па се тог дана, поред светог Амоса, од почетка 20. века слави и црквени празник Светог великомученика кнеза Лазара и светих српских мученика.

Видовдан представља Дан жалости, па је српски народ задржао обичај да се на тај дан не игра и не пева, те да се зауставе сви велики послови За Видовдан се у црквама обављају помени за све пострадале у ратовима. Видовдан је државни празник у Републици Србији који се обележав радно и представља сећање на погинуле у свим ратовима. Пре Другог светског рата, Видовдан је био последњи дан школске године.

film-crkva

У Народном позоришту, сутра, 27. јуна у 20 часова, биће одржана хуманитарна пројекција филма „Љубав твоја и непослушност моја“.  Аутор филма је Лука Ђурапчевић, а догађај организује Православна црквена општина у Кикинди. Прикупљена средства биће уплаћена вишечланим породицама које живе на Косову и Метохији и манастирима у овој српској покрајини.

У 60 минута колико филм траје, гледаоци ће моћи да виде и чују занимљиву причу и  снажну поруку о слози. Направљена је паралела између улице, ноћног живота, навијачке трибине (и свега што трибина носи са акцентом на међусобне поделе и насиље које је више пута довело до трагичних последица), живота на западу који многи идеализују и са друге стране Литургијског живота у заједници са Христом као крајњег циља сваког човека.

А.Ђ.

error: Content is protected !!