spc Arhive | Page 3 of 6 | Kikindski portal

Pravoslavni vernici obeležavaju Svetog Luku

Aleksandra Djuran October 31, 2025

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Svetog Luku. Jevanđelista Luka, bio je jedan od četvorice apostola. Po zanimanju lekar, bio je izuzetno obrazovan, sa velikim darom za slikarstvo.

On je naslikao tri ikone Bogorodice sa Hristom koje su postale uzor svim kasnijim ikonama majke Božije, pa se smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa.

Praznik je u našem narodu poznat kao Lučindan i česta je krsna slava. Obično se kaže: „ide Luka-eto vuka“ ili „sveti Luka sneg do kuka“, najavljujući zimu i snegove.

Kao svog zaštitnika slave ga i obrazovne ustanove. Poštuje se i kao zaštitnik medicine i farmacije, bolnica i apoteka, lekara, farmaceuta i bolesnika.

Danas slavimo Petkovdan – dan kada svaka iskrena molitva ima posebnu snagu

Redakcija Kikindski October 27, 2025

Pravoslavni vernici 27. oktobra obeležavaju praznik posvećen Svetoj Petki, jednoj od najpoštovanijih svetiteljki na Balkanu.

Rođena je u 10. veku u mestu Epivat, u blizini današnjeg Istanbula, i još kao devojčica odlučila je da svoj život posveti Bogu i pomaganju drugima. Nakon godina provedenih u molitvi i isposničkom životu, proslavila se kao čudotvorka i zaštitnica žena, bolesnih, siromašnih i nemoćnih.

Njene mošti danas se čuvaju u rumunskom gradu Jašiju, dok se u Beogradu, na Kalemegdanu, nalazi kapela podignuta iznad izvora koji se smatra lekovitim i posvećen je upravo Svetoj Petki.

Praznik Petkovdan jedan je od najraširenijih u Srbiji, a brojni običaji i verovanja svedoče o dubokom poštovanju koje narod ima prema ovoj svetiteljki.

U narodu se veruje da se na Petkovdan ne valja baviti teškim poslovima, šiti, prati veš ili mesiti hleb. Smatra se da dan treba provesti u miru i molitvi, jer je, kako kažu stari, najveći greh tog dana zaboraviti na molitvu i zahvalnost. Vernici se Svetoj Petki mole za zdravlje, porodični mir i zaštitu od bolesti, a mnogi tog dana odlaze na izvore i u crkve posvećene njenom imenu da se pomole i zapale sveću.

Praznik Svete Petke podseća da su molitva, vera i dobrota najvažniji darovi koje možemo ponuditi sebi i drugima.

Srpska pravoslavna crkva i vernici proslavljaju jesenji Krstovdan

Aleksandra Djuran September 27, 2025

Srpska pravoslavna crkva i vernici proslavljaju jesenji Krstovdan. Vernici se tokom današnjeg dana pridržavaju posta, a bere se i posvećuje bosiljak.

Po narodnom verovanju, ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako nema padavina naredna godina biće sušna.

Dok za mnoge druge praznike koji su obeleženi crvenim slovom važi da ne treba sređivati kuću, usisavati i raditi druge slične poslove, na Krstovdan je obrnuto. Na današnji dan je dobro srediti kuću i tako je pripremiti za zimu. U suprotnom, veruje se da će vam cele godine sve “ići naopako”.

Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.

U svim selima isplaćuju se ljudi koji čuvaju polja od Đurđevdana do Krstovdana i koji teraju ptice i naplaćuju se globe od onih čija stoka pravi štete na tuđim njivama. Isplaćuje se onoliko koliko je dogovoreno ο Đurđevdanu.

Pravoslavni vernici obležavaju Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja

Aleksandra Djuran September 11, 2025

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja. Na ovaj dan je ubijen prethodnik Isusa Hrista, poznat i kao Jovan Preteča koji je, pošto je krstio Isusa u Svetoj reci Jordan, postao Sveti Jovan Krstitelj.

Vernici 11. septembra poste strogo na vodi i dan provode u molitvama. Po narodnom verovanju, na Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja ne bi trebalo jesti ni piti ništa što je crvene boje, u znak poštovanja na nevino prolivenu krv velikog proroka kojeg su krasili poštenje, moralna čistota i pokajanje.

Veruje se, takođe, da svakoga ko se bude oglušio o post na dan usekovanja u narednih godinu dana zaobilaziti pravda, te da će zbog nepoštovanja Svetog Jovana Krstitelja biti na meti nepoštenih.

Pravoslavni vernici obeležavaju Preobraženje Gospodnje, jedan od najvećih praznika u godini

Aleksandra Djuran August 19, 2025

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Preobraženje Gospodnje, jedan od najvećih praznika u godini. Ovaj dan je i slava sela u Iđošu.

Praznik je posvećen sećanju na događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor, kada on najavljuje svoje potonje stradanje i slavu. To je nepokretni praznik i svake godine se obeležava 19. avgusta.

U narodu se kaže da od tog dana priroda počinje da se menja vrućine polako popuštaju, noći postaju hladnije, reka je sve hladnija, a lišće počinje da žuti i opada.

Prema rasprostranjenom verovanju, na Preobraženje ne valja preko dana spavati, jer ko tog dana odspava, preobraziće se, pa će cele godine biti pospan, a smatra se i da na ovaj praznik nije dobro plakati jer će taj plač preći u naviku. Veruje se da se, uoči praznika, na nebu otvaraju “Božja vrata” na kojima se pojavljuje sam Gospod i ispunjava želje.

Prema narodnom predanju, počinju da se preobražavaju i gora i voda, najavljujući skoru jesen.

U crkvama, na kraju svetih liturgija, osveštava se grožđe i deli narodu, u znak zahvalnosti Bogu na plodovima koje daje zemlja, a u krajevima gde nema grožđa, drugo voće.

Ako je na Preobraženje lepo vreme, naredne godine neće biti dobra letina, ako je dan oblačan ili kišovit očekuje se plodna godina.

Pravoslavni vernici obeležavaju letnjeg Svetog Stefana

Aleksandra Djuran August 15, 2025

Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležava prenos moštiju Svetog arhiđakona Stefana, u narodu poznatijeg kao Sveti Stevan Letnji ili Stevan Vetroviti. Za razliku od zimskog praznika posvećenog ovom svetitelju, koji se slavi 9. januara, letnji dan ima poseban značaj, naročito među onima koji žive u skladu s prirodom.

U narodnom predanju, Sveti Stefan Letnji poštuje se kao zaštitnik od vetrova. Veruje se da vetar koji dune na ovaj dan može doneti nesreću, oduvati seno, slamu, pa čak i izazvati bolesti. Zato se na ovaj dan vetar izbegava i ne gleda u pravcu odakle duva, a mnogi izbegavaju radove na poljima i u štalama.

Na dan Svetog Stefana Letnjeg, mnoge porodice se pridržavaju običaja koji se prenose s kolena na koleno. U nekim krajevima se ne iznosi ništa iz kuće, ne premešta seno ni slama, a deca se uče da poštuju vetar kao silu koju ne treba izazivati. Mnogi veruju da, ukoliko se ovaj dan obeleži s poštovanjem, Stevan Vetroviti će čuvati kuću i imanje tokom cele godine.

Pravoslavni vernici obeležavaju Svetog Pantelejmona

Aleksandra Djuran August 9, 2025

Srpska pravoslavna crkva (SPC) danas slavi i obeležava svetog velikomučenika Pantelejmona. Pantelejmon znači svemilostivi.

Veruje se da je zaštitnik svih koji mnogo putuju, odnosno onih kojima je “drum drugi dom”. Sveti Pantelejmon rodom je iz Nikomidije, današnji grad Izmitu u Turskoj, od majke hrišćanke i oca neznabošca.

Sveti Pantelejmon smatra se već skoro 2.000 godina zaštitnikom medicine i farmacije.
Veruje se da će svaki rad sveti Pantelija blagosiljati i učiniti uspešnim, a valja se da se danas krene i na veliki put. Spada u ognjene svece, kao i Sveti Ilija i Ognjena Marija.

Pravoslavni vernici obeležavaju Svetu Petku Trnovu

Aleksandra Djuran August 8, 2025

Sveta Petka praznuje se 27. oktobra, a prenos njenih moštiju iz Bugarske u Srbiju obeležava se danas 8. avgusta.

Praznik Trnove Petke spada u nepokretne, svake godine slavi se 8. avgusta po gregorijanskom ili 26. jula po julijanskom kalendaru.

Taj dan se veoma poštuje u srpskom narodu, i ako nije zapovedni praznik (crveno slovo). Ponegde se proslavljaju i zavetine i manastirske slave.

Na Trnovu Petku, koja je ženski praznik, žene ne bi trebalo da mese, kuvaju, peru veš, iznose pepeo ili rade bilo koji posao u kući kako ne bi navukle gnev svetiteljke. Prema narodnom verovanju na praznik Trnove Petke ne radi se, da tokom godine ne bi trnule ruke. Devojke, veruje se, treba da beru cveće i njime kite kuće kako bi u domovima vladala sloga i mir. Devojčicama se oblače nove haljinice kako bi ih u narednoj godini pratila sreća.

Pravoslavni vernici obeležavaju Vidovdan, dan sećanja na cara Lazara i srpske mučenike

Aleksandra Djuran June 28, 2025

Vidovdan je srpski nacionalni i verski praznik koji se obeležava 28. juna. Srpska pravoslavna crkva ga obeležava kao dan sećanja na kneza Lazara i srpske mučenike koji su pali u Kosovskoj bici protiv Osmanskog carstva 1389.godine.

Značaj Vidovdana za srpski narod proističe iz istorijskih događaja koji su vezani za taj datum. Od svih je najznačajniji Kosovski boj, stradanje kneza Lazara (1371—1389) i propast Srpskog carstva, pa se tog dana, pored svetog Amosa, od početka 20. veka slavi i crkveni praznik Svetog velikomučenika kneza Lazara i svetih srpskih mučenika.

Vidovdan predstavlja Dan žalosti, pa je srpski narod zadržao običaj da se na taj dan ne igra i ne peva, te da se zaustave svi veliki poslovi Za Vidovdan se u crkvama obavljaju pomeni za sve postradale u ratovima. Vidovdan je državni praznik u Republici Srbiji koji se obeležav radno i predstavlja sećanje na poginule u svim ratovima. Pre Drugog svetskog rata, Vidovdan je bio poslednji dan školske godine.

Humanitarna projekcija filma: Sredstva za porodice i manastire na Kosovu i Metohiji

Aleksandra Djuran June 26, 2025

U Narodnom pozorištu, sutra, 27. juna u 20 časova, biće održana humanitarna projekcija filma „Ljubav tvoja i neposlušnost moja“. Autor filma je Luka Đurapčević, a događaj organizuje Pravoslavna crkvena opština u Kikindi. Prikupljena sredstva biće uplaćena višečlanim porodicama koje žive na Kosovu i Metohiji i manastirima u ovoj srpskoj pokrajini.

U 60 minuta koliko film traje, gledaoci će moći da vide i čuju zanimljivu priču i snažnu poruku o slozi. Napravljena je paralela između ulice, noćnog života, navijačke tribine (i svega što tribina nosi sa akcentom na međusobne podele i nasilje koje je više puta dovelo do tragičnih posledica), života na zapadu koji mnogi idealizuju i sa druge strane Liturgijskog života u zajednici sa Hristom kao krajnjeg cilja svakog čoveka.

A.Đ.