сајан

kamp-sajan-(4)

У Сајану ће се поново зачути кораци народног кола, звуци цитре и народне песме. Осми Севернобанатски камп мађарских народних игара, песама и музике наредне седмице организује Културно друштво „Ади Ендре“, с циљем да младима приближи богатство традиције и народне уметности.

– Камп је намењен деци узраста од 7 до 20 година. Очекујемо децу из нашег места, али и из Падеја, Кикинде, Остојићева, као и малишане који летњи распуст проводе код бака и дека у Србији. Пријављено је већ око 40 учесника – рекла је Шара Бењоцки, председница Културног друштва „Ади Ендре“.

Долазак деце планиран је за среду, када ће се заједнички израдити и застава кампа – симбол заједништва и добре енергије.

Учесници ће бити распоређени у две фолклорне групе – млађу и старију, које ће водити искусни ментори из Бачког Петровог Села и Аде. Поред фолклора, деца ће имати прилику да уче и народну музику, као и технику свирања на цитри. За то ће бити задужени стручни предавачи.

– Планирана је и радионица рукотворина, коју ће водити студенткиње Педагошке академије. Осим што уче традиционалне вештине, деца склапају пријатељства и стичу лепе успомене – додаје Шара.

Све активности ће се одвијати у Дому културе, док ће смештај бити обезбеђен у згради Основне школе. Камп ће трајати до суботе.

Организатори поручују да још увек није касно за пријаве – могу се обавити до среде преко Фејсбук страница Шаре Бењоцки (Benyócki Sára), Атиле Бењоцки (Attila Benyócki) и Роберта Тапаија (Tápai Róbert).

Културно друштво „Ади Ендре“, које броји тридесетак чланова, овим камповима не само да чува културно наслеђе, већ и подстиче младе да му се приближе и постану његови будући носиоци. Суорганизатор је Педагошки савет „Пастор Вера“ из Кикинде, а подршку пружају и Месна заједница и Покрајинска влада.

Циљ је да придобијемо нове чланове и да заједно наставимо мисију очувања културног и музичког наслеђа, поручују из Друштва.

С. В. О.

sajan-zetva-2025-(1)

Сајан је био домаћин 28. Севернобанатским жетелачким свечаностима. Манифестација  је окупила је екипе  из Црне Баре, Мађарске из места Апартхалом, Сенте и Сајана.

Најстарији косац био је 88-годишњи Ференц Хереши из Сенте.

-И данас, кроз оваква окупљања, подсећамо како се некада тешко долазило до хлеба. Први пут сам косу узео у руке  са 15 година и прво сам косио детелину, док нисам научио добро да радим са косом. Раније нисмо имали комбајне само косе, српове и наше руке. Радило се од ујутро до увече. Жито смо везивали у снопове које су вукли коњи на колима. За косце је најважнији добар алат, коса, која мора да буде оштра. У супротном косац би се брзо уморио. Косу сам наследио од оца и она је генерацијама у нашој породици – истакао је Ференц Хереши.

У сенћанској екипи био је младић Кристоф. Он ће наследити традицију ручног кошења жита породице Фекете. Научио да коси од баке Маргите Шарвари чији је задатак био да спреми укусан фруштук екипи косаца. Она је припремила барена јаја, барен кромпир, сланину, погачице са чварцима, сир, проју и још много тога. Било је и слатких колача за оне који су могли да их приуште

Фруштук, пре уласка у њиву, мора да буде сит, потврдила нам је Илдика Абрахам из Црне Баре.

-Као што је то моја бака радила некада и ја сам умесила домаћи хлеб. Није било тешко. Она је то радила малтене сваког дана, а ја неколико пута годишње. На парчад смо мазали маст и паприку, уз кобасицу, краставце, сланину. Задатак жена је сакупљају покошено жито и да класје ређају у крст. Већ 15 година, као чланица културног удружења из нашег места учествујем на жетелачкој свечаности –  навела је наша саговорница.

У екипи из Црне Баре био је и Далибор Стојков, косац.

 

-Са 15, 16 година научио сам да косим од деде. Добра коса је пола посла и уз добар доручак читав дан може да се ради. Важно је да млади науче како је то било некада. Сада уз, уз добар комбајн, жетва се заврши за десет дана. Раније је она трајала и по месец дана – навео је Стојков.

Домаћини из Сајана имали су најмлађу екипу. Чланови КУД-а „Ади Ендре“ Атила Бењоцки, Акош Бењоцки, Александар Митревски и и Хенрик Косо настављају сеоску традицију.

-Имамо од 15 до 19 година и четврти пут учествујемо у косидби. Научили смо од очева и деда да држимо косу, да је оштримо и да радимо у пољу са њом. Није тешко али желимо да сачувамо оно традиционалну манифестацију у нашем селу – рекао нам је Атила Бењоцки.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Kikindski portal (@portalkikindski)

Са гостима из мађарског града Апартхалма Сајан се побратимио 2013. године и већ 11 година они су део свечаности. Суседи воле окупљање које их враћа у прошлост и радо долазе.

Манифестацију је подржала и локална самоуправа,а овом догађају присуствовали су градоначелник Младен Богдан, помоћница градоначелника Дијана Јакшић Киурски и чланица Градског већа Мелита Гомбар. И први човек града опробао се у ручном кошењу „хлебног зрна“.

-Важно је очувати обичаје, јер уколико не знате прошлост свог народа, остајете без корена. Сајанске жетелачке свечаност су ту и да нас подсете како је то некада било, а на нама је да ми ову традицију пренесемо на младе. Ово је уједно и почаст прецима без којих ни нас не би било – прецизирао је градоначелник Богдан.

Вршидба жита је један од најважнијих пољопривредних радова, а косидба је имала и улогу јачања заједнице.

-Значај оваквих манифестација је, осим што негују традицију, и промоција правих породичне вредности. Важно нам је да млади то увиде и да знају да за све треба да се потруде и да сопственим радом стигну до резултата – казао је председник Савета МЗ Сајан Золтан Тот.

КУД „Ади Ендре“ чува ову манифестацију јер је жетва  била дан радости и заједништва.

-Наша дужност је да очувамо народну традицију и да је пренесемо на младе. Када виде како се тешко долазило до хране на трпези, млади ће више ценити оно што сада имају – напоменула је Шара Бењоцки, председница КУД-а.

Помоћ жетелачким свечаностима пружили су и Покрајина и фондација „Бетлен Габор“ из Мађарске.

А.Ђ.

Sajan-crkva

Летњи кампови веронауке за децу и младе одржавају се у Сајану, у дворишту Римокатоличке цркве Светог Иштвана Краља, у организацији Зрењанинске бискупије већ осам година. Први овогодишњи камп, одржан од 23. до 26. јуна, окупио је 120 ученика нижих разреда основне школе, као и тридесет волонтера – свештеника, вероучитеља и сарадника из целе бискупије.

– На камп су стигла деца из целог Баната, из свих делова Зрењанинске бискупије. Циљ нам је да сачувамо духовне вредности и пренесемо их онима којима је веронаука мање доступна. Деца су похађала предавања, учествовала у радионицама ручног рада и у спортским активностима – објаснио је жупник Ласло Бевиз.

Како истичу организатори, камп сваке године привуче велики број деце, која најчешће бирају да спавају у шаторима, иако имају могућност смештаја у кући. Овогодишњи мото, у Светој години Цркве, гласи: „Живимо у Цркви, Христос је наша нада“.

Света година, као посебан јубилеј Католичке цркве, посвећена је промовисању светости живота, учвршћивању вере, делу солидарности и братског заједништва. Верници се подстичу на искренији и доследнији однос према вери у Христа Спаситеља. У години помирења и обраћења, Црква нуди и посебне опросте, стечене делима побожности, покајања и милосрђа.

Иако је камп био осмишљен за осамдесеторо деце, интересовање је било знатно веће, па су активности организоване у осам група. Следеће окупљање, намењено старијим основцима и средњошколцима, биће одржано од 8. до 11. јула, и такође се очекује више од стотину учесника.

skole-sredstva

На конкурс за финансирање и суфинансирање модернизације инфраструктуре односно набавку опреме за установе основног и средњег образовањa и васпитања на територији Војводине  који је расписао Покрајински секретаријат за образовање, прописе управу и националне мањине, основне школе „Жарко Зрењанин“ и „Мора Карољ“ из Сајана добиле су средства за набавку школског намештаја, док је Основној музичкој школи „Слободан Малбашки“ одобрен новац за куповину наставних средстава.

-Школа „Жарко Зрењанин“ добила је 400.000 динара. Новац ћемо искористити да зановимо школски намештај, пре свега клупе и столице – сазнајемо од директорице Славице Лазић – Јако нас је обрадовала вест да смо добили средства која ће бити утрошена да заменимо намештај који је дотрајао и деценијама није мењан, тако да нам подршка надлежног покрајинског секретаријата пуно значи.

 

У сајанској школи за 167.000 динара биће купљен нови намештај за школску салу који им недостаје, а постојећи никада није обновљен. ОМШ „Слободан Малбашки“, на поменутом конкурсу, добила је 96.000 динара.

Школа „Мора Карољ“ захваљујући средствима добијеним на конкурсу за суфинансирање програма и пројеката очувања и неговања мултикултуралности и међунационалне толеранције у Војводини, који је такође расписао Покрајински секретаријат за образовање, прописе управу и националне мањине, реализоваће интересантан пројекат.

-За програм „Зауставимо насиље заједно“ одобрено нам је 90.000 динара. Циљ је да ученике едукујемо да, најпре, препознају насиље, а потом и да је важно да било какво насиље пријаве и спрече га. Током реализације пројекта разговараћемо и о толеранцији и различитостима – навела је директорица Лидија Кикић Бари.

Осим поменутог, школа у Сајану недавно је добила и 300.000 динара за занављање спортске опреме за часове физичког васпитања. Новац ће бити искоришћен за куповину, лопти, струњача, справа и спортских реквизита који недостају за квалитетно одвијање наставе.

А.Ђ.

 

 

sajan-vrtic-krov-(3)

Младен Богдан, градоначелник и Тихомир Фаркаш, члан Градског већа посетили су Сајан. Заједно са домаћином, председником Савета Месне заједнице Золтаном Тотом, постили су вртић „Медењак“ на ком је саниран кров.

-Знамо у  каквом је стању био кров пре радова и сада смо имали прилику да се уверимо да је урађено све оно што је планирано. Заједно са запосленима у вртићу обишли смо  све просторије. У појединим су настала оштећења, на зидовима и подовима, од влаге услед прокишњавања крова. Ово улагање је било преко потребно, што су потврдили и они који сваког дана раде у вртићу. Ово је била прилика да чујемо шта је то што још недостаје и како можемо да помогнемо јер нам је циљ да што више деце буде у вртићима – истакао је градоначелник Богдан.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Kikindski portal (@portalkikindski)

У реконструкцију крова уложено је 11,7 милиона динара. У плану су даља улагања у објекат.

-Потребно је освежити постојећу столарију, као средити зидове. Важно је да вртић буде и енергетски ефикасан и на нама је да учино све да, објекат буде што функционалнији. Вртић је изузетно важан за село и осим малишана предшколског узраста, користе га и школарци који се играју у дворишту. На нама је да се потрудимо да урадимо што више за развој Сајана и оно што је напоменуто је котларница којој је потребна санација – навео је први човек града.

Објекат „Медењак“ је отворен 1989. године, а данас има 22 деце од три до шест година.

-Реконструкција крова била је једна од најважнијих инвестиција у Сајану – додао је Золтан Тот. – Радови су обухватили и термо и хидро изолацију крова и замену лимарије јер је она била разлог због ког је кров прокишњавао. Пошто је овај посао завршен, на задовољство свих, можемо да планирамо даље послове попут замене столарије и уређење фасаде. Најпре је неопходно урадити пројекте који ће омогућити да средства затражимо на конкурсима. Улагање у образовање је улагање у будућност и наш задатак је деци обезбедимо што боље услове.

И Сајан је једно од места из ког млади одлазе.

-Према подацима Републичког завода за статистику једино у Београду, Новом Саду и Нишу има пораста броја становника, док се сви остали градови и општине суочавају са одласком, посебно младих људи. Срећа је што у Кикинди има фирми у којима сеоско становништво може да се запосли. Наша предност је што је живот на селу јефтинији, нарочито када је реч о ценама некретнина и управо ову могућност треба да искористимо и привучемо нове становнике у Сајан и задржимо старе – закључио је Тот.

Представници локалне самоуправе и месне заједнице разговарали су и о осталим потребама у селу, због чега Сајанци одлазе у иностранство, како још боље промовисати програм куповине кућа на селу Министарства за бригу о селу.

Интересантно је да у Сајану, поред српских и мађарских породица, има и Кинеза и Руса који су скућили овде.

A.Ђ.

sajan-igre-(2)

Сајан ће и ове године, у суботу, 12. априла, бити домаћин традиционалне манифестације „Ускршње народне игре“. У организацији Друштва за неговање традиције и екологије ,,Делибаб“, уз подршку локалне самоуправе и Месне заједнице Сајан, дружење деце, младих и удружења жена одржаће се 31. пут.

Централни део свечаности је посвећен деци, истакла је Силвија Тосеги, председница „Делибаба“. Отварање манифестације у 10 часова, а у 11 сати почиње такмичење у ком учествују основци од првог до четвртог разреда.

 

-Посетиоци ће имати прилику да учествују и виде изложбу ускршњих фарбаних јаја које припремају чланице удружења жена, наше гошће. За млађе основце припремили смо интересантне игре у којима ће се надметати Планирамо четири игре: трчање са пластичним јајетом у кашики, бацање јаја у корпу, а последња игра је тражење јаја око Дома културе, где ће се све дешавати. Најбољу екипу очекују награде, а имамо стотинак пријављене деце – појаснила је Силвија Тосеги, председница „Делибаба“.

Очекују се учесници из Кикинде, Мокрина, Банатског Великог Села, Сенте, Иђоша, Чоке, Нових Козараца, Падеја и осталих места посетиће и етно кућу.

А.Ђ.

vodomeri-1

Јавно предузеће за комуналну инфраструктуру и услуге „Кикинда“ обавештава потрошаче да у наредном период почиње редовно очитавање стања водомера у категорији домаћинства, у Кикинди и Сајану.

Очитавање ће се обављати сваког радног дана од 7 до 15 часова.

Тачно очитано стање потрошње на водомеру у обостраном је интересу, зе из поменутог предузећа моле кориснике да у том временском периоду омогуће радницима ЈП „Кикинда“ несметан приступ водомерима, да са поклопаца шахтова и из самих шахтова уклоне све што би отежало или онемогућило очитавање стања.

Одржавање шахта у којем се водомер налази обавеза је потрошача и зато је неопходно да воде бригу о њима.

Уколико се неко од потрошача за време очитавања не буде налазио на адреси локације водомера, биће остављено писмено обавештење о посети са бројем телефона на који су у обавези да јаве стање са својих водомера у року од пет дана, на број телефона 422-509 сваког радног дана од 8 до 13 часова. Такође, корисници који у наредном периоду не буду код куће могу обавештење о стању водомера да истакну на видном месту на својим објектима (капија, прозор…) како би их читачи евидентирали.

Подсећамо да ЈП „Кикинда“ свакако нуди могућност пријаве стања водомера у периоду од 10. до последњег дана у месецу брзо и једноставно преко апликације на сајту јпкикинда.рс, кликом на банер ПРИЈАВА СТАЊА ВОДОМЕРА и уносом података са прве стране рачуна или позивом на број 422-509 од 20. до 25. сваког месеца.

Пријава стања водомера могућа је само за физичка лица, власнике појединачних водомера.

sajan-fetahi-(1)

Сеад Фетахи и Татјана Боњецка одлучили су да ужурбан живот Италије и Шведске замене за мир и спокој у Сајану. Сеад, родом из Приштине и Татјана, Украјинка упознали су се у Бергаму где су били запослени као кувари у ресторану. Животни пут одвео их је Стокхолм у ком је Татјана одлучила да се преселе у Србију.

-Дужи период тражила сам куда ћемо да се преселимо. На интернету сам видела да се продаје имање у Сајану. Када сам га први пут показала супругу био је изричит у томе да не жели да дође овде. Прошло је пола године и поново сам наишла на исти оглас и тада сам га наговорила да дођемо и погледамо шта је то што се нуди. За мање од седам дана купили смо кућу и окућницу и већ три године градимо себи живот на северу Баната – открила нам је Татјана.

Сеад је 1994. године из родне Приштине трбухом за крухом отишао у Италију. Како каже након средње економске школе жеља му је била да упише Полицијску академију у Београду, међутим живот је имао друге планове.

-После служења војног рока и боравка на ратишту отишао сам у Италију. Учио сам језик и био куварски шегрт. Заволео сам тај посао, па сам једно време имао и сопствене ресторане – прича Сеад.

Добио је понуду да оде у Шведску коју није желео да одбије, а Татјана, такође куварица, пратила га је.

-У Стокхолму смо били запослени у америчком ресторану. Био сам шест година шеф кухиње, али наш циљ одувек је био да се преселимо у мирно место и сами производимо храну. Пре три године тај сан се остварио доласком у Сајан. Кувања се нисмо одрекли. Правимо свој сир, а константно имамо и пријатеље који нас посећују и буду наши гости више дана, те им спремамо специјалитете на које смо их навикли. Сређујемо кућу која ће бити етно кућа, за све наше драге госте који долазе да уживају у јелу и здравој храни који сами производимо – напомиње наш саговорник.

Имање је Татјана тражила пет година.

-Овде све имамо инфраструктуру неопходну за живот, у близини је град са Болницом, супермаркетима и свим неопходним за живот, а у селу имамо свој мир. Ништа нам не фали, у домаћинству имамо козе, овце, живину, патке, гуске. Правимо сиреве и уживамо. Као страна држављанка имам сва права и ово је сада моја кућа – додаје Татјана.

Домаћинство има пет хектара и у њему преовладавају козе расе алпина.

-Овакво домаћинство постоји само у сну. Живимо и једемо у складу са природом, а тога више нема у Европи и свету. Циљ нам је да повећамо број коза, сада их је четрдесет и има места за још двадесет. То ће нам омогућити да развијемо производњу сирева који људи овде још нису пробали. Имам и аваси овце и жеља ми је да имам уматичено стадо. Ову млечну врсту има свега пет, шест домаћинстава у Србији, а ми се надамо да ћемо их имати тридесетак. Оне су нам неопходне за израду познатог сира – прецизира Фетахи.

У току је изградња погона за производњу сирева. Машине су поручене и врло брзо ће стићи, како би се проширила производња. На помоћним објектима налазе се табле са називом улица Лењинова и ЈНА. Фетахи је табле пронашао у домаћинству и желео је да их сачува јер га подсећа на улице у Приштини у којима је живео.

Међусобно комуницирају на италијанском језику, иако Татјана одлично говори српски језик и како је родом из Украјине менталитет Срба јој потпуно одговара.

ИТАЛИЈАНСКИ И ФРАНЦУСКИ СИРЕВИ
На имању породице Фетахи производе се италијански и француски сиреви. За производњу користе класичне италијанске рецепте у чему имају несебичну помоћ италијанских колега.
-За Србију, укуси наших сирева нису уобичајени. Правимо сир каћоту који у себи садржи парадајз, а осмислили смо и два наша рецепта. Експериментишемо са традиционалним рецептима јер нам је жеља да у продају уврстимо још неколико врста сирева које сами осмишљавамо. Све продамо од куће и наши купци су углавном из Београда и Новог Сада – напоменула је Татјана.

ДОБАР ГЛАС ДАЛЕКО СЕ ЧУЈЕ
О лепом искуству које имају причају својим пријатељима.
-Помогли смо четворочланој породици Бочар из Белорусије да се доселе у Сајан. Пореклом Руси, желели су да започну сопствену производњу. Купили су кућу са окућницом и баве се пластеничком производњом – кажу Сеад и Татјана.

ПОДРШКА ГРАДА
Преко конкурса локалне самоуправе намењених пољопривреди и руралном развоју супружници Фетахи добили су средства са којима су купили фолију за пластеник, музилицу, као и две туре аутохтоне сорте живине „банатски голошијани“.
-Такве помоћи су ретке у европским државама – сазнајемо од Татјане Доњецка.

А.Ђ.

 

 

sajan-poljoprivrednici-(2)

Месна заједница Сајан била је домаћин државном секретару Министарства за пољопривреду Атили Јухасу и помоћнику покрајинског секретара за пољопривреду, шумарство и водопривреду Золтану Тоту, који је овога пута био и у улози домаћина, а који су представили конкурсе који ће бити на располагању произвођачима.

-Колега Атила Јухас окупљенима је представио ИПАРД 3, индиректна и директна давања која ће допринети развоју пољопривреде – сазнајемо од Золтана Тота.

Покрајински секретаријат за пољопривреду, шумарство и водопривреду ове године расписаће 25 конкурса, а до сада су објављена два која се односе на пољопривредне средње школе и студентске задруге, као и за унапређење органске производње.

-Од укупног нето износа инвестиције Покрајина финансира углавном 60 одсто. Уколико конкуришу пољопривредници млађи од 40 година, могу да остваре рефундацију трошкова до 70 процената. Привилегована категорија оних који аплицирају су жене носиоци пољопривредног газдинства и поврат средстава је, такође, 70 одсто нето вредности – каже Тот.

Фокус у овој години су конкурси на наводњавање.

-Имали смо четири сушне године, тако да смо у овој години определили 450 милиона динара за улагања у системе за наводњавање, што је више у односу на прошлу годину. И развој сточарства подржаћемо са већом сумом новца јер смо сведоци да се из године у годину смањује сточни фонд. За набавку приплодних грла: телад, свиње, овце и козе субвенција је 90 процената нето вредности укупне инвестиције. За сточарство је планирано 250 милиона динара. Важно је и да помогнемо младима од 18 до 40 година који су први пут регистровали своје пољопривредо газдинство. Поврат за инвестиције у производњу биће 90 одсто укупног улагања – напомиње наш саговорник.

Преостали конкурси поменутог Покрајинског секретаријата биће расписани до краја априла.

-И ове године подржаћемо све секторе пољопривреде уз акценат на индивидуалног пољопривредника. И за развој сеоског туризма повећали смо издвајања тако да је опредељено 50 милиона динара. Нису заборављени ни пчелари, воћари, винари, прерађивачку индустрију за мини млекаре, месаре, производњу алкохолних пића. локалне самоуправе за уређење атарских путева, изградњу отресишта, уклањање дивљих депонија, улагање у мрежу отпадних вода. Помажемо и добровољна ватрогасна друштва, али и удружења грађана – додаје наш саговорник.

За средства могу да конкуришу регистрована пољопривредна газдинства, која немају дуг за порез и наводњавање, као и за закуп државног пољопривредног земљишта.

КОНКУРСИ ФОНДА ЗА РАЗВОЈ ПОЉОПРИВРЕДЕ

Представљени су и конкурси за кредитирање Покрајинског фонда за развој пољопривреде. Овај фонд на располагању има 800 милиона динара за 13 конкурса намењених разним улагањима. Очекује се да ће кредитне линије бити доступне од краја марта до краја октобра. Каматна стопа за ове кредите је један одсто годишње и не наплаћује се посебна накнада за обраду кредита. Минималан износ је 300.000, а максималан седам милиона динара. Рок отплате већине кредита је четири године са греј периодом од 12 месеци.

САЈАНЦИ НАЈВИШЕ ЗАИНТЕРЕСОВАНИ ЗА СТОЧАРСТВО
У Сајану је сточарство главна пољопривредна грана, тако да су пољопривредници највише заинтересовани за ову област. Има доста произвођача млека, те су инвестиције у овај сегмент важне пољопривредницима. Поред опреме, ту си у приплодна грла, прикључне машине.
-И куповина прикључних машина у ранијем периоду била је популарна за пољопривреднике са територије града. Очекујем да ће и ове године бити велика заинтересованост за ову меру – сазнајемо од Золтана Тот.

А.Ђ.

sajan-svinjokolj-(3)

Чланови Добровољног ватрогасног друштва у Сајану сваке године организују свињокољ након ког се месо и месне прерађевине поклањају социјално угроженим мештанима. Алекс Нађ, председник сајанских ватрогасаца каже да је првобитни циљ био да се млађе генерације науче традиционалном свињокољу.

-Жеља нам је била да заједно проведемо време и да се дружимо. Купили смо две свиње од произвођача у селу и пошто смо завршили са послом схватили смо да нам је остало доста меса, тако да смо решили смо да помогнемо онима који немају. Месо и месне прерађевине поклонимо самачким старачким домаћинствима, али и нашим ватрогасцима који имају више деце, како би и они уживали у празницима  – каже Алекс Нађ.

Први хуманитарни свињокољ организован је пре седам година.

-Добровољно ватрогасно удружење у Сајану броји 122 активна члана. Најмлађи има шест, а најстарији 93 године. Најмасовније смо удружење у селу и бити добровољан ватрогасац је постало породична традиција – напомиње наш саговорник.

Сајански ватрогасци одазивају се сваком позиву.

-Хвала богу, прошле године интервенисали смо у мањем броју пожара, три су била ван села и два у селу. Наши добровољци учествовали су и у гашењу шумског пожара који је 25. августа избио у Кучеву. Људи, спремних да помогну имамо, а прошле године на конкурсу Покрајине добили смо 450.000 динара за куповину три одела. Од локалне самоуправе такође добијамо помоћ, а оно што би нам било неопходно су квалитетна моторна тестера и велике маказе за сечење које су нам дотрајале – навео је Нађ.

А.Ђ.