сајан Архиве | Паге 6 оф 6 | Кикиндски портал

У Сајану имају велике планове и све их остварују

Igor Crnogorac Јануарy 28, 2024

На стварању бољих услова за живот за све мештане у Сајану се ради непрекидно – у Савету Месне заједнице договарају се најхитнији послови и новац се усмерава према приоритетима.

– За ову годину најважнија је реконструкција лименог крова на згради у којој је вртић „Медењак“. Објекат је изграђен пре три деценије и у њега није улагано. Кров прокишњава и ови радови су нам приоритет – каже председник Савета Месне заједнице, Золтан Тот. – Следећа инвестиција биће замена гасних котлова у згради Дома културе. Потребно је поставити енергетски ефикасне котлове јер су постојећи потпуно дотрајали.

Вредност радова на згради вртића је 15 милиона, док енергетско ефикасни котлови за Дом културе коштају пет милиона динара. Ова средства планирана су за инвестиције у Буџету града Кикинда за 2024 годину, напомиње Тот.

Према плану договореном на Савету Месне заједнице, наставиће се уређење коловоза у краћим улицама у којима нема асфалта. Постављају се гребани асфалт или туцаник, па ће ове године посао бити завршен у улици Хуњади Јаноша, а затим ће се уредити коловоз у улицама Краљевића Марка и у Ужичкој, каже Тот.Средствима које Град редовно опредељује од издавања пољопривредног земљишта биће уређени атарски путеви, подсећа Тот и обећава решавање једног великог проблема у селу.

– Уклонићемо дивљу депонију и поставићемо камере, како бисмо решили тај проблем – каже Тот. – За овај посао Град је аплицирао за средства у Покрајинској влади и одобрено нам је пет милиона динара.Из буџета града за ову годину Месној заједници Сајан одобрено је девет милиона динара. Нешто мање од два милиона динара биће усмерено на дотације удружењима која раде у овом месту.

– Трудимо се да обезбедимо средства за пројекте – приредбе и манифестације за сва удружења која делују на територији Месне заједнице – наглашава Тот и подсећа да се различите манифестације и светковине у овом месту одржавају деценијама.

Ускршње народне игре биће, ове године, одржане 30. пут, а неће изостати ни чувени Жетелачки дани, Међународно такмичење у кувању, прослава Дана села. „Инсистирамо да се постојеће манифестације мењају и унапређују, да се уводе новине“, напомиње Тот.
Он додаје да је дугогодишњи план Савета и да се уреди центар села и да ће се радити и на томе.

– Константно треба радити на уређењу атмосферске канализације и ту понекад настају проблеми када имамо већу количину падавина. Нису сви власници кућа савесни и не одржавају канале испред својих кућа – истиче Тот.

Што се тиче пијаће воде, Тот напомиње да се пречистач и замена цеви очекују следеће године. У међувремену, са лепим временом, вредни мештани укључиће се у редовне акције: уређење парка, чишћење села, пошумљавање, одржавање канала за атмосферске падавине.

У овом месту за пример живи тек око 800 мештана, али ентузијазам, слога и поверење које влада у сарадњи са Месном заједницом, доноси видљиве и корисне промене.

У току чишћење сеоских дивљих депонија

Aleksandra Djuran Јануарy 4, 2024

У току је чишћење дивљих депонија на територији Града. У овај посао биће уложено укупно шест милиона динара. Како је истакла Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој, пет милиона определио је Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне, а милион динара издвојено је из градског буџета.

-Депоније које су обухваћене пројектом су у Новим Козарцима, Сајану и Руском Селу. Радови се обављају у Новим Козарцима и Сајану, а у Руском Селу депонија је очишћена крајем претходне године. Завршетак посла очекује се до краја јануара – каже наша саговорница.

Да се очисте дивље депоније у ова три села одлучило се по приоритету.

-Највећи број пријава за бесправно одлагање отпада стигао нам је из поменутих месних заједница. Мештани су пријављивали да се смеће одлаже на месту које није предвиђено за то. Осим тога, за Руско Село, Сајан и Нове Козарце била је спремна пројектна документација за уклањање депонија – додала је Мирослава Наранчић.

И овом приликом Мирослава Наранчић апеловала је на све да отпад не одлажу на дивљим депонијама.

-За неадекватно одлагање отпада искључиво смо ми одговорни. Сваке године знатна средства издвајају се да се сметлишта у селима и граду очисте. На жалост, сведоци смо да врло брзо, поново настану дивље депоније. Неопходно је да сви подједнако водимо рачуна о животној средини, јер нашу околину не чувамо само за нас, него и за нашу децу – прецизирала је Наранчић.

414469113_748306437331668_5281537091549724053_н

У Мокрину и Сајану дочек Нове године уз ватромет

Aleksandra Djuran Децембер 31, 2023

Месна заједница Мокрин у сарадњи са Добровољним ватрогасним друштвом Мокрин традиционално организује дочек Нове године на Варошком тргу уз музику, кувано вино и ватромет.

И у Месној заједници Сајан дочекују 2024. годину у центру села. Испред Дома културе биће куваног вина, чаја и традиционалног лангоша, а након поноћи и новогодишњи ватромет.

„Породични дан“ у Сајану – прослава Светог Иштвана

Igor Crnogorac Аугуст 26, 2023

У наставку прославе сеоске и црквене славе у Сајану, после прошлонедељних програма, ове суботе КУД „Ади Ендре“ из овог места организовао је „Михољске сусрете – породични дан“.

– Нама Сајанцима, као и Мађарима генерално, веома је важан 20. август, јер се тога дана слави Сент Иштван, утемељитељ мађарске државе који је ујединио тадашња племена и примио хришћанство, што је Мађарима било веома битно за опстанак у централној Европи. Наша Римокатоличка црква је посвећена Сент Иштвану, зато тога дана имамо црквену славу, буч, а по Статуту Месне заједнице, и Дан села – изјавио је председник Савета Месне заједнице, Золтан Тот.

Уочи прошлог викенда, током вишедневне прославе, гостовала је представа из Будимпеште, организовани су концерти и диско и ретро вечери.

Програмима у Сајану присуствовали су, у име локалне самоуправе, Младен Богдан, председник Градског парламента, и Мелита Гомбар, чланица Градског већа.

– Поштујемо мађарску мањину тиме што подржавамо обележавање важних датума, тим пре што је Свети Стефан, односно Сент Иштван један од светаца и у Римокатоличкој цркви и у Васељенској патријаршији, он је и српски и мађарски светитељ и треба заједно да га обележавамо. Пружамо подршку мађарској националној заједници и мађарском народу показујући заједништво у овим тешким временима. Желимо да нагласимо значај заједничког рада на развитку културног наслеђа и мултикултуралности, као и да је поштовање права националних мањина веома важно и у граду и у Републици. Ми ћемо, као Град, пружати сву подршку да се ове релације све више утврђују – изјавио је Богдан.

„Породични дан“ Културно-уметничко друштво из овог места организује седми пут. Постављено је мобилно игралиште, за госте је приређен обилазак Етно-куће Друштва за негу традиције и екологије „Делибаб“, свечани ручак, а затим и културно-уметнички програм у сали Дома културе.

– Трудимо се да имамо садржаје за све узрасте. У програму учествују наш фолклор и гости, културно-уметничка друштва из околних места са којима сарађујемо, а чланице „Делибаба“ приредиле су изложбу слатких и сланих пецива и колача – њима смо, на свечаности, доделили дипломе и захвалнице за учешће – рекла је Шара Бењоцки, председница КУД-а „Ади Ендре“.

Ово Културно-уметничко друштво вредно ради на очувању културне традиције, а већ су у току и припреме за прославу 75 година постојања, која ће се одржати 30. септембра.

Данашње програме у Сајану подржали су Министарство за бригу о селу, Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине, Град Кикинда, Месна заједница Сајан и Фондација „Бетлен Габор“ из Будимпеште.

Камп фолклора у Сајану окупио педесетак учесника

Aleksandra Djuran Аугуст 3, 2023

Камп фолклора, организован у Сајану, окупио је педесеторо деце и младих из Сајана, Кикинде, Аде, Падеја, Гунароша, Мађарске и Немачке. Током тродневног дружења, деца узраста од четири и млади до 20 година, имали су прилику да учествују у музичким, певачким и играчким радионицама, али и да се опробају у изради рукотворина.

– Наш првенствени циљ био је да учеснике кампа упознамо са мађарским народним играма из различитих крајева. Жеља нам је да што више деце и младих заволи фолклор, али и да упознају обичаје и традицију. Ово је најбољи начин и да се домаћини и гости упознају, друже и квалитетно проведу време – истакао је Роберт Тапаи, један од покретача кампа.

За млађу децу организоване су играрије. Научили су како су се некада играли њихови родитељи, али и баке и деде. Старији су учили традиционалне игре средишњег дела Мађарске, Трансилваније и предела јужно од језера Балатон.

Камп су организовали КУД „Ади Ендре“, Удружење просветних радника Баната „Пастор Вера“ и Друштво за неговање традиције и екологије „Делибаб“. Подршку догађају дали су Град Кикинда, Месна заједница Сајан, Покрајинска Влада, као и фондације „Бетлен Габор“ и „Чори Шандор“ из Мађарске.

После Италије и Шведске, скрасили се у Сајану

Jelena Trifunović Маy 23, 2023

Рођен у Приштини пре 49 година, Сеад Фатахи са 19 година отиснуо се у свет. Наоружан звањем кувар двадесет година провео је у Италији, где је са женом Татјаном из Украјине имао два ресторана. Живот у Италији заменио је Шведском где је у америчком ресторану пекао бифтеке, а пре две године опростио се од Европске уније, доселио у Сајан и постао пољопривредник.

-Татјана је обилазила места у Србији и она је „пресудила“ да то буде Сајан. Од свих домаћинстава које смо видели ово нам се највише допало. Тражили смо кућу са великом окућницом, а овде смо уз стамбени објекат купили и четири хектара земље. Село је мирно и град је близу тако да избор није био тежак – открио нам је Сеад.

Сеад и Татјана баве се сточарством, повртарством и воћарством. Помоћ у вођењу посла имали су и од градске управе јер су по конкурсу за помоћ пољопривредницима добили средства за банатске голошијане и изградњу пластеника.

-Хвала граду што има слуха за пољопривреднике, посебно за нас који смо тек на почетку. Имамо 20 коза, 30 оваца, куниће, гуске, банатске голошијане. Жеља нам је да производимо месне и млечне производе који ће бити без икаквих додатака. Циљ нам је здрава храна и то козији сиреви стари и полустари израђени по италијанским рецептима. Како се у овом крају мало производе овчији сиреви, решени смо да то променимо. Надам се да ћемо до наредне године изградити млекару у којој ћемо све и производити, али и повећати стадо коза и оваца – сазнајемо од Фатахија.

Од коза узгајају алпине, а овце су мешавина ил де франса и виртемберга. Уз кућу је и велики воћњак у ком су кајсије, крушке и шљиве од којих ће правити пекмезе, али и слане сосеве по италијанској рецептури.

Лепа божићна традиција у Сајану: Јелка за сваку новорођену бебу

Jelena Trifunović Децембер 20, 2022

Месна заједница Сајан поделила је јеле свим бебама рођеним у овој години. Даривано је осам новорођенчади: Марк, Елизабета, Ненад, Тања, Марина, Вивиен, Зое и Тристан. Ова божићна акција започета је 2018. године.

-Од тада, сваке године пред Божић поклонимо за новорођену децу јелке са бусеном које ће, после празника, бити посађене. Остаће као лепа успомена.

Идеју за ову акцију сам добио јер су и моји родитељи 1982. године када сам рођен, посадили јелку у нашем дворишту. Овим гестом желимо да им честитамо предстојеће празнике и још једном пожелимо доброшлицу- каже за Кикиндски портал председник Савета МЗ Сајан Золтан Тот.

Шакали истребљују дивљач, ловци у организованим хајкама

Igor Crnogorac Оцтобер 27, 2022

Огромне штете од шакала у ловиштима приметне су свуда, па и на територији Кикинде. Ови предатори примећени су у атарима свих села. Појединачно, убијају ситне животиње, али у чопорима нападају фазане и зечеве, чак и срне, каже председник ловачких друштава у Иђошу и Сајану, Веселин Веселинов.

– Приметно је опадање популација дивљачи, фазана и ланади. Шакала има и по 40, 50 у трскама и коповима. Лове ноћу, у чопорима. То је веома паметна и лукава животиња, он је стрвинар, једе угинуле животиње, чак и убијене јединке своје врсте. До сада нису улазили у села, али су у дворишту једне куће ван насеља појели пса на ланцу – каже Веселинов.

Он објашњава да ових стрвинара, до пре десетак година није било. Од старијих су чули да је популација шакала била врло бројна после Другог рата, али је проблем тада протпуно решен тровањем, које данас законом није дозвољено.

– Ми смо организовали хајке са по 20, 30 људи – прича Веселинов, али то неће решити проблем. Потребно је системско решење јер је ловно привредна основа угрожена, јако је смањен број корисне дивљачи, зечије, фазанске, срнеће.

Шакали се веома брзо размножавају јер имају довољно хране коју налазе и лове, што отежава њихово истребљење. Нове територије освајају у великим миграцијама, тражећи подручја са више хране. Код нас стижу с југа, из Далмације, каже Веселинов. Једина добра вест је да ове животиње беже од људи, веома су плашљиви. Дању се не могу видети и лове искључиво ноћу.

Шакал је опасан и због тога што, као и лисица, може да пренесе беснило и псећу кугу. Припада породици паса и има величину средњег пса. Одрасле јединке достижу дужину од 80 цм до 130 цм и висину 40 цм, тешки су и до 15 килограма. Имају усправне, широко размакнуте уши. Врст која настању наше крајеве је браонкасто-златне боје. Њихово омиљено станиште су густе, непроходне шикаре.

Када крену у лов, испуштају карактеристичан урлик сличан високом, цвилећем крику. Обично завијају у вечерњим сатима, дајући сигнале осталима о томе где се налазе. За њих нису типичне сезонске миграције, задржавају се тамо где имају довољно хране. Зато њихово присуство највише утиче на ловна подручја, какво је и наш крај.