сајан Архиве | Кикиндски портал

Радови у Сајану: Реконструишу се старе и граде нове пешачке стазе

Aleksandra Djuran Аугуст 20, 2026

У центру Сајана у току је реконструкција старих и изградња нових пешачких стаза. Како напредују радови уверили су се градоначелник, Младен Богдан и члан Градског већа Бојан Микалачки, заједно са Золтаном Тотом, председником Савета Месне заједнице Сајан.

-У Великој улици тротоари су били у лошем стању и зуб времена учинио је своје. Реконструкција и изградња пешачких стаза је била неопходна и са аспекта безбедности. Управо ова улица је најфреквентније место с обзиром на то да су ту Пошта, Месна заједница, Дом културе, парк. Важно нам је да се деца, старији суграђани, али и мајке које гурају колица безбедно крећу. Поред тога центар села, са новим стазама, биће лепши и бољи – рекао је Золтан Тот.

Први човек града честитао је Сајанцима Дан и славу села и додао:

-Ово место обележава Светог Иштвана и 220 година од насељавања Сајана, те је ово права прилика да разговарамо са мештанима. Реконструкција пешачке стазе започета је пре седам дана и то на захтев Сајанаца. Локална самоуправа издвојила је значајна средства за радове у селима. Завршени су започети послови у Мокрину, сада се ради у Сајану, а након тога започињемо реконструкцију стаза и у Банатској Тополи. Истовремено се санирају ударне рупе на путевима у Иђошу и Банатској Тополи, након чега ће механизација и људство прећи у други рејон у Кикинди.

У Сајану ће бити реконструисано око 500 метара квадратних тротоара и очекивања су да ће радови бити завршени током следеће недеље.

А.Ђ.

Месна заједница Сајан сутра обележава славу и 220 година од настанка села

Aleksandra Djuran Аугуст 19, 2026

У Сајану ће сутра (четвртак) бити обележена два јубилеја, 220 година од настанка села и 10. пут биће прослављен Дан Светог Иштвана у организацији Културног друштва “Ади Ендре”.

Свечана миса у Римокатоличкој цркви почеће у 10 часова у оквиру које ће бити освећен хлеб. Након мисе биће положеени венци на бисту Светог Иштвана. У 12 часова у позоришнпј сали Дома културе биће одржан културни програм у којем ће наступити чланови КУД-а из Сајана и њихови гости

Свети Иштван био је краљ који је извукао Мађаре из паганства и попримио хришћанство те је тако успео да сачува мађарски народ у Европи. Сматра се да је он положио темељ за основање модерне мађарске државе.

Мали ватрогасци, велика авантура: Камп у Сајану окупио стотину деце

Jelena Trifunović Аугуст 16, 2026

У Сајану је одржан други ватрогасни камп, који је, заједно са децом из околних места, окупио стотинак малишана узраста од четири до 18 година. Организатор кампа је Добровољно ватрогасно друштво Сајан, које је познато по томе што у својим редовима окупља велики број најмлађих чланова.

– Тренутно у Сајану имамо око 80 деце узраста до 18 година, а од тога је чак 95 одсто укључено у ватрогасне активности – каже Алекс Нађ, председник ДВД Сајан.

На камп су, поред малишана из Сајана, стигла и деца из Падеја, Сенте, Чоке, Мокрина и Кикинде. Дводневно дружење почело је пријемом учесника и подизањем заставе, након чега су уследиле бројне игре, радионице и ватрогасне активности. Вече је било резервисано за дружење уз логорску ватру, печење кобасица и пројекцију филма.

Ватрогасно друштво у Сајану има дугу традицију. Основано је давне 1911. године, а кроз његове редове до сада је прошло више од 500 чланова. Данас ДВД Сајан има 106 активних чланова и 16 ветерана, док је међу активним члановима више од педесеторо деце.

Да се у Сајану озбиљно ради са најмлађима, потврђују и бројни такмичарски успеси. Пре три године друштво је освојило титулу државног шампиона, док су пре две године на међународном такмичењу у Италији освојили треће место.

Међу учесницима кампа био је и Александар Нема, ученик који је завршио четврти разред основне школе и члан је ДВД Сајан.

– Учествовао сам на кампу и прошле године, а радо ћу доћи и следеће. Ово је једно лепо искуство које стварно треба доживети. Има много игара, дружења, пријатеља и различитих активности – каже Александар, који се са својом екипом већ окитио и пехаром за треће место на једном од такмичења.

Прошлогодишњи камп био је први овакве врсте у Сајану, а с обзиром на то да је наишао на одличан пријем код деце, организатори желе да постане традиционална летња активност.

Нађ, који у сајанској основној школи предаје математику, али води и ватрогасну секцију као вид допунског рада, истиче да оваква дружења имају посебан значај за децу из села.

– Пошто у селу нема много активности за децу, важно је да их окупимо, анимирамо и понудимо им нешто занимљиво. Они то радо прихватају. Организујемо различите активности, а посебно су им занимљиве оне у којима се, нарочито током летњих врућина, расхлађују и прскају водом – објашњава Нађ.

Осим што малишанима пружају прилику за игру и дружење, у ДВД Сајан кроз овакве активности едукују и нове генерације добровољних ватрогасаца, учећи их од најранијег узраста одговорности, тимском духу и значају помагања другима.

Искључење струје у Сајану

Aleksandra Djuran Аугуст 14, 2026

Због радова на електричној мрежи данас (петак) од 11.30 до 12.30 сати без струје ће бити домаћинства у Сајану у улици Велика од Иве Андрића до кућног броја 108.

Камп фолклора у Сајану: Музичке, певачке и играчке радионице

Aleksandra Djuran Јулy 9, 2026

Сајан је домаћин кампу фолклора, који се одржава девети пут. Окупио је тридесеторо деце и младих из Сајана, Кикинде и Сенте. Током четвородневног дружења деца узраста од четири и млади до 15 година учествују у музичким, певачким и играчким радионицама, али и да се опробају у изради рукотворина, сазнајемо од Роберта Тапаија, председника удружења просветних радника Баната „Пастор Вера“ .

-Наш првенствени циљ био је да учеснике кампа упознамо са мађарским народним играма из различитих крајева. Жеља нам је да што више деце и младих заволи фолклор, али и да упознају обичаје и традицију. Ово је најбољи начин и да се домаћини и гости упознају, друже и квалитетно проведу време – истакао је Роберт Тапаи, један од покретача кампа.

За учеснике је припремљен целодневни програм, а за млађу децу организоване су и играрије. Учеснике је постила Мелита Гомбар, чланица Градског већа.

-Камп на најлепши начин спаја традицију, културу, пријатељство међу децом и младима. Његов значај је у томе што млађи нараштаји сазнају више о културном наслеђу, али и уче да се међусобно поштују. Чување традиције није само неговање прошлости, него и улагање у будућност – навела је Мелита Гомбар.

Ово је била прилика да науче како су се некада играли њихови родитељи, али и баке и деде. Ове године уче се традиционалне игре из јужног дела Мађарске, Гаре.

Камп су организовали КУД „Ади Ендре“, удружење просветних радника Баната „Пастор Вера“ и Подршку догађају дали су Град Кикинда, Месна заједница Сајан, Покрајинска Влада.

(ВИДЕО) Млади Сајанци чувају традицију ручног кошења жита

Aleksandra Djuran Јулy 4, 2026

У Сајану су организоване 29. Севернобанатске жетелачке свечаности. Манифестација је окупила госте из Остојићева, Мађарске из места Апартхалом, Сенте, Црне Баре и Сајана.

Виеw тхис пост он Инстаграм

А пост схаред бy Кикиндски портал (@порталкикиндски)

Миклош Репергер из Остојићева заједно са још тројицом пријатеља први пут је учествовао у сајанској манифестацији. Они су чланови организације „Мађарски културни круг“.

-И раније смо одлазили на слична окупљања. Наша жеља је да се, пре свега, дружимо, упознајемо нове људе, али и да младе учимо како се некад долазило до хлеба. Наши преци тешко су радили и то не треба да заборавимо – рекао је Репергер.

У својој 89 години најстарији косац био је Ференц Хереши из Сенте. Косу је први пут узео са 15 година.

-Раније нисмо имали комбајне само косе, српове и наше руке. Радило се од ујутро до увече. Жито смо везивали у снопове које су вукли коњи на колима. За косце је најважнији добар алат, коса, која мора да буде оштра. У супротном косац би се брзо уморио. Косу сам наследио од оца и она је генерацијама у нашој породици – истакао је Ференц Хереши.

Домаћини из Сајана имали су најмлађу екипу. Чланови фолклорне секције КУД-а „Ади Ендре“ настављају сеоску традицију.

-У косидби учествујемо четврти пут. Наши деде и очеви научили смо да држимо косу, да је оштримо и да радимо у пољу са њом. Наша жеља је да сачувамо традиционалну манифестацију у нашем селу – рекао нам је Атила Бењоцки.

Рад у пољу био је незамислив без жена. Оне су припремале храну, а фруштук, пре уласка у њиву, мора да буде сит, рекла нам је Илдика Абрахам из Црне Баре.

-Као што је то моја бака радила некада и ја сам умесила домаћи хлеб. Није било тешко. Она је то радила малтене сваког дана, а ја неколико пута годишње. На парчад смо мазали маст и паприку, уз кобасицу, краставце, сланину. Задатак жена је сакупљају покошено жито и да класје ређају у крст. Већ 15 година, као чланица културног удружења из нашег места учествујем на жетелачкој свечаности – навела је наша саговорница.

Са гостима из мађарског града Апартхалма Сајан се побратимио 2013. године и више од деценије они су део свечаности. Суседи воле окупљање које их враћа у прошлост и радо долазе.

Вршидба жита је један од најважнијих пољопривредних радова, а косидба је имала и улогу јачања заједнице. КУД „Ади Ендре“ чува ову манифестацију јер је жетва била дан радости и заједништва.

-Наша дужност је да очувамо народну традицију и да је пренесемо на младе. Када виде како се тешко долазило до хране на трпези, млади ће више ценити оно што сада имају – напоменула је Шара Бењоцки, председница КУД-а.

Ове године организована су и спортска надметања. Такмичари су се опробали у трчању по стрњици, гурању паорских кола и вучењу конопца.

Помоћ жетелачким свечаностима пружили су и Покрајина и фондација „Бетлен Габор“ из Мађарске.

А.Ђ.

У школи у Сајану радиће се фасада, Дом ученика унапредиће противпожарну заштиту, Средња стручна школа добија рачунаре

Aleksandra Djuran Јулy 3, 2026

На конкурсу Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу, националне мањине- националне заједнице Основној школи „Мора Карољ“ из Сајана одобрена су средства за израду пројектно-техничке документације за инвестиционо одржавање фасаде у износу од 348 хиљада динара, као и средства, пет милиона 849 хиљада динара за прву фазу грађевинско-занатских радова на одржавању фасаде објекта.

– Укупна вредност одобрених средстава премашује осам милиона динара. Посебна пажња посвећена је безбедности ученика и запослених – напомиње Лидија Кикић Бари, директорица. – Школа је обезбедила 526 хиљада динара за набавку и постављање система видео-надзора, као и за унапређење противпожарне заштите кроз уградњу система за дојаву пожара. Ради побољшања услова рада и наставног процеса, обезбеђена су и средства за набавку неопходне рачунарске опреме и намештаја, као и за набавку савремених спортских реквизита.

Дому ученика „Никола Војводић“ уручен је уговор вредан 1,5 милиона динара за унапређење противпожарне заштите кроз уградњу система за дојаву пожара.

За нови намештај Основној музичкој школи „Слободан Малбашки“ одобрено је 387 хиљада динара, а за исту намену „Мора Карољ“ добила је 216 хиљада динара.

Рачунарску опрему добиће и Средња стручна школа „Милош Црњански“ која је по овом конкурсу добила 1,8 милиона динара. За исту намену Основна школа „Фејеш Клара“ добила је 319,5 хиљада динара, док је Економско-трговинској школи припало 313 хиљада динара. Нова опрема омогућиће бољу организацију кабинетске наставе.

А.Ђ.

Сајан домаћин Севернобанатских жетелачких свечаности: Косидба жита као некад

Aleksandra Djuran Јулy 3, 2026

Сајанске Севернобанатске жетвене свечаности, 29. по реду, у организацији Културно-уметничког друштва „Ади Ендре“ биће одржане сутра, 4. јула.

Након свечаног отварања,уследиће дефиле учесника, као и такмичење жетелаца у ручној косидби жита. Циљ организатора је да негују вештину баратања косом, на начин како се раније скидала пшеница на родним војвођанским њивама. Очекују се жетеоци из Мађарске, Црне Баре, Сенте , Аде, околних села.

Ове године биће организована и спортска надметања која почињу у 13 сати, након жетве. Такмичари ће се опробати у трчању по стрњици, гурању паорских кола.

У оквиру програма ,,За чистије и зеленије школе у Војводини“ награђене наковачка и сајанска школа

Aleksandra Djuran Јуне 19, 2026

У Покрајинској влади уручене су награде представницима 53 најуспешније васпитно-образоване установе у оквиру програма ,,За чистије и зеленије школе у Војводини“.

На овом конкурсу награђене су и основне школе „Петар Кочић“ из Накова и „Мора Карољ“ из Сајана. Обе школе су дуго година у овом пројекту, а награду који су ученици и наставници освојили је једнодневни излет у заштићена подручја: Национални парк „Фрушка гора“ и Специјални резерват природе „Ковиљско-петроварадински рит“. Поред тога, обезбеђен је и промотивни материјал као и семинари намењени наставницима.

-У нашој школи посебна пажња посвећује се развијању еколошке свести код ученика кроз различите активности, пројекте и радионице – сазнајемо од директорице ОШ „Мора Карољ“ Лидије Кикић Бари. – Ђаци, заједно са својим учитељима и наставницима, активно учествују у реализацији садржаја који подстичу љубав према природи и одговорности према животној средини. Кроз креативне радионице и предавања на занимљив и интерактиван начин стичу знања о значају очувања природе, правилног односа према околини и развијању еколошких навика. Кроз игру и истраживање, тимски рад и сарадњу са учитељима наставницима , код деце развијамо еколошку свест и учимо их да и мали кораци могу донети велике промене за лепшу и здравију будућност.

Наставница географије из наковачке школе Бранка Керкез напомиње да се све активности одвијају у оквиру еколошке секције:

-Различитим активностима, интересантним пројектима и у оквиру радионица промовишемо и указујемо на значај природе која нас окружују. Код ученика се трудимо да развијемо еколошку свест и одговоран однос према природи. Ово нам је други пут да освајамо награду, а у оквиру секције имамо двадесетак ученика. Осим мене у рад су укључене и учитељица Биљана Новаковић и наставница биологије Весна Бурсаћ.

У Сајану су у програм највише укључене наставнице Ибоља Молнар, Анита Будаи Ђемант и Јелена Кнежевић , а подршка су им сви остали запослени који својим трудом, идејама и залагањем доприносе очувању природе и стварању лепшег и здравијег окружења.

А.Ђ.

Социјално предузетништво шанса за мале локалне заједнице

Aleksandra Djuran Јуне 15, 2026

У Сајану у Колпинг едукативном центру одржана је панел дискусија посвећена развоју социјалног предузетништва кроз сарадњу локалних самоуправа, цивилног сектора и привреде. Овом приликом потписан је и Меморандум о сарадњи између Колпинг друштва Србије и града Кикинде који су парафирали Мелинда Томић, директорка и Младен Богдана, градоначелник. Циљ је јачање локалног екосистема подршке социјалном предузетништву.

-Локалне заједнице могу да подрже социјална предузећа да се још више развијају – навела је Мелинда Томић, директорица Колпинг друштва Србије. – Пример добре праксе управо је наше предузеће које је имало пуну подршку од Месне заједнице Сајан и града Кикинде. Конкретно, производе које израђујемо локална самоуправа даје као корпоративне поклоне својим гостима.

Друштво у Сајану развија се како би постао регионални центар социјалног предузетништва, истакао је градоначелник Богдан.

-Друштво даје могућност свим заинтересованима да стекну искуство и да науче на који начин могу да развијају социјално предузетништво. На територији града имамо 1.800 регистрованих предузетника и више од половине су власнице жене. Локална самоуправа подржава их сваке године, и на нама је да и даље помажемо развој социјалног предузетништва – прецизирао је први човек града.

Догађају је присуствовала и Данијела Малетић, члан Савета за социјално предузетништво при Министарству за рад, социјална и борачка питања која је навела је да су у овој области неопходна подзаконска акта јер је Закон усвојен 2022. године општи:

-У Србији има свега 26 регистрованих социјалних предузетника, иако ми имамо информацију да по овим принципима у Србији послује више од 500 друштава. Важно нам је и да локалне самоуправе схвате да сваки социјални предузетник решава локални проблем и да са њима може да сарађују и у оквиру јавно-приватног партнерства.

Колпинг друштво у Сајану је основно је 2001. године, подсетио је Золтан Тот, председник Савета Месне заједнице.

-Оваква друштва важна су за мале локалне заједнице јер пружају могућност, пре свега, женама да уче и стекну нове вештине и знања. Социјална предузећа могу да ојачају село јер нуде могућност запошљавања, што помаже у квалитету живота – навео је Тот.

Панел дискусија реализована је у оквиру пројекта „Одрживе заједнице: Јачање социјалних предузећа за локални развој“, који спроводи Смарт колектив у партнерству са Колпинг друштвом Србије и Евроконтактом, уз финансијску подршку Европске уније.

А.Ђ.