Због радова на електричној мрежи данас (петак) од 11.30 до 12.30 сати без струје ће бити домаћинства у Сајану у улици Велика од Иве Андрића до кућног броја 108.
сајан
Сајан је домаћин кампу фолклора, који се одржава девети пут. Окупио је тридесеторо деце и младих из Сајана, Кикинде и Сенте. Током четвородневног дружења деца узраста од четири и млади до 15 година учествују у музичким, певачким и играчким радионицама, али и да се опробају у изради рукотворина, сазнајемо од Роберта Тапаија, председника удружења просветних радника Баната „Пастор Вера“ .
-Наш првенствени циљ био је да учеснике кампа упознамо са мађарским народним играма из различитих крајева. Жеља нам је да што више деце и младих заволи фолклор, али и да упознају обичаје и традицију. Ово је најбољи начин и да се домаћини и гости упознају, друже и квалитетно проведу време – истакао је Роберт Тапаи, један од покретача кампа.
За учеснике је припремљен целодневни програм, а за млађу децу организоване су и играрије. Учеснике је постила Мелита Гомбар, чланица Градског већа.
-Камп на најлепши начин спаја традицију, културу, пријатељство међу децом и младима. Његов значај је у томе што млађи нараштаји сазнају више о културном наслеђу, али и уче да се међусобно поштују. Чување традиције није само неговање прошлости, него и улагање у будућност – навела је Мелита Гомбар.
Ово је била прилика да науче како су се некада играли њихови родитељи, али и баке и деде. Ове године уче се традиционалне игре из јужног дела Мађарске, Гаре.
Камп су организовали КУД „Ади Ендре“, удружење просветних радника Баната „Пастор Вера“ и Подршку догађају дали су Град Кикинда, Месна заједница Сајан, Покрајинска Влада.
У Сајану су организоване 29. Севернобанатске жетелачке свечаности. Манифестација је окупила госте из Остојићева, Мађарске из места Апартхалом, Сенте, Црне Баре и Сајана.
Виеw тхис пост он Инстаграм
Миклош Репергер из Остојићева заједно са још тројицом пријатеља први пут је учествовао у сајанској манифестацији. Они су чланови организације „Мађарски културни круг“.
-И раније смо одлазили на слична окупљања. Наша жеља је да се, пре свега, дружимо, упознајемо нове људе, али и да младе учимо како се некад долазило до хлеба. Наши преци тешко су радили и то не треба да заборавимо – рекао је Репергер.
У својој 89 години најстарији косац био је Ференц Хереши из Сенте. Косу је први пут узео са 15 година.
-Раније нисмо имали комбајне само косе, српове и наше руке. Радило се од ујутро до увече. Жито смо везивали у снопове које су вукли коњи на колима. За косце је најважнији добар алат, коса, која мора да буде оштра. У супротном косац би се брзо уморио. Косу сам наследио од оца и она је генерацијама у нашој породици – истакао је Ференц Хереши.
Домаћини из Сајана имали су најмлађу екипу. Чланови фолклорне секције КУД-а „Ади Ендре“ настављају сеоску традицију.
-У косидби учествујемо четврти пут. Наши деде и очеви научили смо да држимо косу, да је оштримо и да радимо у пољу са њом. Наша жеља је да сачувамо традиционалну манифестацију у нашем селу – рекао нам је Атила Бењоцки.
Рад у пољу био је незамислив без жена. Оне су припремале храну, а фруштук, пре уласка у њиву, мора да буде сит, рекла нам је Илдика Абрахам из Црне Баре.
-Као што је то моја бака радила некада и ја сам умесила домаћи хлеб. Није било тешко. Она је то радила малтене сваког дана, а ја неколико пута годишње. На парчад смо мазали маст и паприку, уз кобасицу, краставце, сланину. Задатак жена је сакупљају покошено жито и да класје ређају у крст. Већ 15 година, као чланица културног удружења из нашег места учествујем на жетелачкој свечаности – навела је наша саговорница.
Са гостима из мађарског града Апартхалма Сајан се побратимио 2013. године и више од деценије они су део свечаности. Суседи воле окупљање које их враћа у прошлост и радо долазе.
Вршидба жита је један од најважнијих пољопривредних радова, а косидба је имала и улогу јачања заједнице. КУД „Ади Ендре“ чува ову манифестацију јер је жетва била дан радости и заједништва.
-Наша дужност је да очувамо народну традицију и да је пренесемо на младе. Када виде како се тешко долазило до хране на трпези, млади ће више ценити оно што сада имају – напоменула је Шара Бењоцки, председница КУД-а.
Ове године организована су и спортска надметања. Такмичари су се опробали у трчању по стрњици, гурању паорских кола и вучењу конопца.
Помоћ жетелачким свечаностима пружили су и Покрајина и фондација „Бетлен Габор“ из Мађарске.
А.Ђ.
На конкурсу Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу, националне мањине- националне заједнице Основној школи „Мора Карољ“ из Сајана одобрена су средства за израду пројектно-техничке документације за инвестиционо одржавање фасаде у износу од 348 хиљада динара, као и средства, пет милиона 849 хиљада динара за прву фазу грађевинско-занатских радова на одржавању фасаде објекта.
– Укупна вредност одобрених средстава премашује осам милиона динара. Посебна пажња посвећена је безбедности ученика и запослених – напомиње Лидија Кикић Бари, директорица. – Школа је обезбедила 526 хиљада динара за набавку и постављање система видео-надзора, као и за унапређење противпожарне заштите кроз уградњу система за дојаву пожара. Ради побољшања услова рада и наставног процеса, обезбеђена су и средства за набавку неопходне рачунарске опреме и намештаја, као и за набавку савремених спортских реквизита.
Дому ученика „Никола Војводић“ уручен је уговор вредан 1,5 милиона динара за унапређење противпожарне заштите кроз уградњу система за дојаву пожара.
За нови намештај Основној музичкој школи „Слободан Малбашки“ одобрено је 387 хиљада динара, а за исту намену „Мора Карољ“ добила је 216 хиљада динара.
Рачунарску опрему добиће и Средња стручна школа „Милош Црњански“ која је по овом конкурсу добила 1,8 милиона динара. За исту намену Основна школа „Фејеш Клара“ добила је 319,5 хиљада динара, док је Економско-трговинској школи припало 313 хиљада динара. Нова опрема омогућиће бољу организацију кабинетске наставе.
А.Ђ.
Сајанске Севернобанатске жетвене свечаности, 29. по реду, у организацији Културно-уметничког друштва „Ади Ендре“ биће одржане сутра, 4. јула.
Након свечаног отварања,уследиће дефиле учесника, као и такмичење жетелаца у ручној косидби жита. Циљ организатора је да негују вештину баратања косом, на начин како се раније скидала пшеница на родним војвођанским њивама. Очекују се жетеоци из Мађарске, Црне Баре, Сенте , Аде, околних села.
Ове године биће организована и спортска надметања која почињу у 13 сати, након жетве. Такмичари ће се опробати у трчању по стрњици, гурању паорских кола.
У Покрајинској влади уручене су награде представницима 53 најуспешније васпитно-образоване установе у оквиру програма ,,За чистије и зеленије школе у Војводини“.
На овом конкурсу награђене су и основне школе „Петар Кочић“ из Накова и „Мора Карољ“ из Сајана. Обе школе су дуго година у овом пројекту, а награду који су ученици и наставници освојили је једнодневни излет у заштићена подручја: Национални парк „Фрушка гора“ и Специјални резерват природе „Ковиљско-петроварадински рит“. Поред тога, обезбеђен је и промотивни материјал као и семинари намењени наставницима.
-У нашој школи посебна пажња посвећује се развијању еколошке свести код ученика кроз различите активности, пројекте и радионице – сазнајемо од директорице ОШ „Мора Карољ“ Лидије Кикић Бари. – Ђаци, заједно са својим учитељима и наставницима, активно учествују у реализацији садржаја који подстичу љубав према природи и одговорности према животној средини. Кроз креативне радионице и предавања на занимљив и интерактиван начин стичу знања о значају очувања природе, правилног односа према околини и развијању еколошких навика. Кроз игру и истраживање, тимски рад и сарадњу са учитељима наставницима , код деце развијамо еколошку свест и учимо их да и мали кораци могу донети велике промене за лепшу и здравију будућност.
Наставница географије из наковачке школе Бранка Керкез напомиње да се све активности одвијају у оквиру еколошке секције:
-Различитим активностима, интересантним пројектима и у оквиру радионица промовишемо и указујемо на значај природе која нас окружују. Код ученика се трудимо да развијемо еколошку свест и одговоран однос према природи. Ово нам је други пут да освајамо награду, а у оквиру секције имамо двадесетак ученика. Осим мене у рад су укључене и учитељица Биљана Новаковић и наставница биологије Весна Бурсаћ.
У Сајану су у програм највише укључене наставнице Ибоља Молнар, Анита Будаи Ђемант и Јелена Кнежевић , а подршка су им сви остали запослени који својим трудом, идејама и залагањем доприносе очувању природе и стварању лепшег и здравијег окружења.
А.Ђ.
У Сајану у Колпинг едукативном центру одржана је панел дискусија посвећена развоју социјалног предузетништва кроз сарадњу локалних самоуправа, цивилног сектора и привреде. Овом приликом потписан је и Меморандум о сарадњи између Колпинг друштва Србије и града Кикинде који су парафирали Мелинда Томић, директорка и Младен Богдана, градоначелник. Циљ је јачање локалног екосистема подршке социјалном предузетништву.
-Локалне заједнице могу да подрже социјална предузећа да се још више развијају – навела је Мелинда Томић, директорица Колпинг друштва Србије. – Пример добре праксе управо је наше предузеће које је имало пуну подршку од Месне заједнице Сајан и града Кикинде. Конкретно, производе које израђујемо локална самоуправа даје као корпоративне поклоне својим гостима.
Друштво у Сајану развија се како би постао регионални центар социјалног предузетништва, истакао је градоначелник Богдан.
-Друштво даје могућност свим заинтересованима да стекну искуство и да науче на који начин могу да развијају социјално предузетништво. На територији града имамо 1.800 регистрованих предузетника и више од половине су власнице жене. Локална самоуправа подржава их сваке године, и на нама је да и даље помажемо развој социјалног предузетништва – прецизирао је први човек града.
Догађају је присуствовала и Данијела Малетић, члан Савета за социјално предузетништво при Министарству за рад, социјална и борачка питања која је навела је да су у овој области неопходна подзаконска акта јер је Закон усвојен 2022. године општи:
-У Србији има свега 26 регистрованих социјалних предузетника, иако ми имамо информацију да по овим принципима у Србији послује више од 500 друштава. Важно нам је и да локалне самоуправе схвате да сваки социјални предузетник решава локални проблем и да са њима може да сарађују и у оквиру јавно-приватног партнерства.
Колпинг друштво у Сајану је основно је 2001. године, подсетио је Золтан Тот, председник Савета Месне заједнице.
-Оваква друштва важна су за мале локалне заједнице јер пружају могућност, пре свега, женама да уче и стекну нове вештине и знања. Социјална предузећа могу да ојачају село јер нуде могућност запошљавања, што помаже у квалитету живота – навео је Тот.
Панел дискусија реализована је у оквиру пројекта „Одрживе заједнице: Јачање социјалних предузећа за локални развој“, који спроводи Смарт колектив у партнерству са Колпинг друштвом Србије и Евроконтактом, уз финансијску подршку Европске уније.
А.Ђ.
Месна заједница Сајан сутра, субота, од 8 сати, биће домаћин Међународног фестивала кувања у кући Колпинг у Сајану.
Већ наредног дана у овом месту, од 6.30 сати, биће организовано такмичење у спортском риболову за одрасле на рибњаку у Сајану.
У Банатској Тополи одржана показна је вежба у којој су учествовала добровољна ватрогасног друштва домаћина, Руског Села и Сајана. Ватрогасци добровољци и запослени у Хитној служби приказали су окупљеним мештанима како реагују у случају пожара, а вежба је одржана испред Омладинског дома у центру села.
-На територији града постоји десет добровољних ватрогасних друштава, а свако има 12 оперативних чланова за гашење пожара или помоћи у елементарним непогоди што је 120 обучених и храбрих људи. – истакао је командир оперативне ватрогасне јединице Жељко Пејић, виши ватрогасни официр, Градског ватрогасног савеза – Показном вежбом обележавамо Светог Флоријана заштитника ватрогасаца. Представили смо ситуацију у којој је пожар избио у приземљу Омладинског дома. У пожару, насталом услед неисправних инсталација, једна особа је била повређена. Како се пожар брзо ширио ватрогасци из Банатске Тополе у помоћ су позвали колеге из Руског Села и Сајана. Учествовало је 20 ватрогасаца, а показали смо како се пожар гаси, а да при том не буде повређен ниједан добровољац.
У спремност ватрогасних друштава са села уверио се и Бојан Микалачки, члан Градског већа и додао да је први пут да се у симулацији пожара објеката и показној вежби удруже три добровољна ватрогасна друштва.
-Свака част добровољним ватрогасцима што су се удружили и заједнички приказали како реагују у хитним ситуацијама. Сматрам да су добровољци важни за свако село. Управо они су први на удару у свакој немилој ситуацији и ту су да помогну свима нама када је помоћ најнеопходнија – навео је Микалачки.
Догађај су увеличали и чланови КУД-а „Сцена“ из Банатске Тополе који су се окупљенима представили фолклорним наступом.
А.Ђ.
У духу Васкрса и заједништва, у суботу у Сајану су по 32. пут одржане „Ускршње народне игре“, манифестација која из године у годину окупља све већи број малишана и чува лепоту традиције.
У организацији Друштва за неговање традиције и екологије „Делибаб“, овај празнични догађај обојен је дечјом радошћу, шареним јајима и разиграном атмосфером. Око 80 деце учествовало је у такмичењима, док је изложбу украса и рукотворина употпунило више од 50 излагача, што је, како истичу организатори, премашило очекивања.
У такмичарском делу програма, треће место освојио је КУД „Сцена“ из Банатске Тополе, друго место припало је ОШ „Мора Карољ“ из Сајана, док је прво место такође освојило КУД „Сцена“ из Банатске Тополе. У изложби фарбаних јаја и ускршњих фигура, у категорији деце, прво место припало је Тијани Ротаров која је награду поделила са Потлока Давидом и Кочиш Давидом, а међу награђенима су и Рацков Хана и Катић Хана. У категорији одраслих, најуспешнија је била Даница Накрајкућин, друго место освојила је Весна Буљин, док је треће место припало КУД-у „Еђшег“.
– Иако смо ове године морали да померимо термин одржавања, одзив је био изузетан. Посебно ме радује велики број деце и лепа атмосфера која је владала током целог дана – истакла је председница удружења Силвија Тосеги.
Посетиоци су уживали у богатом програму – од такмичења у народним играма, преко изложбе украшених ускршњих јаја и фигура, до омиљене дечје игре – тражења јаја, која је због великог интересовања организована у две узрасне групе.
Најуспешнији су награђени, али, како су многи истакли, највећа награда била је управо прилика за дружење, игру и очување обичаја. Посебну чар догађају дали су и најмлађи учесници – деца из вртића, која су песмом и рецитацијама улепшала свечано отварање.
„Ускршње народне игре“ у Сајану још једном су показале да традиција живи кроз дечји смех, креативност и заједништво, остављајући иза себе топлу успомену и ишчекивање наредног сусрета.
Т. Д.