August 26, 2026

сајан

sajan-staze-(6)

Radovi u Sajanu: Rekonstruišu se stare i grade nove pešačke staze

Aleksandra Djuran August 20, 2026

U centru Sajana u toku je rekonstrukcija starih i izgradnja novih pešačkih staza. Kako napreduju radovi uverili su se gradonačelnik, Mladen Bogdan i član Gradskog veća Bojan Mikalački, zajedno sa Zoltanom Totom, predsednikom Saveta Mesne zajednice Sajan.

-U Velikoj ulici trotoari su bili u lošem stanju i zub vremena učinio je svoje. Rekonstrukcija i izgradnja pešačkih staza je bila neophodna i sa aspekta bezbednosti. Upravo ova ulica je najfrekventnije mesto s obzirom na to da su tu Pošta, Mesna zajednica, Dom kulture, park. Važno nam je da se deca, stariji sugrađani, ali i majke koje guraju kolica bezbedno kreću. Pored toga centar sela, sa novim stazama, biće lepši i bolji – rekao je Zoltan Tot.

Prvi čovek grada čestitao je Sajancima Dan i slavu sela i dodao:

-Ovo mesto obeležava Svetog Ištvana i 220 godina od naseljavanja Sajana, te je ovo prava prilika da razgovaramo sa meštanima. Rekonstrukcija pešačke staze započeta je pre sedam dana i to na zahtev Sajanaca. Lokalna samouprava izdvojila je značajna sredstva za radove u selima. Završeni su započeti poslovi u Mokrinu, sada se radi u Sajanu, a nakon toga započinjemo rekonstrukciju staza i u Banatskoj Topoli. Istovremeno se saniraju udarne rupe na putevima u Iđošu i Banatskoj Topoli, nakon čega će mehanizacija i ljudstvo preći u drugi rejon u Kikindi.

U Sajanu će biti rekonstruisano oko 500 metara kvadratnih trotoara i očekivanja su da će radovi biti završeni tokom sledeće nedelje.

A.Đ.

Sajan-crkva

Mesna zajednica Sajan sutra obeležava slavu i 220 godina od nastanka sela

Aleksandra Djuran August 19, 2026

U Sajanu će sutra (četvrtak) biti obeležena dva jubileja, 220 godina od nastanka  sela i 10. put biće proslavljen Dan Svetog Ištvana u organizaciji Kulturnog društva “Adi Endre”.

Svečana misa u Rimokatoličkoj crkvi počeće u 10 časova u okviru koje će biti osvećen hleb. Nakon mise biće položeeni venci na bistu Svetog Ištvana. U 12 časova u pozorišnpj sali Doma kulture biće održan kulturni program u kojem će nastupiti članovi KUD-a iz Sajana i njihovi gosti

Sveti Ištvan bio je kralj koji je izvukao Mađare iz paganstva i poprimio hrišćanstvo te je tako uspeo da sačuva mađarski narod u Evropi. Smatra se da je on položio temelj za osnovanje moderne mađarske države.

sajan-dvd-deca-4

Mali vatrogasci, velika avantura: Kamp u Sajanu okupio stotinu dece

Jelena Trifunović August 16, 2026

U Sajanu je održan drugi vatrogasni kamp, koji je, zajedno sa decom iz okolnih mesta, okupio stotinak mališana uzrasta od četiri do 18 godina. Organizator kampa je Dobrovoljno vatrogasno društvo Sajan, koje je poznato po tome što u svojim redovima okuplja veliki broj najmlađih članova.

– Trenutno u Sajanu imamo oko 80 dece uzrasta do 18 godina, a od toga je čak 95 odsto uključeno u vatrogasne aktivnosti – kaže Aleks Nađ, predsednik DVD Sajan.

Na kamp su, pored mališana iz Sajana, stigla i deca iz Padeja, Sente, Čoke, Mokrina i Kikinde. Dvodnevno druženje počelo je prijemom učesnika i podizanjem zastave, nakon čega su usledile brojne igre, radionice i vatrogasne aktivnosti. Veče je bilo rezervisano za druženje uz logorsku vatru, pečenje kobasica i projekciju filma.

Vatrogasno društvo u Sajanu ima dugu tradiciju. Osnovano je davne 1911. godine, a kroz njegove redove do sada je prošlo više od 500 članova. Danas DVD Sajan ima 106 aktivnih članova i 16 veterana, dok je među aktivnim članovima više od pedesetoro dece.

Da se u Sajanu ozbiljno radi sa najmlađima, potvrđuju i brojni takmičarski uspesi. Pre tri godine društvo je osvojilo titulu državnog šampiona, dok su pre dve godine na međunarodnom takmičenju u Italiji osvojili treće mesto.

Među učesnicima kampa bio je i Aleksandar Nema, učenik koji je završio četvrti razred osnovne škole i član je DVD Sajan.

– Učestvovao sam na kampu i prošle godine, a rado ću doći i sledeće. Ovo je jedno lepo iskustvo koje stvarno treba doživeti. Ima mnogo igara, druženja, prijatelja i različitih aktivnosti – kaže Aleksandar, koji se sa svojom ekipom već okitio i peharom za treće mesto na jednom od takmičenja.

Prošlogodišnji kamp bio je prvi ovakve vrste u Sajanu, a s obzirom na to da je naišao na odličan prijem kod dece, organizatori žele da postane tradicionalna letnja aktivnost.

Nađ, koji u sajanskoj osnovnoj školi predaje matematiku, ali vodi i vatrogasnu sekciju kao vid dopunskog rada, ističe da ovakva druženja imaju poseban značaj za decu iz sela.

– Pošto u selu nema mnogo aktivnosti za decu, važno je da ih okupimo, animiramo i ponudimo im nešto zanimljivo. Oni to rado prihvataju. Organizujemo različite aktivnosti, a posebno su im zanimljive one u kojima se, naročito tokom letnjih vrućina, rashlađuju i prskaju vodom – objašnjava Nađ.

Osim što mališanima pružaju priliku za igru i druženje, u DVD Sajan kroz ovakve aktivnosti edukuju i nove generacije dobrovoljnih vatrogasaca, učeći ih od najranijeg uzrasta odgovornosti, timskom duhu i značaju pomaganja drugima.

struja-isklj-(1)

Isključenje struje u Sajanu

Aleksandra Djuran August 14, 2026

Zbog radova na električnoj mreži danas (petak) od 11.30 do 12.30 sati bez struje će biti domaćinstva u  Sajanu u ulici Velika od Ive Andrića do kućnog broja 108.

 

sajan-kamp-folklora-(4)

Kamp folklora u Sajanu: Muzičke, pevačke i igračke radionice

Aleksandra Djuran July 9, 2026

Sajan je domaćin kampu folklora, koji se održava deveti put.  Okupio je tridesetoro dece i mladih iz Sajana, Kikinde i Sente. Tokom četvorodnevnog druženja deca uzrasta od četiri i mladi do 15 godina učestvuju u muzičkim, pevačkim i igračkim radionicama, ali i da se oprobaju u izradi rukotvorina, saznajemo od Roberta Tapaija, predsednika udruženja prosvetnih radnika Banata „Pastor Vera“ .

-Naš prvenstveni cilj bio je da učesnike kampa upoznamo sa mađarskim narodnim igrama iz različitih krajeva. Želja nam je da što više dece i mladih zavoli folklor, ali i da upoznaju običaje i tradiciju. Ovo je najbolji način i da se domaćini i gosti upoznaju, druže i kvalitetno provedu vreme – istakao je Robert Tapai, jedan od pokretača kampa.

Za učesnike je pripremljen celodnevni program, a za mlađu decu organizovane su  i igrarije. Učesnike je postila Melita Gombar, članica Gradskog veća.

-Kamp na najlepši način spaja tradiciju, kulturu, prijateljstvo među decom i mladima. Njegov značaj je u tome što mlađi naraštaji saznaju više o kulturnom nasleđu, ali i uče da se međusobno poštuju. Čuvanje tradicije nije samo negovanje prošlosti, nego i ulaganje u budućnost – navela je Melita Gombar.

Ovo je bila prilika da nauče kako su se nekada igrali njihovi roditelji, ali i bake i dede. Ove godine  uče se tradicionalne igre iz južnog dela Mađarske, Gare.

Kamp su organizovali KUD „Adi Endre“, udruženje prosvetnih radnika Banata „Pastor Vera“ i Podršku događaju dali su Grad Kikinda, Mesna zajednica Sajan, Pokrajinska Vlada.

 

 

 

zeteoci-sajan-2026-(9)

(VIDEO) Mladi Sajanci čuvaju tradiciju ručnog košenja žita

Aleksandra Djuran July 4, 2026

U Sajanu su organizovane 29. Severnobanatske žetelačke svečanosti. Manifestacija  je okupila goste  iz Ostojićeva, Mađarske iz mesta Aparthalom, Sente, Crne Bare i Sajana.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Kikindski portal (@portalkikindski)

Mikloš Reperger iz Ostojićeva zajedno sa još trojicom prijatelja prvi put je učestvovao u sajanskoj manifestaciji. Oni su članovi organizacije „Mađarski kulturni krug“.

-I ranije smo odlazili na slična okupljanja. Naša želja je da se, pre svega, družimo, upoznajemo nove ljude, ali i da mlade učimo kako se nekad dolazilo do hleba. Naši preci teško su radili i to ne treba da zaboravimo – rekao je Reperger.

U svojoj 89 godini najstariji kosac bio je Ferenc Hereši iz Sente. Kosu je prvi put uzeo sa 15 godina.

-Ranije nismo imali kombajne samo kose, srpove i naše ruke. Radilo se od ujutro do uveče. Žito smo vezivali u snopove koje su vukli konji na kolima. Za kosce je najvažniji dobar alat, kosa, koja mora da bude oštra. U suprotnom kosac bi se brzo umorio. Kosu sam nasledio od oca i ona je generacijama u našoj porodici – istakao je Ferenc Hereši.

Domaćini iz Sajana imali su najmlađu ekipu. Članovi folklorne sekcije KUD-a „Adi Endre“ nastavljaju seosku tradiciju.

-U kosidbi učestvujemo četvrti put. Naši dede i očevi naučili smo da držimo kosu, da je oštrimo i da radimo u polju sa njom. Naša želja je  da sačuvamo tradicionalnu manifestaciju u našem selu – rekao nam je Atila Benjocki.

Rad u polju bio je nezamisliv bez žena. One su pripremale hranu, a fruštuk, pre ulaska u njivu, mora da bude sit, rekla nam je Ildika Abraham iz Crne Bare.

-Kao što je to moja baka radila nekada i ja sam umesila domaći hleb. Nije bilo teško. Ona je to radila maltene svakog dana, a ja nekoliko puta godišnje. Na parčad smo mazali mast i papriku, uz kobasicu, krastavce, slaninu. Zadatak žena je sakupljaju pokošeno žito i da klasje ređaju u krst. Već 15 godina, kao članica kulturnog udruženja iz našeg mesta učestvujem na žetelačkoj svečanosti –  navela je naša sagovornica.

Sa gostima iz mađarskog grada Aparthalma Sajan se pobratimio 2013. godine i više od decenije oni su deo svečanosti. Susedi vole okupljanje koje ih vraća u prošlost i rado dolaze.

Vršidba žita je jedan od najvažnijih poljoprivrednih radova, a kosidba je imala i ulogu jačanja zajednice. KUD „Adi Endre“ čuva ovu manifestaciju jer je žetva  bila dan radosti i zajedništva.

-Naša dužnost je da očuvamo narodnu tradiciju i da je prenesemo na mlade. Kada vide kako se teško dolazilo do hrane na trpezi, mladi će više ceniti ono što sada imaju – napomenula je Šara Benjocki, predsednica KUD-a.

Ove godine organizovana su i sportska nadmetanja. Takmičari su se oprobali u trčanju po strnjici, guranju paorskih kola i vučenju konopca.

Pomoć žetelačkim svečanostima pružili su i Pokrajina i fondacija „Betlen Gabor“ iz Mađarske.

A.Đ.

 

mora-karolj-konkurs

U školi u Sajanu radiće se fasada, Dom učenika unaprediće protivpožarnu zaštitu, Srednja stručna škola dobija računare

Aleksandra Djuran July 3, 2026

Na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu, nacionalne manjine- nacionalne zajednice Osnovnoj školi „Mora Karolj“ iz Sajana odobrena su sredstva za izradu projektno-tehničke dokumentacije za investiciono održavanje fasade u iznosu od 348 hiljada dinara, kao i sredstva, pet miliona 849 hiljada dinara za prvu fazu građevinsko-zanatskih radova na održavanju fasade objekta.

– Ukupna vrednost odobrenih sredstava premašuje osam miliona dinara. Posebna pažnja posvećena je bezbednosti učenika i zaposlenih – napominje Lidija Kikić Bari, direktorica. – Škola je obezbedila 526 hiljada dinara za nabavku i postavljanje sistema video-nadzora, kao i za unapređenje protivpožarne zaštite kroz ugradnju sistema za dojavu požara. Radi poboljšanja uslova rada i nastavnog procesa, obezbeđena su i sredstva za nabavku neophodne računarske opreme  i nameštaja, kao i za nabavku savremenih sportskih rekvizita.

Domu učenika „Nikola Vojvodić“ uručen je ugovor vredan 1,5 miliona dinara za unapređenje protivpožarne zaštite kroz ugradnju sistema za dojavu požara.

Za novi nameštaj Osnovnoj muzičkoj školi „Slobodan Malbaški“ odobreno je 387 hiljada dinara, a za istu namenu „Mora Karolj“  dobila je 216 hiljada dinara.

Računarsku opremu dobiće i Srednja stručna škola „Miloš Crnjanski“ koja je po ovom konkursu dobila 1,8 miliona dinara. Za istu namenu Osnovna škola „Feješ Klara“ dobila je 319,5 hiljada dinara, dok je Ekonomsko-trgovinskoj školi pripalo 313 hiljada dinara. Nova oprema omogućiće bolju organizaciju kabinetske nastave.

A.Đ.

sajan-zetva-2025-(13)

Sajan domaćin Severnobanatskih žetelačkih svečanosti: Kosidba žita kao nekad

Aleksandra Djuran July 3, 2026

Sajanske Severnobanatske žetvene svečanosti, 29. po redu, u organizaciji Kulturno-umetničkog društva „Adi Endre“ biće održane sutra, 4. jula.

Nakon svečanog otvaranja,uslediće defile učesnika, kao i takmičenje žetelaca u ručnoj kosidbi žita. Cilj organizatora je da neguju veštinu baratanja kosom, na način kako se ranije skidala pšenica na rodnim vojvođanskim njivama. Očekuju se žeteoci iz Mađarske, Crne Bare, Sente , Ade, okolnih sela.

Ove godine biće organizovana i sportska nadmetanja koja počinju u 13 sati, nakon žetve. Takmičari će se oprobati u trčanju po strnjici, guranju paorskih kola.

 

nakovo-zelenije-skole-(2)

U okviru programa ,,Za čistije i zelenije škole u Vojvodini“ nagrađene nakovačka i sajanska škola

Aleksandra Djuran June 19, 2026

U Pokrajinskoj vladi uručene su nagrade predstavnicima 53 najuspešnije vaspitno-obrazovane ustanove u okviru programa ,,Za čistije i zelenije škole u Vojvodini“.

Na ovom konkursu nagrađene su i osnovne škole „Petar Kočić“ iz Nakova i „Mora Karolj“ iz Sajana. Obe škole su dugo godina u ovom projektu, a nagradu koji su učenici i nastavnici osvojili je jednodnevni izlet u zaštićena područja: Nacionalni park „Fruška gora“ i Specijalni rezervat prirode „Koviljsko-petrovaradinski rit“. Pored toga, obezbeđen je i promotivni materijal kao i seminari namenjeni nastavnicima.

 

-U našoj školi posebna pažnja posvećuje se razvijanju ekološke svesti kod učenika kroz različite aktivnosti, projekte i radionice – saznajemo od direktorice OŠ „Mora Karolj“ Lidije Kikić Bari. – Đaci, zajedno sa svojim učiteljima i nastavnicima, aktivno učestvuju u realizaciji sadržaja koji podstiču ljubav prema prirodi i odgovornosti prema životnoj sredini. Kroz kreativne radionice i predavanja na zanimljiv i interaktivan način stiču znanja o značaju očuvanja prirode, pravilnog odnosa prema okolini i razvijanju ekoloških navika. Kroz igru i istraživanje, timski rad i saradnju sa učiteljima nastavnicima , kod dece razvijamo ekološku svest i učimo ih da i mali koraci mogu doneti velike promene za lepšu i zdraviju budućnost.

Nastavnica geografije iz nakovačke škole Branka Kerkez napominje da se sve aktivnosti odvijaju u okviru ekološke sekcije:

-Različitim aktivnostima, interesantnim projektima i u okviru radionica promovišemo i ukazujemo na značaj prirode koja nas okružuju. Kod učenika se trudimo da razvijemo ekološku svest i odgovoran odnos prema prirodi. Ovo nam je drugi put da osvajamo nagradu, a u okviru sekcije imamo dvadesetak učenika. Osim mene u rad su uključene i učiteljica Biljana Novaković i nastavnica biologije Vesna Bursać.

 

U Sajanu su u program najviše uključene nastavnice Ibolja Molnar, Anita Budai Đemant i Jelena Knežević , a podrška su im svi ostali zaposleni koji svojim trudom, idejama i zalaganjem doprinose očuvanju prirode i stvaranju lepšeg i zdravijeg okruženja.

A.Đ.

kolping-memorandum-(4)

Socijalno preduzetništvo šansa za male lokalne zajednice

Aleksandra Djuran June 15, 2026

U Sajanu u Kolping edukativnom centru održana je panel diskusija posvećena razvoju socijalnog preduzetništva kroz saradnju lokalnih samouprava, civilnog sektora i privrede. Ovom prilikom potpisan je i Memorandum o saradnji između Kolping društva Srbije i grada Kikinde koji su parafirali Melinda Tomić, direktorka i Mladen Bogdana, gradonačelnik. Cilj je jačanje lokalnog ekosistema podrške socijalnom preduzetništvu.

-Lokalne zajednice mogu da podrže socijalna preduzeća da se još više razvijaju – navela je Melinda Tomić, direktorica Kolping društva Srbije. – Primer dobre prakse upravo je naše preduzeće koje je imalo punu podršku od Mesne zajednice Sajan i grada Kikinde. Konkretno, proizvode koje izrađujemo lokalna samouprava daje kao korporativne poklone svojim gostima.

Društvo u Sajanu razvija se kako bi postao regionalni centar socijalnog preduzetništva, istakao je gradonačelnik Bogdan.

-Društvo daje mogućnost svim zainteresovanima da steknu iskustvo i da nauče na koji način mogu da razvijaju socijalno preduzetništvo. Na teritoriji grada imamo 1.800 registrovanih preduzetnika i više od polovine su vlasnice žene. Lokalna samouprava podržava ih svake godine, i na nama je da i dalje pomažemo razvoj socijalnog preduzetništva – precizirao je prvi čovek grada.

Događaju je prisustvovala i Danijela Maletić, član Saveta za socijalno preduzetništvo pri Ministarstvu za rad, socijalna i boračka pitanja koja je navela je da su u ovoj oblasti neophodna podzakonska akta jer je Zakon usvojen 2022. godine opšti:

-U Srbiji ima svega 26 registrovanih socijalnih preduzetnika, iako mi imamo informaciju da po ovim principima u Srbiji posluje više od 500 društava. Važno nam je i da lokalne samouprave shvate da svaki socijalni preduzetnik rešava lokalni problem i da sa njima može da sarađuju i u okviru javno-privatnog partnerstva.

Kolping društvo u Sajanu je osnovno je 2001. godine, podsetio je Zoltan Tot, predsednik Saveta Mesne zajednice.

-Ovakva društva važna su za male lokalne zajednice jer pružaju mogućnost, pre svega, ženama da uče i steknu nove veštine i znanja. Socijalna preduzeća mogu da ojačaju selo jer nude mogućnost zapošljavanja, što pomaže u kvalitetu života – naveo je Tot.

Panel diskusija realizovana je u okviru projekta „Održive zajednice: Jačanje socijalnih preduzeća za lokalni razvoj“, koji sprovodi Smart kolektiv u partnerstvu sa Kolping društvom Srbije i Evrokontaktom, uz finansijsku podršku Evropske unije.

A.Đ.