сајан

прегледи-притисак

Чланице Црвеног крста из Сајана, у суботу, 14. децембра, организују бесплатно мерење крвног притиска и шећера у крви. У згради Месне заједнице прегледи ће се обављати од  8 до 9 часова.

-Волонтерке Црвеног крста из Сајана периодично, током читаве године, организују превентивне прегледе за старије мештане, како би преконтролисали крвни притисак и шећер у крви. Ово је права подршка здравственом систему, а уједно је и најважнија помоћ старијима. Овом приликом, сви који дођу на преглед, моћи ће да попричају са волонтерима и добију савете. Уколико резултати не буду у границама нормале, наше волонтерке даће препоруку да се јаве изабраном лекару – истакла је секретарка Црвеног крста Данијела Бјељац.

микулас-сајан-(2)

Све малишане у Сајану на сам 6. децембар Микулаш је наградио 27. годину за редом. Обичај установљен у овом селу је да Микулаш иде од куће до куће, разговара са децом и дели им пакетиће. Њега у овом походу прати Крампуси, задужени за непослушну децу који на срећу никада немају пуно посла.

 

-Ове године Савет Месне заједнице обезбедио је више од 140 пакетића. Овом народном обичају, колико се радују деца, толико га воле и одрасли с обзиром на да их враћа у детињство. Све бебе, али и деца и млади до 15 година добили су пакетиће пуне воћа, слаткиша и сланиша. Велику захвалност дугујемо удружењима у селу, као и појединцима да дарови буду богати и лепи – истакао је Золтан Тот, председник Савета МЗ.

 

На дан Светог Миклоша деца треба да очисте ципеле и чизме јер, ако се Микулаш не појави лично, у тајности оставља поклоне у ципеле.
Према легенди свети Миклош био је бискуп и помогао је сиромашном човеку који је имао три ћерке. У току ноћи им је у тајности у прозор оставио врећицу златника. Најмлађа ћерка је чула кораке и само је успела кроз прозор да види силуету која одлази, док легенда каже и да је прозор био затворен и због тога је Микулаш кроз димњак убацио врећицу злата. Ћерка је баш тада остављала мокре чарапе на пећ да се суше и златници су упали у чарапу.

Због радова на електричној мрежи, у понедељак, 18. новембра од 7.30 до 14. 30 сати повремено ће без струје остајати следеће улице у Сајану: Петефи Шандора од Кошут Лајоша према Падеју,  половина улице Петефи Шандора према улици  Велика, Велика од кућног броја 134 до кућногброја 108, Велика од Ђуре .Ђаковића према улици Ветрењача до кућног броја 40, комплетна  Егете Јожефа и улица Ади Ендре од Сабове до Краљевића Марка

РАМОНА-КЊИГЕ-(4)-(1)

Ђаци прваци на територији града који наставу похађају на мађарском језику с поласком у школу добили су поклоне Савета мађарске националне мањине и из Мађарске преко Фондације „Ракоци“.

-Малишане смо обрадовали са школским торбама и школским прибором. Школске торбе обезбедила је влада Мађарске, а национални Савет мађарске националне мањине купио је прибор за прваке у вредности од 8.000 динара за сваког ђака – сазнајемо од Рамоне Тот, чланице Савета мађарске националне мањине.

Поклони су додељени првацима у Основној школи „Фејеш Клара“ којих има седам, у ОШ „Мора Карољ“, где их је четворо, колико их је и ОШ „Глигорије Попов“ у Руском Селу.

-Сваке године обрадујемо прваке на овај начин. Уједно, ово је начин да помогнемо породицама на самом почетку школовања њихове деце – навела је наша саговорница.

А.Ђ.

сајан-зетва-(4)

Оштре косе и српови, вредне руке и жеља да се очува традиција у ручном кошењу жита, слика је која је из Сајан послата у оквиру 27. Севернобанатских жетелачких свечаности. Традиционална манифестација окупила је седам екипа  из Црне Баре, Мађарске и Сенте и Сајана.

Најстарији косац био је 87-годишњи Ференц Хереши из Сенте.

-Раније нисмо имали комбајне само косе, српове и наше руке. Жито смо везивали у снопове које су вукли коњи на колима. Постојала је само машина која од класја одваја семе. За косце је најважнији добар алат, коса, која мора да буде оштра. У супротном косац би се брзо уморио. Као мали имао сам кратке панталоне и још увек се сећам како је стрњиште било оштро – истакао је Хереши са којим је био и Кристоф Сабадош који ће наследити ову традицију породице Фекете. Открио нам је да је научио да коси од баке Маргите Шарвари чији је задатак овога пута био да спреми укусан фруштук екипи косаца.

-Ја сам четврта генерација косаца и поносан сам на ту чињеницу. У нашој породици ово је традиција која се наслеђују са колена на колено – сазнали смо од Кристофа.

 

Са гостима из мађарског града Апартхалма Сајан се побратимио 2013. године и већ 11 година они су део свечаности.

-Први пут смо у Сајану косили жито, свидела нам се манифестација и долазимо сваке године. Волимо ово окупљање које нас враћа у прошлост, у детињство. Драго нам је што смо део традиције која се чува и свима у Мађарској причамо о њој – открио је Ђерђ Винца из Апартхалма.

Екипа из Црне Баре била је највеселија. За јело су припремили праве посластице.

-Некада је било тешко доћи до жита, знатно теже него данас. Читаву сезону радили су за џак жита, а ми га данас зарадимо за један да. Треба да ценимо оно што имамо – каже Лајко Маћаш из Црне Баре.

Некада се за време жетве устајало у четири ујутро и кретало на њиву. Радило се док се види. Косцима су велика помоћ бил жене које су везивале жито у снопове, али и припремале обилан доручак. Фруштук је чинио хлеб, барена јаја и кромпир, лук, сланина, ракије, кајсија, шљива и вишања, али и слатких колача, ко  је могао да их приушти.

Највећу подршку манифестацији пружа град Кикинда,а овом догађају присуствовали су градоначелник Никола Лукач, његова заменица Дијана Јакшић Киурски и су чланица Градског већа Мелита Гомбар. Отварајући жетелачке свечаности градоначелник Лукач истакао је важност чувања обичаја, али и добросуседских односа међу народима.

-Заједничка сарадња је кључ успеха и боље будућности а када смо удружени можемо много тога. Сајанске жетелачке свечаност су ту и да нас подсете како је то некада било, а на нама је да млади буду ти који ће је даље чувати – прецизирао је Лукач.

Вршидба жита је један од најважнијих пољопривредних радова, а косидба је имала и улогу јачања заједнице.

-Значај оваквих манифестација је, осим што негују традицију, је што промовишемо прве породичне вредности, где је породица стуб друштва и заједно долазе до хлеба на столу. Важно нам је да млади то увиде и да знају да за све треба да се потруде и да сопственим радом стигну до резултата – навела је Дијана Јакшић Киурски.

Млади се прикључују манифестацији, тако да ће она да се организује још дуго година  додала Шара Бењоцки, председница КУД-а „Ади Ендре“, који је и организатор жетелачких свечаности.

-Пуно ми је срце када видим колико и младима у Сајану значи ова манифестација. Још увек имају прилику да о ручном кошењу жита уче од наших најстаријих косаца, који су и сами некада ручно косили жито са својим родитељима. Они на правни начин могу да дочарају како је то некада било, али и да им покажу како се ручно коси хлебно зрно. Кроз ову манифестацију желимо да им покажемо како је некада пуно рада требало да се дође до парчета хлеба. Свима нам је исти циљ, да сачувамо традицију и да је пренесемо на младе – рекла је Шара Бењоцки.

Месна заједница чува ову манифестацију и жели да је учини још бољом.

-Жетва је била дан радости и заједништва. Посао је захтевао ангажовање читаве породице, али и комшија и пријатеља. Наша дужност је да очувамо народну традицију и да је пренесемо на младе. Када виде како се тешко долазило до хране на трпези, млади ће више ценити оно што сада имају – напоменуо је Золтан Тот, председник Савета  МЗ Сајан и заменик покрајинског секретара за пољопривреду.

Помоћ жетелачким свечаностима пружили су и Покрајински секретаријат за образовање ,прописе, управу и националне мањине, као и фондација Бетлен Габор из Мађарске.

А.Ђ.

 

 

 

камп-сајан-(2)

Културно-уметничко друштво „Ади Ендре“ из Сајана и удружење просветних радника Баната „Пастор Вера“ домаћини су седмог кампа фолклора. И ове године четрдесетак учесника има прилику да научи више о традицији разних народа са  циљем да заволе фолклор и да упознају обичаје и традицију.

-Деца уче о традиционалним играма са подручја Карпатског басена. Осим тога учеснике учимо и песмама, али и да свирају на инструменту цитра. Трудимо се да програми буду што богатији, тако да постоје и радионице веза и цртања – истакао је Роберт Тапаи, председник удружење просветних радника Баната „Пастор Вера“.

Камп, који траје четири дана, свакодневно посећују учесници из Сајана, Кикинде, Бечеја и Падеја.

-Сваке године имамо и нових учесника и драго нам је због тога. Све ново што се научи, касније се примењује у раду фолклорних група сајанског друштва „Ади Ендре“. Примера ради од прошле године оформљене су две цитрашке групе – напоменуо је Тапаи.

Помоћ у одржавању кампа пружили су локална самоуправа, МЗ Сајан, Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине, као и фондације „Бетлен Габор“ и „Чори Шандор“ из Мађарске.

А.Ђ.

балинт-пастор-(4)

Председник СВМ Балинт Пастор са сарадницима посетио је Кикинду и Сајан. Током обиласка Основне школе „Фејеш Клара“ још једном је истакнуто да је за реконструкцију једине двојезичне образовне установе у граду Покрајинска Влада издвојила 400 милиона динара за реконструкцију и санацију.

-Школа је значајна за све Кикинђане. Изграђена је давне 1812. године, у време када је Наполеон кренуо у поход на Русију, и од тада до данас ради у континуитету. Сматрам да су средства намењена реконструкцији оправдана. У току је јавна набавка за извођача радова тако да ће се радови обављати док траје летњи распуст – рекао је Пастор.

Хермина Чемере, директорица ОШ „Фејеш Клара“ додала је да је највећи проблем дотрајао кров.

-У првој фази радови ће обухватити санацију крова, замену прозора и врата на свим учионицама као и подове. У другој фази мењаће се водоводне и струјне инсталације, изградиће се лифт за особе са хендикепом и адаптираће се комплетно  двориште – сазнајемо од Хермине Чемере.

У Сајан је фокус био на Дому културе који је средиште места с обзиром на то да окупља удружења и грађане.

А.Ђ.

1711195446892

Сајан је био домаћин традиционалне манифестације „Ускршње народне игре“. У организацији Друштва за неговање традиције и екологије ,,Делибаб“, уз подршку локалне самоуправе и Месне заједнице Сајан,  дружење деце, младих и удружења жена одржано је тридесети пут.

Ускршње аранжмане припремила су удружења жена из читаве Војводине, а позиву организатора одазвале су се и чланице „Сунца“ из Падеја.

-Припремили смо фарбана јаја, ускршње украсе на којима доминира зека, корпице и ручне радове. Радо долазимо у Сајан и волимо што смо део ове манифестације која је увод у најрадоснији хришћански празник. Све је израђено од природних материјала, а и јаја се најлепше офарбају у луковину или траве – сазнајемо од Драгице Раднов, председнице удружења „Сунце“.

Централни део свечаности је посвећен деци која су се у великом броју одазвала ускршњим играма, истакла је Силвија Тосеги, председница „Делибаба“.

-Сви су се одазвали позиву да увеличају наш јубилеј, 30 година од прве манифестације. Наш циљ је да очувамо обичаје и традицију и да је пренесемо на млађе. Учимо их на који начин су се некада фарбала јаја, како се кувала шунка, како се правила ускршња плетеница, која јела и колачи су се служили за Ускрс.  Деца уживају у нашим играма трчању са јајетом у кашици, тражењу јаја, осликавању – навела је Силвија Тосеги.

Манифестацији је присуствовала Мелита Гомбар, чланица Градског већа.

-Манифестација приказује богатство културне баштине, лепоте традиције и ускршњих обичаја Мађара који живе на овом простору. Ускршња изложба је права симболика јер је јаје одувек значило препорода, обнове, рађања новог живота. Осмишљена да споји децу, младе и оне који су у старијој доби, даје печат мађарској традицији и историји и осликава нашу мултинационалну и мултикултурну средину – напоменула је Мелита Гомбар.

Председник Савета Месне заједнице Золтан Тот додао је да су „Ускршње народне игре“ једна од најзначајнијих манифестација у овом месту.

-Чињеница да траје три деценије говори колико је важна и значајна, не само за мештане Сајана, него и за читав град. Кроз њу чувамо народне обичаје и традицију и преносимо их на оне који долазе. Хвала локалној самоуправи која је помогла да се на прави начин обележи велики јубилеј – казао је Тот.

Учесници из Кикинде, Мокрина, Иђоша, Остојићева, Чоке, Нових Козараца, Падеја уживали су у дружењу, а било им је омогућено да посете и Завичајну кућу.

А.Ђ.

ИМГ-816ац457бба574864феццфц615349ф2б-В

За пољопривреднике је организовано предавање на тему конкурса за доделу субвенција Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, али и о ажурирању података у е аграру. Овим поводом у Сајану су били посетити Атила Јухас, државни секретар поменутог Министарства и др Виктор Молнар, директор Фонда за развој пољопривреде АП Војводине. Овом приликом истакнуто је да је ове године буџет поменутог Министарства 105 милијарди динара, што је и највећи износ у протеклој деценији, повећан је износ за субвенције на 18.000 динара по хектару, а у току је пријава и обнова газдинстава.

Расписан је конкурс за тов јунади, за подношење кредита за субвенционисане камате који су доступни преко комерцијалних банака, ИПАРД и подносе се захтеви за директна плаћања. Сматрам да смо овим буџетом задовољили све потребе произвођача – рекао је Атила Јухас.

Др Виктор Молнар рекао је да је Покрајина ове године издвојила 1,5 милијарду динара за локалне самоуправе, док је 1,3 милијарду опредељена за конкурсе за пољопривредне произвођаче.

-Ове године конкурси за пољопривреднике распоређен је у три велике групе за куповину машине и опреме и то за: сточарску производњу, биљну производњу и за прераду. Инвестиција се, пошто се одобре средства, реализује у року од 60 до 90 дана – истакао је др Молнар.

 

Сајан 2024 (1)

Тело мушкарца (55) пронађено је у кући у улици Петефи Шандора у Сајану. Како су саопштили из Полицијске управе Кикинда у току је истрага која ће показати шта се десило. О случају је обавештено Више јавно тужилаштво у Зрењанину, а тело је послато на обдукцију у Завод за судску медицину у Нови Сад.

Како сазнајемо, о немилом догађају полицију су обавестиле комшије које су чуле експлозију. Преминули је у том моменту био сам у кући, јер му је супруга радила, а син је био у школи.

Према речима мештана настрадали Сајанац био је вредан и радан. Бавио се зидарским пословима, увек је био ангажован током сезоне и никада није одбио да некоме у селу помогне.