сајан

kamp-sajan-(2)

Културно-уметничко друштво „Ади Ендре“ из Сајана и удружење просветних радника Баната „Пастор Вера“ домаћини су седмог кампа фолклора. И ове године четрдесетак учесника има прилику да научи више о традицији разних народа са  циљем да заволе фолклор и да упознају обичаје и традицију.

-Деца уче о традиционалним играма са подручја Карпатског басена. Осим тога учеснике учимо и песмама, али и да свирају на инструменту цитра. Трудимо се да програми буду што богатији, тако да постоје и радионице веза и цртања – истакао је Роберт Тапаи, председник удружење просветних радника Баната „Пастор Вера“.

Камп, који траје четири дана, свакодневно посећују учесници из Сајана, Кикинде, Бечеја и Падеја.

-Сваке године имамо и нових учесника и драго нам је због тога. Све ново што се научи, касније се примењује у раду фолклорних група сајанског друштва „Ади Ендре“. Примера ради од прошле године оформљене су две цитрашке групе – напоменуо је Тапаи.

Помоћ у одржавању кампа пружили су локална самоуправа, МЗ Сајан, Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине, као и фондације „Бетлен Габор“ и „Чори Шандор“ из Мађарске.

А.Ђ.

balint-pastor-(4)

Председник СВМ Балинт Пастор са сарадницима посетио је Кикинду и Сајан. Током обиласка Основне школе „Фејеш Клара“ још једном је истакнуто да је за реконструкцију једине двојезичне образовне установе у граду Покрајинска Влада издвојила 400 милиона динара за реконструкцију и санацију.

-Школа је значајна за све Кикинђане. Изграђена је давне 1812. године, у време када је Наполеон кренуо у поход на Русију, и од тада до данас ради у континуитету. Сматрам да су средства намењена реконструкцији оправдана. У току је јавна набавка за извођача радова тако да ће се радови обављати док траје летњи распуст – рекао је Пастор.

Хермина Чемере, директорица ОШ „Фејеш Клара“ додала је да је највећи проблем дотрајао кров.

-У првој фази радови ће обухватити санацију крова, замену прозора и врата на свим учионицама као и подове. У другој фази мењаће се водоводне и струјне инсталације, изградиће се лифт за особе са хендикепом и адаптираће се комплетно  двориште – сазнајемо од Хермине Чемере.

У Сајан је фокус био на Дому културе који је средиште места с обзиром на то да окупља удружења и грађане.

А.Ђ.

1711195446892

Сајан је био домаћин традиционалне манифестације „Ускршње народне игре“. У организацији Друштва за неговање традиције и екологије ,,Делибаб“, уз подршку локалне самоуправе и Месне заједнице Сајан,  дружење деце, младих и удружења жена одржано је тридесети пут.

Ускршње аранжмане припремила су удружења жена из читаве Војводине, а позиву организатора одазвале су се и чланице „Сунца“ из Падеја.

-Припремили смо фарбана јаја, ускршње украсе на којима доминира зека, корпице и ручне радове. Радо долазимо у Сајан и волимо што смо део ове манифестације која је увод у најрадоснији хришћански празник. Све је израђено од природних материјала, а и јаја се најлепше офарбају у луковину или траве – сазнајемо од Драгице Раднов, председнице удружења „Сунце“.

Централни део свечаности је посвећен деци која су се у великом броју одазвала ускршњим играма, истакла је Силвија Тосеги, председница „Делибаба“.

-Сви су се одазвали позиву да увеличају наш јубилеј, 30 година од прве манифестације. Наш циљ је да очувамо обичаје и традицију и да је пренесемо на млађе. Учимо их на који начин су се некада фарбала јаја, како се кувала шунка, како се правила ускршња плетеница, која јела и колачи су се служили за Ускрс.  Деца уживају у нашим играма трчању са јајетом у кашици, тражењу јаја, осликавању – навела је Силвија Тосеги.

Манифестацији је присуствовала Мелита Гомбар, чланица Градског већа.

-Манифестација приказује богатство културне баштине, лепоте традиције и ускршњих обичаја Мађара који живе на овом простору. Ускршња изложба је права симболика јер је јаје одувек значило препорода, обнове, рађања новог живота. Осмишљена да споји децу, младе и оне који су у старијој доби, даје печат мађарској традицији и историји и осликава нашу мултинационалну и мултикултурну средину – напоменула је Мелита Гомбар.

Председник Савета Месне заједнице Золтан Тот додао је да су „Ускршње народне игре“ једна од најзначајнијих манифестација у овом месту.

-Чињеница да траје три деценије говори колико је важна и значајна, не само за мештане Сајана, него и за читав град. Кроз њу чувамо народне обичаје и традицију и преносимо их на оне који долазе. Хвала локалној самоуправи која је помогла да се на прави начин обележи велики јубилеј – казао је Тот.

Учесници из Кикинде, Мокрина, Иђоша, Остојићева, Чоке, Нових Козараца, Падеја уживали су у дружењу, а било им је омогућено да посете и Завичајну кућу.

А.Ђ.

IMG-816ac457bba574864feccfc615349f2b-V

За пољопривреднике je организовано предавање на тему конкурса за доделу субвенција Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, али и о ажурирању података у е аграру. Овим поводом у Сајану су били посетити Атила Јухас, државни секретар поменутог Министарства и др Виктор Молнар, директор Фонда за развој пољопривреде АП Војводине. Овом приликом истакнуто је да је ове године буџет поменутог Министарства 105 милијарди динара, што је и највећи износ у протеклој деценији, повећан је износ за субвенције на 18.000 динара по хектару, а у току је пријава и обнова газдинстава.

Расписан је конкурс за тов јунади, за подношење кредита за субвенционисане камате који су доступни преко комерцијалних банака, ИПАРД и подносе се захтеви за директна плаћања. Сматрам да смо овим буџетом задовољили све потребе произвођача – рекао је Атила Јухас.

Др Виктор Молнар рекао је да је Покрајина ове године издвојила 1,5 милијарду динара за локалне самоуправе, док је 1,3 милијарду опредељена за конкурсе за пољопривредне произвођаче.

-Ове године конкурси за пољопривреднике распоређен је у три велике групе за куповину машине и опреме и то за: сточарску производњу, биљну производњу и за прераду. Инвестиција се, пошто се одобре средства, реализује у року од 60 до 90 дана – истакао је др Молнар.

 

Sajan 2024 (1)

Тело мушкарца (55) пронађено је у кући у улици Петефи Шандора у Сајану. Како су саопштили из Полицијске управе Кикинда у току је истрага која ће показати шта се десило. О случају је обавештено Више јавно тужилаштво у Зрењанину, а тело је послато на обдукцију у Завод за судску медицину у Нови Сад.

Како сазнајемо, о немилом догађају полицију су обавестиле комшије које су чуле експлозију. Преминули је у том моменту био сам у кући, јер му је супруга радила, а син је био у школи.

Према речима мештана настрадали Сајанац био је вредан и радан. Бавио се зидарским пословима, увек је био ангажован током сезоне и никада није одбио да некоме у селу помогне.

Sajan 2024 (3)

На стварању бољих услова за живот за све мештане у Сајану се ради непрекидно – у Савету Месне заједнице договарају се најхитнији послови и новац се усмерава према приоритетима.

– За ову годину најважнија је реконструкција лименог крова на згради у којој је вртић „Медењак“. Објекат је изграђен пре три деценије и у њега није улагано. Кров прокишњава и ови радови су нам приоритет – каже председник Савета Месне заједнице, Золтан Тот. – Следећа инвестиција биће замена гасних котлова у згради Дома културе. Потребно је поставити енергетски ефикасне котлове јер су постојећи потпуно дотрајали.

Вредност радова на згради вртића је 15 милиона, док енергетско ефикасни котлови за Дом културе коштају пет милиона динара. Ова средства планирана су за инвестиције у Буџету града Кикинда за 2024 годину, напомиње Тот.

Према плану договореном на Савету Месне заједнице, наставиће се уређење коловоза у краћим улицама у којима нема асфалта. Постављају се гребани асфалт или туцаник, па ће ове године посао бити завршен у улици Хуњади Јаноша, а затим ће се уредити коловоз у улицама Краљевића Марка и у Ужичкој, каже Тот.Средствима које Град редовно опредељује од издавања пољопривредног земљишта биће уређени атарски путеви, подсећа Тот и обећава решавање једног великог проблема у селу.

– Уклонићемо дивљу депонију и поставићемо камере, како бисмо решили тај проблем – каже Тот. – За овај посао Град је аплицирао за средства у Покрајинској влади и одобрено нам је пет милиона динара.Из буџета града за ову годину Месној заједници Сајан одобрено је девет милиона динара. Нешто мање од два милиона динара биће усмерено на дотације удружењима која раде у овом месту.

– Трудимо се да обезбедимо средства за пројекте – приредбе и манифестације за сва удружења која делују на територији Месне заједнице – наглашава Тот и подсећа да се различите манифестације и светковине у овом месту одржавају деценијама.

Ускршње народне игре биће, ове године, одржане 30. пут, а неће изостати ни чувени Жетелачки дани, Међународно такмичење у кувању, прослава Дана села. „Инсистирамо да се постојеће манифестације мењају и унапређују, да се уводе новине“, напомиње Тот.
Он додаје да је дугогодишњи план Савета и да се уреди центар села и да ће се радити и на томе.

– Константно треба радити на уређењу атмосферске канализације и ту понекад настају проблеми када имамо већу количину падавина. Нису сви власници кућа савесни и не одржавају канале испред својих кућа – истиче Тот.

 

Што се тиче пијаће воде, Тот напомиње да се пречистач и замена цеви очекују следеће године. У међувремену, са лепим временом, вредни мештани укључиће се у редовне акције: уређење парка, чишћење села, пошумљавање, одржавање канала за атмосферске падавине.

У овом месту за пример живи тек око 800 мештана, али ентузијазам, слога и поверење које влада у сарадњи са Месном заједницом, доноси видљиве и корисне промене.

2deb7cc4-0aee-4ebf-b708-d30d4d82787d

У току је чишћење дивљих депонија на територији Града. У овај посао биће уложено укупно шест милиона динара. Како је истакла Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој, пет милиона определио је Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне, а милион динара издвојено је из градског буџета.

-Депоније које су обухваћене пројектом су у Новим Козарцима, Сајану и Руском Селу. Радови се обављају у Новим Козарцима и Сајану, а у Руском Селу депонија је очишћена крајем претходне године. Завршетак посла очекује се до краја јануара – каже наша саговорница.

Да се очисте дивље депоније у ова три села одлучило се по приоритету.

-Највећи број пријава за бесправно одлагање отпада стигао нам је из поменутих месних заједница. Мештани су пријављивали да се смеће одлаже на месту које није предвиђено за то. Осим тога, за Руско Село, Сајан и Нове Козарце била је спремна пројектна документација за уклањање депонија – додала је Мирослава Наранчић.

И овом приликом Мирослава Наранчић апеловала је на све да отпад не одлажу на дивљим депонијама.

-За неадекватно одлагање отпада искључиво смо ми одговорни. Сваке године знатна средства издвајају се да се сметлишта у селима и граду очисте. На жалост, сведоци смо да врло брзо, поново настану дивље депоније. Неопходно је да сви подједнако водимо рачуна о животној средини, јер нашу околину не чувамо само за нас, него и за нашу децу – прецизирала је Наранчић.

414469113_748306437331668_5281537091549724053_n

Месна заједница Мокрин у сарадњи са Добровољним ватрогасним друштвом Мокрин традиционално организује дочек Нове године на Варошком тргу уз музику, кувано вино и ватромет.

И у Месној заједници Сајан дочекују 2024. годину у центру села. Испред Дома културе биће  куваног вина, чаја и традиционалног лангоша, а након поноћи  и новогодишњи ватромет.

Sajan 1

У наставку прославе сеоске и црквене славе у Сајану, после прошлонедељних програма, ове суботе КУД „Ади Ендре“ из овог места организовао је „Михољске сусрете – породични дан“.

– Нама Сајанцима, као и Мађарима генерално, веома је важан 20. август, јер се тога дана слави Сент Иштван, утемељитељ мађарске државе који је ујединио тадашња племена и примио хришћанство, што је Мађарима било веома битно за опстанак у централној Европи. Наша Римокатоличка црква је посвећена Сент Иштвану, зато тога дана имамо црквену славу, буч, а по Статуту Месне заједнице, и Дан села – изјавио је председник Савета Месне заједнице, Золтан Тот.

Уочи прошлог викенда, током вишедневне прославе, гостовала је представа из Будимпеште, организовани су концерти и диско и ретро вечери.

Програмима у Сајану присуствовали су, у име локалне самоуправе, Младен Богдан, председник Градског парламента, и Мелита Гомбар, чланица Градског већа.

– Поштујемо мађарску мањину тиме што подржавамо обележавање важних датума, тим пре што је Свети Стефан, односно Сент Иштван један од светаца и у Rимокатоличкој цркви и у Васељенској патријаршији, он је и српски и мађарски светитељ и треба заједно да га обележавамо. Пружамо подршку мађарској националној заједници и мађарском народу показујући заједништво у овим тешким временима. Желимо да нагласимо значај заједничког рада на развитку културног наслеђа и мултикултуралности, као и да је поштовање права националних мањина веома важно и у граду и у Републици. Ми ћемо, као Град, пружати сву подршку да се ове релације све више утврђују – изјавио је Богдан.

„Породични дан“ Културно-уметничко друштво из овог места организује седми пут. Постављено је мобилно игралиште, за госте је приређен обилазак Етно-куће Друштва за негу традиције и екологије „Делибаб“, свечани ручак, а затим и културно-уметнички програм у сали Дома културе.

– Трудимо се да имамо садржаје за све узрасте. У програму учествују наш фолклор и гости, културно-уметничка друштва из околних места са којима сарађујемо, а чланице „Делибаба“ приредиле су изложбу слатких и сланих пецива и колача – њима смо, на свечаности, доделили дипломе и захвалнице за учешће – рекла је Шара Бењоцки, председница КУД-а „Ади Ендре“.

Ово Културно-уметничко друштво вредно ради на очувању културне традиције, а већ су у току и припреме за прославу 75 година постојања, која ће се одржати 30. септембра.

Данашње програме у Сајану подржали су Министарство за бригу о селу, Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине, Град Кикинда, Месна заједница Сајан и Фондација „Бетлен Габор“ из Будимпеште.

sajan kamp

Камп фолклора, организован у Сајану,  окупио је педесеторо деце и младих из Сајана, Кикинде, Аде, Падеја, Гунароша, Мађарске и Немачке. Током тродневног дружења, деца узраста од четири и млади до 20 година, имали су прилику да учествују у музичким, певачким и играчким радионицама, али и да се опробају у изради рукотворина.

– Наш првенствени циљ био је да учеснике кампа упознамо са мађарским народним играма из различитих крајева. Жеља нам је да што више деце и младих заволи фолклор, али и да упознају обичаје и традицију. Ово је најбољи начин и да се домаћини и гости упознају, друже и квалитетно проведу време – истакао је Роберт Тапаи, један од покретача кампа.

За млађу децу организоване су играрије. Научили су како су се некада играли њихови родитељи, али и баке и деде. Старији су учили традиционалне игре средишњег дела Мађарске, Трансилваније и предела јужно од језера Балатон.

Камп су организовали КУД „Ади Ендре“, Удружење просветних радника Баната „Пастор Вера“ и Друштво за неговање традиције и екологије „Делибаб“. Подршку догађају дали су Град Кикинда, Месна заједница Сајан, Покрајинска Влада, као и фондације „Бетлен Габор“ и „Чори Шандор“ из Мађарске.

error: Content is protected !!