sajan Arhive | Page 5 of 6 | Kikindski portal

Balint Pastor u poseti Kikindi i Sajanu

Aleksandra Djuran May 10, 2024

Predsednik SVM Balint Pastor sa saradnicima posetio je Kikindu i Sajan. Tokom obilaska Osnovne škole „Feješ Klara“ još jednom je istaknuto da je za rekonstrukciju jedine dvojezične obrazovne ustanove u gradu Pokrajinska Vlada izdvojila 400 miliona dinara za rekonstrukciju i sanaciju.

-Škola je značajna za sve Kikinđane. Izgrađena je davne 1812. godine, u vreme kada je Napoleon krenuo u pohod na Rusiju, i od tada do danas radi u kontinuitetu. Smatram da su sredstva namenjena rekonstrukciji opravdana. U toku je javna nabavka za izvođača radova tako da će se radovi obavljati dok traje letnji raspust – rekao je Pastor.

Hermina Čemere, direktorica OŠ „Feješ Klara“ dodala je da je najveći problem dotrajao krov.

-U prvoj fazi radovi će obuhvatiti sanaciju krova, zamenu prozora i vrata na svim učionicama kao i podove. U drugoj fazi menjaće se vodovodne i strujne instalacije, izgradiće se lift za osobe sa hendikepom i adaptiraće se kompletno dvorište – saznajemo od Hermine Čemere.

U Sajan je fokus bio na Domu kulture koji je središte mesta s obzirom na to da okuplja udruženja i građane.

A.Đ.

Uskršnjim igrama u Sajanu podjednako se radovali i mladi i stari

Aleksandra Djuran March 23, 2024

Sajan je bio domaćin tradicionalne manifestacije „Uskršnje narodne igre“. U organizaciji Društva za negovanje tradicije i ekologije ,,Delibab“, uz podršku lokalne samouprave i Mesne zajednice Sajan, druženje dece, mladih i udruženja žena održano je trideseti put.

Uskršnje aranžmane pripremila su udruženja žena iz čitave Vojvodine, a pozivu organizatora odazvale su se i članice „Sunca“ iz Padeja.

-Pripremili smo farbana jaja, uskršnje ukrase na kojima dominira zeka, korpice i ručne radove. Rado dolazimo u Sajan i volimo što smo deo ove manifestacije koja je uvod u najradosniji hrišćanski praznik. Sve je izrađeno od prirodnih materijala, a i jaja se najlepše ofarbaju u lukovinu ili trave – saznajemo od Dragice Radnov, predsednice udruženja „Sunce“.

Centralni deo svečanosti je posvećen deci koja su se u velikom broju odazvala uskršnjim igrama, istakla je Silvija Tosegi, predsednica „Delibaba“.

-Svi su se odazvali pozivu da uveličaju naš jubilej, 30 godina od prve manifestacije. Naš cilj je da očuvamo običaje i tradiciju i da je prenesemo na mlađe. Učimo ih na koji način su se nekada farbala jaja, kako se kuvala šunka, kako se pravila uskršnja pletenica, koja jela i kolači su se služili za Uskrs. Deca uživaju u našim igrama trčanju sa jajetom u kašici, traženju jaja, oslikavanju – navela je Silvija Tosegi.

Manifestaciji je prisustvovala Melita Gombar, članica Gradskog veća.

-Manifestacija prikazuje bogatstvo kulturne baštine, lepote tradicije i uskršnjih običaja Mađara koji žive na ovom prostoru. Uskršnja izložba je prava simbolika jer je jaje oduvek značilo preporoda, obnove, rađanja novog života. Osmišljena da spoji decu, mlade i one koji su u starijoj dobi, daje pečat mađarskoj tradiciji i istoriji i oslikava našu multinacionalnu i multikulturnu sredinu – napomenula je Melita Gombar.

Predsednik Saveta Mesne zajednice Zoltan Tot dodao je da su „Uskršnje narodne igre“ jedna od najznačajnijih manifestacija u ovom mestu.

-Činjenica da traje tri decenije govori koliko je važna i značajna, ne samo za meštane Sajana, nego i za čitav grad. Kroz nju čuvamo narodne običaje i tradiciju i prenosimo ih na one koji dolaze. Hvala lokalnoj samoupravi koja je pomogla da se na pravi način obeleži veliki jubilej – kazao je Tot.

Učesnici iz Kikinde, Mokrina, Iđoša, Ostojićeva, Čoke, Novih Kozaraca, Padeja uživali su u druženju, a bilo im je omogućeno da posete i Zavičajnu kuću.

A.Đ.

Sajanskim poljoprivrednicima predstavljene subvencije i konkursi

Aleksandra Djuran March 19, 2024

Za poljoprivrednike je organizovano predavanje na temu konkursa za dodelu subvencija Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, ali i o ažuriranju podataka u e agraru. Ovim povodom u Sajanu su bili posetiti Atila Juhas, državni sekretar pomenutog Ministarstva i dr Viktor Molnar, direktor Fonda za razvoj poljoprivrede AP Vojvodine. Ovom prilikom istaknuto je da je ove godine budžet pomenutog Ministarstva 105 milijardi dinara, što je i najveći iznos u protekloj deceniji, povećan je iznos za subvencije na 18.000 dinara po hektaru, a u toku je prijava i obnova gazdinstava.

Raspisan je konkurs za tov junadi, za podnošenje kredita za subvencionisane kamate koji su dostupni preko komercijalnih banaka, IPARD i podnose se zahtevi za direktna plaćanja. Smatram da smo ovim budžetom zadovoljili sve potrebe proizvođača – rekao je Atila Juhas.

Dr Viktor Molnar rekao je da je Pokrajina ove godine izdvojila 1,5 milijardu dinara za lokalne samouprave, dok je 1,3 milijardu opredeljena za konkurse za poljoprivredne proizvođače.

-Ove godine konkursi za poljoprivrednike raspoređen je u tri velike grupe za kupovinu mašine i opreme i to za: stočarsku proizvodnju, biljnu proizvodnju i za preradu. Investicija se, pošto se odobre sredstva, realizuje u roku od 60 do 90 dana – istakao je dr Molnar.

Muškarac iz Sajana pronađen mrtav

Aleksandra Djuran February 28, 2024

Telo muškarca (55) pronađeno je u kući u ulici Petefi Šandora u Sajanu. Kako su saopštili iz Policijske uprave Kikinda u toku je istraga koja će pokazati šta se desilo. O slučaju je obavešteno Više javno tužilaštvo u Zrenjaninu, a telo je poslato na obdukciju u Zavod za sudsku medicinu u Novi Sad.

Kako saznajemo, o nemilom događaju policiju su obavestile komšije koje su čule eksploziju. Preminuli je u tom momentu bio sam u kući, jer mu je supruga radila, a sin je bio u školi.

Prema rečima meštana nastradali Sajanac bio je vredan i radan. Bavio se zidarskim poslovima, uvek je bio angažovan tokom sezone i nikada nije odbio da nekome u selu pomogne.

U Sajanu imaju velike planove i sve ih ostvaruju

Igor Crnogorac January 28, 2024

Na stvaranju boljih uslova za život za sve meštane u Sajanu se radi neprekidno – u Savetu Mesne zajednice dogovaraju se najhitniji poslovi i novac se usmerava prema prioritetima.

– Za ovu godinu najvažnija je rekonstrukcija limenog krova na zgradi u kojoj je vrtić „Medenjak“. Objekat je izgrađen pre tri decenije i u njega nije ulagano. Krov prokišnjava i ovi radovi su nam prioritet – kaže predsednik Saveta Mesne zajednice, Zoltan Tot. – Sledeća investicija biće zamena gasnih kotlova u zgradi Doma kulture. Potrebno je postaviti energetski efikasne kotlove jer su postojeći potpuno dotrajali.

Vrednost radova na zgradi vrtića je 15 miliona, dok energetsko efikasni kotlovi za Dom kulture koštaju pet miliona dinara. Ova sredstva planirana su za investicije u Budžetu grada Kikinda za 2024 godinu, napominje Tot.

Prema planu dogovorenom na Savetu Mesne zajednice, nastaviće se uređenje kolovoza u kraćim ulicama u kojima nema asfalta. Postavljaju se grebani asfalt ili tucanik, pa će ove godine posao biti završen u ulici Hunjadi Janoša, a zatim će se urediti kolovoz u ulicama Kraljevića Marka i u Užičkoj, kaže Tot.Sredstvima koje Grad redovno opredeljuje od izdavanja poljoprivrednog zemljišta biće uređeni atarski putevi, podseća Tot i obećava rešavanje jednog velikog problema u selu.

– Uklonićemo divlju deponiju i postavićemo kamere, kako bismo rešili taj problem – kaže Tot. – Za ovaj posao Grad je aplicirao za sredstva u Pokrajinskoj vladi i odobreno nam je pet miliona dinara.Iz budžeta grada za ovu godinu Mesnoj zajednici Sajan odobreno je devet miliona dinara. Nešto manje od dva miliona dinara biće usmereno na dotacije udruženjima koja rade u ovom mestu.

– Trudimo se da obezbedimo sredstva za projekte – priredbe i manifestacije za sva udruženja koja deluju na teritoriji Mesne zajednice – naglašava Tot i podseća da se različite manifestacije i svetkovine u ovom mestu održavaju decenijama.

Uskršnje narodne igre biće, ove godine, održane 30. put, a neće izostati ni čuveni Žetelački dani, Međunarodno takmičenje u kuvanju, proslava Dana sela. „Insistiramo da se postojeće manifestacije menjaju i unapređuju, da se uvode novine“, napominje Tot.
On dodaje da je dugogodišnji plan Saveta i da se uredi centar sela i da će se raditi i na tome.

– Konstantno treba raditi na uređenju atmosferske kanalizacije i tu ponekad nastaju problemi kada imamo veću količinu padavina. Nisu svi vlasnici kuća savesni i ne održavaju kanale ispred svojih kuća – ističe Tot.

Što se tiče pijaće vode, Tot napominje da se prečistač i zamena cevi očekuju sledeće godine. U međuvremenu, sa lepim vremenom, vredni meštani uključiće se u redovne akcije: uređenje parka, čišćenje sela, pošumljavanje, održavanje kanala za atmosferske padavine.

U ovom mestu za primer živi tek oko 800 meštana, ali entuzijazam, sloga i poverenje koje vlada u saradnji sa Mesnom zajednicom, donosi vidljive i korisne promene.

U toku čišćenje seoskih divljih deponija

Aleksandra Djuran January 4, 2024

U toku je čišćenje divljih deponija na teritoriji Grada. U ovaj posao biće uloženo ukupno šest miliona dinara. Kako je istakla Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj, pet miliona opredelio je Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne, a milion dinara izdvojeno je iz gradskog budžeta.

-Deponije koje su obuhvaćene projektom su u Novim Kozarcima, Sajanu i Ruskom Selu. Radovi se obavljaju u Novim Kozarcima i Sajanu, a u Ruskom Selu deponija je očišćena krajem prethodne godine. Završetak posla očekuje se do kraja januara – kaže naša sagovornica.

Da se očiste divlje deponije u ova tri sela odlučilo se po prioritetu.

-Najveći broj prijava za bespravno odlaganje otpada stigao nam je iz pomenutih mesnih zajednica. Meštani su prijavljivali da se smeće odlaže na mestu koje nije predviđeno za to. Osim toga, za Rusko Selo, Sajan i Nove Kozarce bila je spremna projektna dokumentacija za uklanjanje deponija – dodala je Miroslava Narančić.

I ovom prilikom Miroslava Narančić apelovala je na sve da otpad ne odlažu na divljim deponijama.

-Za neadekvatno odlaganje otpada isključivo smo mi odgovorni. Svake godine znatna sredstva izdvajaju se da se smetlišta u selima i gradu očiste. Na žalost, svedoci smo da vrlo brzo, ponovo nastanu divlje deponije. Neophodno je da svi podjednako vodimo računa o životnoj sredini, jer našu okolinu ne čuvamo samo za nas, nego i za našu decu – precizirala je Narančić.

414469113_748306437331668_5281537091549724053_n

U Mokrinu i Sajanu doček Nove godine uz vatromet

Aleksandra Djuran December 31, 2023

Mesna zajednica Mokrin u saradnji sa Dobrovoljnim vatrogasnim društvom Mokrin tradicionalno organizuje doček Nove godine na Varoškom trgu uz muziku, kuvano vino i vatromet.

I u Mesnoj zajednici Sajan dočekuju 2024. godinu u centru sela. Ispred Doma kulture biće kuvanog vina, čaja i tradicionalnog langoša, a nakon ponoći i novogodišnji vatromet.

„Porodični dan“ u Sajanu – proslava Svetog Ištvana

Igor Crnogorac August 26, 2023

U nastavku proslave seoske i crkvene slave u Sajanu, posle prošlonedeljnih programa, ove subote KUD „Adi Endre“ iz ovog mesta organizovao je „Miholjske susrete – porodični dan“.

– Nama Sajancima, kao i Mađarima generalno, veoma je važan 20. avgust, jer se toga dana slavi Sent Ištvan, utemeljitelj mađarske države koji je ujedinio tadašnja plemena i primio hrišćanstvo, što je Mađarima bilo veoma bitno za opstanak u centralnoj Evropi. Naša Rimokatolička crkva je posvećena Sent Ištvanu, zato toga dana imamo crkvenu slavu, buč, a po Statutu Mesne zajednice, i Dan sela – izjavio je predsednik Saveta Mesne zajednice, Zoltan Tot.

Uoči prošlog vikenda, tokom višednevne proslave, gostovala je predstava iz Budimpešte, organizovani su koncerti i disko i retro večeri.

Programima u Sajanu prisustvovali su, u ime lokalne samouprave, Mladen Bogdan, predsednik Gradskog parlamenta, i Melita Gombar, članica Gradskog veća.

– Poštujemo mađarsku manjinu time što podržavamo obeležavanje važnih datuma, tim pre što je Sveti Stefan, odnosno Sent Ištvan jedan od svetaca i u Rimokatoličkoj crkvi i u Vaseljenskoj patrijaršiji, on je i srpski i mađarski svetitelj i treba zajedno da ga obeležavamo. Pružamo podršku mađarskoj nacionalnoj zajednici i mađarskom narodu pokazujući zajedništvo u ovim teškim vremenima. Želimo da naglasimo značaj zajedničkog rada na razvitku kulturnog nasleđa i multikulturalnosti, kao i da je poštovanje prava nacionalnih manjina veoma važno i u gradu i u Republici. Mi ćemo, kao Grad, pružati svu podršku da se ove relacije sve više utvrđuju – izjavio je Bogdan.

„Porodični dan“ Kulturno-umetničko društvo iz ovog mesta organizuje sedmi put. Postavljeno je mobilno igralište, za goste je priređen obilazak Etno-kuće Društva za negu tradicije i ekologije „Delibab“, svečani ručak, a zatim i kulturno-umetnički program u sali Doma kulture.

– Trudimo se da imamo sadržaje za sve uzraste. U programu učestvuju naš folklor i gosti, kulturno-umetnička društva iz okolnih mesta sa kojima sarađujemo, a članice „Delibaba“ priredile su izložbu slatkih i slanih peciva i kolača – njima smo, na svečanosti, dodelili diplome i zahvalnice za učešće – rekla je Šara Benjocki, predsednica KUD-a „Adi Endre“.

Ovo Kulturno-umetničko društvo vredno radi na očuvanju kulturne tradicije, a već su u toku i pripreme za proslavu 75 godina postojanja, koja će se održati 30. septembra.

Današnje programe u Sajanu podržali su Ministarstvo za brigu o selu, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine, Grad Kikinda, Mesna zajednica Sajan i Fondacija „Betlen Gabor“ iz Budimpešte.

Kamp folklora u Sajanu okupio pedesetak učesnika

Aleksandra Djuran August 3, 2023

Kamp folklora, organizovan u Sajanu, okupio je pedesetoro dece i mladih iz Sajana, Kikinde, Ade, Padeja, Gunaroša, Mađarske i Nemačke. Tokom trodnevnog druženja, deca uzrasta od četiri i mladi do 20 godina, imali su priliku da učestvuju u muzičkim, pevačkim i igračkim radionicama, ali i da se oprobaju u izradi rukotvorina.

– Naš prvenstveni cilj bio je da učesnike kampa upoznamo sa mađarskim narodnim igrama iz različitih krajeva. Želja nam je da što više dece i mladih zavoli folklor, ali i da upoznaju običaje i tradiciju. Ovo je najbolji način i da se domaćini i gosti upoznaju, druže i kvalitetno provedu vreme – istakao je Robert Tapai, jedan od pokretača kampa.

Za mlađu decu organizovane su igrarije. Naučili su kako su se nekada igrali njihovi roditelji, ali i bake i dede. Stariji su učili tradicionalne igre središnjeg dela Mađarske, Transilvanije i predela južno od jezera Balaton.

Kamp su organizovali KUD „Adi Endre“, Udruženje prosvetnih radnika Banata „Pastor Vera“ i Društvo za negovanje tradicije i ekologije „Delibab“. Podršku događaju dali su Grad Kikinda, Mesna zajednica Sajan, Pokrajinska Vlada, kao i fondacije „Betlen Gabor“ i „Čori Šandor“ iz Mađarske.

Posle Italije i Švedske, skrasili se u Sajanu

Jelena Trifunović May 23, 2023

Rođen u Prištini pre 49 godina, Sead Fatahi sa 19 godina otisnuo se u svet. Naoružan zvanjem kuvar dvadeset godina proveo je u Italiji, gde je sa ženom Tatjanom iz Ukrajine imao dva restorana. Život u Italiji zamenio je Švedskom gde je u američkom restoranu pekao bifteke, a pre dve godine oprostio se od Evropske unije, doselio u Sajan i postao poljoprivrednik.

-Tatjana je obilazila mesta u Srbiji i ona je „presudila“ da to bude Sajan. Od svih domaćinstava koje smo videli ovo nam se najviše dopalo. Tražili smo kuću sa velikom okućnicom, a ovde smo uz stambeni objekat kupili i četiri hektara zemlje. Selo je mirno i grad je blizu tako da izbor nije bio težak – otkrio nam je Sead.

Sead i Tatjana bave se stočarstvom, povrtarstvom i voćarstvom. Pomoć u vođenju posla imali su i od gradske uprave jer su po konkursu za pomoć poljoprivrednicima dobili sredstva za banatske gološijane i izgradnju plastenika.

-Hvala gradu što ima sluha za poljoprivrednike, posebno za nas koji smo tek na početku. Imamo 20 koza, 30 ovaca, kuniće, guske, banatske gološijane. Želja nam je da proizvodimo mesne i mlečne proizvode koji će biti bez ikakvih dodataka. Cilj nam je zdrava hrana i to koziji sirevi stari i polustari izrađeni po italijanskim receptima. Kako se u ovom kraju malo proizvode ovčiji sirevi, rešeni smo da to promenimo. Nadam se da ćemo do naredne godine izgraditi mlekaru u kojoj ćemo sve i proizvoditi, ali i povećati stado koza i ovaca – saznajemo od Fatahija.

Od koza uzgajaju alpine, a ovce su mešavina il de fransa i virtemberga. Uz kuću je i veliki voćnjak u kom su kajsije, kruške i šljive od kojih će praviti pekmeze, ali i slane soseve po italijanskoj recepturi.

сајан