Савез за школски спорт Србије, у сарадњи с Олимпијским комитетом Србије, Министарством омладине и спорта, а уз помоћ Школског спортског савеза Кикинде, организовао је данас, у дворишту ОШ „Вук Караџић”, Школски спортски дан у оквиру Европске недеље спорта, oкупили су се ученици шест градских основних школа, а отврању је присуствовао и градоначелник Никола Лукач са сарадницима, градским већницима Валентином Мицковски и Драганом Пецарским.
– Ово је још једна у низу акција где се популаризују здраве вредности, а то је спорт у Кикинди граду спорта. Деца треба да се друже и да се играју спорта од малих ногу, јер ће их спорт научити да буду бољи људи. Хвала свима, директорима школа и учитељима што су децу анимирали, јер нема ничег лепшег од дечјих осмеха када се деца баве спортом – реко је Лукач.
Надовезала се Јелена Крвопић, координторка за школски спорт у Кикинди:
– Припала ми је част да као координаторка у Кикинди, једном од четири града у Србији, учествујем у овом догађају под слоганом „Буди активан”. Спорт се везује за праве вредности, а учесници су били укључени и у културно-историјске радионице. Спорт је једнако култура, а све то заједно једнако је здравим стиловима живота.
Градоначелник Никола Лукач, са сарадницима, био је данас на стадиону Козаре, у Банатском Великом Селу, на којем се граде клупске просторије. Тренутно се ради хидрантска мрежа, санира се водоводна и канализациона мрежа, потом столарија, уређује се ентеријер приземља, разводи струјна и плинска и инсталација аутоматске дојаве пожара. Град Кикинда издвојио је 15 милиона динара.
– Козара је значајан клуб и зато смо и одлучили да издвојимо оволики новац па да се приземље приведе намени. Све ће бити функционално, а видимо да све полако добија коначан изглед и близу смо реализације. Извођач и радници су вредни и обећање које смо дали Великоселцима испуњавамо и поред блокаде рачуна коју смо имали овог лета, а до краја године у Великом Селу засијаће златни сјај. Желимо да публике на утакмицама Козаре буде још више, знамо да им је пуно срце када Козара побеђује, а биће им драго и када ово испунимо. Када је реч о спорту и спортским објектима, биће оваквих улагања и у другим нашим селима, а и у граду – рекао је Лукач.
Никола Икић, председник УО Козаре, надовезао се:
– Близу смо реализације довршетка радова, имаћемо модерне свлачионице, економат, кухињу, службене просторије, купатила… Све то на радост наше деце које је више од 70 у три млађе селекције, уз четврти погон, онај сениорски, а планирамо још изградњу крова над трибином.
Заменик председника Савета МЗ БВС, Зоран Карановић закључио је:
– Емотивно сам везан за клуб, дуго година сам играо у Козари, као и чланови моје породице. Овде имамо велики одзив деце, а Козара је симбол Банатског Великог Села и овако нешто заслужује.
Градоначелник Никола Лукач уприличио је пријем за Владимира Тепавца, рукометног голмана и капитена селекције глувих и наглувих Србије, која је на Светском првенству у данском главном граду Копенхагену освојила бронзану медаљу, уручивши му лаптоп.
– У Данској је било моје 13. велико надметање и 10 медаља током последњих 15 година. Мотивацију сам овог пута пронашао у својој деци и породици који су ми били велика подршка, а волео бих још да наступим идуће године на Европском првенству и 2025. на Олимпијади глувих и наглувих и тада да се, када будем имао 45 година, опростим од дреса репрезентације. До тада, надам се, да ће и нас држава признати као инвалиде-спортисте и доделити какве-такве националне пензије као и параолимпијским спортистима освајачима медаља. Да није било људи из Града: Николе Лукача, Драгана Пецарског, Јелене Чуданов и Дејана Пудара, који су нам помогли да се припремимо за Данску овде у Кикинди, не било ни наше бронзе – рекао је Тепавац.
Лукач се надовезао:
– Ваша бронза сија златним сјајем, ми у Кикинди, граду спорта, настављамо да улажемо, али и вреднујемо све резулате у свим спортовима, а рукомет има посебно место и значај. Посебно нам је драго што Кикинда постаје последња дестинација одакле наши глуви и наглуви репрезентативци одлазе на велика такмичења и ми ћемо им и убудуће бити на располагању да се овде и даље припремају и потом нашој Србији доносе медаље.
У порти храма Успенија Пресвете Богородице у Руском Селу, уприличено је откривање и освећење споменика патријарху и вођи велике сеобе Срба Арсенију III Чарнојевићу, рад Душана Беловића, учитеља у пензији из Руског Села. Свечаност је, поред градоначелника Николе Лукача са сарадницима, представника Округа и Месне заједнице, окупила истакнуте званице- министра за рад, запошљавање борачка и социјална питања Николу Селаковића, народног посланика Миленка Јованова, генерала Милорада Ступара, представнике Удружења ратних добровољаца 1912-18, њихових потомака и поштовалаца, као и велики број мештана.
Министар Селаковић истакао је значај изградње и неговања културе сећања поручивши да чувајући народ, чувамо и будућност.
– Крајем 17. века српски народ који се нашао у чељустима великих сила и борби великих царстава, задесила је огромна невоља преточена у велику сеобу Срба која је била бежање од сигурне смрти, бола и патње ка трагању за слободом. На чело тог народа који је, између осталог, свој дом нашао и овде, на северу Баната, стао је патријарх Арсеније III Чарнојевић. Ово је било једно од села колонизованих након Балканских и Првог светског рата, у којима су српски ратни добровољци из северне Далмације. Лике, Херцеговине, Босанске Крајине, Кордуна, Баније, али и друге стране океана одазвавши се позиву своје матице, пробили Солунски фронт и као добровољци, од краља Петра и краља Александра добили овде своје поседе- подсетио је министар Селаковић и истакао:
– Вредна је лекција коју смо научили из те страшне историјске епохе, а то је, да је у тешким временима, најважнији циљ сваког од нас ко се налази на одговорној функцији, да чувамо слободу, независност, Србију, али и да чувамо наш народ. Спасавајући Србе од сигурне турске одмазде, патријарх Арсеније III Чарнојевић је спасавао наду да ћемо једног дана обновити државу, што смо и учинили. То данас зна и државно руководство на челу са председником Вучићем када на сваки могући начин се трудимо да сачувамо српски народ на Косову и Метохији, јер без народа, свака наша борба је узалудна- поручио је министар Селаковић.
Како је указао, данас се обележава и годишњица најстаријег борачког удружења у Србији –Удружења српских ратних добровољаца од 1912 до 1918, њихових потомака и поштовалаца које слави 120 година од оснивања.
Слобода је најскупља српска реч, слободу смо бранили и гинули за њу, рекао је градоначелник Никола Лукач.
– Велико ми је задовољство и част што сам присуствовао откривању споменика једној историјској личности чија је храброст и одважност изузетно значајна за Србе и Србију. Рускоселци, Град, Министарства и СПЦ заједнички смо подигли овај велелепни споменик да нас подсећа на ту храброст, али и значај слободе у нашем народу- како се она чува, бори за њу и да се сећамо свих који су дали животе да бисмо ми данас уживали у слободи. Споменик нас опомиње да чувамо једни друге, православље, српство и да у се у миру боримо за бољи живот- поручио је Лукач.
Свету архијерејску литургију служио је владика банатски Никанор, који је заједно са присутним свештенством освештао споменик.
– Овај величанствени споменик подсећа нас на још величанственију личност Арсенија III Чарнојевића, праоца овог места, уз којег се данас сећамо и наших великих и цењених војсковођа и родољуба који су дали своје животе. Свој однос према Србији морамо мењати ми сами. Чувајмо себе у Србији која нам гарантује слободу, све хоће да учине да униште то што јесмо –истакао је владика банатски Никанор.
У порти рускоселског Храма налази се гробница породице Чарнојевић, то су даљи сродници патријарха Арсенија, подсетио је протонамесник Слободан Дивљаков.
– Ово је врло важан дан за нас. Сећање на велике људе и вредности које они носе не мењају се, без обзира на технолошки напредак. Српска православна црква баштини вредности да човек кроз пожртвовање и љубав за друге чини вредна и дивна дела– рекао је Дивљаков.
У свечаном програму наступили су хор Свети Серафим Саровски из Зрењанина и АДЗНМ „Гусле”.
Од пре пола године Слободан Јакшић, дотадашњи капитен и председник ВК ЖАК, живи у Шведској, тамо је, у Линшепингу, наставио као тренер и координатор рада свих селекција, а ове је седмице довео петорицу својих ученика у Кикинду па је то био повод за данашњи пријем у Градској кући, код градоначелника Николе Лукача.
– Хвала Слободану Јакшићу, он је промотер Кикинде, није заборавио град и ВК ЖАК, довео је петорицу момака да виде Кикинду и Србију, где је Боба научио ватерполо. Разменили су ови момци искустава са ватерполистима ЖАК-а и то ће сигурно допринети њиховом развоју, а нама Кикинђанима је важно да покажемо да смо добри домаћини и да смо град спорта и добрих људи. Нека се и Швеђани увере да смо претходних година пуно радили да бављење спортом у Кикинди буде на много вишем нивоу него што је то било раније – рекао је Лукач.
Јакшић се надовезао:
– Врло брзо по доласку у Шведску, одлучио сам да доведем момке у Кикинду, нажалост због почетка школске године није више њих било у могућности да дође, да виде Србију и да виде какав смо ми народ. Тренирамо седам дана са ватерполистима ЖАК-а, а спремамо се за три такмичења, између осталог и за елитну лигу у коју је клуб пролетос изборио пласман. Иначе, имамо нов базен, један од најмодернијих у Европи, а планирамо да и убудуће долазимо у Кикинду, као и да ЖАК дође у Шведску.
Један од петорице шведских ватерполиста, овај с грчким коренима, Панајотис Папандропулос додао је:
– Кикинда је леп град, а људи гостопримљиви, осим са ватерполом какав се игра код вас, упознали смо се и са вашом традицијом, традицијом, кулутром, спортом… и зато смо врло сретни.
Просторије рускоселског ФК Црвена звезда недавно су у потпуности реновиране, обнова је коштала 12 милиона динара, а „Великогоспојински дани” у овом нашем месту били су прилика да село и клуб посети Дане Баста, покрајински секретар за спорт и омладину, којег је дочекао градоначелник Никола Лукач са сарадницима и Душан Марјановић, председник Савета МЗ.
– Покрајински секретаријат води рачуна о улагањима у спортску инфраструктуру и у мањим срединама попут Руског Села. Препознали смо потребу реновирања објекта и издвојили пет милиона динара за то. Данас смо дошли да обиђемо просторије и стварно све је беспрекорно урађено и зато смо изузетно задовољни оним што смо затекли на терену. Град Кикинда увек има добре пројекте, ми их препознајемо и подржавамо. За Град Кикинду ове године смо издвојили и преко 10 милиона динара за три пројекта, две школе у граду, „Вук Караџић” и „Жарко Зрењанин”, и један мали објекат у Накову. Радимо добро, Град Кикинда нам је одличан партнер и сигурно је да ћемо и наредном периоду наставити да улажемо у спорт – рекао је Баста.
Градоначелник Лукач изразио је велику захвалност Покрајинској влади и секретаријату којим управља Баста.
– Хвала им, пре свега, на разумевању Града Кикинде и наших месних заједница. Секретар Баста са нама је у врло тесној комуникацији, саслуша наше жеље, а онда заједно одредимо приоритете. Резултат свега тога је између осталог и овај предиван објекат свима нама на понос. Оправдали смо уложен новац добијен од Покрајине, а Град је још уложио додатних седам милиона динара. Овде видимо и велики ентузијазам људи у клубу и то је додатна потврда оправданости ових улагања у инфраструктуру у овом селу, а практично су од старог објекта остали само темељи и зидови. Овде нећемо стати, имамо нове пројекте, обнаваљамо терене и реконструишемо објекте, а све за нашу децу и њихову будућност, јер водимо рачуна да нам села живе и спортски клубови буду места окупљања Слушамо грађане и њихове потребе и ово је награда за све људе у управи рускоселског клуба – казао је Лукач.
Председник Црвене звезде, Душко Вујановић још је додао:
– Објекат је пре реконструкције био у лошем стању, гледали смо само да се не упалимо, а кад смо добили средстава од Покрајине и Града све је дотерано на врхунском нивоу да се мало клубова може похвалити овако нечим. Планирамо још радове на трибини и подизање зида покрај једне стране игралишта, јер фудбалски савез нам већ четири године излази у сусрет и дозвољава да играмо војвођански ранг без тог зида који је неопходан из више разлога.
Изградња брзе саобраћајнице која ће спојити Бачки Брег, на граници са Мађарском, и Наково или Српску Црњу, на граници са Румунијом, требало би убрзо да почне најавио je председник Србије Александар Вучић. Према његовим речима, ускоро би требало да буде потписан уговор за изградњу ове саобраћајнице. Пут којем је „радно” име „војвођански осмех”, „смајли” или „северна тангента”, покренуће развој севера Војводине, целе покрајине, а тиме и Србије. Саобраћајница дужине 175 километара спојиће два гранична прелаза, и између њих Сомбор, Кулу, Врбас, Бечеј, Нови Бечеј и Кикинду. Биће изграђено 11 петљи, 12 површинских раскрсница и 152 моста, надвожњака и подвожњака.
Наш град пут ће обићи са јужне стране, а даље наставља ка Накову, или Српској Црњи, и граници са Румунијом. Градоначелник Никола Лукач још једном је истакао значај овог пута за развој града, али и комплетног Севернобанатског округа.
– Брза саобраћајница спаја североисток и северозапад севера наше Србије, односно спаја исток и запад Војводине. За Кикинду ће он значити повећање инвестиционих потенцијала као и најбрже и најближе повезивање са Коридором 10 и ауто- путем. Самим тим Кикинда ће бити још боље место за живот, рад и подизање деце. Овакви пројекти омогућавају креирање одличног амбијента за живот и рад у нашем граду.
Саобраћајница ће се састојати од четири траке широке 3,5 метра са највећом дозвољеном брзином од 100 километара на час. Практично, пут ће од свих ових шест градова и општина ка Новом Саду, и обрнуто, бити знатно убрзан. Од Новог Сада до Сомбора стизаће се за око сат времена, уместо досадашњих више од сат и по. Пут до Кикинде биће скраћен за двадесетак минута, па ће од Новог Сада ка Кикинди бити брже преко Србобрана и нове саобраћајнице, него преко Зрењанина. Сада је за тај пут потребно више од 90 минута. Сомбор и Кикинда сада ће бити удаљени само 90 минута вожње новом саобраћајницом, док је до сада најбржи пут био преко Бачке Тополе и Сенте, за шта је требало издвојити више од два сата.
Гранични прелази Бачки Брег са Мађарском и Наково са Румунијом биће удаљени мање од два сата вожње, док су тренутно удаљени три часа вожње.
Данас, али и наредних дана санираће се последице штете настале услед невремена на територији града. Какво је стање на терену уверио се и градоначелник Никола Лукач који је са сарадницима обишао све делове града.
Лукач је разговарао са суграђанима где је дошло до оштећења.
Први човек града је, са начелником СБО Мирославом Дучићем, чланом Градског већа Небојшом Јовановим, секретарком Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреде и рурални развој Мирославом Наранчић, Николом Војиновићем, запосленим у ЈП „Кикинда” и Петром Жигићем из комуналне инспекције, посетио домаћинства у улицама Вука Караџића, Стевана Сремца, Цара Душана и Петефи Шандора у Микронасељу, испред чијих кућа, односно стамбене зграде су пала стабла или делови стабала.
Посетили су и фудбалски стадион ЖАК-а на којем је олуја однела део црепа.
Како је овом приликом истакнуто, оформиће се градска Комисија за процену штете која ће посетити сва домаћинства, али и објекте на којима је причињена штета, како би се урадила процена и утврдило на који начин се може помоћи суграђанима.
Већином гласова одборници су, на седници локалног парламента, усвојили консолидовани извештај о извршењу одлуке о буџету за период јануар- јун. У градску касу у првих шест месеци слило се милијарду 616 милиона динара односно 42 одсто од укупно планираног прихода од три милијарде 875 милиона динара.
– Реализација буџета је задовољавајућа. Трансферна средства имала су нешто лошију реализацију јер од планираних 400 милиона динара 300 милиона није уплаћено у првој половини године, али ће бити уплаћено до краја. Реч је o средствима Управе за капитална улагања која су намењена започетој реконструкцији водоводне мреже и будућој изградњи секундарне атмосферске каналазације што укупно износи 270 милиона динара. – истакла је заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски.
– Буџет града од 12. јуна био је блокиран због принудне наплате, а део мера изласка из ове ситуације били су и свакодневни контакти са великим финансијерима да се уплате одложе за период изласка из блокаде како би средства утрошили за намену за коју су и одобрена. Задовољни смо и са трећом траншом рудне ренте у износу већем од 93 милиона динара.
Блокада није дуго трајала, додала је Јакшић Киурски, и нормално пословање успостављено је 14. јула.
– Држава је показала спремност да помогне нашем граду да пребродимо што пре блокаду тако што нам је доделила 60 милиона динара. Kризни период je иза нас и сада можемо очекивати средства која ће значајно повећати реализацију прихода до краја године – казала је заменица градоначелника.
На примедбу одборника Мирослава Грујића да тачка дневног реда треба да носи назив неизвршење буџета одговорио је градоначелник Никола Лукач.
– Пројекти и планови реализују се по планираној динамици и знам да вам то не одговара. Због вашег ментора Зорана Милешевића зауставили смо трансфере за велике пројекте које ћемо реализовати у другој половини године. Знам да вас боли то што смо успели, да добром организацијом и домаћинским располагањем буџета, ниједан корисник не остане ускраћен за средства и да град функционише. Мислите ли да се нисмо спремали за ову блокаду и да смо неодговорни? Тако бисте ви радили и дали бисте новац некоме ко то није заслужио. Морају се поштовати одлуке суда и зато смо зауставили веће трансфере да не бисмо дошли у додатни проблем. Сви суграђани виде где се реконструише водводна мрежа, које су улице асфалтиране, где је замењена расвета, где су изграђени тротоари. Исто улажемо у центар, на периферију града и на селима. Не видите изградњу фабрике воде, реконструкцију Опште болнице, радове у школама, подршку младима, породиљама, пронаталитетној политици, нашу борбу да у град дођу нови инвеститори? За тих 220 милиона, знате ли шта смо све могли да урадимо? Да изградимо нови вртић који нам је потребан, та сума је двогодишњи буџет за реконструкцију коловоза, да уредимо сеоске домове културе и много тога другог. Ко ће се овде извинити и рећи да није веровао да ћемо моћи тако брзо да изађемо из блокаде и због тога што сте мислили да нисмо способни да сами решимо настали проблем? Имамо визију и подршку народа да водимо град и решавамо све проблеме. Резултати рада показују нашу борбу и не одустајемо од боље и напредније Кикинде – рекао је Лукач и напоменуо да је поносан на сваког појединца из свог тима и све буџетске кориснике који су били свесни ситуације.
И поред блокаде рачуна, све обавезе према предшколском, основном и средњошколском образовању, установама културе и спорта, према месним заједницима и социјалној заштити су испоштоване, прецизирано је за скупштинском говорницом.
Грађевински радови на постројењу за прераду пијаће воде завршени су 95 одсто, машински радови биће готови за месец и по, а електро за три месеца. Изградња фабрике воде, највеће инвестиције у Кикинди у протеклим деценијама, тече планираном динамиком у шта су се приликом посете градилишту уверили градоначелник Никола Лукач, начелник Севернобанатског управног округа Мирослав Дучић, помоћник градоначелника Светислав Вукмирица и члан Градског већа Небојша Јованов.
-Сви могу да се увере да фабрика воде расте из дана у дан и коначно ће сви Кикинђани имати квалитетну пијаћу воду. Инвестицију су, заједно са Градом Кикиндом, омогућили су Влада Републике Србије, надлежно Министарство, КФВ банка, а вредност радова је око 11 милиона евра. Истрајаћемо у томе да суграђани у 21. веку добију воду за пиће по свим прописаним стандардима. Паралелно са овим пројектом ради се на замени водоводних цеви, магистралном воду, као и на мини постројењима за пречишћавање воде за свако село. Вода за пиће деценијски је проблем и ми ћемо га решити на задовољство свих грађана – истакао је Лукач.
Посао је започет је у јуну 2021. године, након неколико година студиозних припрема. Комплетна опрема из увоза, а која се тиче технологије прераде је већ на градилишту, тако да неће бити никаквих застоја, напоменуо је директор ЈП „Кикинда“ Чедо Гверо.
-Грађевински радови, према садашњем плану, биће завршени до краја октобра након чега ће се приступити даљим корацима за пуштање воде у систем. Објекат са савременом технологијом треба да служи граду минимално 40 година. – казао је Гверо – У току је и укључивање запослених из Јавног предузећа „Кикинда“ у рад постројења. Фабрика ће запошљавати 21 радника и највећи део биће из постојећег јавног предузећа.
Пошто сви радови буду завршени уследиће њихова провера. Након тога започеће проба са водом.
-То је и најзначајнији део који нас чека. Наша улазна вода је карактеристична и ово ће бити први случај да се од ње направи пијаћа вода која задовољава све прописане стандарде. Аустријска фирма „Униха“, која је носилац технологије, предвидела је да се завршна обрада ради такозваном реверзном осмозом која омогућава да се од морске добије вода за пиће. Не сумњамо да ће наша вода бити по прописима, а током пробног периода најважнија је оптимизација параметара, како би се постигла и најповољнија цена воде за потрошаче – рекао је Мирослав Кресоја из ЈП „Кикинда“.