Народни музеј

astonomsko-vece

Вече астрономије организовано у Народном музеју за тему је имало „Астрономска истраживања у Србији од оснивања Астрономске опсерваторије до данас“. Присутни су имали прилику да од директора Астрономске опсерваторије у Београду  др Луке Поповића сазнају да је опсерваторија основана 27. марта 1887. године и још пуно тога.

Гост није дошао празних руку, тако да је Народном музеју, поклонио фотографију насталу у Кикинди 1999. године.

-Фотографију је направила Јелисавета Арсенијевић, астроном, која је преминула. Била је веома поносна на своје дело, јер је 1999. године успела да ухвати тренутак помрачења сунца у вашем граду. Могућност да се објективом ухвати одређени тренутак траје свега пар секунди и Јелисавета је у томе успела

Директорица Лидији Милашиновић захвалила је на поклону и навела да ће сарадња са овом институцијом наставити.

Астрономска опсерваторија једна је од најстаријих научних институција у нашој земљи.

-Оснивач је био Милан Недељковић, а интересантно је да је други директор био Војислав Мишковић чији отац је рођен у Кикинди и крштен је у цркви Светог Николе, ми имамо његову крштеницу. Он је и изградио опсерваторију на Звездари, Звездарницу, тако да је ваш град везан за астрономију од самог оснивања опсерваторије – напоменуо је др Лука Поповић.

Нове технологије доприносе да се небо посматра „из фотеље“, додаје др Поповић.

-Оне доприносе да још боље посматрамо небо и дубоке објекте , тако да је астрономија једна од најатрактивнијих наука за коју се млади интересују. У опсерваторији имамо десет младих који се баве овом облашћу.

Дубоко небо нису само звезде, него су и галаксије, црне рупе, комете и много тога.

-И поред тога што га годинама проучавамо, небо још увек нисмо досегнули и сазнали све његове тајне – закључио је др Поповић.

И др Петар В. Вуца говорио је о тоталном помрачењу сунца у Кикинди.

А.Ђ.

Osamdesete-Muzej-(8)

Народни музеј следеће седмице организује циклус креативних радионица „Путујемо у осамдесете“ за школску децу од 8 до 12 година. На свакој радионици биће, кроз покрет и игру улога, оживљаване приче са изложбе „24 сата у Кикинди осамдесетих година 20. века“, наводе у Музеју.

На првој радионици, у понедељак, 23. јуна, израђиваће се колажи на тему „Осамдесете“, у уторак је вајарска радионица са темом „Југославија“, а сутрадан ће се израђивати плакати за рок-концерт. Фото-секција на тему „Летовање“ радиће у четвртак. Последња радионица, у петак, биће посвећена домаћинству и радној акцији.

Радионице ће се одвијати од 10 до 11.30 сати и водиће их музејски педагози Катарина Драгин и Драган Киурски. За учешће је неопходна пријава на број 061 40 12 981. Број места је ограничен, а цена за учешће на једној радионици је 100 динара.

muzicka-nastavnici-koncert-(5)

Наставници Основне музичке школе „Слободан Малбашки“ приредили су традиционални концерт у свечаној сали Народног музеја. Посетиоци су имали прилику да уживају у извођењу класичних композиција Антонија Дворжака, Јоханеса Брамса, Вилхелма Попа и других.

-Други концерт наставника Основне музичке школе у овој години организован је поводом краја школске године – истакла је Олга Мандић из поменуте школе – Осим наставника, гошћа на концерту била је и ученица Андреа Беренг која је завршна година на смеру гитара и успешно је положила пријемни испит за средњу музичку школу у Зрењанину. Њен наставник Борислав Зорић имао је жељу да наступају заједно.

Као клавирски дуо учествовале су Кристина Ристић и Аполонија Косо, а окупљенима се представио и „Duo con Anima“ који чине Аполонија Косо и Николина Сувајџић, наставница саксофона. Део програма извели су и Владимир Борјанов, наставник флауте и Стеван Срдић, наставник гитаре.

А.Ђ.

ikone-muzej-(1)

У Народном музеју данас и сутра биће организоване породичне ускршње радионице. У Дечијем клубу,забавне и креативне радионице се одржавају од 10 до 19 сати.

Из Музеја позивају заинтересоване да сутра, 17. априла, од 19 часова учествују у разговору о иконама њиховом пореклу и симболици. У оквиру изложбе у Галерији „Нова“ под називом „Нова лица светитеља“ пратећи програм припремио је кустос историчар Милош Пушара.

Подсетимо да је изложба доступна до 21. априла и да је њом обухваћено 14 икона из етнолошке збирке на којима је урађена комплетна конзервација, рестаурација и заштита

 

ikone-muzej-(3)

У Галерији „Нова“ Народног музеја отворена је изложба рестаурираних икона из етнолошке збирке под називом „Нова лица светитеља“. Рестаурирање је са 800.000 динара финансирао преко пројекта Покрајински секретаријат за културу, информисање и односе с верским заједницама. Обухваћено је 14 икона на којима је урађена комплетна конзервација, рестаурација и заштита, истакао је кустос историчар кикиндског Музеја Милош Пушара.

-Већи део икона су дела самоуких сликара, тако да имају наивни народни израз. Само једна икона „Богородица“ сматрамо да је дело барокног сликара односно иконописца. У наш Музеј иконе су стизале из сеоских домаћинстава, из Башаида, Мокрина, Радујева и већину је сакупио оснивач саме установе Лука Надлачки. Различите су и епохе у којима су настајала, у другој половини 19. и почетком 20. века. У Великој Кикинди грађани су иконе могли да купе у штампарији Јована Радака, као и на вашарима, док је један од аутора је чувени Јован Ђурђулов из Иђоша – рекао је Пушара.

Конзерваторске радове обавио је Атељеа за конзервацију „Heritage“ из Новог Сада. Конзерватор Драган Огар представио је и појаснио окупљенима како је текао третман заштите на иконама.

-Иконе су израђене на дрвету, платну, стаклу или папиру и представља сведочанство народне уметности и њеног наивног ликовног израза. Рестауриране су најугроженије, оне које су биле у најлошијем стању. Горњи слој на самим иконама се изгубио и нису више биле препознатљиве. Специфично за свих 14 икона је то што су различити носиоци попут дрвета, уља на платну, олеографију и стакло. Било је изазовно рестаурирати их поготово дрвених које су се искривиле, док је стакло било специфично. Када се ради конзервација, осим чишћења стакла, рестаурација је рађена у огледалу. Било је изазовно с обзиром на то да је стакло било сломљено. Комплетан посао урађен је за годину дана уз поштовање свих конзерваторских процедура. Иконе су изузетно вредне и многе од њих нема ни у једних у другим музејима – навео је Огар.

Изложба ће бити отворена до 21. априла.

А.Ђ.

 

narodni-muzej-1
У Галерији „Нова“ Народног музеја сутра, 27. мартаса почетком у 18 часова, биће отворена изложба рестаурираних икона из етнолошке збирке Народног музеја Кикинда под називом „Нова лица светитеља“.
Рестауриране иконе резултат су пројекта који је у 2024. години финансирао Покрајински секретаријат за културу, информисање и односе с верским заједницама у износу од 800.000,00 динара, а у оквиру ког је извршена комплетна конзервација, рестаурација и заштита 14 икона од стране Атељеа за конзервацију Heritage из Новог Сада.
Већина икона израђена је од стране самоуких мајстора – иконописаца, на дрвету, платну, стаклу или папиру и представља сведочанство народне уметности и њеног наивног ликовног израза.
У склопу отварања биће одржана презентација конзерватора Драгана Огара који ће публици појаснити изведене третмане заштите на иконама.
Изложба ће бити отворена до 21. априла.
image

Пројекција документарног филма, „78 дана бомбардовања“ поводом обележавања 26 година од почетка ваздушних напада НАТО снага, на територији тадашње Савезне Републике Југославије биће уприличено у уторак, 25. марта у 18 сати, у Свечаној сали Народног музеја.

Филм је снимљен као видео-дневник једне породице, о 78 дана бомбардовања и осликава тежак период, али обележен заједништвом. Продукција је РТС-а, а ауторка је Емилија Гашић која је желела да споји теме одрастања и бомбардовања и уз технику „нађеног материјала“ и олакша гледаоцу да се саживи са ликовима. Имала је непуних осам година 1999. године за време бомбардовања. Када се сети тих дана, одмах види слику како се са сестром из Крушевца крије испод стола кад чују авион.

У филмову учествују и чланови СРВК, суграђанка Аница Дрињак.

 

muzej a

Народни музеј 27. марта у 18 сати посетиоцима ће представити изложбу под називом „Ново лице светитеља“. Како истиче директорица Лидија Милашиновић на овај начин биће представљен пројекат из прошле године.

-Захваљујући финансијској подршци Покрајинског секретаријата за културу, информисање и односе са верским заједницама рестаурирали смо 14 икона из етнолошке збирке Музеја. Циљ је да покажемо који су конзерваторски и рестаураторски радови обављени на иконама. Жеља нам је да грађани и посетиоци виде шта се све ради како би се иконе очувале. Међу њима је само једна класична икона, а остале ми зовемо банатске, односно карактеристичне су за наш, румунски и мађарски део Баната. Међу њима је и једна икона осликана на стаклу – напоменула је Лидија Милашиновић.

Конзерваторске радове обавио је Драган Огар који ће бити присутан на отварању изложбе.

Наша саговорница додаје и да се Народни музеј прикључио обележавању године археологије која има мото „Време је прошлост“.

-У оквиру обележавања планирано је доста догађаја, а први ће бити публикација књигу о археолошком локалитету у Подлокању. Она је спремна за штампу и очекујемо да ћемо потребан новац добити на конкурсу Министарства културе. Реч је о некрополи из бакарног доба. И овогодишњи „Мамутфест“ биће у знаку археологије открила нам је Лидија Милашиновић.

А.Ђ.

sansona

Свечану салу Народног музеја испунили су звуци шансоне у оквиру „Дана франкофоније у Кикинди“ у организацији Културног центра. Лоран Прокопић, најпознатији певач овог музичког правца Кикинђане је одушевио извођењем шансона на француском језику, али и интерпретацијом песама Драгана Стојнића.

-Други пут сам наступао у Кикинди. Март је месец франкофоније и драго ми је што сам га обележио и у вашем граду. Овога пута, поред гитаре, свирао сам и на традиционалном инструменту вергл који је са мном стигао из Француске пре неколико дана – истакао је Прокопић.

Окупљени су могли да уживају у одабраним песмама највећих имена француске шансоне: Едит Пјаф, Жака Брела, Жоржа Брасанса, Леа Фере, Шарла Азнавура, Жоржа Мустакија, Шарла Трене, Жилбера Беко.

-Као и на првом наступу и овога пута публика је на мене оставила снажан утисак. Где год наступам добро сам прихваћен с обзиром да је шансона музички жанр који сви воле. Текстови имају смисла, причају причу о животу или о љубави и у којима се људи препознају. Треба нам више лепих речи, треба причати о љубави, сви то носимо у себи, али је увек лепо када нас неко подсети на најтананија осећања. Сматрам да смо преоптерећени свакодневницом и многобројним информацијама и да би било добро за све да комшијама пожелимо добар дан, да их питамо како су, да им понудимо своју помоћ, те да се више окренемо једни другима и да будемо заједно – навео је наш саговорник.

На концерт у нашем граду Лоран Прокопић стигао је из Француске.

-У Француској наступам у најстаријем кабареу на Монмартру, у чувеном „Au Lapin Agile’’ који одолева свим изазовима још од давне 1860-те године. Већ следеће недеље враћам се својим редовним уметничким активностима. Трудим се да останем са публиком у Србији јер желим да пренесем своју уметност на њу – додао је Прокопић.

Лоран Прокопић последњу деценију живи и ради на релацији Париз-Нови Сад. Публика га препознаје првенствено по промоцији француске културе кроз концерте и музичко-поетске вечери, као и по културним програмима којима повезује Француску и Србију.

А.Ђ.

muzej-heraldika-(5)

Поводом 250 година оснивања Великокикиндског привилегованог дистрикта, а у оквиру изложбе у Народном музеју „Округ златног лава“, организована је радионица под називом „Мала школа хералдике“. Кустос историчар Милош Пушара окупљене је упознао са грбовима, заставама и симболима на њима.

-Сматрам да свака изложба мора да живи кроз богате пратеће програме. Имали смо радионице о доласку граничара у ове крајеве, о економској историји Дистрикта, о револуцији 1848-49. године и о хералдици. У оквиру сваког вођења било је у просеку двадесетак посетилаца, што говори у прилог томе да Кикинђане занима локална историја. Сви они сазнали су нешто ново, видели су одличну изложбу, а путем програма и сви ми који смо их осмислили сазнали смо пуно тога о наши посетиоцима. Ретко ко постави питање откуд хералдика, шта она тачно проучава, одакле потиче потреба за грбовима и амблемима. Асоцијација на реч хералдика код већине је лав који се налази на застави који је отворио чељуст – навео је Пушара.

Посетиоци су имали прилику да прошире знање о овој области, али и да сами осмисле свој или грб своје породице користећи најчешће мотиве попут голуба, маслинове гране, оружја и слично. Милош Пушара кроз интерактивно предавање појаснио је које елементе грб треба да има и која је његова улога.

Изложба „Округ златног лава“ у Галерији „Нова отворена је до 12. марта.

А.Ђ.

error: Content is protected !!