najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Narodna biblioteka „Jovan Popović“ u sredu, 29. aprila , sa početkom u 18 časova, organizuje predstavljanje knjige „Pesmarica za tri srca“ autorke Marije Miljković.
O knjizi će, pored autorke biti prisutni Dragan Batinić, književnik, Dragica Oličkov, pesnikinja i profesor dr Jovica Trkulja.
Bašaid je danas, 1. aprila, bio centar dobre zabave, humora i veselog duha, jer je uspešno održana „Aprilijada 2026“. Narodna biblioteka „Jovan Popović“, Mesni ogranak u Bašaidu, i Mesna zajednica organizovali su bogat program pun smeha i druženja.
Manifestacija je i ove godine okupila veliki broj učenika i nastavnika, pretvarajući prostor u susret igre, književnosti i dečjeg stvaralaštva. Program je osmišljen kao spoj scenskog izraza, čitanja i interaktivnog učešća, sa ciljem podsticanja čitalačke kulture, kreativnosti i razvoja komunikacijskih veština kod dece.
-Kroz scenske nastupe, recitacije i neposrednu interakciju sa publikom, učenici su na živ i pristupačan način govorili o vrednostima kao što su prijateljstvo, poštovanje, saradnja i humor koji povezuje. Program su obogatile recitacije i scenski prikazi inspirisani srpskom dečjom književnošću, sa posebnim osvrtom na stvaralaštvo Jovana Jovanovića Zmaja, čime je uspostavljena veza između književnog nasleđa i savremenog načina izražavanja – istakla je v.d. direktorica Narodne biblioteke „Jovan Popović“ Dunja Brkin Trifunović.
U programu su učestvovali učenici Osnovne škole „1. oktobar“ i vrtića „Maslačak“ iz Bašaida, kao nosioci scenskih sadržaja, zatim učenici OŠ„Vasa Stajić“ iz Mokrina, kao i učenica škole „Petar Kočić“ iz Nakova, čime je ostvarena značajna međuškolska saradnja i razmena iskustava.
Gošće manifestacije bile su pesnikinje Desanka Ristić i Zorica Despotov, koje su svojim učešćem omogućile deci neposredan susret sa poezijom i savremenim književnim stvaralaštvom. U središtu manifestacije bio je „Veseli kviz“, u kojem su se nadmetale ekipe „Veselići“, „Klovnovi“, „Smajli“ i „Šaljivdžije“. Kroz pitanja, zagonetke i logičke zadatke, učesnici su pokazali znanje, snalažljivost i izražen timski duh. Pobednička ekipa „Klovnovi“ nadmetala se u sastavu: Relja Tot, Andrijana Jankov, Nemanja Todorović i Ognjen Armacki.
Ova manifestacija nastavlja da neguje tradiciju humora i radosti u Bašaidu, a osmesi učesnika i gostiju najbolja su potvrda njenog uspeha.
A.Đ.
U Galeriji Kulturnog centra Kikinde otvorena je izložba „Riznica biblioteke“, koja publici otkriva manje poznato lice Narodne biblioteke „Jovan Popović“ – ne samo kao mesta knjige, već i kao čuvara vredne umetničke zbirke. Izložba je deo obeležavanja velikog jubileja, 180 godina postojanja najstarije kikindske ustanove kulture, i biće otvorena do 30. novembra.
Među posetiocima otvaranja bio je i profesor u penziji Dragoljub Badrljica, dugogodišnji pratilac likovnih dešavanja u okrugu.
-Pratim sve što se dešava vezano za umetnost na teritoriji našeg okruga. Ovo je jedno bogatstvo koje treba staviti javnosti na uvid. Ovakva umetnička dela u našoj sredini zaslužuju poštovanje. Biću subjektivan i reći ću: sve mi se sviđa – rekao je Badrljica.
Stručnjaci za istoriju umetnosti ovu zbirku svrstavaju među najznačajnije u ovom delu Vojvodine – pre svega zahvaljujući motivima i imenima autora koji su zastupljeni. O tim delima biblioteka je pre nekoliko godina objavila monografiju i katalog, čime je po prvi put sistematski obrađena likovna zbirka i zabeleženi podaci o slikama i autorima.
-Fond broji 52 umetničke slike različitih stilova i motiva, od kraja 19. veka do savremenih autora. Zbirka nije sistematski pravljena sa namerom da bude kolekcija, već se skupljala godinama, decenijama – objasnila je Dunja Brkin Trifunović, v. d. direktora Narodne biblioteke.
Za izložbu „Riznica biblioteke“ odabrane su slike koje inače nisu svakodnevno dostupne posetiocima ove ustanove.
-Želeli smo da publici pokažemo najzanimljivija dela, ali i ona koja se inače nalaze po kancelarijama i ne mogu da se vide svakog dana – izjavila je Brkin Trifunović.
Postavka otkriva bogatstvo tema i stilova: od portreta, žanr-scena i pejzaža do mrtve prirode. Zbirka svedoči o multikulturalnom karakteru Kikinde. Mnoge slike stare su više od jednog veka, pa je, kako naglašava Brkin Trifunović, prioritet njihova zaštita.
-Postoji plan da sve slike sredimo. Neke su u odličnom stanju, ali na pojedinima je zub vremena ostavio trag. Najpre želimo da ih restauriramo pa onda da ih učinimo još dostupnijim publici – istakla je v. d. direktorka biblioteke.
V. d. direktora Kulturnog centra Marko Markovljev rekao je da je izložba rezultat dobre saradnje kikindskih ustanova kulture.
-Ustanove kulture u Kikindi imaju lepu saradnju i ovo je samo još jedan vid našeg zajedničkog rada. Mi rado ustupamo prostor i programe kada je to potrebno, kao što i druge ustanove izlaze nama u susret. Važno je da delimo resurse i da smo jedni drugima podrška – podsetio je Markovljev.
Da izložba prevazilazi okvire jedne ustanove smatra i Marijana Mirkov, članica Gradskog veća zadužena za kulturu i turizam.
-Ova izložba je primer kako se u jednoj ustanovi čuva umetnosti, bilo da su u pitanju slike ili knjige. Važno je da negujemo kult čuvanja umetničkog bogatstva. Kultura je nasleđe našeg naroda i nešto što treba da nosimo u sebi i čuvamo – naglasila je Mirkov.
Izložba „Riznica biblioteke“ pokazuje da se u tišini prostorija, među knjigama i policama, kriju i dragocena dela likovne umetnosti. Njihovo iznošenje „na svetlo“ nije samo omaž prošlosti, već i poziv da Kikinda nastavi da gradi svoju kulturnu budućnost na temeljima očuvane baštine.
Narodna biblioteka „Jovan Popović” u utorak, 18. novembra, nizom događaja obeležila je 180 godina postojanja i rada. Jedna od najstarijih ustanova kulture kao Srpska čitaonica otvorena je 1. maja 1845. godine i od tada do danas nije menjala svoju namenu. Tokom gotovo dva veka postojanja, biblioteka je čuvar pisane reči, centar kulturnih dešavanja i mesto susretanja svih generacija čitalaca.
Svečanu akademiju povodom značajnog jubileja upriličenoj u Biblioteci uveličali su gosti i predstavnici kulturnog i društvenog života grada. Sve prisutne pozdravila je Nataša Baštovanović, pomoćnica pokrajinske sekretarke za kulturu, javno informisanje i verske zajednice koja je istakla važnost ove ustanove kulture. I gradonačelnik Mladen Bogdan, obraćajući se prisutnima, rekao je da Narodna biblioteka kao ustanova kulture duboko utkana u identitet našeg grada.
-Narodna biblioteka „Jovan Popović“ je jedan od najsvetlijih stubova kulture Kikinde. Hvala svima koji su 180 godina čuvali knjigu i duh znanja u našem gradu. U godinama pred nama naš zadatak je da očuvamo i unapredimo rad najstarije ustanove kulture na ovim prostorima. Uz tek 250 knjiga, rukom pisane novine „Kikindsko zvono“ i snažnu želju za prosvećivanjem, položeni su temelji koji su odoleli ratovima, selidbama i vremenu. Iz te čitaonice nastala je javna biblioteka, a od 1952. godine nosi ime Jovana Popovića, pisca i našeg sugrađanina. Od 2.500 knjiga 1945. do više od 195.000 danas, od jedne prostorije do devet ogranaka i statusa matične biblioteke Severnobanatskog okruga , ovo je priča trajanja, rasta i predanosti – naveo je gradonačelnik Bogdan.
Osim negovanja pisane reči Biblioteka je tu da znanje čini dostupnim, precizirala je v.d. direktorica Dunja Brkin Trifunović.
-Za ovih 180 godina naša ustanova prošla je kroz ratove i razaranja, ali kada postoji plemenit cilj kojem težite, ništa nije teško. Sigurna sam da je to bio motiv i naših osnivača koji su se odrekli svoje imovine u korist drugih ljudi. Trudimo se da čuvamo plamen znanja, da ga učinimo dostupnim svima i da negujemo svest o celoživotnom učenju. Svi mi koji radimo u ovoj ustanovi posvećeni smo svom poslu. Naša zgrada je predivna, ali ona zahteva konstantna ulaganja u čemu imamo pomoć grada, pokrajine i republike – precizirala je Dunja Brkin Trifunović.
Akademiji je prisustvovala i Marijana Mirkov, članica Gradskog veća.
-Od osnivanja do danas Narodna biblioteka menjala je svoj naziv i prostor, ali od prvih dana do danas ostala je misija da se neguje kultura čitanja i obrazovanja. Ovo je jubilej svih Kikinđana jer je ova ustanova hram znanja podjednako važan za najmlađe i najstarije sugrađane. Hvala svima koji su decenijama čuvali i sačuvali naše blago – dodala je Marijana Mirkov.
Prvi put uručene su zahvalnice bibliotekarima bez kojih nijedna Biblioteka ne bi postojala, tako da su nagrađene Marica Miljanović, Ljiljana Markovljev i Marija Tanackov. Nisu zaboravljeni ni najverniji čitaoci, kao ni prijatelji ustanove.
Na sajtu Narodne biblioteke objavljena je digitalna zbirka Jovana Popovića, a u narednom periodu ona će biti obogaćena novim sadržajima. U planu je i razdvajanje dečijeg i omladinskog odeljenja jer je tinejdžerima potreban sopstveni kutak.
A.Đ.
Narodna biblioteka „Jovan Popović“ danas obeležava veliki jubilej – 180 godina postojanja, a tim povodom danas su dodeljene i nagrade najuspešnijim učesnicima literarnog i likovnog konkursa „Moja biblioteka“. Na konkurs je stiglo oko 200 radova iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Grčke, na srpskom i mađarskom jeziku. Žiri je dodelio više od 30 nagrada i pohvala, a nagrađeno je i osam likovnih radova najmlađih.
-Ove godine smo želeli da deca pišu baš o biblioteci, kao prostoru mašte i znanja. Nijanse su odlučivale, a dobili smo čak i jedan „mali roman“ – rekla je v.d. direktorka Dunja Brkin Trifunović, ističući da je cilj da se deca podstaknu da pišu, crtaju i razvijaju kreativnost.
Među nagrađenima je i Lara Petkov, učenica 5. razreda OŠ „Jovan Popović“, jedna od dobitnika prve nagrade u literarnoj kategoriji.
-Volim da pišem i veoma sam srećna što je baš moj rad dobio prvu nagradu. Drugarima bih poručila da se ne plaše da probaju, osećaj je predivan – poručila je Lara.
Pavle Đurin, mališan iz vrtića „Plavi Čuperak“, jedan je od dobitnika nagrade za crtež na kom je prikazana upravo biblioteka „Jovan Popović“.
-Ja sam pun mašte i znam lepo da crtam. Biblioteka je najlepša na svetu, jer uvek ima novih i zanimljivih knjiga. Za konkurs sam saznao od vaspitačica Dijane i Renate, koje su najbolje vaspitačice na svetu – objasnio je Pavle.
Nagrade su uručile bibliotekarke koje godinama rade sa decom, Darinka Maljugić i Olivera Šušnica. Konkurs je još jednom pokazao da kikindska biblioteka ne samo da čuva knjige, već stvara i nove generacije čitalaca, negujući ljubav prema knjizi od vrtićkog uzrasta.
T. D.
Povodom „Dana ludaja“ Narodna biblioteka „Jovan Popović“ tradicionalno je raspisala likovni, literarni i konkurs za video radove . Proglašeni su najuspešniji radovi, a njihovim autorima dodeljene su nagrade.
Video su izradili i učenici osmog razreda OŠ „Đura Jakšić“.
-Napravili smo reklamu za „Dane luduje“ u okviru koje pozivamo sve naše građane, ali i goste da dođu u Kikindu – objasnio je Saša Sili, jedan od autora. – U videu objašnjavamo šta je ludaja, zašto je ona posebna za naš grad, da bi završili sa predstavom o ludaji.
Milana Čolak, učenica sedmog razreda dobila je nagradu za likovni rad.
-Nacrtala sam tri bundeve. One su različitih veličina i imaju mnoštvo simbola – rekla je Milana.
Osim na srpskom, literarni radovi stigli su i na mađarskom jeziku.
-Žiri za literarne radove bili su Olivera Šušnica, Slobodan Tomić, Kristina Ember i Dunja Brkin Trifunović. Interesovanje za ovaj konkurs uvek je veliko i drago nam je zbog toga jer je i ovo deo tradicije najstarije kikindske manifestacije – rekla je v.d. direktorica Narodne biblioteke Dunja Brkin Trifunović.
Zahvalnice i poklone uručila je članica Gradskog veća Marijana Mirkov.
-„Dani ludaje“ su velika radost za naš grad. I upravo tikva je bila inspiracija našoj deci. Ove godine na likovni konkurs pristiglo je više od 200 radova koje su nacrtala deca iz vrtića i osnovnih škola sa teritorije grada. Nagrađeno je 11 likovnih radova, ali za sve nas svi su pobednici. Ove godine poklone su dobili najmlađi od 2,5 do pet godina jer će oni nas slediti ovu manifestaciju – zaključila je Marijana Mirkov.
A.Đ.
U Narodnoj biblioteci „Jovan Popović” održana je interaktivna promociju dramoleta „Zvezdani kišobran” autorke Desanke Ristić, učiteljice u Osnovnoj školi „Vuk Karadžić“. Knjiga je zbirka kratkih dramskih tekstova, dramoleta.
-Knjiga je nastajala čitavu deceniju i u njoj je sabran moj dugogodišnji književni rad. Reč je o tekstovima koje sam napisala za svoje učenike, članove dramske sekcije. Predstave smo izvodili na republičkim takmičenjima, a sada su uobličene u knjizi „Zvezdani kišobran“ koji štiti đake od svega što nije dobro – istakla je Desanka Ristić.
U knjizi je desetak tekstova od kojih je čak šest nagrađeno republičkim nagradama.
-U specifičnim situacijama, kada deci interesuju određene teme, namenski sam pisala tekst specijalno za njih. Inspiraciju sam pronalazila u zanimljivim događajima koji su nam se desile. Glavni likovi su životinje i svaki tekst je basnolik, a svaki dramolet sadrži pouku. Ovo je deseta generacija sa kojom stvaram u dramskoj sekciji – navod naša sagovornica.
Tekst „Tri ribice“ osvojio je nagradu za najbolji scenski govor na Republičkoj smotri dramskog stvaralaštva u Leskovcu, „Dobra maćeha“ nagrađena je u Elemiru za najbolji dramski tekst, „Rođendan leptira“ ušao je u deset najboljih dramskih predstava u našoj zemlji, „Dečiji ugovor“ osvojio je republičku nagradu za najbolju pouku, „Zvezdani kišobran“ na dramskoj smotri u Novom Sadu proglašen je za najbolji scenski govor. Gosti na promociji, učenici četvrtog razreda OŠ „Vuk Karadžić“ imali su priliku da u Biblioteci pogledaju dramolet „Izvolite u hotel pauka Paje“ koji je prošle godine dobio nagradu za najbolji tekst u Panoniji.
Recenzent knjige je Robert Takarič, dečiji pisac, a ilustracije je radio Goran Novakov, dok je knjigu prošle godine izdao beogradski Institut za dečiju književnost. Dramolet je ove godine promovisan i u Društvu književnika Srbije.
U Narodnoj biblioteci „Jovan Popović” sutra, 10. septembra biće održana interaktivna promociju dramoleta „Zvezdani kišobran” autorke Desanke Ristić.
Događaj je zakazan za 14 časova.
U okviru Letnjeg bioskopa u dvorištu Narodne biblioteke „Jovan Popović“ večeras (utorak) u 21 sat na repertoaru je crtani film „Vajana“ prvi deo. Radnja filma se odvija u drevnoj Polineziji i govori priču o Vajani, ćerki poglavice priobalnog sela, koju je sam okean izabrao da ponovo spoji mističnu relikviju sa boginjom Te Fiti.
Ljubitelji velikog platna već u petak, na istom mestu i u isto vreme, moći će da pogledaju dramu „Tamo gde rakovi pevaju“. Priča prati napuštenu, ali prkosnu devojku Kaju, koja odrasta u močvari Severne Karoline, vremenom postavši prirodnjak. Nakon što je sugrađanin pronađen mrtav, ona je glavna osumnjičena i optužena za ubistvo.
Akciono ostvarenje „Dedpul i Vulverin“ večeras je na repertoaru Letnjeg bioskopa. U utorak, 12. avgusta, u terminu za decu, biće prikazan crtani film „Vajana 1“.
U dvorištu Narodne biblioteke „Jovan Popović“ projekcije počinju u 21 sat i ulazak je besplatan.
