najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
U Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“, u četvrtak, 9. februara, od 19 sati, biće predstavljena knjiga „Sabrane priče” pesnika, proznog pisca i revolucionara, Jovana Popovića.
O knjizi i književnom radu Jovana Popovića govoriće književnik Srđan Srdić i Milana Bajkin iz Zavičajnog odeljenja Biblioteke.
Knjiga je objavljena u ediciji „Stari majstori“, u izdanju „Partizanske knjige“. Objavljivanje su finansijski podržali Grad Kikinda i Ministarstvo kulture Republike Srbije
U poseti Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ danas su bili direktor Arhiva Vojvodine, Nebojša Kuzmanović, i narodni poslanik Milenko Jovanov, koji je i posredovao susretu prilikom kojeg je kikindskoj biblioteci poklonjeno 300 knjiga – izdanja Arhiva i iz lične biblioteke direktora Kuzmanovića. Poklon je uručen direktoru Biblioteke, Branetu Marjanoviću. Susretu je prisustvovala i članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje, Valentina Mickovski.
U Arhivu Vojvodine se, već nekoliko godina, sprovodi ideja darivanja knjiga pojednicima i ustanovama u zemlji i u inostranstvu gde žive Srbi.
– Ovo je paradigma kako državne ustanove treba da deluju. Arhiv Vojvodine, drugi državni arhiv u Srbiji, postoji sto godina, čuva arhivsku građu sa ovih prostora, i godišnje objavi oko trideset naslova iz arhivistike i drugih oblasti – književnosti, istorije, istoriografije, geopolitike. Pošto država ulaže novac u delatnost, smatramo da te knjige ne treba da se prodaju, nego da besplatno dođu do građana. Ove godine to činimo i lično, bili smo u Zmajevu, u manastiru Bođani, u sremskim mestima. Zahvaljujući Milenku Jovanovu, koji je bio da nas poseti u Arhivu, dogovorili smo se da knjige poklonimo i kikindskoj biblioteci. Doneli smo stotinak naslova. Najznačajnija su sabrana dela istoričara akademika Milorada Ekmečića, u 15 knjiga, zatim izabrana dela istoriografa Vasilija Krstića, takođe u 15 knjiga, i 10 naslova izabranih dela našeg najznačajnijeg istoričara umetnosti, Dejana Medakovića. Pored toga, poklanjamo i dve važne knjige, u nekoliko tomova. Prva je „Popis žrtava u Sremu u Drugom svetskom ratu“. Na zahtev Vlade Vojvodine, pronašli smo pet hiljada novih imena. Sada dogovaramo da se ista istraživanja rade i za Bačku i za Banat. Druga knjiga, u dva toma, je „Pokatoličavanje Srba (prekrštavanja na području Zagrebačke nadbiskupije između 1941. i 1945.). U njoj je 70 hiljada imena pokrštenih ljudi, uglavnom Srba i Jevreja. Ovo delo donelo nam je i autentične dokaze o duhovnom genocidu koji je sprovodila NDH uz pomoć Katoličke crkve. Prema pisanoj izjavi, koju je nadbiskup Alojzije Stepinac dao Papi, pokršteno je 240 hiljada ljudi i sada je tome dodato još 70 hiljada. Autor ovog dela je doktor nauka Filip Škiljan, Hrvat iz Zagreba koji je, tri godine, istraživao arhive Hrvatske i arhiv Zagrebačke nadbiskupije. On nije imao nacionalni, već naučni motiv i to je za svaku pohvalu – rekao je Kuzmanović.
On je dodao da ovom poklonu prilaže i 200 naslova iz svoje lične biblioteke, među kojima izdvaja kapitalno delo profesora Gideona Grajfa, „Jasenovac – Aušvic Balkana“, knjigu o stradanju Srba, Jevreja i Roma u Jasenovcu. Deo poklona su i dela iz beletristike, geopolitike i društvenih nauka.
Zahvaljujući darodavcu, Milenko Jovanov istakao je značaj ostvarene saradnje, kao i namere Arhiva Vojvodine da se dodatno pozabavi dešavanjima u Banatu, ne samo u periodu Drugog svetskog rata.
– Prvo stradanje i prva odmazda nad Srbima na teritoriji Srbije dogodila se u Pančevu, u Banatu; prvi ustanak Srba, Vršački ustanak, takođe je bio u Banatu. Istorija naroda koji živi na ovom prostoru obeležila je istoriju čitavog kraja i zaista bi imalo šta da se istraži i pronađe u ovom delu zemlje, čime bi Arhiv Vojvodine dopunio svoja izdanja i dokumentima o kraju u kojem živimo – rekao je Jovanov.
Za biblioteku svaka knjiga je dragocena, rekao je direktor Biblioteke „Jovan Popović“, zahvaljujući gostima.
– Izdanja Arhiva Vojvodine naročito će doprineti boljem razumevanju lokalne istoriografije – izjavio je Marjanović. – Saradnja nije jednostrana, iako se ne možemo uporediti u izdavaštvu. Mi godišnje objavimo dva do tri naslova iz lokalne istoriografije i šaljemo ih Arhivu, što je naš skromni doprinos dokumentovanju istorijskih tokova i trendova u poslednjih stotinak godina.
On je direktoru Arhiva Vojvodine poklonio svoju knjigu, “Sto godina fudbala u Kikindi”, i najavio da će dobijene knjige vrlo brzo biti ponuđene čitaocima na stručnom, Zavičajnom i pozajmnom odeljenju Biblioteke.
Narodna biblioteka „Jovan Popović“ iz Kikinde je devetnaesti put raspisala nagradni literarni konkurs „Đura Đukanov“. Nagrada se, po propozicijama, dodeljuje za najbolju zbirku priča autora mlađeg od trideset pet godina, pisanu na srpskom jeziku, pod uslovom da rukopis prethodno nije bio objavljivan u celosti niti u delovima.
Nagrada podrazumeva štampanje knjige džepnog formata, u tvrdom povezu i tiražu od 350 primeraka. Rok za dostavljanje rukopisa je 30. jun. Rukopise treba dostavljati isključivo u elektronskom formatu sa naznakom „Za literarni konkurs Đura Đukanov“ na: konkurs_djukanov@kibiblioteka.org.rs.
Rukopisi moraju da budu potpisani punim imenom i prezimenom, te da sadrže informacije o godini rođenja, adresi stanovanja, broju telefona i i-mejl adresi.
Rukopisi koji ne sadrže sve neophodne podatke ili su poslati u neodgovarajućem formatu neće biti uvršteni u konkurenciju. Članovi žirija za dodelu nagrade „Đura Đukanov“ su Jovana Koprivica, Slađana Stamenković i Dragan Babić.
Odluku o pobedniku žiri će doneti najkasnije do 1. septembra. Nagrada će laureatu biti zvanično uručena u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ u Kikindi 19. januara 2024. godine, na dan rođenja Đure Đukanova, značajnog banatskog pisca, godinu dana po raspisivanju konkursa.
Dosadašnji dobitnici nagrade „Đura Đukanov“ su: Branko Ćurčić iz Sombora (2005), Marica Puškaš iz Novog Sada (2006), Biljana Ćućko iz Batajnice (2007), Dragana Dukić iz Kikinde (2008), Ivica Milarić iz Novog Sada (2009), Dušan Vejnović iz Novog Sada (2010), Dragoslava Barzut iz Vrbasa (2011), Bojan Krivokapić iz Novog Sada (2012), Dejana Savić iz Kragujevca (2013), Dalibor Pejić iz Beograda (2014), Jelena Marinkov iz Kikinde (2015), Aljoša Ljubojević iz Bijeljine (2016) i Milana Grbić iz Kikinde (2017), Ana Miloš(2019) iz Beograda, Pavle Aleksić iz Beograda (2020), Ivana Miljak Karanfilov iz Beograda (2021) i Olivera Mitić iz Smedereva (2022).
Kikinđani čitaju više od prosečnog građanina Srbije. Po državnom proseku, članovi javne biblioteke čine tri odsto populacije, dok je u našem gradu taj procenat 3.5. U Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ saznali smo još jednu zanimljivost, a to je izbor naslova. Naime, novi čitalački trend se promenio – američki naslovi mesto su ustupili stručnoj literaturi.
– Sada su najčitanije knjige iz oblasti popularne psihologije i iz istorije, ali ne romansirane, memoari ili biografije, već stručna literatura iz ove oblasti – kaže Dunja Brkin Trifunović, organizatorka kulturnog programa u Biblioteci. – Naši čitaoci proučavaju istoriju – veoma je popularno delo „Semper idem“ Đorđa Lebovića, takođe knjige Luke Mičete. Svakako se više čitaju dela domaćih pisaca – pored istorijskih, epska fantastika, detektivski romani. Čitaoci ljubavnih romana i dalje najviše traže knjige Jelene Bačić Alimpić, kao i Lusinde Rajli, za koje uvek imamo liste čekanja. Među piscima trilera, najpopularniji su Ju Nesbe i Džejms Paterson. Od naših autora, veoma su tražena sva dela Vlade Arsića, čije knjige nikada nisu na policama, zatim dela Mirjane Mitrović, Marije Jovanović i Branislava Jankovića.
Ona dodaje da je prošle godine uočeno da su se mnogi čitaoci interesovali za knjige o Pokretu Crna ruka i o Majskom prevratu. Takođe, uvek je tražena trilogija „Nemanjići“ Vladimira Kecmanovića i Dejana Stojiljkovića. Dunja Brkin Trifunović kaže da se novi izbori čitalaca poslednjih godina možda mogu povezati sa temama TV serija i filmova koji se snimaju kod nas.
Mladi čitaoci, članovi Dečijeg odeljenja Biblioteke, takođe imaju svoje favorite. Školarci čitaju lektiru u toku raspusta, a još mlađi imaju omiljene slikovnice.
– Najtraženiji naslovi su: „Agi i Ema“ Igora Kolarova, „Leto kada sam naučila da letim“ Jasminke Petrović, „Cipela na kraju sveta“ Dejana Aleksića i „Miš lavljeg srca“ Rejčel Brajt. Veoma su popularne slikovnice s porukom, takozvane terapeutske slikovnice koje rešavaju neke probleme u dečijem uzrastu.
Literatura se više ne nabavlja samo dva puta godišnje, kako je to ranije bilo regulisano. Sada je moguće kontinuirano obogaćivati fond tokom čitave godine, pratiti nova izdanja i želje čitalaca, kaže naša sagovornica. Za ove namene koriste se sopstvena sredstva, kao i novac koji Biblioteka dobija iz pokrajinskih i republičkih fondova.
Bibliotekari su posebno ponosni na činjenicu da imaju veliki broj aktivnih, stalnih korisnika, kao i da svi ogranci rade dobro, uz napomenu da su najbolji u Bašaidu i Mokrinu u kojem je, već dve decenije, aktivna i, uspešna i nagrađivana, dramska sekcija.
Cena članarine dugo se nije menjala. Na godišnjem nivou je 400 dinara za decu i studente, 500 dinara za odrasle, a porodična iznosi 350 dinara po članu. Biblioteka je i članica Kluba tri plus, pa porodice sa troje i više dece imaju dodatni popust i za njih je cena 200 dinara po osobi.
– Mi smo porodica sa našim čitaocima, posebno sa decom i starijim korisnicima. Znamo njihove navike, želje i potrebe i to nam, svima, mnogo znači – kaže Dunja Brkin Trifunović.
Ona podseća da, uprkos novim tehnologijama, vrednost knjige ostaje nenadmašna; knjige mogu da leče, da nas uteše i da nas nateraju da se zapitamo, što nam je, svima, ponekad potrebno. Ili, kako kaže, sve to može da se sažme u preciznu misao pisca Nila Gejmana: „Gugl može dati hiljadu odgovora, ali bibliotekar daje onaj pravi“.
Olivera Mitić, spisateljica iz Smedereva, osamnaesti je dobitnik književnog priznanja „Đura Đukanov“ koju dodeljuje Narodna biblioteka „Jovan Popović“. Na prigodnoj svečanosti večeras, na dan rođenja Đukanova, uručena joj je plaketa.
Svečanosti je, u ime lokalne samouprave, prisustvovala Valentina Mickovski, članica Gradskog veća, zadužena za kulturu i obrazovanje.
– Zaista mi je drago što nagrada neguje tradiciju jer se, na taj način, iskazuje poštovanje i čuva uspomena na jednog tako značajnog književnika, kakav je bio Đura Đukanov. Oliveri želim mnogo uspeha. Ona sada ima odgovornost da inspiriše mlade ljude da stvaraju i da se bave umetnošću – rekla je Mickovska.
Na konkurs, raspisan pre tačno godinu dana, stiglo je desetak rukopisa. O nagradi su odlučivali Jovana Koprivica, Slađana Stamenković i Dragan Babić.
– U pristiglim radovima bila je uočljiva generacijska bliskost u pogledu tema – rekla je Jovana Koprivica. – Stilska dinamika zbirke Olivere Mitić počiva na smeloj smeni ženske i muške narativne perspektive, kroz koje se prelamaju centralna, tematska uporišta ovog rukopisa, kao što su momenti sazrevanja tih pretežno mladih likova, uronjenih u ovu, neprijateljsku, svakodnevicu. Posebnu draž rukopisu daju narativni pasaži u kojima autorka u lirskom, gotovo elegičnom tonu, slika melanholiju svojih mladih junaka. Nama u žiriju sve ovo dalo je nadu da ćemo, i u budućnosti, prisustvovati sazrevanju jednog snažnog autorskog glasa. Po smelosti da, i na stilskom, i na formalnom planu, napravi otklon od ustaljenih formi, ona i jeste bliska autoru čije ime ova nagrada nosi.
Mladoj autorki, zbirka kratkih priča „Samodisciplina“, prvo je literarno delo i prva objavljena knjiga.
– Priče opisuju svakodnevicu moje generacije, što nije toliko prisutno na domaćoj književnoj sceni, ali dominira u regionu i u svetu – od porodičnih, ljubavnih i prijateljskih odnosa, do problema kakvi su odlasci iz zemlje, smrt u porodici. Nadam se da će čitaoci mojih godina, kojima je knjiga i namenjena, moći da prepoznaju deo sebe. Sve što sam do sada napisala moj je odgovor na to šta je meni nedostajalo u književnosti do sada – kaže dobitnica.
Knjiga „Samodisciplina“ Olivere Mitić može da se iznajmi ili kupi u Narodnoj biblioteci. Na kraju svečanosti raspisan je 19. konkurs za nagradu „Đura Đukanov“, za neobjavljenu zbirku pripovedaka autora mlađeg od 35 godina.
Književna nagrada „Đura Đukanov“ za 2022. godinu biće uručena Oliveri Mitić, spisateljici iz Beograda, u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ u četvrtak, 19. januara, u 18 sati.
Olivera Mitić nagrađena je za rukopis zbirke priča „Samodisciplina“. Žiri je radio u sastavu Jovana Koprivica, Slađana Stamenković i Dragan Babić.
Nagrada koja nosi ime pisca Đure Đukanova ustanovljena je 2005. godine, dodeljuje se za neobjavljenu zbirku pripovedaka autora mlađeg od 35 godina. Laureatu pripada štampanje knjige, a nagrada mu se uručuje na dan rođenja ovog izuzetnog banatskog književnika.
