У Летњем биоскопу у дворишту Народне библиотеке “Јован Поповић” вечерас ће бити приказан филм за дечију публику, „Тајанствена шума“. Почетак пројекције је у 21 сат, улазак је бесплатан.
narodna biblioteka jovan popović
Нови „Библиокамп“ очекује малишане у Народној библиотеци „Јован Поповић“ од 14. до 18. јула. Деца ће се тих дана дружити од 9 до 11 сати, а пријаве се примају до петка, 11. јула. Право учешћа имају деца до 11 година.
Камп је едукативно-забавног карактера и има за циљ да подстиче љубав према књигама, читању и истраживању, наводе у позиву из Библиотеке.
У Народној библиотеци „Јован Поповић“, на маскенбалу, окупили су се малишани који су чланови читалачког клубића ове установе. Већ неколико година уназад долазак лета обележавају обучени у омиљене јунаке.
-Клубић Народне библиотеке окупља предшколце и основношколце нижих разреда. Наш циљ је је да заволе да читају и да их уведемо у свет књига. Све активности реализујемо кроз игру – истакла је в.д. директорица Дуња Бркин Трифуновић. – Наш основни циљ је да деца заволе читање и књигу, да схвате колико је она занимљива, иако, на први поглед, можда и није тако у очима малишана. Једном када уђу у свет књиге и маште, схвате колико је он лепши и бољи.
Деца, окружена књигама, Библиотеку схватају као своје место. То је нарочито изражено сваког петка од 18.30 сати, када се окупљају у клубићу.
-Дошли смо до тога да имамо генерацију деце која су изашла из клубића. Они имају 11 година и остали су верни књизи. Они су најбоља препорука за оно што радимо. Да смо на правом путу потврђује нам чињеница да сваке године имамо све више чланова. Радионице су прилагођене деци и њиховим интересовањима – додаје наша саговорница.
Летњи камп у Библиотеци, који ће окупити децу до 11 година, биће организован од 14. до 18. јула. Камп је бесплатан и заинтересовани могу да се пријаве на мејл kultura@ki.biblioteka.org.rs до 11. јула. Ове године у фокусу је свемир.
-Желимо да одамо почаст нашем суграђанину Миливоју Југину. Сваки дан ће имати своју тему које ће бити обухваћене различити и занимљивим радионицама – појаснила је Дуња Бркин Трифуновић.
А.Ђ.
Ретку и изузетну прилику да се друже са једном од најзначајнијих норвешких списатељица за децу, Ренауг Клеивом, имали су данас млади читаоци у Народној библиотеци „Јован Поповић“. Ауторка је у Кикинди као чланица делегације српско-норвешког пријатељства, која борави у нашој земљи, а сусрет са децом био је посебан повод да им представи своје књиге и разговара о јунацима који у њима живе.
Клеива је говорила о свом награђеном делу „Лизалица из Уагадугуа“, које је понело признање на такмичењу нордијских књига за децу.
– То је прича о девојчици која остаје са оцем док јој мајка одлази у Африку на хуманитарни рад – испричала је Клеива. – Волим да пишем за децу и о деци, јер деца мењају понашање када им нешто недостаје. Инспирација је свуда око нас – гледам ваша лица и већ знам да ће неко од вас завршити у некој од мојих наредних књига. Видим осмехе, погледе, неко се врпољи – све ми то остаје у сећању.
Књижевни сусрет оставио је снажан утисак на ученике Основне школе „Ђура Јакшић“, који су дошли у пратњи наставница српског језика и књижевности, Марије Војиновић и Иване Игњатов.
– Списатељица је сјајно погодила понашање девојчица наших година. Мислим да нема велике разлике између деце у Норвешкој и овде – казала је ученица седмог разреда Јована Живојинов.
Сличног је мишљења и Милана Чолак, ученица шестог разреда:
– Било ми је веома занимљиво да чујем нешто о новим књигама. Сигурно ћу прочитати оне које су нам данас представљене. Волим да читам јер тако обогаћујем свој речник. Сва деца су иста на свој начин.
Гошћа из Норвешке била је одушевљена пажњом и интересовањем ученика.
– Мислим да су ово изузетно добра деца. Слушају пажљиво, упијају сваку реч и веома брзо улазе у причу – рекла је Клеива, која је једну од својих књига поклонила Библиотеци, односно младим читаоцима.
Ренауг Клеива је ауторка која успешно спаја поезију, прозу и драму. Поред књига за децу, пише и романе и кратке приче, а као драматург се истиче својом склоношћу ка експериментисању. Добитница је и престижне Награде норвешких књижевних критичара. Са њом је као преводилац и гост био и Драган Марковић, генерални секретар Друштва пријатељства Србије и Норвешке. Он је ђацима говорио о историји пријатељства два народа и значајним делима написаним на ту тему.
Ауторка је потписивала књиге младим читаоцима и поклонила Библиотеци своје дело „Сети се да помазиш мачку“. Њена књига „ Лизалица из Уагадугуа“, једно од најчитанијих издања у кикиндској библиотеци, ретко се нађе на полицама – што сведочи о њеној популарности међу младима.
С. В. О.
Народна библиотека „Јован Поповић“ сутра, 5. јуна, организује дружење са норвешком ауторком књига за децу Ренауг Клеивом. У писању за децу и омладину склона је експериментима, што је посебно дошло до изражаја у књигама „Тачка равнотеже“ и „Сети се да помазиш мачку“ о чему ће норвешка књижевница говорити у 17.30 сати.
Поводом „Ноћи књиге“ библиотека поклања 50 одсто попуста на годишњу чланарину 6. и 7. јуна. Манифестација има за циљ да промовише читање и још више заинтересује људе за књиге.
Народна библиотека „Јован Поповић“ расписала је конкурс за младе под називом „Од азбуке до књиготрејлера“.
-Ако волиш да читаш, снимаш, монтираш, креативан си и имаш до 20 година – ово је конкурс за тебе. Књиготрејлер је кратак видео који представља књигу као филмски трејлер. Може да се направи самостално или у тиму. Најбољи радови биће приказани, а аутори награђени – истичу организатори.
Могу да учествују ученици основних и средњих школа, односно млади до 20 година старости, појединци или тимови, до 7 чланова. Потребно је одабрати књигу, осмислити сценарио и снимити књиготрејлер у трајању од 30 секунди до 10 минута. Приликом монтаже неопходно је додати наслов, музику, глас, ефекте. Трејлер треба послати преко WеТрансфер-а на kultura@kibiblioteka.org.rs. Уз видео је потребно да стоји име и презиме, школа и разред, контакт и кратак опис трејлера, до 300 карактера.
У Народној библиотеци могуће је добити менторску подршку, библиотекари и сарадници ће помоћи око идеје, сценарија, снимања или монтаже. Пријављивање за ову помоћ је на kultura@kibiblioteka.org.rs уз натпис : „Желим ментора“.
Рок за слање радова 15. октобар 2025.
Књиготрејлери који садрже непристојан садржај или крше ауторска права биће дисквалификовани.
Поводом Светског дана књиге и ауторских права, у Народној библиотеци „Јован Поповић“ ће сутра, 23. априла у 14 часова, бити одржан посебан програм за младе читаоце.
Своју књигу „Маштоградилиште“ представиће талентованим млади писац Лазар Новаковић који ће се дружење са присутнима.
Представљање књиге „Моје двориште”, Драгана Сајића, одржаће се у четвртак, 13. фебруара, од 19 сати, у Народној библиотеци „Јован Поповић“.
Дело представља збирку практичних савета и креативних решења за уређење цветног врта, наводи се у позиву.
Свечана додела Награде „Ђура Ђуканов“ одржаће се у Народној библиотеци “Јован Поповић” у петак, 17. јануара, од 19 сати.
Овогодишњи лауреат је Тијана Миленковић, а у програму ће учествовати и Владимир Арсенић, Срђан Срдић и Јована Копривица.
Најновија, десета књига кикиндског историчара и директора Историјског архива Срђана Сивчева „Мађарске, немачке и јеврејске добротворне женске задруге у Великој Кикинди од 1873. до 1945. године“ представљена је вечерас у Народној библиотеци “Јован Поповић”. Циљеви деловања организација жена, у току готово осам деценија обухваћених овим историографским делом, нису се много мењали, рекао је аутор. Увек је то било обезбеђивање сваке врсте помоћи – у виду хране, одеће, обуће и новца сиромашној деци и грађанима, свима који су били у потреби у одређеним друштвеним околностима.
– Ова тема расветљена је први пут, ни на једном месту не налазимо на запис о задругама које су оставиле траг на пољу женског деловања и биле су пречица и пут у укључивање жена у јавни грађански живот. Помогле су великом броју људи и ово је омаж њиховим чланицама. Иако су у свом имену носиле националне одреднице и превасходно помагале својим сународницима, сарађивале су и са другим хуманитарним организацијама и заједно помагале сиромашним слојевима становништва, без обзира на националну припадност – објашњава Сивчев. – У књизи имамо документован рад Јеврејске женске задруге, Задруге „Хуманитас“ коју су чиниле Немице и Мађарице, Римокатоличког добротворног женског удружења.
Књига за базу има архивску грађу кикиндског Историјског архива и Архива Војводине, али највише информација пронађено је у штампи, рекао је рецензент, историчар Драгољуб Мандић, члан Матице српске и Омладинског одбора ове институције.
– Књига се уклапа у токове историографије последњих деценија који отварају теме као што су историја приватног живота, обичног човека, жена, националних мањина и локалне историје, а аутор је, у овом делу, захватио више тих тема. Рад наведених организација пратио је главне токове свих политичких збивања. Књига је значајна студија случаја која ће послужити историчарима и велики је допринос проучавању ове теме. Из ње сазнајемо да се Кикинда не разликује од великих градова када је у питању рад женских хуманитарних организација. Мени је најзанимљивије у којој мери су се политичка збивања рефлектовала на рад ових организација, па су, тако, мађарске и немачке задруге у време Аустроугарске биле привилеговане, а Краљевина Југославија им је, као држава помирења, омогућила да и даље нормално раде, али у мањем обиму, јер више нису биле привилеговане – навео је Мандић.
Књига је двојезична, али је превођењу претходила обрада грађе из Архива која је била у рукопису. Преводилац овог дела, Кристина Ембер, виши библиотекар у Народној библиотеци „Јован Поповић“, имала је захтеван посао у два смера.
– Архивска документа, писана архаичним језиком, прво је требало превести на српски, а затим, после договора да књига буде двојезична, поново на мађарски, али данашњи, књижевни језик – рекла је Кристина Ембер. – Најзанимљивија ми је била кореспонденција између власти и жена које су тражиле могућности да дођу до донација, која је била на веома високом нивоу у обраћању и ословљавању. Било ми је велико задовољство да се вратим у то време.
Рад женских задруга о којима је писао Сивчев, заустављен је 1946. године, одлуком тадашње власти. После овог дела, аутор најављује и књигу о српским женским добротворним задругама за које, каже, постоји обимна архивска основа. Издавач представљене књиге је Историјски архив у Кикинди.
С. В. О.