U Letnjem bioskopu u dvorištu Narodne biblioteke “Jovan Popović” večeras će biti prikazan film za dečiju publiku, „Tajanstvena šuma“. Početak projekcije je u 21 sat, ulazak je besplatan.
narodna biblioteka jovan popović
Novi „Bibliokamp“ očekuje mališane u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ od 14. do 18. jula. Deca će se tih dana družiti od 9 do 11 sati, a prijave se primaju do petka, 11. jula. Pravo učešća imaju deca do 11 godina.
Kamp je edukativno-zabavnog karaktera i ima za cilj da podstiče ljubav prema knjigama, čitanju i istraživanju, navode u pozivu iz Biblioteke.
U Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“, na maskenbalu, okupili su se mališani koji su članovi čitalačkog klubića ove ustanove. Već nekoliko godina unazad dolazak leta obeležavaju obučeni u omiljene junake.
-Klubić Narodne biblioteke okuplja predškolce i osnovnoškolce nižih razreda. Naš cilj je je da zavole da čitaju i da ih uvedemo u svet knjiga. Sve aktivnosti realizujemo kroz igru – istakla je v.d. direktorica Dunja Brkin Trifunović. – Naš osnovni cilj je da deca zavole čitanje i knjigu, da shvate koliko je ona zanimljiva, iako, na prvi pogled, možda i nije tako u očima mališana. Jednom kada uđu u svet knjige i mašte, shvate koliko je on lepši i bolji.
Deca, okružena knjigama, Biblioteku shvataju kao svoje mesto. To je naročito izraženo svakog petka od 18.30 sati, kada se okupljaju u klubiću.
-Došli smo do toga da imamo generaciju dece koja su izašla iz klubića. Oni imaju 11 godina i ostali su verni knjizi. Oni su najbolja preporuka za ono što radimo. Da smo na pravom putu potvrđuje nam činjenica da svake godine imamo sve više članova. Radionice su prilagođene deci i njihovim interesovanjima – dodaje naša sagovornica.
Letnji kamp u Biblioteci, koji će okupiti decu do 11 godina, biće organizovan od 14. do 18. jula. Kamp je besplatan i zainteresovani mogu da se prijave na mejl kultura@ki.biblioteka.org.rs do 11. jula. Ove godine u fokusu je svemir.
-Želimo da odamo počast našem sugrađaninu Milivoju Juginu. Svaki dan će imati svoju temu koje će biti obuhvaćene različiti i zanimljivim radionicama – pojasnila je Dunja Brkin Trifunović.
A.Đ.
Retku i izuzetnu priliku da se druže sa jednom od najznačajnijih norveških spisateljica za decu, Renaug Kleivom, imali su danas mladi čitaoci u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“. Autorka je u Kikindi kao članica delegacije srpsko-norveškog prijateljstva, koja boravi u našoj zemlji, a susret sa decom bio je poseban povod da im predstavi svoje knjige i razgovara o junacima koji u njima žive.
Kleiva je govorila o svom nagrađenom delu „Lizalica iz Uagadugua“, koje je ponelo priznanje na takmičenju nordijskih knjiga za decu.
– To je priča o devojčici koja ostaje sa ocem dok joj majka odlazi u Afriku na humanitarni rad – ispričala je Kleiva. – Volim da pišem za decu i o deci, jer deca menjaju ponašanje kada im nešto nedostaje. Inspiracija je svuda oko nas – gledam vaša lica i već znam da će neko od vas završiti u nekoj od mojih narednih knjiga. Vidim osmehe, poglede, neko se vrpolji – sve mi to ostaje u sećanju.
Književni susret ostavio je snažan utisak na učenike Osnovne škole „Đura Jakšić“, koji su došli u pratnji nastavnica srpskog jezika i književnosti, Marije Vojinović i Ivane Ignjatov.
– Spisateljica je sjajno pogodila ponašanje devojčica naših godina. Mislim da nema velike razlike između dece u Norveškoj i ovde – kazala je učenica sedmog razreda Jovana Živojinov.
Sličnog je mišljenja i Milana Čolak, učenica šestog razreda:
– Bilo mi je veoma zanimljivo da čujem nešto o novim knjigama. Sigurno ću pročitati one koje su nam danas predstavljene. Volim da čitam jer tako obogaćujem svoj rečnik. Sva deca su ista na svoj način.
Gošća iz Norveške bila je oduševljena pažnjom i interesovanjem učenika.
– Mislim da su ovo izuzetno dobra deca. Slušaju pažljivo, upijaju svaku reč i veoma brzo ulaze u priču – rekla je Kleiva, koja je jednu od svojih knjiga poklonila Biblioteci, odnosno mladim čitaocima.
Renaug Kleiva je autorka koja uspešno spaja poeziju, prozu i dramu. Pored knjiga za decu, piše i romane i kratke priče, a kao dramaturg se ističe svojom sklonošću ka eksperimentisanju. Dobitnica je i prestižne Nagrade norveških književnih kritičara. Sa njom je kao prevodilac i gost bio i Dragan Marković, generalni sekretar Društva prijateljstva Srbije i Norveške. On je đacima govorio o istoriji prijateljstva dva naroda i značajnim delima napisanim na tu temu.
Autorka je potpisivala knjige mladim čitaocima i poklonila Biblioteci svoje delo „Seti se da pomaziš mačku“. Njena knjiga „ Lizalica iz Uagadugua“, jedno od najčitanijih izdanja u kikindskoj biblioteci, retko se nađe na policama – što svedoči o njenoj popularnosti među mladima.
S. V. O.
Narodna biblioteka „Jovan Popović“ sutra, 5. juna, organizuje druženje sa norveškom autorkom knjiga za decu Renaug Kleivom. U pisanju za decu i omladinu sklona je eksperimentima, što je posebno došlo do izražaja u knjigama „Tačka ravnoteže“ i „Seti se da pomaziš mačku“ o čemu će norveška književnica govoriti u 17.30 sati.
Povodom „Noći knjige“ biblioteka poklanja 50 odsto popusta na godišnju članarinu 6. i 7. juna. Manifestacija ima za cilj da promoviše čitanje i još više zainteresuje ljude za knjige.
Narodna biblioteka „Jovan Popović“ raspisala je konkurs za mlade pod nazivom „Od azbuke do knjigotrejlera“.
-Ako voliš da čitaš, snimaš, montiraš, kreativan si i imaš do 20 godina – ovo je konkurs za tebe. Knjigotrejler je kratak video koji predstavlja knjigu kao filmski trejler. Može da se napravi samostalno ili u timu. Najbolji radovi biće prikazani, a autori nagrađeni – ističu organizatori.
Mogu da učestvuju učenici osnovnih i srednjih škola, odnosno mladi do 20 godina starosti, pojedinci ili timovi, do 7 članova. Potrebno je odabrati knjigu, osmisliti scenario i snimiti knjigotrejler u trajanju od 30 sekundi do 10 minuta. Prilikom montaže neophodno je dodati naslov, muziku, glas, efekte. Trejler treba poslati preko WeTransfer-a na kultura@kibiblioteka.org.rs. Uz video je potrebno da stoji ime i prezime, škola i razred, kontakt i kratak opis trejlera, do 300 karaktera.
U Narodnoj biblioteci moguće je dobiti mentorsku podršku, bibliotekari i saradnici će pomoći oko ideje, scenarija, snimanja ili montaže. Prijavljivanje za ovu pomoć je na kultura@kibiblioteka.org.rs uz natpis : „Želim mentora“.
Rok za slanje radova 15. oktobar 2025.
Knjigotrejleri koji sadrže nepristojan sadržaj ili krše autorska prava biće diskvalifikovani.
Povodom Svetskog dana knjige i autorskih prava, u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ će sutra, 23. aprila u 14 časova, biti održan poseban program za mlade čitaoce.
Svoju knjigu „Maštogradilište“ predstaviće talentovanim mladi pisac Lazar Novaković koji će se druženje sa prisutnima.
Predstavljanje knjige „Moje dvorište”, Dragana Sajića, održaće se u četvrtak, 13. februara, od 19 sati, u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“.
Delo predstavlja zbirku praktičnih saveta i kreativnih rešenja za uređenje cvetnog vrta, navodi se u pozivu.
Svečana dodela Nagrade „Đura Đukanov“ održaće se u Narodnoj biblioteci “Jovan Popović” u petak, 17. januara, od 19 sati.
Ovogodišnji laureat je Tijana Milenković, a u programu će učestvovati i Vladimir Arsenić, Srđan Srdić i Jovana Koprivica.
Najnovija, deseta knjiga kikindskog istoričara i direktora Istorijskog arhiva Srđana Sivčeva „Mađarske, nemačke i jevrejske dobrotvorne ženske zadruge u Velikoj Kikindi od 1873. do 1945. godine“ predstavljena je večeras u Narodnoj biblioteci “Jovan Popović”. Ciljevi delovanja organizacija žena, u toku gotovo osam decenija obuhvaćenih ovim istoriografskim delom, nisu se mnogo menjali, rekao je autor. Uvek je to bilo obezbeđivanje svake vrste pomoći – u vidu hrane, odeće, obuće i novca siromašnoj deci i građanima, svima koji su bili u potrebi u određenim društvenim okolnostima.
– Ova tema rasvetljena je prvi put, ni na jednom mestu ne nalazimo na zapis o zadrugama koje su ostavile trag na polju ženskog delovanja i bile su prečica i put u uključivanje žena u javni građanski život. Pomogle su velikom broju ljudi i ovo je omaž njihovim članicama. Iako su u svom imenu nosile nacionalne odrednice i prevashodno pomagale svojim sunarodnicima, sarađivale su i sa drugim humanitarnim organizacijama i zajedno pomagale siromašnim slojevima stanovništva, bez obzira na nacionalnu pripadnost – objašnjava Sivčev. – U knjizi imamo dokumentovan rad Jevrejske ženske zadruge, Zadruge „Humanitas“ koju su činile Nemice i Mađarice, Rimokatoličkog dobrotvornog ženskog udruženja.
Knjiga za bazu ima arhivsku građu kikindskog Istorijskog arhiva i Arhiva Vojvodine, ali najviše informacija pronađeno je u štampi, rekao je recenzent, istoričar Dragoljub Mandić, član Matice srpske i Omladinskog odbora ove institucije.
– Knjiga se uklapa u tokove istoriografije poslednjih decenija koji otvaraju teme kao što su istorija privatnog života, običnog čoveka, žena, nacionalnih manjina i lokalne istorije, a autor je, u ovom delu, zahvatio više tih tema. Rad navedenih organizacija pratio je glavne tokove svih političkih zbivanja. Knjiga je značajna studija slučaja koja će poslužiti istoričarima i veliki je doprinos proučavanju ove teme. Iz nje saznajemo da se Kikinda ne razlikuje od velikih gradova kada je u pitanju rad ženskih humanitarnih organizacija. Meni je najzanimljivije u kojoj meri su se politička zbivanja reflektovala na rad ovih organizacija, pa su, tako, mađarske i nemačke zadruge u vreme Austrougarske bile privilegovane, a Kraljevina Jugoslavija im je, kao država pomirenja, omogućila da i dalje normalno rade, ali u manjem obimu, jer više nisu bile privilegovane – naveo je Mandić.
Knjiga je dvojezična, ali je prevođenju prethodila obrada građe iz Arhiva koja je bila u rukopisu. Prevodilac ovog dela, Kristina Ember, viši bibliotekar u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“, imala je zahtevan posao u dva smera.
– Arhivska dokumenta, pisana arhaičnim jezikom, prvo je trebalo prevesti na srpski, a zatim, posle dogovora da knjiga bude dvojezična, ponovo na mađarski, ali današnji, književni jezik – rekla je Kristina Ember. – Najzanimljivija mi je bila korespondencija između vlasti i žena koje su tražile mogućnosti da dođu do donacija, koja je bila na veoma visokom nivou u obraćanju i oslovljavanju. Bilo mi je veliko zadovoljstvo da se vratim u to vreme.
Rad ženskih zadruga o kojima je pisao Sivčev, zaustavljen je 1946. godine, odlukom tadašnje vlasti. Posle ovog dela, autor najavljuje i knjigu o srpskim ženskim dobrotvornim zadrugama za koje, kaže, postoji obimna arhivska osnova. Izdavač predstavljene knjige je Istorijski arhiv u Kikindi.
S. V. O.