народна библиотека јован поповић кикинда Архиве | Page 4 of 6

Изложба фотографија Горана Биримца „Кроз мој објектив“

Igor Crnogorac April 23, 2024

У Народној библиотеци „Јован Поповић“ ће сутра (среда, 24. април), у 19 сати, бити отворена изложба фотографија Горана Биримца.

Наш суграђанин се већ дуго година бави фотографијом и све је популарнији на друштвеним мрежама, будући да прати сва дешавања у Кикинди и околним селима. Кроз причу са фотографом покушаћемо да публику упознамо са његовим радом и свим оним стварима које се „крију иза фотоапарата“, наводи се у позиву на отварање изложбе на којем ће наступити и ученици Музичке школе „Слободан Малбашки“.

О ратним хероинама – женама које су храброст изабрале

Igor Crnogorac March 14, 2024

Предавање историчарке Биљане Марцојевић, кустоскиње у Музеју жртава геноцида у Београду, под називом „Хероине које нећемо заборавити“, у организацији Музеја и Народне библиотеке „Јован Поповић“ и уз подршку Министарства културе, одржано је вечерас у Кикинди.

Трибина је део образовног програма Музеја жртава геноцида о женама–јунакињама које су у Првом и Другом светском рату учествовале у оружаним борбама и као медицинско особље или су дале допринос на друге начине како би спасиле и браниле своје породице, чланове заједнице, народ и државу.

Међутим, оне су мање памћене него мушкарци. Провлаче се кроз писану оставштину, али остају на маргинама, каже историчарка Марцојевић.

– За разлику од жена из Првог светског рата које сусрећемо и у послератним временима као хероје и носиоце одликовања јер су многе од њих преживеле, када говоримо о женама-учесницама Другог светског рата, говоримо о хероинама палим за слободу и то показује, још једном, колико је, заправо, Први светски рат у историји „вододелница“ где се још увек, понегде, назире разлика између фронта и позадине, док су Други светски рат и сви ратови после њега – тотални ратови где се граница између фронта и позадине брише, где жене силом прилика или сопственом вољом све више узимају пушке у руке и иду на фронт – испричала је Марцојевићева.

Током овог образовног програма Музеја представља се већи број хероина међу којима су и Софија Јовановић, Флора Сендс, Милунка Савић, Надежда Петровић, Олга Петров, Мира Цикота, Хилда Дајч и друге.

– Предавање почињем хероином која данас није толико позната, и део је моје породичне историје. То је Рада Бојовић, мајка војводе Петра Бојовића. Она је, у време ропства под Турцима, успела да одшколује петоро од шесторо деце, да буду на високим положајима, од тога једно женско дете које је било професор историје у женској школи. У времену када су се људи прстом потписивали, јасно је колики је то подвиг. Морамо поменути и хероине моје су радиле као болничарке, међу којима су биле и странкиње. Једна од њих је и британска болничарка Флора Сендс која је стигла у Србију да се бори. Када је дошла да се пријави на зборно место, речено јој је да иде кући и да се бави женским пословима. Чест је случај био да су жене по оружје и ратни распоред долазиле уместо своје браће или мушке деце које у породици није било, па су осећале тај терет да оне морају да крену у рат. Морамо споменути и Диану Будисављевић која је дала немерљив допринос када је у питању спасавање деце из логора. Њен списак данас се чува у Музеју жртава геноцида.

Посебна је прича о Хилди Дајч која је самоиницијативно отишла у логор Старо сајмиште иако то није морала, јер је њен отац био високо позициониран. Она је осећала потребу да оде и да помогне болеснима, немоћнима и старима за која је знала да су већ одведени у логор. Кроз њена писма можемо да видимо какво је било стање у Старом сајмишту и зато се она назива српском Аном Франк. Хилда Дајч је убијена у пролеће 1942. године у „душегупки“, камиону-убици, претечи гасних комора. Имала је 20 година и била је једна од хиљаде страдалих на том месту.

– Ту је и прича о 13 жена које су преживеле бацање у јаму Равни Долац током Другог светског рата – наставља Биљана Марцојевић. – Читајући те приче не можете да не заплачете и не можете да не постанете бољи човек. Споменућу жену која је гледала у јами своје дете како издише, шестогодишњег сина Илета. Она је спасена, и још током Другог светског рата добила је још једно дете и дала му исто име – Илија.

Једна од хероина чији живот је део овог предавања је Милунка Савић, јунакиња Балканских ратова и Великог рата. О њеном животу постоји и много митова, каже Марцојевићева.

– По месту на којем је сахрањена видимо да није добила статус који заслужује. У поодмаклим годинама, тек као старица, добила је стан и то на петом спрату без лифта. У Француској је била много више цењена, позивана је на обележавање годишњица рата и понуђено јој је да се тамо пресели и да добије запослење. Овде је неколико година чекала да добије посао, а онда јој је омогућено да ради као чистачица у банци. Једна новинарска екипа дошла је да ради репортажу о њој и од те посете њено ордење је изгубљено. Она се трудила да буде добротвор, да својим делима покаже како треба живети. Школовала је децу којој није била биолошка мајка, усвојила је три ћерке. Али, прича о томе да је била у Бањичком логору, да је била изведена пред стрељачки вод и да ју је тамо један војник препознао, дао јој пакет хране и ослободио је, заправо је мит и то говори о томе колико данас заправо мало знамо о њој, да не говоримо о другим хероинама које су у сенци Милунке Савић.

Вечерашњи програм у Библиотеци, којем су присуствовали и ученици осмог разреда, почео је приказивањем играно-документарног филма „Пето писмо Хилде Дајч“, другог из продукције Музеја жртава геноцида. Први је о стрељању ђака у Крагујевцу, а трећи „Две Бранкове Козаре“ који је промовисан ове године. Сви се налазе на Youtube каналу Музеја жртава геноцида.

Музеј континуирано организује предавања за основне, средње школе и факултете.

– Пре једног предавања чула сам децу да се питају шта је то стрељање или да не знају шта је архив. То су сајбер генерације и зато је наш задатак да школу по школу, човека по човека враћамо култури сећања – закључила је историчарка Биљана Марцојевић и, за крај године, најавила изложбу Музеја жртава геноцида о ратним хероинама.

С. В. О.

Расписан конкурс за Награду „Ђура Ђуканов“

Igor Crnogorac January 23, 2024

Народна библиотека „Јован Поповић“ расписала je наградни литерарни конкурс „Ђура Ђуканов“. Награда се, по пропозицијама, додељује за најбољу прву збирку прича аутора млађег од тридесет пет година писану на српском језику, под условом да рукопис претходно није био објављиван у целости или у деловима.

Награда подразумева штампање књиге џепног формата, у тврдом повезу и тиражу од 350 примерака. Рок за достављање рукописа је 30. јун 2024. године. Рукопис треба доставити искључиво у електронском формату на адресу: konkurs_djukanov@kibiblioteka.org.rs, с назнаком „За литерарни конкурс Ђура Ђуканов“.

Рукописи морају да буду потписани пуним именом и презименом и морају да садрже информације о години рођења, адреси становања, броју телефона и мејл адреси; уколико не садрже све неопходне податке или су послати у неодговарајућем формату, неће бити уврштени у конкуренцију.

У жирију за доделу награде „Ђура Ђуканов“ су Јована Копривица, Слађана Стаменковић и Драган Бабић. Одлуку о победнику жири ће донети најкасније 1. септембра ове године, а награда ће лауреату званично бити уручена јануара. 2025. године, на дан рођења Ђуре Ђуканова, значајног банатског писца, годину дана по расписивању конкурса.

Конкурс се расписује 20. пут, а последњи лауреат је Тијана Катић из Крагујевца.

Додељена награда „Ђура Ђуканов“: мотив круга и међуљудски односи у прози Тијане Катић

Igor Crnogorac January 19, 2024

У Народној библиотеци „Јован Поповић“ вечерас је одржана свечаност сећања на великог банатског прозаисту Ђуру Ђуканова. На манифестацији која се организује на његов рођендан, уручује се и награда лауреату конкурса који Библиотека расписује од 2005. године. Овогодишњи лауреат је двадесетшестогодишња економисткиња, Крагујевчанка Тијана Катић.

О најбољем рукопису аутора млађег од 35 година одлучивао је жири у саставу Јована Копривица, Слађана Стаменковић и Драган Бабић. Збирка прича „Ход по ивици круга“ Тијане Катић издвојио се на прво читање, каже члан жирија, Драган Бабић.

– Ми тражимо кохерентност између целине и појединачних прича и управо то има Тијанина књига. Овај рукопис је истакао, пре свега, савремен говор, говор младих генерација данас, њихов однос према традицији, и мотивски, положај круга који се понавља – рекао је Бабић.

Тијана Катић је дипломирала на Економском факултету у Београду и запослена је у струци. Како каже, књижевност јој је велика љубав и веома јој је посвећена.

Њена кратка прича „Оптичка илузија вида“ штампана је 2020. године у зборнику Службеног гласника као једна од 15 најбољих на конкурсу.

– Збирка је настајала шест месеци, мада су ове приче у мени много дуже. Девет прича повезано је мотивом круга, иако су тематски потпуно различите. Инспирисали су ме међуљудски односи, породични и пријатељски. Неформално, приче су подељена на два дела – један се бави свесним у односима, а други интроспекцијом, понирањем у себе. Бавила сам се тиме до чега појединац може да дође када жели да сазна нешто више о себи и илузијама које стварамо у међуљудским односима које не би требало да постоје, али настају када се плашимо да се представимо у правом светлу – каже Тијана. – Награда ми је велики мотив и подстицај за даље писање.

Свечаности у Библиотеци присуствовали су, у име Града, заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски, Валентина Мицковски, чланица Градског већа и Богдан Тасовац, секретар Секретаријата за јавне службе, удружења грађана и верске службе.

– Ово је и прилика да се открију млади, талентовани прозни писци који могу да пронађу своје место у књижевном стваралаштву. Фина, отворена поетика Ђуре Ђуканова нека буде инспирација генерацијама будућих писаца – рекла је Дијана Јакшић Киурски.

Заменица градоначелника уручила је добитници плакете, а награда се састоји и од штампања књиге, џепног фoрмата, у тиражу од 300 примерака, у издању Библиотеке и „Партизанске књиге“ из Кикинде.

Свечано уручење Награде „Ђура Ђуканов“ у петак у Библиотеци

Igor Crnogorac January 17, 2024

Додела књижевне награде „Ђура Ђуканов“ овогодишњем лауреату, београдској списатељици Тијани Катић, биће уприличена у Народној библиотеци у петак, 19. јануара, на рођендан овог значајног банатског писца.

Тијана Катић је осамнаеста добитница признања које се додељује као подстицај младим писцима и жанру кратке приче, у организацији Библиотеке и уз подршку Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

Жири у саставу Јована Копривица, Слађана Стаменковић и Драган Бабић наградио је Катићеву за рукопис збирке прича „Ход по ивици круга“, уз образложење да приче „нуде сагледавање и промишљање југословенске и српске културе и друштва из перспективе млађе генерације, кроз разматрања наслеђеног и потраге за сопственим местом, како у широј заједници, тако и у сопственом микрокосмосу“.

Такође су похваљени рукописи „Пукотине“ Бојане Татић и „Лед и машна“ Зорице Јошић, који су ушли у ужи круг овог избора.

Свечаност доделе Награде почиње у 18 сати.

370227943_1499741854109621_8144980279308694827_n

Додељене награде за најбоље ликовне и литерарне радове поводом Дана Библиотеке

Aleksandra Djuran November 16, 2023

Поводом Дана Народне библиотеке „Јован Поповић“ уручене су захвалнице и награде за најбоље ликовне и литерарне радове на конкурсу који је расписан поводом 178 година ове културне институције. И ове године велики број малишана до шест година радо је сликао своју омиљену бајку, а аутори најбољих цртежа имали су ту част да буду награђени. Дипломе су припале и ученицима ОШ „6. октобар“ који су се потрудили да насликају омиљене јунаке из бајке. У категорији основаца нижих и виших разреда проглашени су најбољи литерарни радови, а међу онима који су награђена је и Николија Мирков, ученица седмог разреда ОШ „Ђура Јакшић“ која је освојила прво место у категорији старијих основаца.

-Писала сам о мултинационалности у школама односно о разноликости у школама. Мој мотив био је да покажем како нас различитости спајају и да смо сви ми исти без обзира на боју коже или веру – истакла је Николија.

У овој категорији друго место освојили су Катарина Коренкоски из Београда и Лазар Новаковић из Ужица, док је треће место припало Нини Домановић из Ужица.

Лара Петков, ученица је трећег разреда ОШ „Јован Поповић“ и освојила је друго место у категорији млађих основаца.

-Посебно сам срећна јер и моја школа носи име Јована Поповића. У мојој причи описала сам своју чукун баку Веру. Сигурна сам да ме чува са неба и она ми је подарила ову награду – рекла је Лара.

Друга је била и Наталија Пантић из Младеновца, прво место припало је Сањи Давидовић из Кикинде и треће су освојили Сара Петровић из Књажевца и Вукашин Бобић из Кикинде. За састав на мађарском језику награда је припала Мариети Молнар из Руског Села.

Ликовни конкурс изазвао је велико интересовање, а Дуња Бркин Трифуновић из Народне библиотеке „Јован Поповић“ каже да књига не може да се замисли без слике.

-Литерарани конкурс расписује се дуже од три деценије и сваке године имамо одличан одзив. Ове године пристигло је више од 200 радова, не само из Србије, него и из Црне Горе и Грчке где деца имају допунску наставу на српском језику. Имали смо тежак задатак да наградимо најбоље јер су сви пристигли радови изузетни, а пресудиле су нијансе – рекла је Дуња Бркин Трифуновић.

Поред првог, другог и трећег места, поједини радови су награђени јер у Библиотеци сматрају да деци треба дати мотивацију да наставе да пишу и читају.

Представљање истраживачког рада Марте Иштван: да се људи не забораве

Igor Crnogorac November 14, 2023

Најновије дело кикиндског етнографа Марте Иштван, „Овде почивају у вечном миру: гробља у Кикинди“, представљена је вечерас у препуном холу Народне библиотеке која је, у сарадњи са Архивом Војводине, и издавач књиге.

У име локалне самоуправе, промоцији је присуствовала ресорна чланица Градског већа, Валентина Мицковски, која је подсетила да је иницијатива за партнерско издаваштво потекла од нашег суграђанина, народног посланика Миленка Јованова.

– Ово је важан културни догађај јер је Марта Иштван својим делом успела да сведочи о прошлости житеља наше мултикултуралне средине. Импресионира ме чињеница да се у књизи не помињу само знамените личности, већ и они који немају својих потомака – рекла је Валентина Мицковски.

Поред ауторке, на представљању су говорили и историчар Лазар Демић и директор Историјског архива Војводине, др Небојша Кузмановић.

– Ауторка је урадила важан посао и добро и велико дело за град – истакао је Кузмановић. – То је културни добитак јер сазнајемо много о људима који су живели на овим просторима. Култура сећања је важна, без оваквих књига веома мало бисмо знали о својим прецима. Не може се живети без прошлости и наш задатак је да објављујемо дела у којима се она чува.

Марта Иштван је за време свог двадесетпетогодишњег рада у Библиотеци, као преводилац са немачког и мађарског језика помагала истраживачима, а затим је и сама почела да проучава завичајну историју Војводине и то чини већ две деценије. Вечерас представљена књига седма је коју је објавила и тек први део о гробљима у Кикинди.

– Ово је наставак моје теме о масовним гробницама у Војводини, немачким, мађарским и српским – рекла је ауторка. – Првобитна идеја је била да направим збирку најлепших споменика. Међутим, када сам почела да радим, схватила сам да има много тога што треба забележити јер нестаје. Ту су описи гробаља, гробница, биљног света, симбола, најстаријих надгробних плоча, гробова познатих Кикинђана. Овде су гробља стара више од 200 година, има надгробних плоча из прве половине 19. века, али не и нема старијих. Много тога се занимљивог може сазнати о људима који су живели овде и важно је што је могуће више сачувати од заборава.

У првом делу истраживачког рада налазе се описи и подаци о четири гробља – Мокринском и Мелином, и православном и католичком. Поред тога што се православци сахрањују ка истоку, а католици ка западу, разлика у писму на надгробним плочама је све мање.

– Код православаца налазимо и латиницу и ћирилицу, мада, у последње време, све више ово друго писмо. На католичким споменицима, деца из мешовитих бракова неретко употребљавају ћирилицу. Једна од разлика је и у томе што се код православаца чланови једне породице сахрањују у групама гробовима, док су код католика то крипте у којима су сви чланови породице. Ни правило о правцима сахрањивања све мање је важно у односу на то да гроб буде уочљив. Ради моде и да буде боље виђен, гроб се поставља поред пута. Ни на гробљима човек не може да одустане од своје жеље да буде виђен, да буде први и да буде на неком добром месту, и гроб се окреће из тог разлога, и тога има све више, на свим гробљима – сведочи Марта Иштван.

Као најлепши и споменик којем се увек враћа, издваја скулптуру жене од белог мермера која седи поред црног поломљеног стуба. Споменик се налази испред капеле на Католичком мокринском гробљу и подигнут је Немици из Беча која је преминула у 42. години. На њему пише само „Мици“ и „Породица Кислингер“, и симболизује рано прекинут живот жене којој је супруг, на овај начин, подарио вечност.

Kњига је двојезична, написана је и на српском и на мађарском језику. Истраживања на ову тему ауторка наставља и напомиње да је тек на почетку. У плану јој је, каже, да забележи све о свих једанаест гробаља у Кикинди и тиме да вредан допринос сећању на људе који су живели и сахрањени су под истим небом.

Најбољи трејлери препоручују „Малог принца“

Igor Crnogorac November 10, 2023

Аутори најбољих трејлера за књигу по конкурсу Народне библиотеке „Јован Поповић“ проглашени су вечерас на свечаности у овој установи. На конкурс по којем ђаци својим вршњацима, уз помоћ нових технологија, промовишу књижевност, стигло је, и ове године, тридесетак радова.

– Задовољни смо што сваке године стижу све бољи радови и што деца нове технологије користе за нешто добро и корисно – рекла је уредница програма, Дуња Бркин Трифуновић.

Међу млађим основцима најбољи су, по мишљењу жирија, били ученици ОШ „Вук Караџић“.

– Мени је била инспирација књига „Мисија музеј“ јер ми је најсимпатичнија и много је волим. Ту се ради о једној девојчици која не воли музеј и онда, пошто проведе неко време у њему, она га заволи – објаснила је награђена ученица другог разреда, Невена Симић. Невенин трејлер носи назив „Хоћу у музеј“.

Матеја Киш и Мила Рађеновић, такође ученици другог разреда исте школе, награду су примили за свој трејлер за књигу „Мали принц“.

– Мали принц путује по планетама и то ми је било најзанимљивије – рекао је Матеја.

Његова сарадница на пројекту, Мила, каже да су снимали на више места у граду.

– Док путује по планетама, Мали принц стиче нове пријатеље. Није ми било тешко, било је занимљиво – каже Мила.

Најпознатије дело Антоана де Сент Егзиперија било је занимљиво за препоруку у трејлеру и старијим основцима, ученицима Основне школе „Васа Стајић“ из Мокрина. Награђени аутори су: Немања Шебул, Милан Павлов, Ненад Ибрајтер, Андреј Рац Сабо и Мирко Лупу.

– Осећам да треба да покажемо младима да је то добра књига и да треба да је читају. Наша порука је да више труда улажу у читање књига – рекао је Милан Павлов, ученик осмог разреда мокринске школе.

Поред Мокринчана, у овој категорији награђен је и Виктор Ђорђевић, ученик Основне школе „Бранко Радичевић“ из Брестовца, који није могао да присуствује додели. Он је потписао трејлер за књигу „Хајдуци“ Бранислава Нушића.

За трејлер за књигу „Дечаци Павлове улице“ похваљена је екипа „Мајстори глуме“, чланови секције Свет уметности ОШ „Фејеш Клара“: Петра Балаж, Виола Чемере, Роберт Немеш, Мате Комарек, Естефанија Херман, Давид Тот и Борис Котоган.

У категорији средњошколаца награђена је Катарина Кркић, ученица Гимназије из Ћуприје која, такође, није могла да присуствује додели. Катарина је снимила трејлер за дело „Гавран“ Едгара Алана Поа.

Жири је радио у сaставу Мирјана Нешић, библиотекарка, председница жирија, Ненад Миладински, мултимедијални уметник, и Бранко Стевановић, писац за децу из Београда, који је и уручио награде лауреатима.

– Млади аутори су показали да су врло талентовани – оценио је Стевановић. –

– Веома ми се допада што су много радили тимски. Враћали су нам се и они који су већ учествовали, и мање је учесника из средње школе, што је мени неразумљиво с обзиром на њихово познавање нових технологија. Књига је увек одлична тема а посебно у години у којој се обележава осам деценија од првог издања „Малог принца“, за који су на конкурс стигла два трејлера. Развој нових технологија не само да нас неће удаљити од књига него ће нам помоћи да их једни другима препоручујемо.

На свечаности доделе у Библиотеци наступила је кикиндска група „Рој“.

Иђош добија огранак Народне библиотеке и културну оазу

Igor Crnogorac November 9, 2023

После Руског Села, у којем је, после три деценије од гашења, летос отворен огранак Народне библиотеке „Јован Поповић“, сада и мештани Иђоша могу да очекују да ће и њихово место, наредне године, за Дан села, добити библиотеку, али и читаоницу и простор за културна дешавања.

– У питању је сала овде позната као Клуб код Бугера – каже председница Савета Месне заједнице, Иванка Грујић. – То је Центар за грађанске активности, простор који је Град дао на коришћење Месној заједници. Ми смо салу већ уредили, али ће се реновирати и сала и башта која јој припада и у плану је да, поред библиотеке, уредимо део за окупљање грађана, промоције књига, пољопривредне обуке и презентације.

Огранак у Иђошу не постоји дуже од 15 година јер је простор у којем је био, у приземљу Дома културе, био девастиран, каже директор Народне библиотеке у Кикинди, Бране Марјановић.

– Отварање огранка у Иђошу у плану је за следећу годину. Веома лепу сарадњу имамо са Месном заједницом у овом месту. Простор који су нам понудили превазишао је наша очекивања, можда и потребе Библиотеке, тако да ће служити и за друге садржаје. Биће то мали културни кутак села. Поред дела са књигама, ту је и велики простор у којем може да буде читаоница и драгоцен је јер је на доброј локацији и има мало двориште затворено зидовима, које ћемо преуредити у оазу. Надамо се да ћемо имати подршку ресорног министарства као што смо је имали ове године, када смо отварали огранак у Руском Селу – рекао је Марјановић.

Отварањем огранка у Иђошу, биће заокружено поновно успостављање библиотечког фонда у свим местима на територији Града. Следећи корак, каже директор Марјановић, биће решавање проблема Библиотеке у Мокрину која се налази у неусловној згради. Ово је и највећи огранак Библиотеке, са око 15 хиљада књига.

У Библиотеци, у четвртак, прво књижевно вече ове јесени

Igor Crnogorac October 10, 2023

Народна библиотека „Јован Поповић“ у четвртак, 12. октобра, у 18 сати, организује промоцију књиге „Нека се све у љубав преобрази“ Снежане Миладиновић Лекан.

О књизи ће, поред ауторке, говорити Нада Аничић Црљеница и проф. др Виолета Шиљак.

Снежана Миладиновић Лекан је професор руског језика и књижевности, члан Удружења књижевника Србије, члан Књижевног клуба „Прота Васа Живковић“ у Панчеву, и члан Друштва књижевника Крајине. Објавила је осам књига, шест збирки поезије и једну прозну књигу, као и једно трокњижје у коме су заступљене и поезија и проза, као и три књиге за децу са песмама и причама.