July 2, 2026

народна библиотека јован поповић кикинда

Planinari-(5)

Planinarstvo kao način života

Igor Crnogorac March 13, 2025

U prepunom foajeu Narodne biblioteke „Jovan Popović“ otvorena je izložba fotografija Planinarskog društva „Kinđa“ i predstavljena knjiga „Znameniti planinari Vojvodine“ u izdanju Planinarskog saveza Vojvodine. Knjiga je izdata povodom jednog veka postojanja planinarstva u pokrajini i donosi priče, biografije i podvige 101 planinara, među kojima su i Kikinđani Laza Radivojac, Katarina Milanović, rođena Manevski, i Nebojša Bošnjak.

O značaju knjige i istoriji vojvođanskog planinarstva govorili su Milan Mirković, predsednik Planinarskog saveza Vojvodine, urednik i sekretar Saveza Milivoj Erdeljan i Nebojša Bošnjak, istaknuti planinar i visokogorac.

– Iako Vojvodina nije prva asocijacija na planine, ova pokrajina ima dugu i bogatu tradiciju planinarstva. Organizovana društva postoje više od sto godina, ali su planinarske aktivnosti prisutne znatno duže. Danas u Vojvodini deluje 28 registrovanih planinarskih društava, a sa srodnim udruženjima taj broj prelazi 50. Oko 3.000 registrovanih članova aktivno doprinosi razvoju ovog sporta, čineći 10 odsto ukupnog članstva Planinarskog saveza Srbije – rekao je Milan Mirković i istakao da se planinarstvo u Vojvodini kontinuirano razvija.

– Imamo istaknute planinare, ali i ljude koji su doprineli razvoju ove discipline širom Srbije i van njenih granica – dodao je Mirković.

Planinarsko društvo „Kinđa“ nedavno je proglašeno za najbolje u Vojvodini, sa stabilnim brojem od oko stotinu članova.

– Planinarstvo je moj način života. Počeo sam sa pet godina, a tek kada sam se doselio ovde, dakle iz Kikinde sam dostigao najveće visine. Osvojio sam vrhove više od 6.000 metara, a putovanja su mi probudila još jaču želju za planinama – rekao je Bošnjak, citirajući kolegu planinara: „Kad oči sve ovo sagledaju, onda duša ima potrebu da se divi nečemu neznanom, što srce ume da oseti, a jezik ne ume da iskaže.“

Postavka sadrži pedesetak fotografija sa Himalaja, Alpa, kao i portrete zanimljivih ljudi sa planinarskih putovanja. Izložba će biti otvorena naredne dve nedelje.

Moje-dvoriste-(4)

„Moje dvorište“ – priručnik za lepše i zelenije okruženje

Igor Crnogorac February 13, 2025

U Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ predstavljena je knjiga „Moje dvorište“ Dragana Sajića, stručnjaka za hortikulturu iz Ljiga. Ova zbirka saveta i kreativnih rešenja za uređenje vrta je, posle dela „Cvetni pozdrav“, što je i naziv njegovog Youtube kanala, drugo delo iz ove oblasti, i prirodan je ishod njegove dugogodišnje posvećenosti biljkama.

– Svakodnevno podstičem ljude da uređuju svoje prostore. Nekada je to bilo sasvim uobičajeno, naše bake su razmenjivale pelcere, jer nije bilo garden centara. Danas, u ubrzanom ritmu života, potreban nam je podsticaj da se okrenemo prirodi – kaže Sajić, inače i vlasnik porodične firme koja ima zaokružen proces rada – od proizvodnje biljaka i projektovanja, do sadnje i održavanja vrtova i dvorišta.

Autor u knjizi na zanimljiv i duhovit način spaja svoje znanje i iskustvo, uz fotografije, priče i primere iz prakse. Osim saveta za negu i uzgoj cveća, travnjaka i živih ograda, u knjizi je posebna pažnja posvećena tradicionalnim biljkama koje su nekada ukrašavale manastirska dvorišta i bašte naših predaka.

– Naši stari su dobro znali vrednosti biljaka kao što su đurđevak, smilje, bosiljak, trandavilje… sadili su ih tako da u vreme slave ili drugih važnih događaja budu u punom cvetu. Danas se taj trend vraća – objašnjava Sajić.

„Moje dvorište“ nije samo priručnik za baštovane, već i poziv da se povežemo sa prirodom. Sajić veruje da baštovanstvo nije samo hobi, već način života koji donosi radost i unutrašnji mir.

– Niko se ne otima za motiku, ali svako može pronaći zadovoljstvo u negovanju biljaka. Želim da podstaknem ljude da krenu tim putem, jer će im to doneti osmeh na lice – ističe autor.

Knjiga je namenjena svima koji žele da svoj prostor učine lepšim, ali i da ljubav prema biljkama prenesu na mlađe generacije. Dostupna je u knjižarama i na sajtu garden.rs.

S. V. O.

Biblioteka-pripreme-1

U toku je prijavljivanje za pripreme za završni ispit iz srpskog jezika u Narodnoj biblioteci

Igor Crnogorac February 11, 2025

U Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ počelo je, kao i svake godine, prijavljivanje osmaka za pripremu za polaganje završnog ispita iz srpskog jezika. Prijavljivanje je moguće do kraja meseca, da bi se odmah zatim počelo sa časovima. Za to postoji samo jedan uslov, kaže v.d. direktorica Biblioteke, Dunja Brkin Trifunović.

– Priprema je besplatna za članove Biblioteke, to je jedini uslov. Časove ćemo održavati do sredine juna, do samog polaganja završnog ispita.

U početku ćemo pripreme imati jednom nedeljno, a zatim, u zavisnosti od toga kako grupa napreduje, koliko imaju nedoumica, dogovaramo se za dodatne časove. Formiramo grupe od po najviše desetoro učenika, to je optimalan broj, da bismo mogli svakome da se posvetimo – ako nešto od gradiva nisu naučili, nisu bili u školi, da i to možemo da obradimo – navodi v.d. direktorica.

U toku časova radi se cela zbirka za pripremu završnog ispita.

– Radimo i testove iz prošlih godina i posebno se osvrćemo na književna dela, da, na taj način, stiču i opštu kulturu – da znaju šta je napisao Ivo Andrić, Crnjanski, i svi naše poznati pisci – objašnjava. – Ne insistiramo na tome da svako od njih odmah zna odgovore. Jer, nije sramota da kažu da nešto ne znaju ili da pogreše, onda ih to naučimo, ali je jako loše ako samo prepisuju rešenja.

Zbog kapaciteta Biblioteke, ovim pripremama prisustvuje ne više od 60 osmaka, zato je važno da se zainteresovani što pre prijave u ovoj ustanovi.

S. V. O.

Dunja-11

Dunja Brkin Trifunović, nova v. d. direktorica: Biblioteka je centar kulturnog i društvenog života

Igor Crnogorac February 2, 2025

U ustanovi knjige, Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“, došlo je do promene na direktorskoj poziciji. Na rukovodećem mestu, u statusu vršioca dužnosti, odnedavno je Dunja Brkin Trifunović, diplomirani filolog, dugogodišnja urednica kulturnog programa u Biblioteci. Pored toga što je osmislila i sprovodi mnogobrojne aktivnosti, od kojih je u državi apsolutno jedinstven konkurs za „BOOK Trailer“ (trejler za knjigu), kontinuirano radi sa decom i dizajnira plakate, ona je i autorka naučnog rada pod nazivom „Metalingvistička svest kod dece predškolskog uzrasta“.

Pitali smo je kako je doživela prelazak na poziciju v. d. direktora biblioteke.

– Prelazak na poziciju direktorke za mene predstavlja veliku čast, ali i odgovornost. Nakon 13 godina rada u biblioteci, tokom kojih sam imala priliku da se bavim raznovrsnim kulturnim programima, ovaj korak doživljavam kao prirodan nastavak mog profesionalnog puta. S obzirom na to da dobro poznajem tim i rad biblioteke, smatram da mogu doprineti njenom daljem razvoju.

Koje su Vaše prve ideje i planovi za unapređenje rada biblioteke u narednom periodu?
– U narednom periodu, fokus će biti na unapređenju postojećih aktivnosti i uvođenju novih programa za različite generacije. Planiramo da ponovimo uspešan letnji kamp za decu, koji je prošle godine izazvao veliko interesovanje i oduševljenje. Unapređenje digitalnih usluga će svakako biti na listi prioriteta. Posebno smo posvećeni tome da programe održavamo i u našim ograncima na selima, čime doprinosimo kulturnom razvoju i dostupnosti knjiga u manjim zajednicama. Povodom 180 godina od osnivanja srpske čitaonice, organizovaćemo niz manifestacija, uključujući izložbe, predavanja i publikacije, kako bismo proslavili ovaj važan jubilej i dodatno povezali našu biblioteku sa širom zajednicom.

Kako ocenjujete navike čitalaca danas, u poređenju s onima kada ste započeli rad u biblioteci? Da li su digitalne tehnologije promenile odnos prema čitanju i kako se prilagođavate tim promenama?
– Navike čitalaca su se značajno promenile. Na promenu su uticale korona i upravo razvoj digitalnih tehnologija zbog čega su čitaoci više orijentisani na brže i lako dostupne informacije. Ipak, primećujem da se ljudi i dalje rado vraćaju knjigama, posebno kada im se pruži prilika da uživaju u specifičnom doživljaju čitanja. Nil Gejmen je rekao da nam Google može dati milion odgovora, a onaj pravi – bibliotekar. I upravo ta stručnost i ljubaznost, te spremnost da uvek pomognu i pronađu pravu informaciju ili knjigu, prednost je bibliotekara u odnosu na tehnologiju. Biblioteka se prilagođava ovim promenama prateći potrebe svojih korisnika i lokalne zajednice. Takođe, edukujemo naše članove o korišćenju digitalnih alata za pristup znanju.

Kako motivisati mlade da više posećuju biblioteku i razvijaju ljubav prema knjigama? Da li, pored postojeći programa za mlađu populaciju, postoji neki poseban projekat ili inicijativa koje želite da pokrenete?
– Posebno smo ponosni na naš konkurs „BOOK Trailer“, koji je jedinstven u zemlji i uspešno spaja književnost i savremene medije. Planiramo dodatno unapređenje ovog projekta kroz tematske radionice i edukacije, kako bismo inspirisali još veći broj mladih da se uključe u promociju knjiga na kreativan način. Povodom obeležavanja 180 godina od osnivanja srpske čitaonice, planiramo niz manifestacija, uključujući svečanu akademiju, izložbe i publikacije koje će osvetliti njen značaj u istoriji kulture. Verujem da je ključ u stvaranju prostora koji će mladima biti zanimljiv i inspirativan. Nažalost, naša biblioteka nema izdvojeno Omladinsko odeljenje i to jeste jedan veliki problem. Nadamo se da ćemo pronaći rešenje i za to. Do tada planiramo organizaciju tematskih radionica, gejming turnira povezanih sa književnošću i interaktivnih predavanja sa piscima koji im mogu približiti knjige na moderan način.

Koji su izazovi s kojima se biblioteka suočava u pogledu nabavke novih naslova i održavanja postojećeg fonda? Šta biste izdvojili kao najvredniji deo bibliotečkog fonda, kako se on čuva i promoviše?
– Glavni izazovi su ograničen budžet, prostor i rast cena knjiga. Takođe, potrebno je održavati ravnotežu između savremenih naslova i klasične literature, što često zahteva pažljivo planiranje nabavki. Najvredniji deo našeg fonda su retke i stare knjige, koje se pažljivo čuvaju u specijalizovanim uslovima. Njih promovišemo kroz izložbe, digitalne prezentacije i publikacije.

Pored razvijene saradnje sa školama, kako vidite ulogu biblioteke u zajednici danas i u društvenom razvoju?
– Biblioteka ima odličnu saradnju sa školama, što se ogleda u organizaciji književnih kvizova, edukativnih predavanja i zajedničkih projekata za promociju čitanja među mladima. Naravno, uvek ima prostora za unapređenje i to je nešto čemu uvek stremimo. Na to nas obavezuje naša istorija i godine postojanja. Pored toga, organizujemo promocije knjiga, konkurse za neobjavljene rukopise i pružamo prostor lokalnim piscima za rad i prezentaciju. Biblioteka danas nije samo mesto za knjige već i centar kulturnog i društvenog života, posebno u našim selima. Ona može doprineti razvoju zajednice kroz promociju celoživotnog obrazovanja, kulture i povezivanja ljudi.

Kakvi naslovi se najčešće pozajmljuju iz biblioteke i kog uzrasta su vam najbrojniji članovi?
– Najčešće se pozajmljuju savremeni romani, klasici i stručna literatura, posebno iz oblasti psihologije i popularne nauke. Mlađi čitaoci pozajmljuju lektire, i tu su veoma savesni, zatim čitaju dela iz savremene književnosti za decu. Takođe su popularne enciklopedije. Najbrojniji članovi su deca, učenici osnovnih škola, i penzioneri.

Šta lično najviše volite da čitate i koji autori su na Vas ostavili najjači utisak?
– Ovo je teško pitanje. Odličnih knjiga je mnogo, a vremena uvek nedovoljno. Nabrajanje bi potrajalo, ali potrudiću se da izdvojim samo nekoliko. Kao roditelj i moderator mnogih radionica za decu čitam dosta dečje literature. Srpska književnost ima odličnu dečju književnost. Pored toga, volim da čitam Borhesa, Delila, Dovlatova, Hesea, Pavića, Kafku…

Šta biste poručili građanima koji retko ili nikada ne posećuju biblioteku?
– Poručujem im da biblioteka nije samo prostor za čitanje, već i mesto susreta, inspiracije i razvoja. Pozivamo sve da dođu, da otkriju knjige koje će ih obogatiti, da učestvuju u našim programima, radionicama i događajima koji su osmišljeni za sve uzraste. Knjiga je most između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, a naša biblioteka je mesto gde ti mostovi postaju dostižni za svakog građanina.

Kreativnost, maštovitost, entuzijazam i potpuna posvećenost samo su neke od već prepoznatih osobina nove direktorice koje je apsolutno preporučuju za dalje unapređenje rada ove ustanove na zadovoljstvo ne samo čitalaca, nego i svih sugrađana, od najranijeg uzrasta. Verujemo da će joj okolnosti to i omogućavati, u suprotnom Dunja Brkin Trifunović, sasvim sigurno, stvoriće ih sama.

S. V. O.

 

 

biblioteka

Kikindska biblioteka nudi onlajn usluge članovima: pretragu knjiga, preporuke, produženje roka vraćanja i još mnogo toga

Igor Crnogorac January 19, 2025

Članovi Narodne biblioteke „Jovan Popović“ imaju mogućnost da postanu korisnici elektronskog kataloga ove ustanove, što im omogućava da koriste mnogobrojne povoljnosti i onlajn usluge: uvid u trenutno pozajmljenu građu i rokove za vraćanje, mogućnost da sami onlajn putem produže rok vraćanja, da vide datum isteka članarine, knjige koje su do sada pročitali, imaju mogućnost ocenjivanja pročitanih knjiga i da naprave ličnu onlajn biblioteku – virtuelnu policu sa omiljenim knjigama koje su pročitali ili žele da pročitaju, kao i da rezervišu knjigu.

Na sajtu na kojem se nalazi elektronski katalog moguća je i pretraga po naslovu, autoru, ključnim rečima, izdavaču i godini izdavanja, dostupne su informacije o tome koliko primeraka ima, i u kojim ograncima. Tu su i pregled najčitanijih knjiga, preporuka stručne literature, preporuke odeljenja za odrasle, i preporuke novih knjiga.

Elektronski katalog članovi Biblioteke mogu da koriste besplatno, a registracija se obavlja uz pomoć bibliotekara. Svi ostali, koji još uvek nisu članovi Biblioteke, imaju mogućnost pretrage kataloga.

Kikindska biblioteka deo je Bibliotečkog informacionog sistema za podršku radu javnih, školskih, visokoškolskih i specijalizovanih biblioteka, BISIS-a, u kojem su umrežene 33 javne, 15 visokoškolskih, dve školske i 13 specijalizovanih biblioteka u Srbiji. Putem uzajamnog kataloga mogu se istovremeno pretražiti fondovi svih biblioteka u Sistemu.

Sajtu sa katalogom možete pristupiti na ovoj internet adresi.

S. V. O.

Djura-Djukanov-(4)

Tijani Milenković uručena književna nagrada „Đura Đukanov“ – zbirka crnohumornih priča inspirisana Đurinim senzibilitetom

Igor Crnogorac January 17, 2025

Književna nagrada „Đura Đukanov“, osmišljena u znak sećanja na jednog od najznačajnijih banatskih pisaca, svečano je uručena Tijani Milenković iz Beograda za zbirku priča „Brm, brm“. Ceremonija dodele održana je večeras u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ koja Nagradu  tradicionalno dodeljuje od 2005. godine, uoči 19. januara, dana rođenja ovog istaknutog pisca. Pravo da konkurišu imaju autori mlađi od 35 godina sa neobjavljenim rukopisima zbirki kratkih priča.

Prema rečima Dunje Brkin Trifunović, v. d. direktorke Biblioteke, ovo priznanje doprinosi očuvanju i širenju dela Đure Đukanova.

– Zahvaljujući objavljivanju sabranih dela Đure Đukanova, mladi autori sada već poznaju njegovo stvaralaštvo, što pokazuje da smo na dobrom putu da njegovo delo dobije širu publiku – rekla je v. d. direktorka.

O dobitniku je odlučivao žiri u sastavu Dragan Babić, Slađana Stamenković i Jovana Koprivica.

– Zbirka priča „Brm, brm“ izdvojila se zahvaljujući raznovrsnim temama i specifičnom humoru. Priče Tijane Milenković osvajaju crnim, gotovo tarantinovskim humorom, koji se smenjuje sa istančanim lirizmom. Lepo je da upravo nagrada sa imenom Đure Đukanova bude njihova ulaznica u svet književnosti jer je on ostao na margini književnost, iako je značajan pisac ne samo kratkih priča, već i romana – rekla je književna kritičarka iz Beograda, Jovana Koprivica.

Tijana Milenković, devetnaesta laureatkinja ove prestižne nagrade, završila je filmsku režiju. Izrazila je zadovoljstvo što joj je ukazana čast da primi priznanje sa imenom pisca koji joj je blizak po senzibilitetu.

– Pisanje je za mene počelo kao rad na scenariju, ali me je kratka priča privukla jer najviše podseća na filmsku scenu. Priče iz moje zbirke govore o događajima iz noćnog i dnevnog života, ispričanim u prvom licu – izjavila je Milenkovićeva.

Na svečanosti u Biblioteci govorili su i književnici Vladimir Arsenić i Srđan Srdić. Nagradu je uručila Marijana Mirkov, članica Gradskog veća, naglasivši važnost ovog događaja za grad.

– Velika je radost što odajemo počast Đuri Đukanovu i što podržavamo mlade stvaraoce. Pisci kroz svoja dela stvaraju svetove koji ostaju u nama, a kultura grada se time obogaćuje i osnažuje.

Ove godine, pristiglo je četrdesetak rukopisa, što je više od proseka, sa najviše prijava iz Vojvodine i iz Beograda.

S. V. O.

maskenbal-biblioteka

Maskenbal u biblioteci u petak

Igor Crnogorac December 26, 2024

U Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ sutra će biti priređen „Maskenbal u biblioteci“ za decu od 4 do 10 godina. Program će trajati od 18.30 do 20 sati.

Mejl za prijave i informacije je kultura@kibiblioteka.org.rs.

Danilo-Basta-(2)

U Narodnoj biblioteci akademik Basta predstavio svoje „Sabrane spise“: filozofija je tuga za zavičajem

Igor Crnogorac October 31, 2024

Izuzetnu priliku imali su Kikinđani da prisustvuju predstavljanju „Sabranih spisa” (I-XIV) akademika Danila N. Baste. Impresivnu zbirku, nastalu u toku njegove čitave profesionalne karijere, priredio je i uredio profesor dr Jovica Trkulja koji je, takođe, gostovao večeras u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“.

Danilo Basta, redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti, rođen je u Zrenjaninu. Osnovne i magistarske studije završio je na Pravnom fakultetu u Beogradu, da bi, zatim, doktorirao filozofske nauke na beogradskom Filozofskom fakultetu. Sa nemačkog je preveo mnoštvo filozofskih i naučnih dela. Radio je kao redovni profesor na Pravnom fakultetu, ali su njegovi filozofski spisi: članci o Kantu, Fihteu, Slobodanu Jovanoviću i o njegovom profesoru i mentoru Mihailu Đuriću, zatim o pravu, utopiji, pravdi, slobodi, hermeneutici, filozofski tekstovi „Samopoštovanje i puzavost“, spisi sabrani u „Mrvice sa filozofske trpeze“ i, najzad, četiri knjige o značajnom i, zbog svog nacionalsocijalističkog opredeljenja, kontroverznom nemačkom filozofu Hajdegeru – „Nad prepiskom Martina Hajdegera“ u dva toma, „Crne sveske i Hajdegerov antisemitizam“ i „Čarobni breg filozofije“, sabrani u 14 knjiga, morali da budu objavljeni, smatra prof. dr Jovica Trkulja. Izdavač ovog izvanrednog dela je beogradski „Dosije“.

– Iako akademik Basta već godinama odbija da se pojavljuje u javnosti, pristao je da dođe u Kikindu. S jedne strane zbog naše kolegijalne saradnje i jer ga za ovaj grad vezuju najlepše uspomene. Dolazio je tri puta, poslednji put 2001. godine, kada je predstavljena knjiga njegovog duhovnog oca, profesora Mihaila Đurića, „O potrebi filozofije danas“, što je bio događaj za pamćenje. Drugi povod su „Sabrani spisi“ u koje je uložio gotovo ceo život, u njima je njegova celokupna intelektualna biografija. Čini mi se, posle ove večeri, da smo zainteresovali građane Kikinde i živim u nadi da će oni te knjige, koje se nalaze u Narodnoj  biblioteci, u što skorije vreme uzeti u ruke i uveriti se u ono o čemu smo večeras govorili – rekao je prof. dr Trkulja.

Interesovanje prisutnih, pored detalja iz Hajdegerovog života, izazvala je i knjiga „O samopoštovanju i puzavosti“.

– Filozofija može da bude samo od posredne pomoći, ukoliko se ljudi upoznaju sa značajnim misliocima, pre svega ako se upoznaju sa Kantom i sa njegovom etikom jer se njena suština ogleda u kategoričkom imperativu, moralnom zakonu, afirmaciji čovekove slobode, ali i u tome da čovek poštuje ne samo druge nego i samoga sebe. Ne možemo ni druge poštovati na istinski način ukoliko ne poštujemo sami sebe, niti oni nas mogu poštovati ukoliko mi sebe ne poštujemo.  To je uzajaman, vrlo značajan odnos. Nažalost, čini mi se da mentalitet puzavosti preovlađuje i kod običnog čoveka, ali i na drugim ravnima ljudskog društva. Preterana poniznost protivna je onome što je Kant očekivao od čoveka kao slobodnog bića jer, sloboda mu nije poklonjena, nije mu odnekud data, nego mu je, kao čoveku, zadata, i samo onaj ko je svestan svoje slobode kao zadatka da bude slobodan, taj može da poštuje sebe i nije puzav prema drugima. Puzavost je neljudska stvar. Čovek je dvonožac koji uspravno stoji i uspravno hoda – rekao je akademik Basta.

Govoreći o definicijama filozofije, mada napominje da se ona ne može definisati, naveo je Novalisovu misao da je filozofija tuga za zavičajem, nagon da se stalno bude kod kuće, kao i Sokratov stav izrečen kroz Platona, da je filozofija priprema za smrt. Kako kaže, sam bi se opredelio za poetičniju, Novalisovu misao.

– On je smatrao da je filozofija u vezi sa zavičajem, sa težnjom čovekovom ka zavičajnošću. Nažalost, mi živimo u svetu u kojem preovlađuje bezzavičajnost, istinskog zavičaja više nema. Čovek je postao nomad ovog sveta, kao turista luta od jedne do druge destinacije, nigde nema istinskog uporišta, i zavičaj, u pravom smislu reči, ne može danas ni da postoji jer ne postoji u svojoj autentičnosti, u svojoj prvobitnosti, priroda je narušena, ambijent je narušen. Ja sam sad prošao kroz svoj rodni Zrenjanin i video sam da je drukčiji nego što je bio kad sam bio dečak, ne mogu ga shvatiti kao svoj zavičajni grad u tom autentičnom smislu reči, iako to jeste moj zavičaj u prenesenom smislu, tu sam rođen – navodi Danilo Basta. – Istinska zavičajnost danas je iluzija. Globalizam i prenaglašeni kosmopolitizam dominiraju. Davno je izgubljen grčki Polis. Grci su u Atini bili u svom zavičaju, u svojoj ljudskoj zajednici, mi to nemamo, niti možemo da imamo.

Razlog su istorijski procesi, dodaje, protiv kojih je pojedinac nemoćan.

– Međutim, uvek smo krivi za nešto, neizbežno je tako, niko ne može da se smatra nedužnim u ovome svetu. Ako je negde velika nevolja, ako negde stradaju deca, kao što znamo da stradaju, u nekom smislu smo svi odgovorni i krivi. Onaj ko to ne oseti, on je izvan sfere ljudskosti. Sve je povezano, mi nismo izolovane monade, Lajbnicovim jezikom rečeno, nismo ostrvljeni i sami, nego pripadamo zajednici, ljudskom rodu, i moramo da delimo zajedničku sudbinu i da ne budemo indiferentni prema nevoljama i nesrećama u ovome svetu. Na kraju krajeva, i sami smo, i individualno i kolektivno, ne tako davno, bili tome, na najstrašniji mogući način izloženi – zaključio je akademik Basta.

Izlaganje autora brojna publika u Biblioteci pomno je pratila i uključivala se sa pitanjima i konstatacijama na književnom predstavljanju koje će ostati događaj za pamćenje i razmišljanje.

S. V. O.

 

biblioteka

Akademik Danilo N. Basta u Narodnoj biblioteci

Igor Crnogorac October 28, 2024

Sabrani spisi (I-XIV) akademika Danila N. Baste biće predstavljeni u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ u četvrtak, 31. oktobra, od 19 sati.

Na tribini će, pored autora, govoriti prof. dr Jovica Trkulja. Voditelj je urednica programa Biblioteke Dunja Brkin Trifunović.

S. V. O.

Daniel-Kovac

Književno veče i izložba Daniela Kovača

Igor Crnogorac October 16, 2024

Daniel Kovač, pisac, vizuelni umetnik, gitarista grupe “Jarboli”, gostovaće u petak, 18 oktobra, u Kikindi. U Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ će, od 18 sati, održati književno veče „Novija proza i pesme“.

U Galeriji „Soleil“, u Cara Dušana 26, u 20 sati, otvoriće svoju izložbu pod nazivom „Zapažanja u zdrobljenom svetu“.

error: Content is protected !!