најчитанији портал Севернобанатског округа
Због радова на електричној мрежи у среду, 22. октобра без струје ће бити Трг Српских добровољаца кућни бројеви 13, 15 и 17 и улица Немањина кућни бројеви 1 и 2.
Истог дана од 8 до 12 часова без струје ће бити у домаћинства у Накову Накову у Главној улици парна страна од Крајишке до Симе Шолаје, Симе Шолаје и у Шошиној од Крајишке до Симе Шолаје.
Градоначелници Кикинде и Жомбоља Младен Богдан и Даријус Постелнику потписали су у Градској кући иницијативу којом се тражи да гранични прелаз Наково – Лунга буде отворен 24 сата седам дана недељно.
Кикинда и Жомбољ братски су градови од 1985. године, а Даријус Постелнику захвалио се градоначелнику Богдану на позиву и сарадњи.
-Два града одувек су добро сарађивала на разним пројектима, а посебно је то изражено последњих неколико година. Заједничком иницијативом настављамо пројекат започет 2014. године јер је за све нас значајно да се он ради 24 сата. Свима који живе у овој граничној зони умногоме ће бити олакшана прелазак из једне из другу земљу, а ми, као братски градови, моћи ћемо још више да продубимо сарадњу у свим областима, а пре свега у култури и спорту – навео је Постелнику.
О значају ове иницијативе говори податак да је у Кикинду, од петка до недеље, за време „Дана лудаје“, само преко граничног прелаза Наково – Лунга, који је радио 24 сата, прешло је 13.560 путника што је за 20,55 одсто више него прошле године у исто време.
– Иницијатива ће бити послата Влади Републике Србије и Влади републике Румуније и имамо сигнала да ће врло брзо ући у разматрање. Наш циљ је да изменимо члан два споразума који је на снази и који се односи на радно време граничног прелаза с обзиром на то да нам је тежња да ради нон стоп. Као чланица Европске уније у Румуније ће бити имплементиран посебан систем преласка границе и он подразумева скенирање лица и узимање отисака прстију путника који прелазе границу, што ће успорити читав процес. Стога је у интересу Републике Румуније да има што више граничних прелаза који раде 24 сата. Са иницијативом су се сложиле и граничне полиције две земље
Процене су да је око 19.000 људи прешло на три гранична прелаза, у околини Кикинде, како би присуствовали традиционалној манифестацији.
Састанку су присуствовали представници обе локалне самоуправе који су разговарали о наредним корацима у заједничкој сарадњи.
A.Ђ.
Управа граничне полиције Министарства унутрашњих послова обавештава да је у сарадњи са граничним органима Румуније и Министарством финансија – Управом царина, због одржавања традиционалне манифестације 40. „Дани лудаје“ у Кикинди, усагласила радно време граничног прелаза:
Гранични прелаз Наково – Лунга ће, уместо досадашњих од 7 до 19 часова, непрекидно радити у од петка 19. септембра од 7, односно од 8 сати по румунском времену, до недеље 21. септембра године до 24 часа.
Гранични прелаз успостављен је за међународни промет путника и превозних средстава, изузимајући аутобуски и теретни саобраћај.
Нови свештеник у цркви Светог кнеза Лазара је Срђан Вучановић. У Наково је дошао из Уљме. Недељној Литургији је, поред верника, присуствовао градоначелник Младен Богдан који је пожелео добродошлицу младом попу и његовој супрузи.
По завршетку Литургије и молебана за све ученике, Литија у којој су учествовали мештани и ђаци Основне школе „Петар Кочић“ прошла је главном улицом.
Изградња православне цркве у Накову је почела 1996.године по пројекту чувеног архитекте Предрага Ристића из Београда. Храм је пре две деценије осветио митрополит банатски Никанор. Црква је, на иницијативу мештана , изидана на темељима некадашње католичке цркве Светог Јосипа.
А.Ђ.
Због изазивања саобраћајне несреће са смртним исходом, 42-годишњи М. В. из Накова правноснажно је осуђен на три године затвора. Апелациони суд у Новом Саду потврдио је пресуду Вишег суда у Зрењанину, чиме је окончан кривични поступак покренут на основу оптужнице Вишег јавног тужилаштва.
М. В. је проглашен кривим за тешко дело против безбедности јавног саобраћаја. Осим затворске казне, изречена му је и петогодишња забрана управљања моторним возилима „Б“ категорије.
Несрећа се догодила 10. јуна 2023. године недалеко од Накова. Према пресуди, возач је у тренутку удеса био у стању средње алкохолисаности, а кретао се брзином од 190 километара на сат. У једном моменту изгубио је контролу над возилом и прешао у супротну траку, где је директно ударио у аутомобил којим је управљао И. Б.
Од силине судара, возило у које је ударио излетело је са пута и преврнуло се. И. Б. је преминуо на лицу места од последица тешких телесних повреда.
У Храму Светог кнеза Лазара, у Накову, поводом Видовдана, служена је Света Литургија коју је служио старешина храма јереј Живан Васић. Поред верника и мештана, Литургији је присуствовао и градоначелник Кикинде Младен Богдан .Овај дан обележава се и као Дан села.
-Овде смо да пружим подршку верском и културном животу мештана Накова – истакао је градоначелник Богдан – Искористио сам прилику да разговарам са њима, да им честитам Дан села и да им предочим планове које имамо за наше месне заједнице у наредно периоду. Локална самоуправа остаје посвећена равномерном развоју свих насељених места, као и очувању верских и културних вредности које чине идентитет нашег града и региона. Присуство великог броја мештана на Литургији показује колики значај овај дан има за заједницу и колико је важно очување традиције и духовности.
Храм у Накову, посвећен српском светитељу и јунаку Косовске битке, у завршној је фази унутрашњег уређења и ове године обележава 20 година од завршетка изградње. У претходном периоду урађено је осликавање храма, као и мозаик у куполи и изнад улазних врата. Како је навео јереј Живан Васић мозаик у куполи храма осликан је Исусом Христом са четири анђела, док се мозаик цара Лазара и царице Милице налази изнад улазних врата. Осликана је и купола, сводови, постављен је нови полијелеј, а саниран је проблем са влагом који је оштетио део фрески. Међу многобројним донаторима, којих је већина из села, издвајају се и они који су пореклом из Накова, а живе у другим градовима. Истакнута је и сарадња, пре свега, са члановима КУД-а „Извор“, али и осталим мештанима који су ту да помогну када год затреба.
Изградња цркве у Накову почела је 1996. године по пројекту архитекте Предрага Ристића из Београда и завршена је 2005. године. Иницијативу за изградњу покренули су мештани који у великој мери помажу да се обнови.
А.Ђ.
„Видовдански дани“ у Накову почињу данас, 27. и трају до недеље, 29. јуна.
У петак програм почиње у 11 сати када ће се на излетишту „Језеро“ одржати такмичење у боћању. Од 19 сати у сали Месне заједнице биће одржана промоција књиге Стевана Ступара „Мит о Накову и друге приповести“. У програму учествују професорка др Смиљана Ж. Мирков, Марија Танацков, Јован Гверо и професор др Јовица Тркуља. У 20 сати у амфитеатру Дома омладине је вече изворних песама „Лепо певам, далеко се чује“, а од 22 часа, на истом месту, је музичко вече.
На сам Видовдан, у суботу, од 10 часова је гађање глинених голубова на стрелишту у Банатском Великом Селу, а у 11 почиње „Пасуљијада“, такмичење у кувању пасуља. Јубиларни, 15. Међународни фестивал фолклора „Ајмо заиграти, ајмо де“, у организацији КУД-а „Извор“, почеће у 19 сати дефилеом учесника централном сеоском улицом. У 19.30 часова у дворишту ОШ „Петар Кочић“ биће одржан концерт. Поред домаћина, наступају и гости .
У недељу у 8 сати почеће Карп куп такмичење у пецању на наковачком „Језеру“.
Због радова на електричној мрежи сутра, 26. јуна од 9 до 14 сати без струје ће бити домаћинства у Светосавској 107 г, раније Блок А-Ламела 5.
Такође сутра, од 11 до 11.45 часова електричне енергије неће бити у комплетном Накову.
У току је одржавање бициклистичке стазе између Кикинде и Накова. Запослени у ЈП „Кикинда“ уклањају вишак земље и корова који се неконтролисано раширио преко бициклистичке стазе и прети да наруши проходност и безбедност.
-Ослушкујемо потребе наших суграђана који су нам скренули пажњу и апеловали да се бициклистичка стаза уреди – наводе у ЈП „Кикинда“.
Радови се обављају сопственим средствима, како материјалних, тако и људских ресурса и механизације. Уређењем ће бити обухваћена комплетна бициклистичка стаза у дужини од око 6,5 километара.
А.Ђ.
Књига „Мит о Накову и друге приповести” аутора Стевана Ступара биће представљена у сали Месне заједнице у Накову у петак 27. јуна од 19 сати. Учествоваће проф. др Смиљана Ж. Мирков, Марија Танацков, Јован Гверо и проф. др Јовица Тркуља. Водитељ ће бити Бранко Љубоја.
У наставку доносимо део из предговора проф. др Јовице Тркуље.
Књига представља нежну, носталгичну и лирску посвету Накову, које прераста у симбол завичаја, сећања, одрастања и тихе, али дубоке спознаје о животу.
Године у Накову обележиле су живот и судбину Стевана Ступара. У том малом банатском месту, Крајишници су лечили ратне ране, укорењивали се у новој земљи, преболели завичај и окренули се будућности, са мирисом бензина првих мопеда и слатким укусом пакета које су слали рођаци из далеких земаља. За Стевана, Наково је било више од завичаја – био је то свет идиличних слика: огњиште, фудбал, школа и чаролије сеоског биоскопа. У њему је упознао прве љубави, наслутио књижевност и запамтио приче које су, попут бајалица, грејале душу.
Познато је да су Крајишници „грубијани голубијег срца“. Јер, у њиховом животу све чега су се дотицали било је бол и песма. Отуда није нимало случајно што је ово мало место изнедрило толики број песника, књижевника, сликара, публициста. Наково је изузетно захвална, али необрађена литерарна тема. У њему се наслућују елементи Маркесовог Маконда, Онетијеве Луке „Санта Марије“, Селимовићеве „Тврђаве“, Кишове „Гробнице за Бориса Давидовича“… и разазнаје слика грешне људске савести и наше метафизичке домовине. Наково чека своје писце који би уметнички обрадили и уобличили тај материјал.
Стеван Ступар је један од ретких коме је Наково било и остало неисцрпна литерарна инспирација. Премда нема формално образовање из књижевности, он има значајан таленат за писање, који се очитује кроз његову способност да истражује и приказује дубоке емоције, историјске и културне аспекте, као и персонализоване приче.
Ступаров приступ писању није академски, али то не умањује његову способност да створи аутентичне, дирљиве, ангажоване приче. Одрастао у сиромаштву, принуђен да се сам издржава од ране младости, он је радио као физички радник, угоститељ, емигрант и гастарбајтер. Тај терет пружио му је нешто драгоцено – слободу да пише без ослонца на институције и на суд критичара. У слободним тренуцима читао је, гледао филмове, посећивао галерије и, скривен од света, бележио своје узлете и падове, сећања и снове, ослушкујући живот од Накова до Чикага.
Његови записи, натопљени суровом стварношћу, сведочили су о рушењу темеља слободе, правде и достојанства. Говорио је јасно и непоколебљиво, остајући доследан својим ставовима, не робујући времену. У ковитлацу кризе и пустоши, где су се трагедије мешале с безнађем, настајали су његови радови – израз стрепње и наде, одјек душе у свету којем су Амерички сан заменили отуђење и декаденција. Као хроничар пропадања, осветлио је трагичну судбину савременог човека – „сламке међу вихорове“ и огољеног пужа у трњику.
| У НАКОВУ, КАКО ГА АУТОР ВИДИ И ДОЖИВЉАВА, САБРАНИ СУ ФРАГМЕНТИ СТВАРНОСТИ И СНОВА, ПРОШЛОСТИ И БУДУЋНОСТИ, СВАКОДНЕВНОГ И МИТСКОГ – ЈЕР У ТИМ ПРИЧАМА СЕЛО ПОСТАЈЕ ВИШЕ ОД ГЕОГРАФСКЕ ТАЧКЕ: ОНО ЈЕ ДУХОВНИ ПРОСТОР СИМБОЛ. |
Књига „Мит о Накову и друге приповести“ обједињује литерарне записе Стевана Ступара, настале у далеком Чикагу од 2017. до 2024. године, као одјек његове носталгије за завичајем. Поједини записи, објављени у „Политици“, изазвали су изузетно интересовање читалаца. На мој предлог, аутор је сабрао све приче у јединствену целину, која се чита као лепа књижевност.
Књига је плод посвећеног стваралачког труда. Из богатог животног искуства и дубоког емотивног доживљаја, аутор је исплео дирљиву, вишеслојну причу – не само о животу дечака из Накова у Великом свету, већ и о једном друштву, једном времену и свету који ишчезава. Његов литерарни поступак је необичан и личан – не ослања се на биографске чињенице већ на унутрашњу анализу вредности и животне филозофије. Ступар позива читаоца да застане и загледа се у кривудаву стазу живота, да се замисли над нашим удесом, усудом и питањима без одговора.
| Стеван Ступар је рођен 1960. године у Кикинди, у крајишкој породици која је 1945. из подгрмечког села Вођеница (Босански Петровац) колонизована у Наково. Детињство и рану младост провео је у том селу на северу Баната. Завршио је Средњу педагошку школу у Кикинди. После служења војног рока у Загребу (1980-1981), живео је у Београду и радио као угоститељ у више кафана. Од 1987. живи и ради у Чикагу. Објављивао је кратке приче у листу „Политика“. |
Ступаров књижевни стил одише богатством метафора, спајајући универзалне теме попут прошлости, идентитета, промене и сећања. Његове приче прожете су реалистичким и митолошким елементима, док његов сочан, опор језик доноси казивање не ради писања него ради преживљавања. Иако самоук, он израња као талентовани хроничар људских трептаја, малог човека суоченог са суровом стварношћу. Као јасика што трепери када друго дрвеће мирује, Ступар пише о судару снова и стварности, о порушеним мостовима између сећања и наде.
На трагу завичајних узора, Кочића и Ћопића, он уноси у приповести лирску тананост и снажан, али нежан глас. Његове речи, исклесане попут грубог камена са Грмеча и Шатора, поседују магијску и исцелитељску моћ – чак и када су горке и опоре, као лекови за ране које никад не зарастају. Свака прича сведочи о нераскидивим везама са завичајем: наковачким небом, равницом што чува легенде, прелепом школом… У његовим записима трепери детињство, испуњено лирским нитима које га чврсто вежу за корене.
| СТУПАРОВА ПОЕТИКА ОДЈЕКУЈЕ НОСТАЛГИЈОМ ЗА ЗАВИЧАЈЕМ, ЧЕЖЊОМ ЗА ЉУДСКОМ ТОПЛИНОМ И ПОТРЕБОМ ЗА ПРЕИСПИТИВАЊЕМ. У ЊЕГОВИМ ПРИПОВЕСТИМА МИСЛИ СЕ ОБЛИКУЈУ СПОНТАНО, ЕЛЕГАНТНО И ЖИВОПИСНО, ДОК РЕЧИ ЗАДРЖАВАЈУ ЧАРОЛИЈУ И ШАРМ ЋОПИЋЕВСКОГ КАЗИВАЊА. |
Збирка од двадесетак кратких приповести представља интимно сведочанство о животу на граници два света. Кроз непрекинути ток казивања, Ступар ствара хармонију између војвођанске равнице препуне легенди и ужурбаног велеграда Чикага, места где се рађају нови митови. То су два света наизглед непомирљива, без видљивих тачака додира. Али у Ступаровим приповестима, они се повезују невидљивим спонама – мостовима између сећања и снова. Наково и Чикаго нису само географске тачке већ симболи: Наково је прошлост, мирис пролећа и шапат равнице, док је Чикаго садашњост, урбани хаос у којем се снови и стварност сударају. Ова књига је својеврсна посвета свима који сањају о даљинама, а никада не губе нит са завичајем.
| Књигу је обjавио Досије студио из Београда, рецензенти су Гордана Ђилас и Смиљана Мирков. Уредник и писац предговора је Јовица Тркуља, а поговора Бранко Љубоја |
Ступареви записи настали су спонтано, упркос животним недаћама, као искрен израз потребе да се остави траг о виђеном, доживљеном и одсањаном. У тренуцима предаха између тешких физичких послова, сведоче о снажној потреби за писањем. Они су израз урођене људске потребе да наративизује сопствени живот. У њима је садржана интимна драма писања себе, коју аутор проживљава кроз текст.
Као Ступаров пријатељ из завичаја, читао сам са задовољством његова „писма из туђине“ на страницама „Политике“, али и коментаре бројних читалаца. Запазио сам да ниједна прича није оставила читаоце равнодушним. Имајући све то у виду предложио сам му да уложи додатни напор, отклони слабости у постојећим текстовима и напише шест-седам нових прича, те да их све објави у корицама једне књиге. Он је то прихватио и заједно смо приступили припреми рукописа, он као аутор и ја као уредник. Нажалост, овај посао он није успео да приведе крају. Јануара 2024. године доживео је тешку саобраћајну несрећу на путу у Чикагу, после које је месецима био у коми. Будући да његов опоравак иде успорено са пуно проблема и неизвесности, одустали смо од првобитне намере да он допуни и финализује рукопис.
По мом суду књига, и у овом облику завређује да буде објављена. Упркос недовршености, она представља јединствено сведочанство о аутору – емигранту и страдалнику – и прилог је књижевности, њеној исцељујућој лепоти.
Из предговора проф. др Јовице Тркуље
