KUD „Izvor” Nakovo organizovalo je večeras celovečernji humanitarni koncert u sali bioskopa, sa ciljem prikupljanja sredstava za lečenje Jasne Stokić iz Novog Miloševa, koja boluje od hronične bolesti bubrega petog stepena. Na sceni je nastupilo više od 60 članova društva, od najmlađih do izvođačkog i rekreativnog sastava.
Prema rečima Jovane Milinković, članice Upravnog odbora društva, ovoga puta akcenat nije bio samo na očuvanju tradicije.
-Jeste da nam je prva funkcija očuvanje narodne tradicije, večeras smo to stavili po strani. Večeras smo ovde radi solidarnosti, jer je humanost najlepše lice narodne umetnosti. Igramo za Jasnu Stokić, kojoj je novac potreban za transplantaciju i troškove lečenja, lekove i prevoz – istakla je Milinković.
Publici su se predstavili svi ansambli društva, uključujući i tri novoosnovane grupe. Izvedene su i tri premijerne koreografije, među kojima su bunjevačke igre i igre iz Crne Trave.
Događaju je prisustvovala i Marijana Mirkov, članica Gradskog veća, koja je naglasila značaj kulturnih sadržaja za život zajednice.
-Radost je što možemo da prisustvujemo ovako lepom događaju. Kada vidite koliko KUD radi i koliko mladih okuplja, to je znak da ovo selo živi. Kultura je duša sredine u kojoj živimo. Kao grad smo ponosni na ovakve programe i tu smo da ih podržimo – rekla je Mirkov.
Koncert je, pored umetničkog programa, imao i jasan humanitarni karakter, okupivši meštane oko zajedničkog cilja – pomoći sugrađanki u borbi za lečenje.
KUD „Izvor“, u subotu, 31. januara, u 19 sati organizuje celovečernji koncert. U Domu kulture nastupiće članovi svih pet folklornih sekcija i ženska pevačka grupa.
– Prvu aktivnost u godini uvek započinjemo u našem mestu. Publici ćemo se predstaviti igrama iz svih delova Srbije, kao i iz Krajišta – kaže Nikola Sabljić iz „Izvora“. – Ovom prilikom odigraćemo i dve nove koreografije Bunjevačke igre i igre iz Crne trave. U narednom periodu u planu nam je osnivanje još jedne pevačke sekcija u društvu jer je akcent na radu sa decom i mladima.
Subotnji koncert je humanitarnog karaktera. Ovom prilikom prikupljaće se sredstva za Jasnu Stokić (1978) iz Novog Miloševa kojoj je neophodna transplantacija bubrega i lečenje u inostranstvu.
U prepunoj sali Doma kulture u Nakovu, prvi put u istoriji ovog mesta, održana je Svetosavska akademija. U programu su, pored đaka iz OŠ „Petar Kočić” i članova istoimenog KUD-a, učestvovali i članovi Crkvenog hora iz Nakova, a prigodnom besedom program je krunisao i prečasni starešina hrama Svetog kneza Lazara, Jerej Hadži Srđan Ž. Vučanović.
-Neizmerna sreća i radost videla se na licima parohijana povodom ove Akademije. Od najmlađih do najstarijih meštana Nakova, ali i drugih mesta, uvideo sam da je ovo mesto s radošću sabralo sve ljude od vere, kao što je to svojevremeno učinio i Sveti Sava, kojem je i bio posvećen ovaj program – naveo je nakovački sveštenik, koji je ujedno podsetio da je Sveti Sava, prvi srpski arhiepiskop jednako inspirativan u svim vremena i svim generacijama
-Sveti Sava nas je svojim blagorodnim delima zadužio i naše je da sledimo njegovu misao i delo – dodao je na kraju Akademije sveštenik Vučanović, a ove njegove reči izazvale su veliku radost i aplauz, koji su donekle bili pomešani sa osećajem tuge što program nije još duže potrajao.
Srpska pravoslavna crkvena opština Nakovo i Osnovna škola „Petar Kočić“ pozivaju građane na Svetosavsku akademiju, koja će biti održana u utorak, 27. januara, sa početkom u 19 časova. Program će biti upriličen u bioskopskoj sali u Nakovu.
Svetosavska akademija organizuje se povodom obeležavanja praznika posvećenog Svetom Savi, utemeljivaču srpske duhovnosti, pismenosti i školstva. Poziv je upućen svim zainteresovanim građanima, uključujući i posetioce iz Kikinde i okolnih mesta.
Na putu Nakovo – Kikinda, oko 1.30 sati, dogodila se saobraćajna nezgoda u kojoj su učestvovali automobil marke „golf 4“ i telehender. Kako saznajemo od očevica nezgode, oba vozila kretala su se iz pravca Nakova ka Kikindi.
-Automobil je naleteo na telehender otpozadi. Od siline udarca „golf 4“ završio je u kanalu, a telehender se okrenuo i prešao na suprotnu traku puta. Noćas je bila gusta magla i vidljivost je bila jako loša, te pretpostavljam da vozač automobila nije video telehender na putu. U autu je bilo troje putnika, a u telehenderu vozač i, na sreću, niko nije povređen. Inače poljoprivredna mašina bila je u njivi s obzirom na to da je počela prihrana pšenice odnosno bacalo se veštačko đubrivo – ispričao nam je očevidac.
U prisustvu velikog broja vernika i u Nakovu je proslavljen Banji dan. Najpre je u ranim popodnevnim časovima litija sa badnjakom prošla kroz selo i pozvala vernike da u miru i s radošću proslave ovaj najradosniji hrišćanski praznik.
Potom su u 17 časova sveštenik Srđan Vučanović i prisutni meštani upalili badnjak. Nakon liturgije, vernici su se, kako običaji i nalažu, poslužili prigodnom posnom trpezom.
Najradosniji su bili najmlađi, a parohijanima je sveštenik poželeo blagodat i zdravlje tokom cele godine pred nama.
U Hramu Svetog kneza Lazara u Nakovu, u nedelju 30. novembra, održano je predavanje pod nazivom „Ljubav i mudrost – osnove hrišćanskog vaspitanja“, koje je okupilo veliki broj vernika i roditelja. Gost-predavač bila je Desanka Ristić, dugogodišnji pedagog, književnica i autor više knjiga, a ovaj duhovno-vaspitni susret organizovala je Crkvena opština Nakovo u duhu Božićnog posta.
Predavanje je bilo prvo u nizu planiranih susreta koje je, kako ističe Ristić, inicirao novi veroučitelj hrama, jerej Hadži Srđan Vučanović. Publika je ispunila hram, a atmosfera je, prema rečima predavača, bila topla, prijatna i otvorena za razgovor.
U svom obraćanju, Desanka Ristić naglasila je da se hrišćansko vaspitanje ne zasniva samo na ljubavi, ali ni na strogoj disciplini već na njihovom saglasju.
-Ljubav sama nije dovoljna da bismo vaspitali decu. Ali ni sama disciplina nije dovoljna, jer tako stvaramo otpor. Dete najbolje napreduje u domu u kom vlada poštovanje, gde je porodica zdrava i skladna – istakla je ona.
Posebno je upozorila na savremenu pojavu prezaštićavanja, koja, kako kaže, vodi u suprotan rezultat – deca ne razvijaju odgovornost, niti stabilnost koja im je neophodna da postanu zrele ličnosti.
-Moja preporuka roditeljima je da slobodno postavljaju granice detetu, jer tako deca dobijaju sigurnost i jasno postavljene zahteve. Isto tako, treba ih učiti zahvalnosti, kao i da mi ne možemo menjati druge nego sebe – objasnila je Ristić.
Pedagoškinja je podsetila da se vrednosti i karakter najuspešnije grade kroz veru i učešće u liturgijskom životu.
-Svake nedelje na liturgiji dobijamo pouku i blagoslov za čitavu sedmicu. Mladi roditelji koji dolaze u hram traže savet, traže uporište. Ako se držimo hrišćanskih načela i zapovesti, možemo mnogo da postignemo – i za sebe i za svoju decu – navela je ona.
Ristić je govorila i o izazovima savremenog roditeljstva, pogotovo u periodu kada dete iz porodičnog okruženja prelazi u vrtić ili školu.
-U kući je svako dete princ. Ali u kolektivu odjednom ima dvadesetak prinčeva, i tu nastaju prva uznemirenja. Upravo zato moramo raditi na realnom vaspitanju i prihvatanju drugih. Nikako ne treba deci davati gotova rešenja, nego ih učiti da misle svojom glavom. Deca bi trebalo da imaju sva osećanja, a ne samo sreću i radost, jer tako razvijamo pohlepu – rekla je ona.
Jedan od delova predavanja koji je izazvao veliku pažnju bio je osvrt na položaj pedagoga i nastavnika.
-Danas mnogi misle da mogu da rade posao pedagoga bolje od stručnjaka. Ali mi ne nudimo kratkoročna rešenja – mi gradimo budućnost dece, dugoročno, stručno i u njihovom najboljem interesu. Moramo poštovati svaku struku i tražiti najbolje rešenje za dete – poručila je Ristić.
Na kraju večeri, Ristić je članovima crkvenog hora, najmlađim posetiocima, poklonila svoje knjige, što je dočekano sa posebnim oduševljenjem. Zanimljivo je da je od izgradnje hrama Svetog cara Lazara njeno predavanje prvo u istoriji sela Nakova, zbog čega je, kako ističe, posebno ponosna. Ristić je najavila da na proleće izlazi njena osma knjiga, a ciklus duhovno-pedagoških predavanja u Nakovu biće nastavljen već sledećim gostovanjem – oca Jovana Silaškog.
U tišini trinaeste ulice u Nakovu, stoji kuća koja je do nedavno bila u prilično lošem stanju. U njoj već dvadeset pet godina živi baka Zorka Tošev (67) sa unukom Goranom, učenikom sedmog razreda i mladim fudbalerom kluba „Polet“, koji je ostao bez oba roditelja.
– Njegova majka je preminula kada je imao samo tri godine. Još dok je bila bolesna, zamolila me je da ga čuvam. Od tad je kod mene, on je sada samo moj i Božiji – kaže baka Zorka, čije lice otkriva umor, ali i snagu koja je vodi već godinama.
Nekada su u kući živeli i sin i suprug, ali su obojica preminuli. Tako je Goran ostao bez oba roditelja, ali njegova baka Zorka se nije predavala – radila je u pekari, hladnjači, a uvek je spremna i za sezonske poslove. Sa bolesnom kičmom i malom penzijom, uspeva da obezbedi unuku sve što mu treba: od knjiga i ekskurzija, do sitnih radosti koje detinjstvo čine lepšim.
-On je zlatno dete, skroman i pažljiv. Kad se upisuju za ekskurziju, on ćuti, neće da se prijavi, jer zna da imamo mala primanja. Ali ne mogu da dozvolim da ostane kod kuće. Snalazim se kako znam, samo da on ide sa drugom decom – kaže baka Zorka, glasom punim ponosa i tuge.
Sudbina im se promenila u aprilu ove godine, kada je ekipa emisije „Radna akcija sa Tamarom“ došla u njihov dom. Zahvaljujući inicijativi komšinice Tanje, Zorka i Goran su prijavljeni u emisiju i ubrzo su dobili vest koja im je vratila nadu.
Tim, na čelu sa Tamarom Grujić, renovirao je njihovu staru švapsku kuću za samo pet dana. Novi podovi, zidovi, fasada, nameštaj, kuhinja i kupatilo zamenili su stare, oronule zidove i vlagu. Goran je dobio svoju sobu, radni sto, laptop.
-Da nisu došli, ja to nikad ne bih mogla da priuštim. Sad bar znam da će kuća ostati unuku u pristojnom stanju – kaže baka, zahvalna ekipi koja im je, kako kaže, „vratila život u kuću“.
Goran, miran i ozbiljan dečak, sanja da postane profesionalni fudbaler. Navija za Crvenu zvezdu, a omiljeni igrač mu je Kristijano Ronaldo.
– Volim da živim sa bakom. Trudim se da je čuvam, idem u prodavnicu, samo još da naučim da kuvam – kaže uz stidljiv osmeh.
Ono što je još neophodno uraditi na kući je sanacija krova, na kom treba zameniti stare crepove koji prokišnjavaju.
– Ako se to ne sredi, sve što je urađeno propašće. Kad dune jak vetar, desi se da nekoliko crepova otpadne – kaže Zorka, dodajući da je joj je, pored ogreva, to najveća briga.
Još pre šest decenija maštoviti novinari iz prestonice Polet su, zbog brojnih vrhunskih igrača koji su u njemu ponikli pa slavu stekli u velikim klubovima, nazvali – našom „Barcelonom“
Dvostruki ukrasni pridevski izraz, kao stilska figura, odavno je u upotrebi kada se, u besedi ili hroničarskim zapisima, pobliže slikovito predočavaju fudbalske vrednosti Poleta. Da li su uvreženi epiteti da se radi o našoj, ovdašnjoj, „Barceloni“ i da je maleno Nakovo „najfudbalskije selo na svetu“, s dovoljno pokrića? Ili je mit u pitanju?
S ovom dilemom susreće se prof. dr Jovica Trkulja u svojoj najnovijoj, ambiciozno urađenoj, knjizi posvećenoj čuvenom fudbalskom asu i dečačkom uzoru autorove generacije Bošku Bursaću, kojom se ujedno simbolički, perom, odužuje rodnom mestu. Svojevrsni mit o nakovačkoj fudbalskoj izuzetnosti za njega je zapravo poduhvat mladića sa margine pri nastojanju da savladaju (po)ratne frustracije i izbore se za vlastiti identitet, socijalizaciju, a ponajviše za sopstvenu afirmaciju. Trkulja se studiozno bavi genezom nakovačkih sportskih aktivnosti, pre svega fudbala. FK Grmeč, formiran 1946. godine, sedam godina kasnije preimenovan je u FK Polet.
Od tada u Nakovu počinje organizovano i sistematsko bavljenje sportom. Na fudbalskom temeljima u Nakovu, koje su postavili Božidar Mihaljev, Miloš Erdeljan i Konstantin Sekulić, nastavili su da delaju mesni prosvetari, a potom i direktori škole Čedo Torbica, Čedo Bajić i Živa Mirkov, zaduživši nastavnike fiskulture da tragaju za sportskim biserima. U svojevrsnoj misiji posebno su se izdvajali Obrad Rajić Žofi, Vlado Stamenković, Peter Laub, Miodrag Vojinović Vujko i Đuro Medić.
Za meštane „najfudbalskijeg sela na svetu“, kako su Nakovo pre otprilike šest decenija nazvali maštoviti poslenici prestoničke sedme sile, fudbal je bio više od igre. Tako veli Ratko Borovnica, nakon igračke karijere istaknuti fudbalski radnik, jedno vreme predsednik OFK Kikinde. Ovaj naš sagovornik bio je i prvi čovek Fudbalskog saveza Vojvodine i – poslednji vođa reprezentacije na utakmici sa Austrijom u Beču neposredno pred raspad SFRJ.
– Genetika poneta iz Bosanske Krajine i očigledna darovitost dečaka, beskrajna privrženost sportu uopšte, a fudbalu ponajviše, i marljivost nastavnog osoblja mesne osnovne škole bili su garancija našeg uspeha – naglašava Borovnica. – Zahvaljujući Poletu, koji je je nastupao uglavnom u Banatskoj i Vojvođanskoj ligi, Kikinda je 1976. godine stekla status drugoligaša.
RATKO BOROVNICA: „ĐUŠA MEDIĆ JE BIO ODLIČAN FUDBALER. LIČNOST SAVRŠENIH PSIHOFIZIČKIH OSOBINA, LIDER TIMA. SLOVI ZA NAJUNIVERZALNIJEG SPORTISTU NAKOVA SVIH VREMENA, A MOŽDA I KIKINDSKOG REGIONA. IZVANREDNO JE IGRAO KOŠARKU, ODBOJKU, STONI TENIS, BIO ODLIČAN GIMNASTIČAR…“.
Istorija Poleta satkana je od uzbudljivih, često dramatičnih događaja, vremenom neretko oplemenjivanih šaljivim dosetkama maštovitih meštana, pa kroz generacije prepričavanih. Još se, primera radi, pamti navijačka parola „Od Nakova pa do Šida svi poznaju Bokan Vida“. Borovnica pominje najuzornije klupske aktiviste. Vredni Vlado Trifunović je bio sekretar Poleta, a sem njega na toj dužnosti istakao se i preduzimljivi Jovan Brkljač Jodžo. Kikinđanin Miloš Erdeljan Džata najčuveniji je trener, jer se pod njegovom komandom Polet dokopao vojvođanskog ranga. Pohvale su vredni i Milojko Brkanlić, Radoslav Nikodinović Gedža, Dane Vukobrat, Vlado Stamenković, Neđo Lazarević, igrač i trener Stevo Mudrinić…
BOŠKO BURSAĆ
U pomenutoj knjizi Trkulje, s podnaslovom „Nakovačka fudbalska bajka“, iz hrpe vrednih fotografija izdvajamo snimak iz 1960. godine koji verno dočarava vreme fudbalskog zanosa i entuzijazma, čega odavno nema, jer sport nije ono što je nekada bio. Poduži potpis, autentičnosti radi, doslovce citiramo: „FK Polet, Nakovo 1960, tamni dresovi: Milojko Brkanlić, Radiša Egelja, Nikola Maljković, Ilija Egelja, Đuro Medić, Slavko Rosić Repac, Jovo Kovrlija Cigo, Vlado Trifunović, čuče: Dane Raca, Ljubiša Egelja, ??, Boško Bursać: dole: Nikola Repac. U belim dresovima fudbaleri iz B. Aranđelova“.
Nakovu je, predočava Borovnica, poniklo oko 30 prvoligaških i drugoligaških igrača. Prvi je slavu stekao Milanko Ćuk u dresovima Crvene zvezde i Proletera, odigravši za omladinsku selekciju Jugoslavije 18 mečeva. Na spisku uspešnih još su: Boško Bursać (Rijeka, Zagreb i Vitese u Holandiji), Jovan Kovrlija (Proleter, olimpijski reprezentativac), Dane Raca (Proleter i Trepča), Dušan Egelja (Proleter i OFK Kikinda, olimpijski reprezentativac) Milan Majstorović (OFK Beograd i Kipar), Trivo Ivetić (OFK Beograd i Danska), Zdravko Borovnica (Crvena zvezda, Francuska, B reprezentativac SFRJ), Milan Babić (Partizan, Crvena zvezda i kruševački Napredak),Đuro Medić (Vojvodina, OFK Kikinda), Vladimir Mudrinić (Crvena zvezda, Vojvodina), Dragoljub Bursać (Proleter, Rijeka, OFK Beograd i Sutjeska), D… Bursać Ćita (Proleter, Kikinda), Dušan Rosić, Vid Bokan (Crvena zvezda, 17 puta omladinski reprezentativac SFRJ), Slavko Borovnica (OFK Kikinda, Vrbas), Stevo Mudrinić (OFK Kikinda), Nedeljko Plemić (OFK Kikinda), Borislav Ćuk (OFK Kikinda), Nedeljko Lukač (Partizan, Proleter, Napredak), Milan Kovrlija (OFK Kikinda, Vojvodina – šampionski tim), Kojo Drezgić (OFK Kikinda), Radovan Bursać (OFK Kikinda, Proleter), Dragan Radujko (Proleter, OFK Kikinda),Mirko Bucalo (Proleter), Miladin Trkulja (Mladost Apatin), Uroš Bobić (OFK Kikinda), Saša Kresoja (OFK Kikinda), Miroslav Grbić (OFK Kikinda, Mladost Bački Jarak)… Stevo Bobić je igrao za Jugal iz Australije. Nema šta, spisak za ponos.
TRENERSKA SVITA
U Nakovu su prve fudbalske korake načinili treneri: Jovan Kovrlija, koji je bio šef stručnog štaba Proletera, Vojvodine, Kikinde i Bečeja, a njegov rođeni brat Milan Kovrlija vodio je OFK Kikindu i Srem iz Sremske Mitrovice. Đurađ Kresoja trenirao je OFK Kikindu i Prijepolje, a Vladimir Mudrinić Zlatibor.
SUMORNA SUTRAŠNJICA
Polet je dugo bio sportski kolektiv za primer u svakom pogledu. Već duže vreme nije tako. Proredile su se nakovačke đačke klupe, novorođeni mališani za godinu dana mogu se nabrojati na prste jedne ruke, pa se tim, koji je u skoro najnižem rangu, popunjava momcima iz Kikinde. Budućnost fudbala u selu s jedva dve hiljade duša sumorna je.
U Nakovu je organizovana akcija čišćenja divljih smetlišta, koja su formirana na više lokacija. Član Saveta Mesne zajednice Branislav Čubrilo i gradonačelnik Mladen Bogdan na licu mesta uverili su se kako napreduje sanacija.
-Očišćena je lokacija koju zovemo „Mali gaj“. Na ovom mestu nastala je ogromna deponija i ona se nalazi praktično u selu jer je preko puta prve kuće. Uređeno je i drugo smetlište u selu. Ovom prilikom želim da apelujem na sve da ne bacaju otpad na mestima koja nisu predviđena za to. Selo treba da bude čisto, uređeno i lepo, jer mi živimo u njemu. Neophodno je da svi shvate da svi moramo da damo svoj doprinos kako bi Nakovo imalo zdravu okolinu, a stvaranjem divljih deponija to je nemoguće – istakao je Čubrilo.
Grad i Mesna zajednica posvećeni su da očuvaju životnu sredinu i preuzimaju odgovornost za uklanjanje postojećih smetlišta.
-Opsežnom akcijom lokalne samouprave i komunalnih inspektora rekultivišemo divlju deponiju u Nakovu, a uredićemo i sve ostale. Naš cilj je da sva sela, ali i lokacije u gradu budu očišćene od otpada i raznog smeća koje se bace. Apelujem na sve meštane sela i grada da ne stvaraju smetlišta. Svi koji vide da se otpad baca na mestima koja nisu predviđena za to treba da se odvaže i prijave nadležnim inspekcijama. Angažovanje mehanizacije i neophodnih resursa za uklanjanje smeća puno košta i važno je da svi budemo saglasni u tome da se ne dozvoli stvaranje divljih deponija. Verujem da svima ovo smeta i svi mi treba da se potrudimo da nam grad i sela budu što čistiji i lepši – precizirao je Mladen Bogdan.
Gradonačelnik Bogdan najavio je i češće kontrole kako bi se sprečilo nastajanje divljih smetlišta uz primenu zakonskih odredbi i kažnjavanje.
