КУД „Извор” Наково организовало је вечерас целoвeчерњи хуманитарни концерт у сали биоскопа, са циљем прикупљања средстава за лечење Јасне Стокић из Новог Милошева, која болује од хроничне болести бубрега петог степена. На сцени је наступило више од 60 чланова друштва, од најмлађих до извођачког и рекреативног састава.
Према речима Јоване Милинковић, чланице Управног одбора друштва, овога пута акценат није био само на очувању традиције.
-Јесте да нам је прва функција очување народне традиције, вечерас смо то ставили по страни. Вечерас смо овде ради солидарности, јер је хуманост најлепше лице народне уметности. Играмо за Јасну Стокић, којој је новац потребан за трансплантацију и трошкове лечења, лекове и превоз – истакла је Милинковић.
Публици су се представили сви ансамбли друштва, укључујући и три новоосноване групе. Изведене су и три премијерне кореографије, међу којима су буњевачке игре и игре из Црне Траве.
Догађају је присуствовала и Маријана Мирков, чланица Градског већа, која је нагласила значај културних садржаја за живот заједнице.
-Радост је што можемо да присуствујемо овако лепом догађају. Када видите колико КУД ради и колико младих окупља, то је знак да ово село живи. Култура је душа средине у којој живимо. Као град смо поносни на овакве програме и ту смо да их подржимо – рекла је Мирков.
Концерт је, поред уметничког програма, имао и јасан хуманитарни карактер, окупивши мештане око заједничког циља – помоћи суграђанки у борби за лечење.
КУД „Извор“, у суботу, 31. јануара, у 19 сати организује целовечерњи концерт. У Дому културе наступиће чланови свих пет фолклорних секција и женска певачка група.
– Прву активност у години увек започињемо у нашем месту. Публици ћемо се представити играма из свих делова Србије, као и из Крајишта – каже Никола Сабљић из „Извора“. – Овом приликом одиграћемо и две нове кореографије Буњевачке игре и игре из Црне траве. У наредном периоду у плану нам је оснивање још једне певачке секција у друштву јер је акцент на раду са децом и младима.
Суботњи концерт је хуманитарног карактера. Овом приликом прикупљаће се средства за Јасну Стокић (1978) из Новог Милошева којој је неопходна трансплантација бубрега и лечење у иностранству.
У препуној сали Дома културе у Накову, први пут у историји овог места, одржана је Светосавска академија. У програму су, поред ђака из ОШ „Петар Кочић” и чланова истоименог КУД-а, учествовали и чланови Црквеног хора из Накова, а пригодном беседом програм је крунисао и пречасни старешина храма Светог кнеза Лазара, Јереј Хаџи Срђан Ж. Вучановић.
-Неизмерна срећа и радост видела се на лицима парохијана поводом ове Академије. Од најмлађих до најстаријих мештана Накова, али и других места, увидео сам да је ово место с радошћу сабрало све људе од вере, као што је то својевремено учинио и Свети Сава, којем је и био посвећен овај програм – навео је наковачки свештеник, који је уједно подсетио да је Свети Сава, први српски архиепископ једнако инспиративан у свим времена и свим генерацијама
-Свети Сава нас је својим благородним делима задужио и наше је да следимо његову мисао и дело – додао је на крају Академије свештеник Вучановић, а ове његове речи изазвале су велику радост и аплауз, који су донекле били помешани са осећајем туге што програм није још дуже потрајао.
Српска православна црквена општина Наково и Основна школа „Петар Кочић“ позивају грађане на Светосавску академију, која ће бити одржана у уторак, 27. јануара, са почетком у 19 часова. Програм ће бити уприличен у биоскопској сали у Накову.
Светосавска академија организује се поводом обележавања празника посвећеног Светом Сави, утемељивачу српске духовности, писмености и школства. Позив је упућен свим заинтересованим грађанима, укључујући и посетиоце из Кикинде и околних места.
На путу Наково – Кикинда, око 1.30 сати, догодила се саобраћајна незгода у којој су учествовали аутомобил марке „голф 4“ и телехендер. Како сазнајемо од очевица незгоде, оба возила кретала су се из правца Накова ка Кикинди.
-Аутомобил је налетео на телехендер отпозади. Од силине ударца „голф 4“ завршио је у каналу, а телехендер се окренуо и прешао на супротну траку пута. Ноћас је била густа магла и видљивост је била јако лоша, те претпостављам да возач аутомобила није видео телехендер на путу. У ауту је било троје путника, а у телехендеру возач и, на срећу, нико није повређен. Иначе пољопривредна машина била је у њиви с обзиром на то да је почела прихрана пшенице односно бацало се вештачко ђубриво – испричао нам је oчевидац.
У присуству великог броја верника и у Накову је прослављен Бањи дан. Најпре је у раним поподневним часовима литија са бадњаком прошла кроз село и позвала вернике да у миру и с радошћу прославе овај најрадоснији хришћански празник.
Потом су у 17 часова свештеник Срђан Вучановић и присутни mештани упалили бадњак. Након литургије, верници су се, како обичаји и налажу, послужили пригодном посном трпезом.
Најрадоснији су били најмлађи, а парохијанима је свештеник пожелео благодат и здравље током целе године пред нама.
У Храму Светог кнеза Лазара у Накову, у недељу 30. новембра, одржано је предавање под називом „Љубав и мудрост – основе хришћанског васпитања“, које је окупило велики број верника и родитеља. Гост-предавач била је Десанка Ристић, дугогодишњи педагог, књижевница и аутор више књига, а овај духовно-васпитни сусрет организовала је Црквена општина Наково у духу Божићног поста.
Предавање је било прво у низу планираних сусрета које је, како истиче Ристић, иницирао нови вероучитељ храма, јереј Хаџи Срђан Вучановић. Публика је испунила храм, а атмосфера је, према речима предавача, била топла, пријатна и отворена за разговор.
У свом обраћању, Десанка Ристић нагласила је да се хришћанско васпитање не заснива само на љубави, али ни на строгој дисциплини већ на њиховом сагласју.
-Љубав сама није довољна да бисмо васпитали децу. Али ни сама дисциплина није довољна, јер тако стварамо отпор. Дете најбоље напредује у дому у ком влада поштовање, где је породица здрава и складна – истакла је она.
Посебно је упозорила на савремену појаву презаштићавања, која, како каже, води у супротан резултат – деца не развијају одговорност, нити стабилност која им је неопходна да постану зреле личности.
-Моја препорука родитељима је да слободно постављају границе детету, јер тако деца добијају сигурност и јасно постављене захтеве. Исто тако, треба их учити захвалности, као и да ми не можемо мењати друге него себе – објаснила је Ристић.
Педагошкиња је подсетила да се вредности и карактер најуспешније граде кроз веру и учешће у литургијском животу.
-Сваке недеље на литургији добијамо поуку и благослов за читаву седмицу. Млади родитељи који долазе у храм траже савет, траже упориште. Ако се држимо хришћанских начела и заповести, можемо много да постигнемо – и за себе и за своју децу – навела је она.
Ристић је говорила и о изазовима савременог родитељства, поготово у периоду када дете из породичног окружења прелази у вртић или школу.
-У кући је свако дете принц. Али у колективу одједном има двадесетак принчева, и ту настају прва узнемирења. Управо зато морамо радити на реалном васпитању и прихватању других. Никако не треба деци давати готова решења, него их учити да мисле својом главом. Деца би требало да имају сва осећања, а не само срећу и радост, јер тако развијамо похлепу – рекла је она.
Један од делова предавања који је изазвао велику пажњу био је осврт на положај педагога и наставника.
-Данас многи мисле да могу да раде посао педагога боље од стручњака. Али ми не нудимо краткорочна решења – ми градимо будућност деце, дугорочно, стручно и у њиховом најбољем интересу. Морамо поштовати сваку струку и тражити најбоље решење за дете – поручила је Ристић.
На крају вечери, Ристић је члановима црквеног хора, најмлађим посетиоцима, поклонила своје књиге, што је дочекано са посебним одушевљењем. Занимљиво је да је од изградње храма Светог цара Лазара њено предавање прво у историји села Накова, због чега је, како истиче, посебно поносна. Ристић је најавила да на пролеће излази њена осма књига, а циклус духовно-педагошких предавања у Накову биће настављен већ следећим гостовањем – оца Јована Силашког.
У тишини тринаесте улице у Накову, стоји кућа која је до недавно била у прилично лошем стању. У њој већ двадесет пет година живи бака Зорка Тошев (67) са унуком Гораном, учеником седмог разреда и младим фудбалером клуба „Полет“, који је остао без оба родитеља.
– Његова мајка је преминула када је имао само три године. Још док је била болесна, замолила ме је да га чувам. Од тад је код мене, он је сада само мој и Божији – каже бака Зорка, чије лице открива умор, али и снагу која је води већ годинама.
Некада су у кући живели и син и супруг, али су обојица преминули. Тако је Горан остао без оба родитеља, али његова бака Зорка се није предавала – радила је у пекари, хладњачи, а увек је спремна и за сезонске послове. Са болесном кичмом и малом пензијом, успева да обезбеди унуку све што му треба: од књига и екскурзија, до ситних радости које детињство чине лепшим.
-Он је златно дете, скроман и пажљив. Кад се уписују за екскурзију, он ћути, неће да се пријави, јер зна да имамо мала примања. Али не могу да дозволим да остане код куће. Сналазим се како знам, само да он иде са другом децом – каже бака Зорка, гласом пуним поноса и туге.
Судбина им се променила у априлу ове године, када је екипа емисије „Радна акција са Тамаром“ дошла у њихов дом. Захваљујући иницијативи комшинице Тање, Зорка и Горан су пријављени у емисију и убрзо су добили вест која им је вратила наду.
Тим, на челу са Тамаром Грујић, реновирао је њихову стару швапску кућу за само пет дана. Нови подови, зидови, фасада, намештај, кухиња и купатило заменили су старе, оронуле зидове и влагу. Горан је добио своју собу, радни сто, лаптоп.
-Да нису дошли, ја то никад не бих могла да приуштим. Сад бар знам да ће кућа остати унуку у пристојном стању – каже бака, захвална екипи која им је, како каже, „вратила живот у кућу“.
Горан, миран и озбиљан дечак, сања да постане професионални фудбалер. Навија за Црвену звезду, а омиљени играч му је Кристијано Роналдо.
– Волим да живим са баком. Трудим се да је чувам, идем у продавницу, само још да научим да кувам – каже уз стидљив осмех.
Оно што је још неопходно урадити на кући је санација крова, на ком треба заменити старе црепове који прокишњавају.
– Ако се то не среди, све што је урађено пропашће. Кад дуне јак ветар, деси се да неколико црепова отпадне – каже Зорка, додајући да је јој је, поред огрева, то највећа брига.
Још пре шест деценија маштовити новинари из престонице Полет су, због бројних врхунских играча који су у њему поникли па славу стекли у великим клубовима, назвали – нашом „Барцелоном“
Двоструки украсни придевски израз, као стилска фигура, одавно је у употреби када се, у беседи или хроничарским записима, поближе сликовито предочавају фудбалске вредности Полета. Да ли су уврежени епитети да се ради о нашој, овдашњој, „Барцелони“ и да је малено Наково „најфудбалскије село на свету“, с довољно покрића? Или је мит у питању?
С овом дилемом сусреће се проф. др Јовица Тркуља у својој најновијој, амбициозно урађеној, књизи посвећеној чувеном фудбалском асу и дечачком узору ауторове генерације Бошку Бурсаћу, којом се уједно симболички, пером, одужује родном месту. Својеврсни мит о наковачкој фудбалској изузетности за њега је заправо подухват младића са маргине при настојању да савладају (по)ратне фрустрације и изборе се за властити идентитет, социјализацију, а понајвише за сопствену афирмацију. Тркуља се студиозно бави генезом наковачких спортских активности, пре свега фудбала. ФК Грмеч, формиран 1946. године, седам година касније преименован је у ФК Полет.
Од тада у Накову почиње организовано и систематско бављење спортом. На фудбалском темељима у Накову, које су поставили Божидар Михаљев, Милош Ердељан и Константин Секулић, наставили су да делају месни просветари, а потом и директори школе Чедо Торбица, Чедо Бајић и Жива Мирков, задуживши наставнике фискултуре да трагају за спортским бисерима. У својеврсној мисији посебно су се издвајали Обрад Рајић Жофи, Владо Стаменковић, Петер Лауб, Миодраг Војиновић Вујко и Ђуро Медић.
За мештане „најфудбалскијег села на свету“, како су Наково пре отприлике шест деценија назвали маштовити посленици престоничке седме силе, фудбал је био више од игре. Тако вели Ратко Боровница, након играчке каријере истакнути фудбалски радник, једно време председник ОФК Кикинде. Овај наш саговорник био је и први човек Фудбалског савеза Војводине и – последњи вођа репрезентације на утакмици са Аустријом у Бечу непосредно пред распад СФРЈ.
– Генетика понета из Босанске Крајине и очигледна даровитост дечака, бескрајна приврженост спорту уопште, а фудбалу понајвише, и марљивост наставног особља месне основне школе били су гаранција нашег успеха – наглашава Боровница. – Захваљујући Полету, који је је наступао углавном у Банатској и Војвођанској лиги, Кикинда је 1976. године стекла статус друголигаша.
РАТКО БОРОВНИЦА: „ЂУША МЕДИЋ ЈЕ БИО ОДЛИЧАН ФУДБАЛЕР. ЛИЧНОСТ САВРШЕНИХ ПСИХОФИЗИЧКИХ ОСОБИНА, ЛИДЕР ТИМА. СЛОВИ ЗА НАЈУНИВЕРЗАЛНИЈЕГ СПОРТИСТУ НАКОВА СВИХ ВРЕМЕНА, А МОЖДА И КИКИНДСКОГ РЕГИОНА. ИЗВАНРЕДНО ЈЕ ИГРАО КОШАРКУ, ОДБОЈКУ, СТОНИ ТЕНИС, БИО ОДЛИЧАН ГИМНАСТИЧАР…“.
Историја Полета саткана је од узбудљивих, често драматичних догађаја, временом неретко оплемењиваних шаљивим досеткама маштовитих мештана, па кроз генерације препричаваних. Још се, примера ради, памти навијачка парола „Од Накова па до Шида сви познају Бокан Вида“. Боровница помиње најузорније клупске активисте. Вредни Владо Трифуновић је био секретар Полета, а сем њега на тој дужности истакао се и предузимљиви Јован Бркљач Јоџо. Кикинђанин Милош Ердељан Џата најчувенији је тренер, јер се под његовом командом Полет докопао војвођанског ранга. Похвале су вредни и Милојко Брканлић, Радослав Никодиновић Геџа, Дане Вукобрат, Владо Стаменковић, Неђо Лазаревић, играч и тренер Стево Мудринић…
БОШКО БУРСАЋ
У поменутој књизи Тркуље, с поднасловом „Наковачка фудбалска бајка“, из хрпе вредних фотографија издвајамо снимак из 1960. године који верно дочарава време фудбалског заноса и ентузијазма, чега одавно нема, јер спорт није оно што је некада био. Подужи потпис, аутентичности ради, дословце цитирамо: „ФК Полет, Наково 1960, тамни дресови: Милојко Брканлић, Радиша Егеља, Никола Маљковић, Илија Егеља, Ђуро Медић, Славко Росић Репац, Јово Коврлија Циго, Владо Трифуновић, чуче: Дане Раца, Љубиша Егеља, ??, Бошко Бурсаћ: доле: Никола Репац. У белим дресовима фудбалери из Б. Аранђелова“.
Накову је, предочава Боровница, поникло око 30 прволигашких и друголигашких играча. Први је славу стекао Миланко Ћук у дресовима Црвене звезде и Пролетера, одигравши за омладинску селекцију Југославије 18 мечева. На списку успешних још су: Бошко Бурсаћ (Ријека, Загреб и Витесе у Холандији), Јован Коврлија (Пролетер, олимпијски репрезентативац), Дане Раца (Пролетер и Трепча), Душан Егеља (Пролетер и ОФК Кикинда, олимпијски репрезентативац) Милан Мајсторовић (ОФК Београд и Кипар), Триво Иветић (ОФК Београд и Данска), Здравко Боровница (Црвена звезда, Француска, Б репрезентативац СФРЈ), Милан Бабић (Партизан, Црвена звезда и крушевачки Напредак),Ђуро Медић (Војводина, ОФК Кикинда), Владимир Мудринић (Црвена звезда, Војводина), Драгољуб Бурсаћ (Пролетер, Ријека, ОФК Београд и Сутјеска), Д… Бурсаћ Ћита (Пролетер, Кикинда), Душан Росић, Вид Бокан (Црвена звезда, 17 пута омладински репрезентативац СФРЈ), Славко Боровница (ОФК Кикинда, Врбас), Стево Мудринић (ОФК Кикинда), Недељко Племић (ОФК Кикинда), Борислав Ћук (ОФК Кикинда), Недељко Лукач (Партизан, Пролетер, Напредак), Милан Коврлија (ОФК Кикинда, Војводина – шампионски тим), Којо Дрезгић (ОФК Кикинда), Радован Бурсаћ (ОФК Кикинда, Пролетер), Драган Радујко (Пролетер, ОФК Кикинда),Мирко Буцало (Пролетер), Миладин Тркуља (Младост Апатин), Урош Бобић (ОФК Кикинда), Саша Кресоја (ОФК Кикинда), Мирослав Грбић (ОФК Кикинда, Младост Бачки Јарак)… Стево Бобић је играо за Југал из Аустралије. Нема шта, списак за понос.
ТРЕНЕРСКА СВИТА
У Накову су прве фудбалске кораке начинили тренери: Јован Коврлија, који је био шеф стручног штаба Пролетера, Војводине, Кикинде и Бечеја, а његов рођени брат Милан Коврлија водио је ОФК Кикинду и Срем из Сремске Митровице. Ђурађ Кресоја тренирао је ОФК Кикинду и Пријепоље, а Владимир Мудринић Златибор.
СУМОРНА СУТРАШЊИЦА
Полет је дуго био спортски колектив за пример у сваком погледу. Већ дуже време није тако. Проредиле су се наковачке ђачке клупе, новорођени малишани за годину дана могу се набројати на прсте једне руке, па се тим, који је у скоро најнижем рангу, попуњава момцима из Кикинде. Будућност фудбала у селу с једва две хиљаде душа суморна је.
У Накову је организована акција чишћења дивљих сметлишта, која су формирана на више локација. Члан Савета Месне заједнице Бранислав Чубрило и градоначелник Младен Богдан на лицу места уверили су се како напредује санација.
-Очишћена је локација коју зовемо „Мали гај“. На овом месту настала је огромна депонија и она се налази практично у селу јер је преко пута прве куће. Уређено је и друго сметлиште у селу. Овом приликом желим да апелујем на све да не бацају отпад на местима која нису предвиђена за то. Село треба да буде чисто, уређено и лепо, јер ми живимо у њему. Неопходно је да сви схвате да сви морамо да дамо свој допринос како би Наково имало здраву околину, а стварањем дивљих депонија то је немогуће – истакао је Чубрило.
Град и Месна заједница посвећени су да очувају животну средину и преузимају одговорност за уклањање постојећих сметлишта.
-Опсежном акцијом локалне самоуправе и комуналних инспектора рекултивишемо дивљу депонију у Накову, а уредићемо и све остале. Наш циљ је да сва села, али и локације у граду буду очишћене од отпада и разног смећа које се баце. Апелујем на све мештане села и града да не стварају сметлишта. Сви који виде да се отпад баца на местима која нису предвиђена за то треба да се одваже и пријаве надлежним инспекцијама. Ангажовање механизације и неопходних ресурса за уклањање смећа пуно кошта и важно је да сви будемо сагласни у томе да се не дозволи стварање дивљих депонија. Верујем да свима ово смета и сви ми треба да се потрудимо да нам град и села буду што чистији и лепши – прецизирао је Младен Богдан.
Градоначелник Богдан најавио је и чешће контроле како би се спречило настајање дивљих сметлишта уз примену законских одредби и кажњавање.
