Наково

gordana-djilas-2

Осим што се с књигама дружи службено, као библиотекар-саветник, односно помоћник управника за чување и коришћење публикација у Библиотеци Матице српске, Гордана Ђилас је вишеструко награђивања књижевница ретког поетског проседеа. Њена поетика унеколико је инспирисана завичајем и у ужем и у ширем смислу; једнако реферишући и на постојбину, Босанску Крајину, као и на севернобанатско поднебље, односно Наково, где су њени преци колонизовани.

Међу многобројним признањима које је добила за своје стваралаштво, издваја се прошлогодишња Награда Задужбине „Бранко Ћопић” Српске академије наука и уметности, за поетску књигу „Хватање месечине”.

Поред тога што „службено” ради на очувању овдашње књижевне баштине, Гордана Ђилас паралелно ради и на новим рукописима, и даље поступајући одговорно, па и самокритично према свакој написаној речи.

Наково и северни Банат чине њено трајно поетско упориште, тако ће бити и у новој књизи коју припрема.

У вашој књизи исповедне прозе „Теби је унапред све опроштено”, правите регресију на властито детињство у Накову. Колико вас је у књижевном раду поетички одредило родно село?

– Желела сам да ми се сећања на детињство штампају у чувеној Повељиној едицији Види чуда, у којој су се огледали бројни песници и писци. Одрастање, рани доживљаји, заувек остану у сећању. Слике детињства непрестано се враћају, као проблесци, у одређеним животним ситуацијама. Оно што сада, са ове раздаљине могу да приметим јесте да сам сада другачија него кад сам била дете. Жао ми је што се то негде у животу загубило, та првотна радост живљења, а опет, знам да сам сачувала језгро детиње радости као извора са кога непрекидно тече чиста и непомућена вода.

Прича о детињству може да се исприча и на други начин. Када бих је поново писала, вероватно би била другачија. Овај пут је прича произашла из потребе да разумем девојчицу која је, као средње, женско дете, одрастала у крајње патријархалном свету, пресађеном у банатску равницу, па како се снађе. Пресудну улогу у том одрастању, имали су, на срећу, библиотекарка и учитељи. Наравно да ме је то определило и формирало поглед на свет који се непрестано кретао између устаљених, очекиваних образаца и маште, која је попут банатског ветра успевала да пробије облаке кад заклањају сунце. Понекад. Повремено.

У вашој песми „Наково 1958” правите инвентар свега онога што вас је дочекало кад сте угледали овај свет. Да ли је такав књижевни поступак приповедања из угла новорођенчета иновативан или је већ негде опробан у пракси?

– Поетска збирка „Хватање месечине” је такође жеља да дефинишем однос према детињству, према прецима, да их учврстим у свом постојању као делу једног колективног памћења, да утврдим ко сам ја међу њима. Желела сам да их сачувам, макар на овај начин, у поезији. И без обзира на све што бих могла да им замерим, остаје сећање на њихову радиност, честитост, снажну животну снагу. Писати о томе из позиције детета није ништа ново. О дођошима у Банату, немачкој кући и њиховом сналажењу у новим животним условима није још довољно написано, а да се не задржава на устаљеним клишеима. Како помирити виолентну нарав са миром равнице у којој се понекад не разликује граница између неба и земље? Треба доста стрпљења и маште како би се оријентисало. Тада је најбоље усмерити се ка земљи. Она нас је хранила, а небо пружало могућност да растемо, без граница. Желела сам да сачувам све доживљаје који су ме пратили не само у детињству, него и одрастању. Све је то било ново, а опет некако туђе.

„Што више видиш, више ћеш и разумети”, кажете у једној песми. Дозвољавате ли потенцијалном читаоцу да допише и да ће, што више сазна – бити и несрећнији?

– Да, читаоцу је све дозвољено. У Вашем питању видим и Ваше уверење да више виђења не доноси срећу, да разумевање не подразумева задовољство. Ако живот гледате дубински, не онако како се ствари дешавају, већ и разлоге због којих се дешавају, онда немате право да судите. Дешава се да се запитам над неком реченицом, стихом, шта их је произвело, или да сам нешто изговорила и да схватам да то што би неко то доживео лично нема никакве везе са његовим доживљајем, него са мном.

Постоји нека каузалност, мера узрока и последице, али то вам је прирођено да разумете, или није. Најлакше је препустити се, живети по нагону, не гледати и не видети. А када гледате, онда схватате да смо заглављени у неком обрасцу одрастања и ту нема мрдања. Има, али се ваља поштено ознојити. Том обрасцу се стално враћам и волим када се у њему још неко пронађе. Веома ме дирне када ми неко каже како је читао моје стихове и препознао се у њима. Та повезаност, интеракција је највећа награда, залог да не бацам прашину у ветар.

Као библиотекар у Библиотеци Матице српске, сведоци сте да се углавном с књигом друже само они који морају или им је то посао. Како видите будућност књиге?

– Библиотека Матице српске је моја друга кућа, готово цео радни век сам провела у њој. За мене је то била част, трудила сам се да је оправдам. Као институција од прворазредног, не само културног него и духовног значаја, она располаже фондом од преко четири милиона књига. Немам никакво право нити могућност да посумњам да ће књига изгубити на свом значају. Од раног детињства библиотека и школа биле су ми места уточишта и слободе да учим и да мислим својом главом. Књига свакако мења своју форму, али суштину не. Без књиге нема животне надоградње, она је со наших живота. Класичних читалаца са књигом у руци је све мање, а све их је више који читају књиге и новине преко дигиталних база. Ту им је све надохват руке, под условом да имају рачунар и добру интернет конекцију.

Прошле годите сте, међу многобројним признањима, добили и Награду „Бранко Ћопић”. Могу ли награде да буду доказ валоризовања нечијег рада или су меродавнији показатељ за писца тиражи књига и посете његовим књижевним вечерима?

– Некако ми се „сложило” да добијем Награду Фондације „Бранко Ћопић“, управо због тога ми је драго јер је Ћопић писац мог детињства. Поред подсећања на детињство, сусрет са његовим књигама ми је омогућио да надограђујем живот најфинијим нитима лиризма. Његова дела увела су ме у свет књижевности. Награде значе онолико колико помажу делу неког писца да буде читано, скрећу пажњу на њега. То је најважније, када својим делом дотакнете читаоца. Такође, да сте својом поезијом проширили, обогатили нечији свет, пружили наду или другачији поглед на доживљај живота.

Ништа се потом не дешава што има конкретне везе са могућношћу да објавите нови рукопис, имате више књижевних вечери или већи тираж. Ту излазимо из домена књижевности и улазимо на тржиште интереса, трговине утицајем, снагом мање или више организованих интересних група. И то је добро док год има снаге да се, без обзира на све, настави започети пут. Са ове раздаљине видим да он има смисла за мене, и да више нема одустајања.

На којем рукопису тренутно радите и хоће ли и у њему бити северног Баната, као у многим вашим ранијим књигама?

– Тренутно радим на песничком рукопису о анђелима. Веома сам строга према себи, па то иде на махове. Стално су присутни сумња, преиспитивање, сређивање, ишчитавање… Ту нема краја. Немам још ни издавача. Очекујем да ће се, као и до сада нешто појавити. Увек се тако догоди. Имам и рукопис збирке о столу. Реч је о столу који се затекао у родитељској кући, наковачком, немачком. Испод тог стола сам се играла, учила, сакривала. Касније је служио за обедовање, када смо се сакупљали са разних страна, долазећи да обиђемо родитеље. Данас је он код мене, чека рестаурацију, па док сам још у овом земаљском животу, да се подружимо још мало. О њему сам написала поему, свашта је доживео. А, када ћу је пустити у свет, то још не знам.

Делују ли библиотеке мало ригидно у данашње време? Својевремено сте иницирали покретање фејсбук странице Библиотеке Матице српске, шта се још може учинити да се остане укорак с технологијом?

-Библиотеке морају да сачувају своју основну делатност. Свака књига која у њу уђе, мора да буде сигнирана, инвентарисана, обрађена по стандардима (свуда су исти у свету) и смештена на неку полицу. Tада постаје доступна за сваког потенцијалног корисника. Тек тада може да шири своју делатност, прати технолошки напредак и да га користи како би промовисала своју делатност, заинтересовала за књигу и читање. Данас библиотеке организују разне активности и програме. Успешно су се прилагодиле, готово сви послови у библиотечко-информационој делатности су аутоматизовани. Све информације о њеним фондовима јавно су доступне. Од промена не треба бежати, треба им ићи у сусрет, јер нису све промене лоше, има и добрих.

 

Н. Савић

 

mini-postrojenja-(1)
У Накову и Банатском Великом Селу приводе се крају радови на мини постројењима за кондиционирање пијаће воде.
-Ускоро ће мештани у овим селима добити чисту и воду у складу са свим стандардима и прописима – истакао је градоначелник Младен Богдан приликом обиласка градилишта. – Изградња сличних постројења планирана је и у осталим селима, јер здравље људи и развој села остају наш највећи приоритет.
Подсетимо, осим у поменутим селима, у плану је и изградња мини постројења и у Мокрину и Иђошу. Свако село имаће свој систем, независан од других фабрика за прераду воде у граду и околини.
Укупна вредност инвестиције процењена је на око 384 милиона. Од тог износа Покрајина је  обезбедила 166, а из локална самоуправа определила је  је 115,5 милиона динара.
1000095275

Градоначелник Младен Богдан обишао је радове на изградњи мини-постројења за кондиционирање пијаће воде у Накову и Банатском Великом селу.

У Накову су завршени грађевински и машински радови, док су у Банатском Великом Селу постављени резервоари.

– Радови напредују добром динамиком, у шта смо се уверили на терену. Очекује се да становници оба села веома брзо добију чисту пијаћу воду у складу са свим важећим стандардима. Пројекат је од суштинског значаја за Град Кикинду, и као одговорна локална самоуправа, у сарадњи са Покрајинском владом, настављамо да улажемо у унапређење квалитета живота у сеоским срединама- рекао је Богдан.

Подсетимо, у првој фази решавања проблема пијаће воде у селима, предвиђена је изградња мини постројења у четири села. Поред Накова и Банатског Великог Села, још у Мокрину и Иђошу.

Наредном фазом, како је раније најављено, биће обухваћено преосталих пет месних заједница.

Р. К.

У понедељак, 24. марта без струје ће од 9 до 10 сати бити улица Иђошки пут у Кикинди. Истог дана од 10, до 12 часова електричне енергије неће имати домаћинства у Мокрину у улици Анђе Ранковић.

Због планираних радова на електричној мрежи у среду, 27. марта од 8.30 до 13.30 сати без струје ће бити читаво село.

 

nakovo-2025-(4)

У Месној заједници Наково у протеклој години представници Савета и мештани потрудили су се да у село буде боље место за живот, уз нове садржаје и акције уређења.

-Највећа инвестиција у селу била је замена кровне конструкције на згради ОШ „Петар Кочић“, за коју одговорно тврдим да је једна од најлепших основних школа у Србији – сазнајемо од Бранислава Чубрила из Савета Месне заједнице. – У радове је уложени 14 милиона динара, а средства је обезбедила локална самоуправа. Школа је саграђенa 1936. године и од тада датира и кров који је био покривен старим бибер црепом. Кров је прокишњавао, те је било проблема у одвијању наставе, а представљао је и безбедносни ризик за ученике, запослене и мештане.

Крајем 2024. године започето је још једно капитално улагање које се наставља и у овој.

-У току су припремни радови за постављање мини постројења за пречишћавање пијаће воде. Изграђен је темељ, а врло брзо очекујемо да се поставе и цеви, након чега ће се монтирати резервоар који ће омогућити да и Наковчани имају здраву воду за пиће. Инвестицију финансирају Покрајинска влада и Град Кикинда – наводи наш саговорник.

Неколико година уназад уређује се спортско-рекреативни центар око језеро и дечије игралиште. Радови се обављају заједно са удружењем риболоваца.

-Дечије игралиште се свакодневно користи, на радост наших најмлађих мештана. Изградили смо и летњиковац, али и објекат који још увек није покривен, али је материјал припремљен и са први пролећним данима урадићемо и овај посао. Тада ћемо имати преко потребан простор у оквиру ког ће се сакупљати мештани који ће на располагању имати и печењару која ће такође бити завршена ове године. Тераса се већ користи за обележавање дечијих рођендана. Управо овакав простор су мештани апострофирали као садржај који им недостаје – каже Чубрило.

У склопу комплекса језера налази се и терен за балотање. Сваке недеље послеподне окупи се најмање двадесетак играча.

-То је игра коју су нам преци остали у аманет. Сваки играч игра са две балоте или буће које су округле. Велике су толико да могу да стану у шаку. Булин је најмањи, а циљ играча је да баци бућу тако да се она докотрља што ближе булину. Дозвољено је избијање противничких или бућа саиграча, као и булина. Жеља сваког играча да своје две балоте баци што ближе булину, или да својом балотом избије противничку и тако је удаљи од булина. Да не би било превелике љутње, одстојање се некада мора мерити метром – наводи Бранислав Чубрило.

Како би комплекс био потпун непоходна су средства за изградњу стазе око језера, за шта је село конкурисало код надлежних покрајинских секретаријата. Истакнута је и санација неколико објеката у Накову, места на којима се окупљају како млади, тако и старији становници.

Захваљујући конкурсу Министарства за бригу о селу Наково добија нове, младе становнике. Село које је на самој граници са Румунијом и свега је седам километара удаљено од града интересантно је младим брачним паровима. Место је уређено, чисто, а ту је и предност бициклистичке стазе које га повезује са Кикиндом.

-Пресвлачење асфалта неопходно је у осмој и деветој улици. На неколико најкритичнијих локација прошле године уређени су тротоари, али остало је је још да се уради у овој години. Имамо неколико кућа у којима нико не живи и које се руше. Тротоари испред таквих објеката су затрпани и за то морамо тражити решење – прецизира Чубрило.

А.Ђ.

Radovi-na-putu

Режим саобраћаја биће измењен данас, 30. јануара и сутра, 31. јануара на деоници од Кикинде до Накова.

Како су саопштили „Путеви Србије“, оба дана од 8 до 16 часова, санираће се коловоз на наведеној деоници. Током радова саобраћај ће се одвијати наизменичним пропуштањем возила.

Радови ће бити обезбеђени адекватном саобраћајном сигнализацијом и опремом.

nakovo-dan-oslobodjenja-(3)

Полагањем венаца на споменик у центру села у Накову је обележен 5. октобар Дан ослобођења села у Другом светском рату, али и Дан колонизације. Сенима предака поклонили су се представници Савета месне заједнице, Града и СУБНОР-а. Наковчани негују тековине Народноослободилачке борбе, али се на овај  дан сећају и својих најмилијих који су се пре 80 година са обронака Шатора, Грмеча и Пљешевице, вођени жељом за животом достојним човека, доселили у Наково.

-Трудимо се да на достојан начин обележимо важне датуме у селу. Морамо да се сећамо и не смемо да заборавимо времена која су била тешка, времена у којима су људи давали своје животе да би  ми данас могли да живимо у миру и слободи – рекао је Бранислав Чубрило, члан Савета месне заједнице.

Овом догађају присуствовали су Александар Аћимов, члан Градског већа и Гордана Трнић Иличић, заменица председника Скупштине града.

-Морамо да негујемо културу сећања на наше претке који су населили Наково. Пре 80 година у ово село стигли су људи из Босанског Грахова и Босанског Петровца, а за њима су стигли и становници Кључа, Приједора и осталих места. Данас имамо развијено и лепо уређено село, а градска управа потрудиће се да буде још боље, посебно што је на самој граници Румунији – истакао је Аћимов.

Овом приликом истакнуто је и шта је урађено у селу, као и какви су планови у наредном периоду.

-Најважнија инвестиција која је завршена је реконструкција крова на Основној школи „Петар Кочић“ којој је враћен изглед какав заслужује. И на језеру и дечијем игралишту, у оквиру спортско рекреативног центра, константно се ради. Постављена је јавна расвета и видео надзор. У плану нам је да се избетонирају стазе око игралишта и самог језера, да се постави још клупа, као и да се поставе плочице. Потрудићемо се да асфалтирају и две улице  – навео је Чубрило.

Почело је и уређење објекта у центру села који је дуго празан и који је био ругло. Ускоро ће Наковчани добити пекару, а за наредну годину планирано је уређење платоа у самом центру који је у лошем стању.

А.Ђ.

struja radovi

Због радова на електричној мрежи у петак,  13. септембара од 9.30 до 11 часова струје неће бити у  улици Угљеше Терзина од Косовске до Иве Лоле Рибара и у  Иве Лоле Рибара од Браће Татића до Јове Јовановића Змаја.

У недељу, 15. септембар од 8 до 13 часова без струје ће бити комплетно Наково, део Банатског Великог Села од центра према Накову и следеће улице у Кикинди: Теремијски друм, Виноградска, Стрелиште, Стара кланица, Железнички нови ред, Николе Тесле, Ослобођења, Браће Арсенов, Милана Петровића, Ивана Милутиновића, Јована Поповића, Николе Пашића од Војводе Путника до Краља Петра Првог, Карађорђева, Јаше Томића од Краља Петра Првог до Доситијеве, Душана Васиљева, Чанадска, Шабачка, Браће Средојев, Саве Текелије од Генерала Драпшина до Стевана Сремца, Мали бедем, Браће Опсенице, Марије Бурсаћ, Вашариште, Стевана Сремца, Цара Душана, Браће Богарошки од Саве Текелије до Ослобођења, Ђуре Јакшића, Светозара Милетића, Генерала Драпшина од броја 43 и 54 до Ослобођења, Краља Петра Првог од броја 23 и 26 до Ослобођења, Доситејева од Семлачке до Николе Тесле, Војводе Путника од Николе Пашића до Николе Тесле, Браће Лаковић од Семлачке до Николе Тесле, Југовићева од Николе Пашића до Николе Тесле, Југовићево сокаче, Косте Кљајића, Веселина Кљајина, Милана Петровића и Пере Сегединца.

У уторак, 17.  септембар од 9 до 13 сати без електричне енергије биће домаћинства у улицама Светозара Милетића од Милоша Великог до Душана Васиљева, Ђуре Јакшића од Милоша Великог до Душана Васиљева, Браће Богарошки од Саве Текелије до Чанадске, Цара Душана од Милоша Великог до Душана Васиљева, Саве Текелије, Чанадска од Светозара Милетића до Шабачке, Браће Средојев од Цара Душана до Геронтолошког центра и Шабачка од Браће Средојев до скретања

У среду, 18. септембар од 9 до 11 сати струје неће бити у Светосавској улици и то бројеви  17, 17а, 17б, 17в и 19,  Вука Караџића бројеви 1, 1а и 3, Браће Татића број 16 а, Тргу српских добровољаца парна страна од броја 2 до броја 20, Тргу српских добровољаца непарна страна број 1, 7, 9, 11. Истог да  али од 12 до 14 часова електричне енергије неће бити у улицама: Браће Татића од Милоша Великог до Вука Караџића, Вука Караџића парна страна од Браће Татића до Угљеше Терзина, Вука Караџића бројеви 5 и 5а, Генерала Драпшина парна стана од броја 2 до броја 8.

За четвртак, 19. септембар од 9 до 12 сати искључења струје најављена су у улицама Ивана Јакшића од пола првог ћошка до Омладинске, Стерије Поповића од сокачета до Омладинске, у Омладинској улици, Србобранска од Омладинске до прве кривине према Иђошу, Сутјеска од Стеријиног сокачета до Уроша Предића, Козарачкој, Уроша Предића од Сутјеске до Ивана Горана Ковачића, Војина Зиројевића од Србобранске до Раде Трнића и Ивана Горана Ковачића.

Djuro-Radlovic

Иза једног од најпознатијих уметника у области мозаика у региону, професора Ђуре Радловића је пет деценија посвећеног рада. Његов уметнички пут је, по много чему, необичан и аутентичан.

После завршене школе у Накову, изучио је молерски занат, али су га изузетан таленат и вредан рад убрзо усмерили ка Академији ликовних уметности где је, после основних студија, први специјализовао мозаик на последипломским студијама.

Неки од његових најпознатијих мозаика су Капела Свете Петке на Калемегдану,  Црква Светог Марка на Ташмајдану, Црква Петра и Павла у Топчидеру, Капела у Кемерову (Русија) посвећена рударима страдалим у Другом светском рату…

О његовом богатом стваралаштву, професор др. Јовица Тркуља недавно је објавио монографију „Свет мозаика Ђуре П. Радловића”, документујући његов огроман допринос овој уметности, као и значај за Српску православну цркву.

 

error: Content is protected !!