награда

ritam evrope 5

Девојке Ена Гогић, Ена Шошић, Ива Племић и Милана Рајков које су победиле на највећем дечијем музичком такмичењу „Ритам Европе“ у Србији, за неколико дана одлазе на своје наградно путовање на Кипар.

Са песмом „La la love“ биле су најбоље на фестивалу у Зрењанину и, на тај начин, довеле ово музичко такмичење, прошле године, у наш град. Девојке су у Кикинди посетили директор „Ритма Европе“ Давид Макевић и директор телевизијског програма Фестивала, Игор Карадаревић.

– Одушевљене смо и једва чекамо да путујемо. Не сумњамо да ће бити супер провод јер волимо да се дружимо са екипом „Ритма Европе“, то су сада већ дугогодишња пријатељства – рекла је Ена и нагласила да су посебно захвалне на подршци локалној самоуправи, целом тиму „Ритма Европе“, челним људима, Макевићу и Карадаревићу, кореографу Милану Милинковићу и продуценту Немањи Антонићу, као и свима који су били уз њих.

Девојке и део тима „Ритма Европе“ отпутоваће у велико туристичко место Аја Напа на истоку Кипра, 1. фебруара. Такође, ове године ће поново, у ревијалном делу, наступити на овом фестивалу у Бору.

С. В. О.

petar-kocic-subotica-(3)

На Међународном фестивалу „Суботица фолклор фест“ чланови припремног ансамбла Културно-уметничког друштва „Петар Кочић“ из Нових Козараца освојили су пехар, признање и пласман на један од најпрестижнијих Међународних фестивала фолклора у Будимпешти.

-После двоструког првог места нашег првог ансамбла на републичкој смотри фолклора у Пожаревцу и наш припремни ансамбл овенчан је ловорикама успеха. Без лажне скромности могу да кажем да је ово златна година нашег друштва. Наступ у Суботици био је наш 30 концерт у овој години у земљи и иностранству – истакао је Милан Вашалић, председник КУД-а „Петар Кочић“.

До краја године најмлађи фолклорци представиће се домаћој публици на „Фестивалу плеса“ у Руском Селу.

-Циљ друштва је да окупљамо све мештане, да чувамо традицију и, пре свега, да негујемо дух заједништва у селу. Позивамо све мештане да нам се придруже – додао је Вашалић.

Новокозарачко друштво основано је пре 47 година и има шездесетак  чланова у подељених разним секцијама.

А.Ђ.

drugo-mesto-1536x1024

На конкурсу за најбољег младог пољопривредника друго је газдинство Властимира Влајкова (33), сточара из Башаида, који је са супругом Тамаром кренуо буквално ни од чега, а успео да својим радом направи производњу од које може да живи онако како је одувек волео.

-Прво теле купио сам од новца зарађеног у надници, чувао сам сеоску стоку и није ме било срамота. Данас имам доста крава, млеко предајем Млекари у Зрењанину и задовољан сам. Нисам имао ништа, а сада се бавим послом којим волим. Имам супругу и двоје деце који ми пуно помажу – каже Влајков.

Као награду добио је 300.000 динара и захваљује се свима који су гласали за њега.

-Између Башаида и Кикинде на потесу познатијем као Валов имам салаш. Са новцем који сам добио завршићу објекте за стоку. Имам јунице и бикове и грла су на на салашу или на ливади. Добио сам земљу по праву пречег око 20 хектара и имам 3,5 хектар сопствене земље. Од нуле сам почео и сваке године се ширим. Идем напред, гурам и пробијам се. Испунио сам сопствени сан који сам имао док сам чувао стоку. Касније сам та иста грла откупљивао и сада имам дупло стоке од оног броја колико сам чувао – открио нам је млади пољопривредник.

Са супругом Тамаром једно време је живео и у Новом Саду, и како каже, видео је да тај живот није за њега.

-Када смо се доселили у Башаид, где сам као мали највише времена проводио код бабе и деде, у кући у коју смо се уселили нисам имао ни струју ни воду. За све ово време саградио сам дом, али и објекте за стоку које планиран да завршим следеће године – навео је Влајков.

О најбољем младом пољопривреднику одлучивао је жири у саставу Ивана Поповић, државни секретар у Министарству пољопривреде, Јелена Несторовић, председница Задружног савеза Војводине, Александар Грабовац, управитељ Српске фондације за предузетништво и Владимир Вукотић, председник Извршног одбора 3 Банке, која је и доделила средства.

А.Ђ.

Ljubica-Vojvodic-(1)

На управо завршеном, другом Фестивалу природњачког филма Музеја у Смедереву, наша суграђанка Љубица Војводић, дипломирани биолог, награђена је за свој кратки документарни филм “Цилетова башта Месечеве улице”. Одлуком седмочланог стручног жирија конкурса “Филмски истраживачи природе”, ово остварење, односно његова ауторка, заузели су високо друго место.

Иако су јој проучавање природе струка, али и страст, награђени филм је њено прво комплетно ауторско филмско остварење – сама је потписала све сегменте, од идеје, сценарија, снимања до монтаже, и у јакој, међународној конкуренцији, од жирија експерата у овим областима, освојила награду.

– Филм прати дешавања у мом дворишту током месец дана. Снимала сам га  почетком прошле године, када сам поставила хранилицу за птице. Прво су се окупиле сенице, а затим и врапци. Сенице су агресивне и не допуштају врапцима да приђу, зато сам направила још једну хранилицу и оставила масне кугле од зрневља за сенице којима је то главна храна током зиме. На тај начин сам их раздвојила и почела да их посматрам. Сатима и данима сам их пратила и радовала се. Највећи део филма снимила сам кроз прозор. Затим сам изашла у двориште, и, на крају сам могла и да им приђем. Све то ми је давало много позитивне енергије, просто ми је била терапија и само да их посматрам. Птице много лепог могу да вам врате, само ако им пружите мало пажње. Коса сам дуго чекала да га лепо снимим и на крају ми је и позирао – прича Љубица Војводић.

Током процеса Љубицу је, каже, као својеврсни асистент, пратио њен мали сијамски мачор Циле.

– Када је снимање било завршено и када сам започела монтажу, а било је то у време помора птица у Накову, мој Циле је пронађен отрован испред моје капије у Доњој водоплавној, некада Месечевој улици, и због свега тога, одлучила сам да филму дам назив “Цилетова башта Месечеве улице”.

У свом првом великом остварењу ауторка је спојила две љубави – према природи и према музици јер је музичка подлога опус групе „ЕКВ“.

Њену страст преточену у осам филмских минута, препознао је жири и, самом наградом, мотивисао је за даље стварање. На свечаности уручења добила је и  монографије и књиге, али и ваучер за куповину опреме за снимање.

Овај фестивал природњачког филма, напомиње Љубица Војводић, посебан је по томе што, осим професионалцима из филмске индустрије, прилику даје и аматерима у овој области. С обзиром на то да Фестивал има и категорије за основце и средњошколце, то је прилика да се мотивишу и наставници и ђаци да учествују на конкурсу.

– Кикинда је јединствена по томе што је, градском одлуком 2013. године, део трга проглашен за заштићено станиште сова утина. Ово би могао да буде и позив да се сада, у сезони када је птицама потребна храна, у сарадњи са Друштвом за заштиту и проучавање птица Србије, на местима у граду где би то било погодно, поставе хранилице и вода, и по томе бисмо били први у држави. Свим птицама станарицама потребна је храна а хранилице се праве претежно за птице певачице које живе у градској средини, за сенице – велику, плаву, јелову, врапце – пољске и покућаре, за црвендаће, косове, зелентарке, краљиће, зебе – наводи Љубица Војводић.

Она додаје да Друштво за заштиту и проучавања птица организује акцију под називом „Птице моје хранилице“ у којој се позивају људи да направе хранилицу у свом дворишту, да пронађу задовољство у посматрању птица из топлине свог дома и да их изброје и доставе податке Друштву које их сабира. Управо ова акција и Љубицу је инспирисала, што је довело и до следећег корака, а то је да своје уживање у томе и документује.

Љубица Војводић са Војом, својом подршком на пројекту

– То није велики издатак. Довољно је и да ставите шаку сунцокрета на свој прозор. Помоћи ћете и то ће вам причинити велико задовољство. Ако посматрамо природу, сигурно је да ћемо се осећати боље, а ако се мало удубимо, много тога можемо да научимо – истиче Љубица Војводић, биолог, иначе музејски саветник у кикиндском Народном музеју и додаје:

„Птице су моја љубав и одувек су ме инспирисале. Мој филм посвећен је беспомоћним, невиним, дивним и осећајним живим бићима страдалим од бездушне (не)људске руке“.

Љубица се већ припрема за следећи филм о птицама. „Видећу коју ће причу сада да ми испричају“, каже. И наставиће своју мисију, верујући у то да ће јој се придружити сви који природу осећају као и она.

С. В. О.

Награђено остварење Љубице Војводић можете гледати овде.

(Фото: Музеј у Смедереву и приватна архива)

 

nasa-kuca-nagrada-(3)

У Црвенки на трећем Фестивалу драмског стваралаштва особа са менталним потешкоћама 12 корисника Центра за пружање услуга социјалне заштите града Кикинде „Наша кућа” одиграли су представу „Вулканизерска драма“. Овом приликом посебна награда за најистакнутијег глумца додељена је Милану Селаку, који је публику освојио својом природношћу и лакоћом у извођењу улоге. Миланов наступ био је аутентичан и емотиван, што је додатно доприносило снажном утицају представе на гледаоце. Његова способност да се повеже с ликом који игра и да пренесе емоције на публику била је очигледна током целог извођења. Милан је успео да уверљиво дочара нијансе своје улоге, што је додатно нагласило значај драмског стваралаштва за изражавање личних искустава и осећања.

-Осећао сам се одлично, нисам нимало имао трему, јер је по природи никада немам. Поносан сам на све нас као глумце, јер смо сви изразили креативност на свој начин. Улога ми је одговарала, јер ми се то дешава у стварности, па сам можда баш зато био толико природан на сцени. Пошто увек сарађујемо и подржавамо једни друге, сматрам да смо заједно јачи. Без наше међусобне сарадње, нико не би освојио наклоност публике и награду, тако да сам захвалан свим својим другарима на подршци. Драго ми је што сам добио награду за најбољег глумца, јер је то у мени изазвало велику срећу – рекао је Милан Селак.
Миланов успех на фестивалу инспирисао је све присутне, док је његова природна и отворена изведба оставила трајан утисак на све.

Фестивал драмског стваралаштва особа са менталним потешкоћама у Црвенки јединствен је догађај који је окупио уметнике и гледаоце с циљем промовисања креативности и изражавања. На фестивалу су учествовале различите групе које су презентовале своје драмске радове, укључујући представе, монологе и импровизације. Подржан у оквиру програма „За достојанствен живот особа са инвалидитетом у Војводини“ Савеза удружења за помоћ МНРО у АП Војводини. Програм финансира Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања – Сектор за заштиту особа са инвалидитетом у оквиру програмског конкурса за унапређење положаја особа са инвалидитетом у РС у 2024. години.

Подсетимо и да је представа „Вулканизерска драма“ настала као резултат сарадње између корисника Центра „Наша кућа” и терапеута, а процес њеног стварања био је изузетно инспиративан и инклузиван. Улоге су пажљиво додељене, узимајући у обзир јединствене особине и таленте сваког учесника.
A.Ђ.

 

bkc-nagrada-1

Награда УЛУПУДС-а за издавачки подухват на 67. Међународном београдском сајму књига припала је Банатском културном центру из Новог Милошева, за фотомонографију Љубомира Којића „Светлопис као бескрај“.

Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије (УЛУПУДС) на Сајму је доделио 13 признања у различитим категоријама, ауторима и издавачима.

„Банатски културни центар дуги низ година објављује књиге од изузетног значаја за културну сцену Републике Србије. Ове године су објавили фотомонографију уметника Љубомира Којића ‘Светлопис као бескрај’. Кроз документацију стварности, аутор нас спроводи кроз свакодневни живот појединаца и приказује класну позицију непознатих личности које постају актери нелинеарног (визуелног) наратива“, наводи се, између осталог, у образложењу жирија.

Награду је, у име издавача и аутора, примила је Сенка Влаховић, уметнички директор Банатског културног центра.

dani-tikve-4

На 11. „Данима тикве“ одржаним у Источном Сарајеву запажен штанд имала је и Туристичка организација града, а производе су представили удружење жене Иђош и пољопривредна газдинства Крнић и Гавранчић. Ова манифестација организује се по узору на „Дане лудаје“, а иницијативу за одржавање „Дана тикве“ покренула је председница удружења Роксанда Мичић, председница удружења „Пробуди се“.  На манифестацији се награђују најтежа, најдужа и најлепша тиква, за коју је награду ове године добио наш суграђанин Никола Крнић.

Јасмина Миланков, в.д. директорица Туристичке организације напоменула је да је Кикинда ментор Источном Сарајеву како би њихова манифестација сваке године била све боља и садржајнија.

-Од прошле године осим туристичких организација на „Данима тикве“ представљају се и произвођачи производа од бундеве. Ове године учествовали су и карвинг мајстори који су показали резбарење на лудаји. У Источној Босни тиква се у знатно мањој мери користи у  људској исхрани тако да је ова манифестацију ту и да то подстакне – рекла је Јасмина Миланков.

Најтежа лудаја на „Данима тикве“ ове године имала 63,5 килограма.

А.Ђ.

 

melizmi

Женска певачка група Мелизми гостовала је у Сарајеву. Након што су видели њихов наступ у Врњачкој Бањи, КУД „Младост” који води Славица Радовић позвао их је на Пале, где су наше Банаћанке дочекане и угошћене са много љубави и срдачности.

Наступиле су на Другом Сабору традиционалне песме и игре, где су се, поред банатских песама, представиле и песмом из централне Србије и једном босанском.

„Мелизми” су одушевиле публику и на највећем регионалном сабору српске народне изворне песме у Војковићима- Источна Илиџа, где учествују од 2017. године и где су од 700 учесника, завредeле бронзану плакету за сценско извођење и аутентичност.

– И тамо смо представиле нашу Војводину, захваљујући Културном центру и Граду Кикинди, као и градоначелнику Николи Лукачу. Признање нам је посебно драгоцено јер је председник жирија проф. др Димитрије Големовић, истакнути етномузиколог и композитор- каже Биљана Мандић и додаје да су искористиле прилику да сјајне домаћине позову на предстојеће „Дане лудаје”.

Да где год оду, освоје срце публике и добију позиве за нове наступе, потврђују и ова гостовања на којима су „Мелизми“ добиле позив за наступе у Црној Гори и Требињу.

Иначе, наше музикалне и оригиналне суграђанке припремају спот за песму, радионице, као и велики концерт који ће уследити на крају године.

 

 

 

302191837-132309459523543-55708077486734178-n

Манифестација „Дан Раше Попова“, седма по реду, организује се данас у Мокрну. Дан рођења Радивоја Раше Попова књижевника, публицисте, глумца и дугогодишњег телевизијског новинара одабран је за подсећање на његова дела.

У част великана установљена је и награда „Раша Попов” за изузетан допринос стваралаштву за децу која ће ове године припасти Јовану Јоци Адамову, дечијем композитору. Досадашњи добитници награде „Раша Попов“ су Љубивоје Ршумовић, Перо Зубац, Миња Субота, Бранко Коцкица и Слободан Станишић. Сви они су дуго година сарађивали са Рашом Поповим који је оставио неизбрисив траг у одрастању и образовању многих генерација.

Доделиће се и награде ауторима најбољих песама шестог песничког конкурса „Не дирај ми снове“. У конкуренцији рекордних 550 песама који су пристигли из  наше земље, Црне Горе, Републике Српске, Хрватске, Аустрије, није било лако одабрати победничке радове.

 

 

Манифестацију прати и трибина која ове године има назив „Језик светлости – језик људи: Раша Попов кроз очи песника“. Скуп је инспирисан цитатом Раше Попова који је био посебно посвећен деци. Овом приликом биће представљен је и штампани зборник манифестације „Под Рашиним шеширом“, а током централне манифестације наступиће дечији писци, основци и предшколци.

A.Ђ.

Maja-Gojkovic-Kapija-uspeha-12

Музеј „Тера“ добитник је награде „Капија успеха“ у категорији културно- историјског туризма. Признање додељује Привредна комора Војводине најбољим компанијама и појединцима за постигнути квалитет услуга у области туризма. Награде је уручила председница Покрајинске владе Маја Гојковић која је поручила да ће  Влада Војводине наставити да, заједно са компанијама које овде послују гради још бољу туристичку понуду, улагањем у  инфраструктуру и развој постојећих потенцијала.

-Признање је доказ да култура и уметност, која је и наша примарна делатност, може да буде значајан замајац туризма једног места. „Капија успеха“ додељена нам је за програме које развијамо, који укључују велики број корисника, као и оне који се односе на разне социјалне групе. На тај начин привлачимо све више посетилаца у Кикинду и у Музеј „Тера“ – истакао је Александар Липован, директор Центра за ликовну и примењену уметност „Тера“.

Наш саговорник за 11. јун у 19 сати, у Галерији „Тера“, најављује разговор са мултимедијалном уметницом Тањом Остојић из Берлина која је била учесница симпозијума 2013. године. Већ 15. јуна биће организован целодневни програм у Музеју „Тера“. Овом приликом биће организоване радионица за родитеље са малом децом током које ће моћи да се утискују стопала или шаке малишана у плоче од глине. Током дана организоваће се и радионица „Тера херц“ са Константиносом Петровићем која ће се базирати на употребу боја у музици и светлости.

У овој културној установи увелико се припремају за предстојећи Интернационални симпозијум скулптура у теракоти „Тера 2024“ који ће трајати током јула. И ове године он ће окупити реномиране уметнике из света који ће стварати монументалне скулптуре.

А.Ђ.

 

 

 

error: Content is protected !!