награда Архиве | Page 2 of 4 | Кикиндски портал

Ученици из Сајана међу 300 најбољих младих песника Србије

Redakcija Kikindski February 9, 2026

Ученици Основне школе „Мора Карољ“ из Сајана остварили су запажен успех на књижевном конкурсу „Најбољи млади песници Србије 2026 – 300 најбољих дечјих песама“, пласиравши се међу најуспешније младе ауторе у земљи. Реч је о Анити Шили, ученици осмог разреда, и Александру Неми, ученику четвртог разреда, чије ће песме бити објављене у штампаном издању збирке.

Овим пласманом ученици су стекли право на диплому за изузетно књижевно достигнуће, а њихов успех добија додатну тежину имајући у виду да српски језик уче као нематерњи.

Ментор у раду била им је Јелена Кнежевић, наставница српског као нематерњег језика, уз чију подршку су ученици развијали свој таленат, креативност и љубав према писаној речи. Како се наводи, њихов резултат потврђује да је поезија универзалан језик који превазилази језичке и културне границе.

Остварено признање представља и резултат подстицајног школског окружења у коме се негују језик, књижевност и уметничко изражавање.

Т. Д.

Сајанска школа поново на врху: „Мора Карољ“ најбоља ОШ у Војводини у пројекту о енергији

Redakcija Kikindski February 4, 2026

Основна школа „Мора Карољ“ из Сајана проглашена је за најбољу основну школу на територији АП Војводине у оквиру пројекта „Енергија је свуда око нас“. Признање је додељено на завршној манифестацији у Новом Саду, где су награђени и ученици школе за појединачне радове у више категорија. Школа у пројекту учествује већ шест година заредом.

Пројекат је реализован у заједничкој организацији Центра за развој и примену науке, технологије и информатике и Факултета за економију и инжењерски менаџмент (ФИМЕК). Ученици су, уз подршку ментора, припремали мултимедијалне презентације, литерарне и ликовне радове, са циљем промоције енергетске ефикасности и очувања животне средине.

Овогодишња тема била је посвећена алтернативним изворима енергије – сунцу, ветру, биоенергији, термалној енергији, као и енергији плиме и осеке.

На завршној свечаности присутнима се обратио др Слободан Попов, аутор пројекта и представник Центра, који је школу „Мора Карољ“ прогласио најбољом међу свим основним школама у покрајини. Након обраћања уследила је додела награда ученицима, менторима и школама.

Ученици из Сајана остварили су запажене резултате. У категорији мултимедијалних презентација, Адриен Бездан, ученица осмог разреда, освојила је прво место за рад на тему „Биоенергија“, док је Криштоф Ђере, такође ученик осмог разреда, освојио треће место за тему „Енергија плиме и осеке“. Њихов ментор била је Ибоља Молнар.

На литерарном конкурсу, прво место припало је Хани Катић, ученици седмог разреда, за рад „Енергија је свуда око нас“, под менторством Аните Будаи Ђемант. Треће место освојила је Анита Шили, ученица осмог разреда, за тему „Енергетска ефикасност“, уз подршку менторке Јелене Кнежевић.

Ово признање представља наставак континуираног учешћа школе у пројекту и потврду рада ученика и наставника у области науке, екологије и одговорног коришћења енергије.

Прва награда преко границе: признање „Ђура Ђуканов“ отишло у Бар

Redakcija Kikindski January 20, 2026

Овогодишњи добитник књижевне награде „Ђура Ђуканов“ Народне библиотеке је писац Владимир Вујовић и рукопис „Слободни ударци“. Жири је одлуку донео након вишестепеног избора, у конкуренцији великог броја пристиглих рукописа.

Како је изјавила вршилац дужности директора Библиотеке Дуња Бркин Трифуновић, награда се додељује од 2005. године и током времена је стекла значајан углед у савременим књижевним круговима. Ове године жири је радио у саставу Ален Бешић, Бранислав Живановић и Игор Цвијановић, председник жирија. Од великог броја пристиглих рукописа, седам је испунило све конкурсне пропозиције, а у најужи избор ушла су два рада. Након стручне расправе, жири је одлучио да награда припадне Владимиру Вујовићу.

-Рукопис ‘Слободни ударци’ се издвојио јер, иако се ослања на традицију америчке кратке приче, тај модел надограђује креативним наративом, са неочекиваним обртима и сталним рушењем читалачких очекивања“, навела је Бркин Трифуновић. Она је подсетила да награда носи име Ђуре Ђуканова, библиотекара из Мокрина и значајног представника банатске прозе, као и да је циљ награде подстицање младих аутора и афирмација форме кратке приче, која је блиска савременим читаоцима.

Добитник награде Владимир Вујовић истакао је да му признање посебно значи јер је реч о његовој првој збирци кратке прозе, након три објављена романа.

-Кратке приче су, чини ми се, неправедно запостављене, али управо овакве награде скрећу пажњу на младе ауторе који се у тој форми проналазе“, рекао је Вујовић. Он је додао да су јунаци његових прича различити – од људи са маргине до оних који кроз уметност траже истину о себи – и да ће се и убудуће бавити прозом, а форма ће зависити од саме приче.

Вујовић је рођен 1991. године у Бару, дипломирао је на Медицинском факултету у Београду, специјализовао оториноларингологију и ради у болници у Сутомору. Поред лекарског позива, активно се бави писањем и читањем, а као значајне књижевне утицаје наводи Михаила Булгакова.

Позив ауторима: расписан конкурс за награду „Душан Васиљев”

Redakcija Kikindski December 26, 2025

Град Кикинда расписао је конкурс за књижевну награду „Душан Васиљев”, која се додељује за најбољу књигу написану на српском језику и објављену током 2025. године. У конкуренцији могу учествовати песничке и прозне књиге објављене на територији Републике Србије, а рок за пријаву је 14. фебруар 2026. године.

Издавачи и аутори могу пријавити књиге слањем четири примерка по наслову — три за рад жирија и једног за библиотечки фонд — на адресу Народне библиотеке „Јован Поповић”, Трг српских добровољаца 57, Кикинда, уз назнаку „За награду Душан Васиљев”.

Жири ће радити у саставу: Радован Влаховић, председник, Селимир Радуловић, потпредседник, и Ђорђе Писарев, члан. Одлука о добитнику биће саопштена 27. марта 2026. године, на дан смрти Душана Васиљева, који је уједно и Дан кикиндске Гимназије која носи његово име.

Додатне информације могу се добити путем имејл-адресе: nagradadusanvasiljev@gmail.com.

Награда „Душан Васиљев” установљена је 1997. године одлуком Културно-просветне заједнице Кикинде, у знак сећања на песника рођеног у Кикинди 1900. године, једног од најзначајнијих представника српског експресионизма. Након вишегодишњег прекида, признање је обновљено 2009. године, када је утврђено да се додељује за најбољу песничку или прозну књигу савременог аутора, објављену на српском језику.

Током више од четврт века постојања, добитници ове награде били су бројни истакнути аутори, међу којима су Јован Зивлак, Стеван Раичковић, Јовица Аћин, Милорад Павић, Давид Албахари, Звонко Карановић, Мића Вујичић, Селимир Радуловић, Ненад Шапоња и други.

Књижевна награда Миљани Кравић, глумици кикиндског позоришта

Jelena Trifunović December 9, 2025

Да је књижевност неодвојива од глуме, а таленат јединствена особина, доказује и најновије, овог пута књижевно признање, глумици кикиндског Народног позоришта Миљани Кравић.

На конкурсу издавачке куће “Неос издаваштво”, међу 80 пристиглих рукописа, друга награда припала је Миљанином роману „Делови слагалице”.

Ово је, иначе, роман првенац ове глумице која је члан кикиндског ансамбла непрекидно више од две деценије. Награда подразумева објављивање књиге о трошку издавача, као и промоције у Београду и Новом Саду, а Миљана Кравић је најавила да се, кад књига изађе, поред поменутих градова и кикиндска промоција свакако подразумева.

Н. С

Свечано отворени 26. Дани Теодора Павловића: награде уручене проф. др. Миливоју Ненину

Redakcija Kikindski November 24, 2025

У Банатском културном центру у Новом Милошеву 22. новембра свечано су отворени 26. Дани Теодора Павловића, традиционална манифестација посвећена једном од кључних обновитеља и реформатора Матице српске. Централни догађај отварања било је уручење Награде „Теодор Павловић“ за животно дело и Награде за најбољу књигу овогодишњем двоструком лауреату, проф. др. Миливоју Ненину, дописном члану САНУ.

Отварању манифестације присуствовали су и говорили др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, и Радован Влаховић, оснивач манифестације и директор Банатског културног центра, који су упутили поздравне речи. О стваралаштву и научном доприносу лауреата говориле су проф. др Зорица Хаџић Радовић и проф. др Горана Раичевић, дописни члан САНУ, док је награде уручила Сенка Влаховић, уметнички директор Банатског културног центра.

Програм је употпуњен музичким наступом вокалне солисткиње Катарине Сочин, уз пратњу Светозара Одаџића на хармоници, а свечано вече водила је Наташа Бундало Микић.

Проф. др Миливој Ненин овогодишње признање за најбољу књигу добио је за дело „С обе обале: огледи, прикази и цртице“ (СКД „Просвјета“, Загреб, 2024), које је жири препознао као изузетно истраживачко, проницљиво и стилски препознатљиво остварење. Ненин (Лок, 1956) је истакнути књижевни историчар, критичар и есејиста аутор 26 књига и приређивач 43 издања. Његов научни рад обухвата широк спектар тема – од проучавања канонских аутора попут Милоша Црњанског, Иве Андрића и Милорада Павића, до поновног увођења у књижевни оптицај аутора који су деценијама били занемарени или потиснути, међу којима су Светислав Стефановић, Даница Марковић и Милета Јакшић.

Посебан допринос дао је изучавању књижевне периодике – „Крфски забавник“, „Књижевни Југ“, „Идеје“ – као и приређивању драгоцене преписке српских писаца. Као критичар познат је по прецизности, јасноћи и аргументованим полемикама, док се као проучавалац модерне и премодерне књижевности издвојио минуциозним увидима и способношћу да осветли запостављене токове српске књижевне традиције.

У образложењу жирија истиче се да је Ненину заједнички именитељ свих радова истраживачка страст, неуморно трагање за чињеницама и умеће да их представи читаоцима на приступачан и привлачан начин.

Дани Теодора Павловића одржавају се уз подршку Општине Нови Бечеј, у организацији БКЦ-а и Матице српске. Овогодишњи програм траје током новембра и децембра, на две локације: у БКЦ-у и у ОШ „Др Ђорђе Јоановић“ у Новом Милошеву. Манифестација је посвећена чувању успомене на Теодора Павловића, првог секретара Матице српске, уредника Летописа и родоначелника српске журналистике.

Т. Д.

Двоструко признање проф. др. Миливоју Ненину на Данима Теодора Павловића

Redakcija Kikindski November 19, 2025

Књижевни историчар, критичар и есејиста проф. др. Миливој Ненин, дописни члан САНУ, овогодишњи је двоструки лауреат манифестације Дани Теодора Павловића, коју организује Банатски културни центар у сарадњи са Матицом српском. Ненину су припале награда „Теодор Павловић“ за животно дело и награда за најбољу књигу, за дело „С обе обале: огледи, прикази и цртице“ (СКД, „Просвјета“, Загреб, 2024).

Свечана додела биће одржава 22. новембра у 12 часова у Банатском културном центру у Новом Милошеву, у склопу отварања 26. Дана Теодора Павловића. Управо овакав јубилеј и двоструко признање Ненина сврстава међу ретке ауторе који су током историје манифестације понели оба признања, уз имена каква су Владета Јеротић, Василије Крестић, Јован Зивлак, Селимир Радуловић и Драган Станић.

Овогодишњи Дани Теодора Павловића, под покровитељством Општине Нови Бечеј, доносе богат и разноврстан програм током новембра и децембра. Након свечаног отварања, од 24. до 27. новембра у ОШ „Др Ђорђе Јоановић“ биће приказиван филм „Кајмакчалан“ Драгана Гавриловића и Бориса Трбића, намењен ученицима школског узраста.

У Банатском културном центру ће 6. децембра бити представљање нових књига Радована Влаховића – „Прид дућаном оде век“, „Како сам се светио женама“ и „Водичи златног телета“, уз пратећу документарну изложбу посвећену његових педесет година стваралаштва.

Програм се завршава 22. децембра предавањем проф. др. Драгана Станића, председника Матице српске, о Теодору Павловићу као уреднику летописа Матице српске, намењеним ученицима и грађанима.

Миливој Ненин (Лок, 1956) аутор је 26 књига и приређивач 43 издања, чиме је оставио дубок траг у савременој српској књижевној науци. Писао је о кључним именима српске књижевности – Црњанском, Андрићу, Павићу – али је у књижевни живот вратио и ауторе који су деценијама били потиснути или заборављени, међу којима су Светислав Стефановић, Даница Марковић и Милета Јакшић.

Његови радови обухватају широк распон тема: од историје српске књижевне периодике (Крфски Забавник, Књижевни Југ, Идеје), преко приређивања преписке српских писаца, до оштрих и аналитичних књижевнокритичких текстова. Према оцени стручног жирија, Ненино стваралаштво одликују истраживачка страст, „неуморно трагање за чињеницама“ и ретка способност да и најсложеније књижевне феномене представи јасно, поуздано и привлачно широком кругу читалаца.

Његова дела, како се истиче у предлогу за награду, подстичу читаоце да преиспитају утврђене судове и сагледају српску књижевност из нових перспектива, што га сврстава међу најзначајније савремене проучаваоце књижевне историје.

Признање Кикинди за највећи број учесника, гледаност и организацију фестивала „Србија у ритму Европе“

Aleksandra Djuran October 21, 2025

Граду Кикинди у Бору је уручена награда за највећи број учесника, гледаност и организацију прошлогодишњег фестивала „Србија у ритму Европе“. Признање је примио градоначелник Младен Богдан који је овом приликом истакао да смо показали да поседујемо озбиљне капацитете и ресурсе за организацију таквог догађаја чија се гледаност мери у милионима. Захвалио се продукцији и организаторима на овом признању и упутио је честитке домаћину Бору на сјајној организацији овогодишњег финала.

Овом приликом наступила је и Ена Гогић која је као победница допринела да финално такмичење овог фестивала буде организовано у нашем граду.

Владимиру Вујовићу књижевна награда „Ђура Ђуканов”

Jelena Trifunović September 12, 2025

На конкурс за Награду „Ђура Ђуканов“, расписан 2025. године, пристигло је седам рукописа који су испуњавали критеријуме конкурса. Након пажљивог ишчитавања пристиглих радова, жири у саставу Ален Бешић, Бранислав Живановић и Игор Цвијановић (председник жирија) закључио је да се издвајају два рукописа. Након додатне расправе, донета је једногласна одлука да се Награда „Ђура Ђуканов“ за 2025. додели Владимиру Вујовићу (1991, Бар) за рукопис под насловом „Слободни ударци”.

Приче Владимира Вујовића издвајају се стилском и језичком уједначеношћу, као и конзистентношћу целог текста. Збирку карактерише широк дијапазон тема реализованих у глобалним окружењима с повременим упливима мотива и тема из локалног амбијента. Вујовићева поетика креативно баштини традицију америчке кратке приче, али се ослања и на елементе магијског реализма. Писац вешто излаже наративе с неочекиваним обртима и убедљиво изневерава хоризонт читалачког очекивања, поентирајући изненађењем, али и уверљивошћу.

Због свега наведеног, као и других вредности овог рукописа, жири је закључио да се збирка “Слободни ударци” издваја од осталих и да заслужује једногласну подршку за доделу ове награде.

Национални сабор народног стваралаштва: Златне руке Смиљке Булатовић

Aleksandra Djuran July 16, 2025

На Националном сабору народног стваралаштва „Златне руке“ одржаном у Сокобањи суграђанка Смиљка Булатовић добила је прву награду за старе занате. Једина је предузетница нашој земљи која има регистровану радионицу за труковање и вез ускоро ће обележити десетогодишњицу рада.

-Први пут сам учествовала на овој манифестацији и драго ми је што је препознат мој труд да сачувам овај стари занат од заборава. Награда је права промоција труковања јер је мој циљ да што више везиља научи овај поступак. Уједно, она је круна деценије рада.

Да би се извезао мотив потребно је да се на тканину нанесе цртеж по којем треба да се везе и то је труковање.

-Посао захтева јако пуно труда и времена. На жалост, на тржишту нема потражње, тако да нема профита од труковања. И поред тога, трудим се да овај стари занат промовишем где год то могу. Имам план баш као у многим туристичким градовима, а ради се о понуди да се посети продавница старих заната, то бих јако волела да се на тај начин представим туристима из целог света – навела је наша саговорница.

Осим труковања, ради и вез. Како истиче за једну кошуљу или пешкир потребно је 150 сати рада. Захваљујући баки и мајци Смиљка има велику колекцију веома старих мустри за вез по писму, односно за труковање. Она објашњава да се везови деле на вез по броју и писму. Вез по броју се ради на тканини која има јако изражене линије и потке, па се броје нити и тако се стварају шаре, док је вез по писму у ствари вез по цртежу који је пренет на платно.

А.Ђ.