nagrada Arhive | Page 2 of 4 | Kikindski portal

Učenici iz Sajana među 300 najboljih mladih pesnika Srbije

Redakcija Kikindski February 9, 2026

Učenici Osnovne škole „Mora Karolj“ iz Sajana ostvarili su zapažen uspeh na književnom konkursu „Najbolji mladi pesnici Srbije 2026 – 300 najboljih dečjih pesama“, plasiravši se među najuspešnije mlade autore u zemlji. Reč je o Aniti Šili, učenici osmog razreda, i Aleksandru Nemi, učeniku četvrtog razreda, čije će pesme biti objavljene u štampanom izdanju zbirke.

Ovim plasmanom učenici su stekli pravo na diplomu za izuzetno književno dostignuće, a njihov uspeh dobija dodatnu težinu imajući u vidu da srpski jezik uče kao nematernji.

Mentor u radu bila im je Jelena Knežević, nastavnica srpskog kao nematernjeg jezika, uz čiju podršku su učenici razvijali svoj talenat, kreativnost i ljubav prema pisanoj reči. Kako se navodi, njihov rezultat potvrđuje da je poezija univerzalan jezik koji prevazilazi jezičke i kulturne granice.

Ostvareno priznanje predstavlja i rezultat podsticajnog školskog okruženja u kome se neguju jezik, književnost i umetničko izražavanje.

T. D.

Sajanska škola ponovo na vrhu: „Mora Karolj“ najbolja OŠ u Vojvodini u projektu o energiji

Redakcija Kikindski February 4, 2026

Osnovna škola „Mora Karolj“ iz Sajana proglašena je za najbolju osnovnu školu na teritoriji AP Vojvodine u okviru projekta „Energija je svuda oko nas“. Priznanje je dodeljeno na završnoj manifestaciji u Novom Sadu, gde su nagrađeni i učenici škole za pojedinačne radove u više kategorija. Škola u projektu učestvuje već šest godina zaredom.

Projekat je realizovan u zajedničkoj organizaciji Centra za razvoj i primenu nauke, tehnologije i informatike i Fakulteta za ekonomiju i inženjerski menadžment (FIMEK). Učenici su, uz podršku mentora, pripremali multimedijalne prezentacije, literarne i likovne radove, sa ciljem promocije energetske efikasnosti i očuvanja životne sredine.

Ovogodišnja tema bila je posvećena alternativnim izvorima energije – suncu, vetru, bioenergiji, termalnoj energiji, kao i energiji plime i oseke.

Na završnoj svečanosti prisutnima se obratio dr Slobodan Popov, autor projekta i predstavnik Centra, koji je školu „Mora Karolj“ proglasio najboljom među svim osnovnim školama u pokrajini. Nakon obraćanja usledila je dodela nagrada učenicima, mentorima i školama.

Učenici iz Sajana ostvarili su zapažene rezultate. U kategoriji multimedijalnih prezentacija, Adrien Bezdan, učenica osmog razreda, osvojila je prvo mesto za rad na temu „Bioenergija“, dok je Krištof Đere, takođe učenik osmog razreda, osvojio treće mesto za temu „Energija plime i oseke“. Njihov mentor bila je Ibolja Molnar.

Na literarnom konkursu, prvo mesto pripalo je Hani Katić, učenici sedmog razreda, za rad „Energija je svuda oko nas“, pod mentorstvom Anite Budai Đemant. Treće mesto osvojila je Anita Šili, učenica osmog razreda, za temu „Energetska efikasnost“, uz podršku mentorke Jelene Knežević.

Ovo priznanje predstavlja nastavak kontinuiranog učešća škole u projektu i potvrdu rada učenika i nastavnika u oblasti nauke, ekologije i odgovornog korišćenja energije.

Prva nagrada preko granice: priznanje „Đura Đukanov“ otišlo u Bar

Redakcija Kikindski January 20, 2026

Ovogodišnji dobitnik književne nagrade „Đura Đukanov“ Narodne biblioteke je pisac Vladimir Vujović i rukopis „Slobodni udarci“. Žiri je odluku doneo nakon višestepenog izbora, u konkurenciji velikog broja pristiglih rukopisa.

Kako je izjavila vršilac dužnosti direktora Biblioteke Dunja Brkin Trifunović, nagrada se dodeljuje od 2005. godine i tokom vremena je stekla značajan ugled u savremenim književnim krugovima. Ove godine žiri je radio u sastavu Alen Bešić, Branislav Živanović i Igor Cvijanović, predsednik žirija. Od velikog broja pristiglih rukopisa, sedam je ispunilo sve konkursne propozicije, a u najuži izbor ušla su dva rada. Nakon stručne rasprave, žiri je odlučio da nagrada pripadne Vladimiru Vujoviću.

-Rukopis ‘Slobodni udarci’ se izdvojio jer, iako se oslanja na tradiciju američke kratke priče, taj model nadograđuje kreativnim narativom, sa neočekivanim obrtima i stalnim rušenjem čitalačkih očekivanja“, navela je Brkin Trifunović. Ona je podsetila da nagrada nosi ime Đure Đukanova, bibliotekara iz Mokrina i značajnog predstavnika banatske proze, kao i da je cilj nagrade podsticanje mladih autora i afirmacija forme kratke priče, koja je bliska savremenim čitaocima.

Dobitnik nagrade Vladimir Vujović istakao je da mu priznanje posebno znači jer je reč o njegovoj prvoj zbirci kratke proze, nakon tri objavljena romana.

-Kratke priče su, čini mi se, nepravedno zapostavljene, ali upravo ovakve nagrade skreću pažnju na mlade autore koji se u toj formi pronalaze“, rekao je Vujović. On je dodao da su junaci njegovih priča različiti – od ljudi sa margine do onih koji kroz umetnost traže istinu o sebi – i da će se i ubuduće baviti prozom, a forma će zavisiti od same priče.

Vujović je rođen 1991. godine u Baru, diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu, specijalizovao otorinolaringologiju i radi u bolnici u Sutomoru. Pored lekarskog poziva, aktivno se bavi pisanjem i čitanjem, a kao značajne književne uticaje navodi Mihaila Bulgakova.

Poziv autorima: raspisan konkurs za nagradu „Dušan Vasiljev”

Redakcija Kikindski December 26, 2025

Grad Kikinda raspisao je konkurs za književnu nagradu „Dušan Vasiljev”, koja se dodeljuje za najbolju knjigu napisanu na srpskom jeziku i objavljenu tokom 2025. godine. U konkurenciji mogu učestvovati pesničke i prozne knjige objavljene na teritoriji Republike Srbije, a rok za prijavu je 14. februar 2026. godine.

Izdavači i autori mogu prijaviti knjige slanjem četiri primerka po naslovu — tri za rad žirija i jednog za bibliotečki fond — na adresu Narodne biblioteke „Jovan Popović”, Trg srpskih dobrovoljaca 57, Kikinda, uz naznaku „Za nagradu Dušan Vasiljev”.

Žiri će raditi u sastavu: Radovan Vlahović, predsednik, Selimir Radulović, potpredsednik, i Đorđe Pisarev, član. Odluka o dobitniku biće saopštena 27. marta 2026. godine, na dan smrti Dušana Vasiljeva, koji je ujedno i Dan kikindske Gimnazije koja nosi njegovo ime.

Dodatne informacije mogu se dobiti putem imejl-adrese: nagradadusanvasiljev@gmail.com.

Nagrada „Dušan Vasiljev” ustanovljena je 1997. godine odlukom Kulturno-prosvetne zajednice Kikinde, u znak sećanja na pesnika rođenog u Kikindi 1900. godine, jednog od najznačajnijih predstavnika srpskog ekspresionizma. Nakon višegodišnjeg prekida, priznanje je obnovljeno 2009. godine, kada je utvrđeno da se dodeljuje za najbolju pesničku ili proznu knjigu savremenog autora, objavljenu na srpskom jeziku.

Tokom više od četvrt veka postojanja, dobitnici ove nagrade bili su brojni istaknuti autori, među kojima su Jovan Zivlak, Stevan Raičković, Jovica Aćin, Milorad Pavić, David Albahari, Zvonko Karanović, Mića Vujičić, Selimir Radulović, Nenad Šaponja i drugi.

Književna nagrada Miljani Kravić, glumici kikindskog pozorišta

Jelena Trifunović December 9, 2025

Da je književnost neodvojiva od glume, a talenat jedinstvena osobina, dokazuje i najnovije, ovog puta književno priznanje, glumici kikindskog Narodnog pozorišta Miljani Kravić.

Na konkursu izdavačke kuće “Neos izdavaštvo”, među 80 pristiglih rukopisa, druga nagrada pripala je Miljaninom romanu „Delovi slagalice”.

Ovo je, inače, roman prvenac ove glumice koja je član kikindskog ansambla neprekidno više od dve decenije. Nagrada podrazumeva objavljivanje knjige o trošku izdavača, kao i promocije u Beogradu i Novom Sadu, a Miljana Kravić je najavila da se, kad knjiga izađe, pored pomenutih gradova i kikindska promocija svakako podrazumeva.

N. S

Svečano otvoreni 26. Dani Teodora Pavlovića: nagrade uručene prof. dr. Milivoju Neninu

Redakcija Kikindski November 24, 2025

U Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu 22. novembra svečano su otvoreni 26. Dani Teodora Pavlovića, tradicionalna manifestacija posvećena jednom od ključnih obnovitelja i reformatora Matice srpske. Centralni događaj otvaranja bilo je uručenje Nagrade „Teodor Pavlović“ za životno delo i Nagrade za najbolju knjigu ovogodišnjem dvostrukom laureatu, prof. dr. Milivoju Neninu, dopisnom članu SANU.

Otvaranju manifestacije prisustvovali su i govorili dr Milan Micić, generalni sekretar Matice srpske, i Radovan Vlahović, osnivač manifestacije i direktor Banatskog kulturnog centra, koji su uputili pozdravne reči. O stvaralaštvu i naučnom doprinosu laureata govorile su prof. dr Zorica Hadžić Radović i prof. dr Gorana Raičević, dopisni član SANU, dok je nagrade uručila Senka Vlahović, umetnički direktor Banatskog kulturnog centra.

Program je upotpunjen muzičkim nastupom vokalne solistkinje Katarine Sočin, uz pratnju Svetozara Odadžića na harmonici, a svečano veče vodila je Nataša Bundalo Mikić.

Prof. dr Milivoj Nenin ovogodišnje priznanje za najbolju knjigu dobio je za delo „S obe obale: ogledi, prikazi i crtice“ (SKD „Prosvjeta“, Zagreb, 2024), koje je žiri prepoznao kao izuzetno istraživačko, pronicljivo i stilski prepoznatljivo ostvarenje. Nenin (Lok, 1956) je istaknuti književni istoričar, kritičar i esejista autor 26 knjiga i priređivač 43 izdanja. Njegov naučni rad obuhvata širok spektar tema – od proučavanja kanonskih autora poput Miloša Crnjanskog, Ive Andrića i Milorada Pavića, do ponovnog uvođenja u književni opticaj autora koji su decenijama bili zanemareni ili potisnuti, među kojima su Svetislav Stefanović, Danica Marković i Mileta Jakšić.

Poseban doprinos dao je izučavanju književne periodike – „Krfski zabavnik“, „Književni Jug“, „Ideje“ – kao i priređivanju dragocene prepiske srpskih pisaca. Kao kritičar poznat je po preciznosti, jasnoći i argumentovanim polemikama, dok se kao proučavalac moderne i premoderne književnosti izdvojio minucioznim uvidima i sposobnošću da osvetli zapostavljene tokove srpske književne tradicije.

U obrazloženju žirija ističe se da je Neninu zajednički imenitelj svih radova istraživačka strast, neumorno traganje za činjenicama i umeće da ih predstavi čitaocima na pristupačan i privlačan način.

Dani Teodora Pavlovića održavaju se uz podršku Opštine Novi Bečej, u organizaciji BKC-a i Matice srpske. Ovogodišnji program traje tokom novembra i decembra, na dve lokacije: u BKC-u i u OŠ „Dr Đorđe Joanović“ u Novom Miloševu. Manifestacija je posvećena čuvanju uspomene na Teodora Pavlovića, prvog sekretara Matice srpske, urednika Letopisa i rodonačelnika srpske žurnalistike.

T. D.

Dvostruko priznanje prof. dr. Milivoju Neninu na Danima Teodora Pavlovića

Redakcija Kikindski November 19, 2025

Književni istoričar, kritičar i esejista prof. dr. Milivoj Nenin, dopisni član SANU, ovogodišnji je dvostruki laureat manifestacije Dani Teodora Pavlovića, koju organizuje Banatski kulturni centar u saradnji sa Maticom srpskom. Neninu su pripale nagrada „Teodor Pavlović“ za životno delo i nagrada za najbolju knjigu, za delo „S obe obale: ogledi, prikazi i crtice“ (SKD, „Prosvjeta“, Zagreb, 2024).

Svečana dodela biće održava 22. novembra u 12 časova u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu, u sklopu otvaranja 26. Dana Teodora Pavlovića. Upravo ovakav jubilej i dvostruko priznanje Nenina svrstava među retke autore koji su tokom istorije manifestacije poneli oba priznanja, uz imena kakva su Vladeta Jerotić, Vasilije Krestić, Jovan Zivlak, Selimir Radulović i Dragan Stanić.

Ovogodišnji Dani Teodora Pavlovića, pod pokroviteljstvom Opštine Novi Bečej, donose bogat i raznovrstan program tokom novembra i decembra. Nakon svečanog otvaranja, od 24. do 27. novembra u OŠ „Dr Đorđe Joanović“ biće prikazivan film „Kajmakčalan“ Dragana Gavrilovića i Borisa Trbića, namenjen učenicima školskog uzrasta.

U Banatskom kulturnom centru će 6. decembra biti predstavljanje novih knjiga Radovana Vlahovića – „Prid dućanom ode vek“, „Kako sam se svetio ženama“ i „Vodiči zlatnog teleta“, uz prateću dokumentarnu izložbu posvećenu njegovih pedeset godina stvaralaštva.

Program se završava 22. decembra predavanjem prof. dr. Dragana Stanića, predsednika Matice srpske, o Teodoru Pavloviću kao uredniku letopisa Matice srpske, namenjenim učenicima i građanima.

Milivoj Nenin (Lok, 1956) autor je 26 knjiga i priređivač 43 izdanja, čime je ostavio dubok trag u savremenoj srpskoj književnoj nauci. Pisao je o ključnim imenima srpske književnosti – Crnjanskom, Andriću, Paviću – ali je u književni život vratio i autore koji su decenijama bili potisnuti ili zaboravljeni, među kojima su Svetislav Stefanović, Danica Marković i Mileta Jakšić.

Njegovi radovi obuhvataju širok raspon tema: od istorije srpske književne periodike (Krfski Zabavnik, Književni Jug, Ideje), preko priređivanja prepiske srpskih pisaca, do oštrih i analitičnih književnokritičkih tekstova. Prema oceni stručnog žirija, Nenino stvaralaštvo odlikuju istraživačka strast, „neumorno traganje za činjenicama“ i retka sposobnost da i najsloženije književne fenomene predstavi jasno, pouzdano i privlačno širokom krugu čitalaca.

Njegova dela, kako se ističe u predlogu za nagradu, podstiču čitaoce da preispitaju utvrđene sudove i sagledaju srpsku književnost iz novih perspektiva, što ga svrstava među najznačajnije savremene proučavaoce književne istorije.

Priznanje Kikindi za najveći broj učesnika, gledanost i organizaciju festivala „Srbija u ritmu Evrope“

Aleksandra Djuran October 21, 2025

Gradu Kikindi u Boru je uručena nagrada za najveći broj učesnika, gledanost i organizaciju prošlogodišnjeg festivala „Srbija u ritmu Evrope“. Priznanje je primio gradonačelnik Mladen Bogdan koji je ovom prilikom istakao da smo pokazali da posedujemo ozbiljne kapacitete i resurse za organizaciju takvog događaja čija se gledanost meri u milionima. Zahvalio se produkciji i organizatorima na ovom priznanju i uputio je čestitke domaćinu Boru na sjajnoj organizaciji ovogodišnjeg finala.

Ovom prilikom nastupila je i Ena Gogić koja je kao pobednica doprinela da finalno takmičenje ovog festivala bude organizovano u našem gradu.

Vladimiru Vujoviću književna nagrada „Đura Đukanov”

Jelena Trifunović September 12, 2025

Na konkurs za Nagradu „Đura Đukanov“, raspisan 2025. godine, pristiglo je sedam rukopisa koji su ispunjavali kriterijume konkursa. Nakon pažljivog iščitavanja pristiglih radova, žiri u sastavu Alen Bešić, Branislav Živanović i Igor Cvijanović (predsednik žirija) zaključio je da se izdvajaju dva rukopisa. Nakon dodatne rasprave, doneta je jednoglasna odluka da se Nagrada „Đura Đukanov“ za 2025. dodeli Vladimiru Vujoviću (1991, Bar) za rukopis pod naslovom „Slobodni udarci”.

Priče Vladimira Vujovića izdvajaju se stilskom i jezičkom ujednačenošću, kao i konzistentnošću celog teksta. Zbirku karakteriše širok dijapazon tema realizovanih u globalnim okruženjima s povremenim uplivima motiva i tema iz lokalnog ambijenta. Vujovićeva poetika kreativno baštini tradiciju američke kratke priče, ali se oslanja i na elemente magijskog realizma. Pisac vešto izlaže narative s neočekivanim obrtima i ubedljivo izneverava horizont čitalačkog očekivanja, poentirajući iznenađenjem, ali i uverljivošću.

Zbog svega navedenog, kao i drugih vrednosti ovog rukopisa, žiri je zaključio da se zbirka “Slobodni udarci” izdvaja od ostalih i da zaslužuje jednoglasnu podršku za dodelu ove nagrade.

Nacionalni sabor narodnog stvaralaštva: Zlatne ruke Smiljke Bulatović

Aleksandra Djuran July 16, 2025

Na Nacionalnom saboru narodnog stvaralaštva „Zlatne ruke“ održanom u Sokobanji sugrađanka Smiljka Bulatović dobila je prvu nagradu za stare zanate. Jedina je preduzetnica našoj zemlji koja ima registrovanu radionicu za trukovanje i vez uskoro će obeležiti desetogodišnjicu rada.

-Prvi put sam učestvovala na ovoj manifestaciji i drago mi je što je prepoznat moj trud da sačuvam ovaj stari zanat od zaborava. Nagrada je prava promocija trukovanja jer je moj cilj da što više vezilja nauči ovaj postupak. Ujedno, ona je kruna decenije rada.

Da bi se izvezao motiv potrebno je da se na tkaninu nanese crtež po kojem treba da se veze i to je trukovanje.

-Posao zahteva jako puno truda i vremena. Na žalost, na tržištu nema potražnje, tako da nema profita od trukovanja. I pored toga, trudim se da ovaj stari zanat promovišem gde god to mogu. Imam plan baš kao u mnogim turističkim gradovima, a radi se o ponudi da se poseti prodavnica starih zanata, to bih jako volela da se na taj način predstavim turistima iz celog sveta – navela je naša sagovornica.

Osim trukovanja, radi i vez. Kako ističe za jednu košulju ili peškir potrebno je 150 sati rada. Zahvaljujući baki i majci Smiljka ima veliku kolekciju veoma starih mustri za vez po pismu, odnosno za trukovanje. Ona objašnjava da se vezovi dele na vez po broju i pismu. Vez po broju se radi na tkanini koja ima jako izražene linije i potke, pa se broje niti i tako se stvaraju šare, dok je vez po pismu u stvari vez po crtežu koji je prenet na platno.

A.Đ.

награда