културни центар Архиве | Кикиндски портал

Дечја пијаца већ 13. јуна стиже у двориште КЦ

Jelena Trifunović June 5, 2026

Основци одбројавају последње дане до краја школске године, а чим се у петак, 12. јуна, затворе школске књиге и дневници, већ наредног јутра мали суграђани имаће поново прилику да постану трговци, колекционари и преговарачи.

У суботу, 13. јуна, двориште Културног центра Кикинда, од 8 до 11 сати и 30 минута, поново ће бити домаћин традиционалне Дечје пијаце, једне од најомиљенијих летњих манифестација међу најмлађима. И тако сваке наредне суботе до краја распуста.

На тезгама ће се наћи све оно што годинама скупља прашину по дечјим собама: играчке, сликовнице, књиге, стрипови, друштвене игре, спортски реквизити и разни занимљиви предмети који чекају нове власнике.

Дечја пијаца сваке године привлачи велики број учесника и посетилаца, па суботња јутра постају незаобилазна места окупљања.

Почетак распуста тешко да може имати лепшу увертиру. Уместо екрана и затвореног простора, децу очекују дружење, смех, нова познанства и прилика да на занимљив начин проведу суботње преподне.

Зато би наредних дана ваљало завирити у полице, фиоке и кутије са играчкама. Међу њима се сигурно крије оно што ће некоме на Дечјој пијаци измамити осмех, а свог досадашњег власника обрадовати зарађеним џепарцем.

У понедељак 25. маја: Рођендан Културног центра

Jelena Trifunović May 23, 2026

Културни центар ће у понедељак 25. маја обележити дан своје установе. Некадашњи Дом омладине ове године обележава свој 41. рођендан.

-Програм ће почети одржавањем јавног часа Балетске школе, која је као што је познато, део Културног центра. Потом, од 19 часова, следи отварање изложбе Угљеше Цолића у Галерији КЦ. Након отварања, у Великој сали је планиран концерт хора “Атендите”, који ради при КЦ. Сви суграђани који буду желели да поделе са нама радост обележавања нашег рођендана, су добродошли. Позвали смо сва удружења с којима КЦ сарађује, а очекујемо и представнике Града- наводи Долорес Немет, в.д. директора КЦ Кикинда, додајући да ће стицајем околности, ове године изостати ликовна колонија на Тргу, али ће, уверена је, и овај програм који су припремили, привући велики број Кикинђана.

Н.С.

„Слеме“ као кров сећања и поезије: представљена нова књига Драгице Оличков

Redakcija Kikindski April 27, 2026

У Великој сали Културног центра вечерас је одржана промоција књиге „Слеме“ ауторке Драгице Оличков, која је публици представила своје пето књижевно дело, спајајући приче, поезију и породичну историју у јединствену целину.

Како је истакла ауторка, „Слеме“ представља њену до сада најзрелију књигу, у којој су се приче и песме „саме писале“, ослоњене на лична сећања и животна искуства.

– Ово је моја пета књига. У њој су сада преовладале приче, док је мањи део поезије. Приче су из мог детињства, из мог живота, и надам се да ће се публици свидети – рекла је Оличков.

Књига је подељена у три целине – прву чине приче, централни део доноси родослов породице Радaк, из које ауторка потиче, док трећи део обухвата духовну поезију. Све је обједињено симболичним насловом „Слеме“, који, како је ауторка наговестила, своје пуно значење открива унутар самог дела.

Књижевна критичарка Марија Миљковић оценила је да ова књига представља врхунац ауторкиног досадашњег стваралаштва.

– „Слеме“ је заиста слеме на кући Драгичине поезије. Из књиге у књигу она ту кућу гради, а сада видимо да је све зрелија, чвршћа и духовнија. Посебна вредност је у томе што је уткала сећања на детињство и заборављене вредности, са мером, скромношћу и људском топлином – истакла је Миљковић.

О значају књиге говорио је и рецензент Немања Савић, који је нагласио да дело превазилази оквире личне приче.

– Књига је изашла у издању Банатског културног центра. Реч је о мешовитом књижевном делу које спаја прозно-поетске записе и мемоарску грађу. Књига није само лично сећање, већ и универзално сведочанство о кикиндским породицама, просторима и људима, што јој даје посебну вредност – навео је Савић.

„Слеме“ је намењено како деци, тако и одраслима, а ауторка је најавила да већ има материјал за нову књигу, чиме је јасно да њен књижевни пут наставља да се развија.

Вече је употпуњено наступом дечјег хора „Цврчак“, који је извео две песме из ауторкиних збирки, дајући додатну емоционалну ноту читавом догађају.

Т. Д.

Поздравили пролеће уз осмехе, песму и најслађу “трку”: Милица и Стефан најбрже “Киће”

Redakcija Kikindski April 22, 2026

Културни центар јутрос је био је испуњен дечјим осмесима, песмом и радошћу, јер је традиционална манифестација „Поздрав пролећу“ и ове године окупила велики број најмлађих суграђана и њихових родитеља.

Програм је започео концертом Бранимира Банета Росића „Авантуре летеће гитаре“, који је и овога пута распевао и разиграо децу. Малишани су са одушевљењем певали и учествовали у интерактивном програму, не кријући узбуђење.

– Ово ми је први пут да слушам Банета и његову гитару, веома сам узбуђена. Гласно ћу певати – рекла је петогодишња Селена из вртића „Плави чуперак“, док је њена другарица Нина истакла да је и прошле године учествовала и да јој се посебно допада „летећа гитара“.

И сам Росић, који ове године обележава значајан јубилеј – две деценије постојања свог програма, није крио задовољство што поново наступа у Кикинди.

– Моја емисија „Авантуре Банетове летеће гитаре“ почела је пре 20 година, и лепо је што тај јубилеј обележавам управо овде. Деца увек дивно реагују, а ми заједно правимо један круг среће – поручио је Росић.

Посебну пажњу и ове године привукла је трка беба „Нај кића“, која је изазвала осмехе, навијање и одушевљење публике. Од 18 учесника, од којих је најмлађи имао само седам месеци, најбржи су били Милица Цимеша и Стефан Милићев из Кикинде.

Јелена Милићев, Стефанова мама рекла је да победник има дванаест месеци.

-Стефан је брз и активан и код куће, зато нисмо ни сумњали у ову победу. Иако нам је он друго дете, ово је први пут да учествујемо на такмичењу „Нај Кића“. Јако нам се допало, организација је одлична.

И Миличина мама, Катарина Цимеша, каже да је мала победница врло брза беба.

-Милица има девет месеци. Конкуренција је била жестока, али она се за трку припремала свакодневном игром.

„Поздрав пролећу“ у Кикинди се одржава још од 1999. године, а ове године организован је 27. пут. Како истичу из Културног центра, управо деца дају посебан печат овом догађају.

– Ово је манифестација којој се радујемо сваке године и намењена је пре свега најмлађима. Поред концерта и трке беба, имаћемо данас и централну приредбу и доделу награда за најуспешније радове – истакла је Тања Ножица.

Т. Д.

„Поздрав пролећу“ у среду: Концерт, трка беба и централна приредба у „Еђшегу“

Redakcija Kikindski April 21, 2026

Кикинда ће у среду бити у знаку пролећа, музике, дечје радости и свечаног програма, јер ће у Културном центру и у просторијама КУД-а „Еђшег“ бити одржана традиционална манифестација „Поздрав пролећу“.

Програм почиње у 10 сати концертом Бранимира Росића „Авантуре летеће гитаре“, који ће отворити дан испуњен садржајима за најмлађе и све суграђане.

За 12 часова заказана је трка беба „Нај кића“, намењена бебама до 16 месеци, која је и ове године један од најсимпатичнијих делова манифестације.

Централна приредба биће одржана у 15 часова, у просторијама КУД-а „Еђшег“, док је у 17 часова у Галерији КЦК планирана и додела награда ликовног конкурса.

Манифестацију организују Културни центар и Град Кикинда, а програм обећава лепо дружење, ведру атмосферу и свечани дочек пролећа у срцу града.

Т. Д.

Поздрав пролећу у среду: Отворене пријаве за најслађу трку – „Нај кића“

Redakcija Kikindski April 16, 2026

Културни центар организује у среду, 22. априла, традиционалну манифестацију „Поздрав пролећу“, која ће и ове године окупити најмлађе суграђане и њихове породице на Градском тргу испред КЦК.

Посебну пажњу привлачи трка беба у брзом пузању „Нај кића“, која је заказана за 12 часова. Право учешћа имају све бебе до 16 месеци старости, а пријаве су у току и трају до 20. априла. Родитељи могу да пријаве своје малишане позивом на број 064 8688312 или лично у Културном центру, у канцеларији број 3, сваког радног дана од 8 до 14 часова.

Ова симпатична трка из године у годину изазива велико интересовање, јер доноси осмехе, навијање и незаборавне тренутке за целу породицу, а најбржи и најсналажљивији „пузачи“ биће награђени.

Програм манифестације почиње у 10 сати концертом „Авантуре летеће гитаре“ Бранимира Росића, док је централна пролећна приредба заказана за 15 часова на Тргу. У Галерији Културног центра, од 17 сати, биће организована и додела награда најуспешнијим учесницима ликовног конкурса.

Организатори позивају све родитеље да на време пријаве своје малишане и буду део ове разигране и топле пролећне приче у срцу Кикинде.

Т. Д.

Мотиви свакодневног живота и портрети, међу којима је највише Рома, на самосталној изложби Милорада Кнежевића

Aleksandra Djuran April 8, 2026

Поводом обележавања Међународног дана Рома у Галерији Културног центра отворена је изложба слика Милорад Кнежевић из Башаида. Аутор кроз свој уметнички израз негује мотиве свакодневног живота, традиције и окружења из којег потиче, дајући лични печат темама које приказује.

-Ово је моја прва самостална изложба. Био сам запослен у НИС-у и фабрици „Тоза Марковић“ као дизајнер. Сликам портрете на којима су моји пријатељи, међу којима су и Роми. Моја помајка је била Ромкиња и отуда љубав према њиховој култури и народу – казао је Кнежевић.

Још одмалена, како истиче, желео је да студира, али породична ситуација је била таква да је завршио занат за металостругара.

-Када сам се запослио у Нафтагасу завршио сам тадашњу Вишу педагошку школу у Београду. Једно време био сам запослен и у „Ливници“ и где год да сам радио на зидовима сам оставио траг осликавајући их. Срећан сам што су моје слике, кроз ову изложбу, доступне већем броју суграђана. Волим да сликам портрете јер на тај начин представим особу, кроз сваку црту лица. Моји Роми воле коње тако да има слика са њима, а ту си и портрети Ђорђа Балашевића и Николе Тесле – истакао је Кнежевић.

Отварању изложбе присуствовали су представници града на челу са градоначелником Младеном Богданом, чланови Националног савета ромске националне мањине и Жељко Раду, в.д. директор Канцеларије за инклузију Рома са седиштем у Новом Саду.

-Увек истичем да је Кикинда пример добре праксе, када је унапређење положаја Рома у питању. Међународни дан Рома прилика је да се скрене пажња на моје сународнике и дан када се наш глас чује мало више. Проблема је много, али оно што увек напомињем јесте да смо сиромашни зато што необразовани, а необразовани зато што смо сиромашни. Једини излаз из тог зачараног круга јесте да што више промовишемо и истичемо образовање Рома – навео је Раду.

Портрети су настајали годинама, а Кнежевић је неколико година био запослен и у школи где је предавао ликовно. Како је већ 13 година у пензији има пуно времена да ствара слике.

А.Ђ.

Глумци из Банатског Карађорђева први пут у Кикинди: Прича о љубави у старој Лики

Aleksandra Djuran March 6, 2026

Глумци позоришта „Јовица Јелић“ из Банатског Карађорђева затворили су овогодишњу манифестацију „Недеља жена“. Кикиндској публици први пут су се представили комадом „Стид“. Представа је урађена по тексту Петра Петровића Пеција у режији Милана Мартиновића.

-Премијера је била 2020. године и ово је шеста година да је комад на репертоару нашег позоришта – сазнајемо од Анастазије Глумац, чланице ансамбла. – Представа нам је посебно драга с обзиром на то да је и најнаграђиванија. Освојили смо прво место на Фестивалу драмских аматера села Србије и друге награде. Две године је нисмо играли јер су глумице постале мајке, а од ове године поново је на сцени.

Наша саговорница истакла је да је комплетној глумачкој екипи било задовољство што су се представили и Кикинђанима.

-Главна тема јесте прича о љубави на селу у старој Лики у време када је стид још постојао, као и подсећање на исконско људско достојанство. Драма говори и о породичној љубави, о најтананијим осећањима која заборављамо, а не би требало – додала је Глумац.

У комаду, поред Анастазије Глумац, играју и Симо Бикић, Горан Будисављевић, Горана Галовић и Никола Кнежевић.

Позориште у Банатском Карађорђеву има тридесетак чланова и окосница је културних догађања у селу.

-Сви ми волимо оно што радимо и тако и опстајемо. Наш репертоар изводимо на малој сцени позоришта и сваке недеље се дружимо са публиком. Често гостујемо и радо се одазивамо позиву да наш ентузијазам и љубав према даскама које живот значе преносимо и на друге – навела је наша саговорница.

У претходној години у позоришту је одиграно чак пет премијера, а и ове године у плану су нови комади.

А.Ђ.

Рукотворине прављене срцем: „Наше кућа“ данас на градском тргу

Redakcija Kikindski March 6, 2026

Корисници Центра за пружање услуга социјалне заштите „Наша кућа“ данас продају своје рукотворине на тргу испред Културног центра, у периоду од 10 до 13 часова. Суграђани могу да купе производе по симболичним ценама и тако подрже њихов рад.

-Прикупљена средства биће уложена у активности корисника како би поново учествовали у јавним програмима, као и у одласцима у биоскоп, на екскурзије и дружења. Акција представља један од начина њихове интеграције у друштво, са циљем јачања самопоуздања и осећаја корисности – изјавила је Милица Ристић, радни терапеут и стручни сарадник у Центру „Наша кућа“.

Иначе, Центар је основао Град Кикинда ради унапређења квалитета живота особа са различитим сензорним, менталним и другим сметњама и инвалидитетима, као и њиховог што већег осамостаљивања кроз практичан живот.

Т. Д.

Стихови који се памте срцем: Емотивно вече поезије и музике у Културном центру

Redakcija Kikindski March 5, 2026

Вече љубави, поезије и музике, које је Кикинђанкама поклонио Културни центар, протекло је у снажној емоцији, испуњено песмом, лепим стиховима и музиком која је дисала заједно са публиком. Посетиоци су уживали и без даха слушали стихове изнете са много осећања и вештине, у атмосфери топлине и блискости. Посебно изненађење вечери био је наступ кикиндске песникиње Снежане Томин, која је говорила две своје песме.

-Наш основни задатак је да за људе учинимо нешто лепо, да посетиоци однесу лепо осећање кући, да им измамимо осмех на лице – поручили су уметници.

Зденка Трифунагић истакла је да је најважније оно што публика понесе у себи.

-Желимо да пренесемо емоцију коју ми сами проживљавамо. То је једино што остаје. Ми ћемо нестати, људи ће заборавити речи које смо изговорили, али емоција ће остати. Неће заборавити како су се осећали слушајући поезију коју смо припремили.“

Говорећи о снази љубавне поезије, додала је:

-Ми правимо програме тако да сваког бар нека песма дотакне. За неког је то љубав остварена, за неког неостварена, или која је била па је из неког разлога прекинута. Некад је то љубав према деци, животу или природи. Емоција која се преживи, њу је најлепше и најтеже извести.

На питање шта је за њу љубав, Зденка је одговорила кратко.

-Живот. То је оно што живимо: доброта и љубав. Да заборавимо овај сурови свет, тежак живот. Ако га проживимо кроз љубав, онда све постаје лакше.

Ервин Газдаг подсетио је како је почела њихова уметничка прича.

-Нема случајног у животу. Стицајем околности и Зденка и ја смо били позвани на једну модну ревију. Ја сам ишао да говорим поезију, она је била у балској хаљини. Чуо сам жену како говори поезију, њен осмех био је нешто најлепше што сам икада видео. Са пријатељима сам тада организовао вечери поезије и позвали смо је да буде део наше групе. После неког времена, остали смо само двоје и већ четири године наступамо на оваквим вечерима, кабареима. Обилазимо Војводину, наступали смо и у Београду.

Ервин је објаснио да је свако њихово извођење различито, као и да су за кикиндску публику припремили избор савремене српске поезије.

-Говорили смо савремену љубавну поезију. Осми март је близу, тако да је природно да је тема била љубав према жени, уз пратњу Ивана на акустичној гитари и усној хармоници.

Музичар Иван Лешчешен истакао је снагу споја речи и тона.

-Људима не можеш подваљивати емоцију: или је осетиш или не. Зато мора бити искрено. Леп је склад: топли и нежни стихови изговорени на леп начин и музика. Тако настаје хармонија.

А ту хармонију, публика је могла и да види и да осети током програма који је трајао нешто више од сат времена. Склад и љубав између Зденке Трифунагић и Ервина Газдага били су очигледни у сваком изговореном стиху. На самом крају, публика је заједно са извођачима певала — уз ауторске, али и познате песме домаћих аутора, које је музички обојио Иван Лешчешен.

Т. Д.