najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Velika horska porodica „Attendite!” pod upravom prof. dr Biljane Jeremić traži nove članove i članice. Od ponedeljka, 5. maja, svakog ponedeljka i četvrtka od 19 sati dođite da se družimo i zajedno osetimo čari horskog pevanja, poručuju iz ovog hora.
I raspevano kikindsko pleme, Hor „Kikindijanci”, prima nove pevače – ponedeljkom i četvrtkom od 18 sati, takođe u Kulturnom centru. „Kikindijancima“ diriguju prof. dr Biljana Jeremić i Isidora Dakić.
Svečanu salu Narodnog muzeja ispunili su zvuci šansone u okviru „Dana frankofonije u Kikindi“ u organizaciji Kulturnog centra. Loran Prokopić, najpoznatiji pevač ovog muzičkog pravca Kikinđane je oduševio izvođenjem šansona na francuskom jeziku, ali i interpretacijom pesama Dragana Stojnića.
-Drugi put sam nastupao u Kikindi. Mart je mesec frankofonije i drago mi je što sam ga obeležio i u vašem gradu. Ovoga puta, pored gitare, svirao sam i na tradicionalnom instrumentu vergl koji je sa mnom stigao iz Francuske pre nekoliko dana – istakao je Prokopić.
Okupljeni su mogli da uživaju u odabranim pesmama najvećih imena francuske šansone: Edit Pjaf, Žaka Brela, Žorža Brasansa, Lea Fere, Šarla Aznavura, Žorža Mustakija, Šarla Trene, Žilbera Beko.
-Kao i na prvom nastupu i ovoga puta publika je na mene ostavila snažan utisak. Gde god nastupam dobro sam prihvaćen s obzirom da je šansona muzički žanr koji svi vole. Tekstovi imaju smisla, pričaju priču o životu ili o ljubavi i u kojima se ljudi prepoznaju. Treba nam više lepih reči, treba pričati o ljubavi, svi to nosimo u sebi, ali je uvek lepo kada nas neko podseti na najtananija osećanja. Smatram da smo preopterećeni svakodnevnicom i mnogobrojnim informacijama i da bi bilo dobro za sve da komšijama poželimo dobar dan, da ih pitamo kako su, da im ponudimo svoju pomoć, te da se više okrenemo jedni drugima i da budemo zajedno – naveo je naš sagovornik.
Na koncert u našem gradu Loran Prokopić stigao je iz Francuske.
-U Francuskoj nastupam u najstarijem kabareu na Monmartru, u čuvenom „Au Lapin Agile’’ koji odoleva svim izazovima još od davne 1860-te godine. Već sledeće nedelje vraćam se svojim redovnim umetničkim aktivnostima. Trudim se da ostanem sa publikom u Srbiji jer želim da prenesem svoju umetnost na nju – dodao je Prokopić.
Loran Prokopić poslednju deceniju živi i radi na relaciji Pariz-Novi Sad. Publika ga prepoznaje prvenstveno po promociji francuske kulture kroz koncerte i muzičko-poetske večeri, kao i po kulturnim programima kojima povezuje Francusku i Srbiju.
A.Đ.
U Narodnom muzeju održano je predavanje književnice Laure Barne uz projekciju filma, u okviru tematske večeri posvećene velikoj i značajnoj ženi srpske kulture – Isidori Sekulić.
Laura Barna, rođena u Jazovu, živi i radi u Beogradu. Piše prozu i stručne radove iz istorije umetnosti, koji se objavljuju u domaćoj i inostranoj književnoj periodici. Veliki deo svog istraživačkog rada posvetila je proučavanju života i dela prve žene akademika u Srba, o kojoj je i napisala knjigu „Moja poslednja glavobolja“.
– Isidora je rođena u Mošorinu i čitav svoj život posvetila je ovom podneblju i kulturnom nasleđu. U okviru projekta „Isidora“ nastao je i film, snimljen 2016. godine na izložbi posvećenoj njenom životu u Kući Kralja Petra u Beogradu. Bio je to prvi put posle njene smrti da su njeni predmeti izneseni iz legata. U filmu vodim publiku kroz izložbu, govoreći o predmetima koji su je okruživali i tako rekonstruišem njen život. Pokušavam da sažmem 82 godine njenog stvaralaštva i da, pored njenog književnog značaja, prikažem i Isidoru kao ženu, kao čoveka, kao biće koje je u sebi nosilo čitav kosmos. Iako je smatrana ikonom srpske književnosti, često naglašavam – nije bilo poznatije, a manje čitane književnice od nje. Jedan od razloga za to je neadekvatno predstavljanje njene ličnosti. Isidora je bila prefinjena, osećajna, a ipak nedovoljno shvaćena. Koliko god se trudili, nikada nećemo u potpunosti sagledati njen doprinos našem identitetu, jeziku i kulturi – rekla je Barna.
Na početku večeri, publici je prikazan film sa izložbe, pružajući joj jedinstvenu priliku da „zavire“ u Isidorinu sobu, da zamisle njen radni ambijent, vide njenu malu ćiriličnu pisaću mašinu, bakarnu posudu u kojoj je spaljivala pisma i rukopise kojima nije bila zadovoljna i mali deo njene biblioteke od 4.500 naslova koji se čuvaju u Univerzitetskoj biblioteci. Publika je saznala i da je Isidora imala svoj sistem verovanja i deset molitvi koje je sama napisala, da je volela klasičnu muziku i da su četvrtkom vrata njene kuće u Takovskoj 3 bila otvorena za intelektualnu elitu Beograda.
Školovala se u Novom Sadu, Somboru, Pešti, Londonu, Parizu i Berlinu, izučavajući prirodne nauke, pedagogiju, filozofiju i komparativnu književnost. Govorila je engleski, francuski, ruski, nemački, norveški i švedski. Živela je sama, udaljena od palanačke malograđanštine, bežeći u književnost. Jednom prilikom je napisala: „Naš svet voli svakodnevno da pojede dobar ručak. Zimi, nedeljom, i sarmu. Kad li će tako zavoleti knjigu?”
Njena dela često su bila osporavana. Jovan Skerlić je 1913. godine oštro kritikovao njenu prvu knjigu „Saputnici“, a godinu dana kasnije i „Pisma iz Norveške“, koja danas važe za najlepše putopisno delo srpske književnosti. Njen roman „Đakon Bogorodičine crkve“ ismejao je Miroslav Krleža. Koliko su je bolele ovakve kritike, govore njene reči na samrti upućene pesniku Miodragu Pavloviću: „Čitavo moje delo je šaka šodera bačena u velike rupe naše nekulture.“
– Nažalost, te rupe danas su još veće – zaključila je Barna.
„Nedelja žena“ Kulturnog centra završava se sutra, koncertom Aleksandre Padrov „Počnimo ljubav ispočetka“, koji će biti održan u sali Gradskog udruženja penzionera od 19 sati.
S. V. O.
Programi povodom „Nedelje žena“ nastavljeni su večeras u Narodnom muzeju, uz magičnu atmosferu „Muzičko-poetske večeri“. Na ovom događaju, kikindska publika imala je priliku da uživa u nastupu kantautora Ilije Ilića i njegovih prijatelja. Ovo je bio njihov prvi nastup u našem gradu.
– Velika nam je čast što smo deo ovog programa. „Nedelja žena“ je sjajan program, i za nas je posebno značajno što možemo svojom muzikom i poezijom da odamo počast ženama. Najveća inspiracija u mojim pesmama je upravo žena, i to je tema koja dominira na našim nastupima. Pored mene, tu su i moji saradnici – Ervin Gazdag, koji je stub i kapiten naše ekipe, kao i Robert Pirner, jedan od najboljih gitarista na ovim prostorima. Za razliku od pesama koje nastaju po stihovima pisaca, mi imamo obrnuti proces – poeziju stvaramo od mojih tekstova – rekao je Ilić i dodao da je ovaj muzički sastav trenutno na svojoj „Poetik turi“.
Publika u svečanoj sali Muzeja uživala je u svakom trenutku ove muzičko-poetske večeri.
Naredni događaji u okviru „Nedelje žena“ su veče posvećeno Isidori Sekulić, koje će se održati u Muzeju sutra, od 18 sati i u okviru koje će biti organizovani projekcija filma i predavanje književnice Laure Barne; u petak, od 19 sati, u Udruženju penzionera, biće održan koncert Aleksandre Padrov pod nazivom „Počnimo ljubav ispočetka“. Ulaznice na ove programe se ne naplaćuju.
Programi „Nedelje žena“ Kulturnog centra počinju sutra, u ponedeljak 3. marta, izložbom slikarki iz Kikinde i regiona. Svečanost otvaranja u Galeriji Kulturnog centra zakazana je za 18 sati.
U utorak, 4. marta, na programu je monodrama „Očajna domaćica“ Jelice Brestovac koja će se održati u Narodnom muzeju, od 18 sati.
U susret Danu žena, svake večeri naredne sedmice, do vikenda, biće organizovani programi u Kulturnom centru i u Narodnom muzeju.
Drugo veče petog Međunoradnog festivala horova „Melodianum“ nastupili su gradski dečiji hor Kulturnog centra u Zrenjaninu, Akademski hor „Mirče Acev“ iz Skoplja, zatim gošće iz Slovačke, Hor devojčica „Young Voices” iz Bratislave, Muška vokalna grupa „Kanon“ iz Kragujevca, i domaćini, hor Kulturnog centra Kikinda „Atendite”.
Pored mnogobrojne publike koncertnoj večeri je prisustvovala i Marijana Mirkov, članica Gradskog veća.
-Festival horske muzike je još jedan dokaz da lokalna samouprava puno ulaže u kulturu. „Melodianum“ svake godine raste i razvija se i za mene je on praznik duše. Koz njehga slavimo muziku, umetnost i zajedništvo. Svi učesnici, iako su iz različtih zemalja, govore istim, horskim jezikom – navela je Marijana Mirkov.
Učestvuju horovi iz naše zemlje i iz Makedonije, Slovačke i Rumunije. Prve večeri nastupili su „Vračarski solisti“ iz Beograda otvorili su „Melodianum“, potom su se publici predstavili i članovi i Gradskog hora iz Bečeja, šabačkog „Prvog pevačkog društva 1905“ i hor Zapadnog univerziteta iz Temišvara. Sutra u 18 sati u Hramu Svetih Kozme i Damjana je koncert novobeogradskog Omladinskog hora Crkve Svetog Vasilija Ostroškog.
A.Đ.
Predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković, sa saradnicima, boravila je u radnoj poseti Kikindi. Ovom prilikom obišla je Kulturni centar gde je u toku rekonstrukcija unutrašnjosti zgrade, nakon čega je o započetim projektima i planovima razgovarala sa predstavnicima lokalne samouprave u Gradskoj kući.
– Drago mi je da sam ovde u radnoj poseti, došla sam na poziv gradonačelnika i njegovog tima da se dogovorimo o ulaganjima važnim za Kikindu i njene građane i šta može i u kolikoj meri da pomogne finansijski AP Vojvodina. Bili smo prvo u Kulturnom centru koji je pomognut od strane Ministarstva kulture dok sam ja bila na njegovom čelu. Radovi idu dobro, možemo da budemo zadovoljni dinamikom, a razgovarali smo o tome da se uradi prelepa fasada tog spomenika kulture u centru grada i o tome na kojim konkursima će učestvovati Grad Kikinda kako bi mogla i Pokrajinska vlada da pomogne taj projekat, naravno u saradnji sa Ministarstvom kulture, jer su tu zahtevna sredstva potrebna kako bi ovaj objekat i spolja izgledao lepo kao i unutra. Kažu mi da će ova faza radova biti završena do kraja godine. I upoznali su me sa planovima uređenja dvorišta, to su planovi za nekoliko godina unapred. Pričali smo i o Narodnom muzeju, to je takođe kapitalan projekat o kojem moramo da razgovaramo sa Upravom za kapitalna ulaganja jer tu su sredstva koja prekoračuju mogućnosti budžeta Sekretarijata za kulturu Pokrajine – istakla je predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković.
Pored kulture, izuzetno važni su i projekti iz oblasti zdravstva, te su u radnoj poseti bili i pokrajinski sekretar za zdravstvo dr Milan Popo, savetnik predsednice Rade Vojinović i pomoćnica pokrajinskog sekretara za kulturu, informisanje i odnose sa verskim zajednicama Jelena Dobrović Bojanić.
-Razgovarali smo o adaptaciji Doma zdravlja i Opšte bolnice. Kikinda će uskoro dobiti zdravstveni centar gde će te ustanove biti objedinjene i to ide takođe u kapitalna ulaganja za sledeću godinu, pretpostavljam da ćemo uvrstiti sufinansiranje Pokrajine rebalansom budžeta koji svakako sledi polovinom 2025. Pričali smo o radovima u školi „Feješ Klara“. Pokrajinska vlada je usvojila informaciju i prebačena su sredstva za 2025. i 2026, 200 miliona i svakako će taj projekat biti prioritet u oblasti obrazovanja. Dogovorili smo i to već uveliko funkcioniše projekat da se završi prečišćavanje otpadnih voda u svim selima, ne samo u gradu i to će sigurno biti završeno u narednom periodu. – precizirala je Gojkovićeva.
Predstavnici grada na čelu sa gradonačelnikom Mladenom Bogdanom, zamenikom gradonačelnika Dejanom Pudarom, članicom Gradskog veća Marijanom Mirkov, Vanjom Radojkov, šefom kabineta i direktorima Narodnog muzeja i Kulturnog centra Lidijom Milašinović i Markom Markovljevim, upoznali su goste sa projektima koji se realizuju, ali i sa planovima u narednom periodu. Za naš grad izuzetno je važna poseta predsednice Pokrajinske vlade Maje Gojković s obzirom na to da je saradnja Kikinde i Vlade Vojvodine u prethodnom periodu bila izuzetno dobra, naveo je gradonačelnik Mladen Bogdan.
-Znatna novčana sredstva izdvojena su za projekte na čitavoj teritoriji našeg grada, tako da smo sa predsednicom Pokrajinske vlade i njenim timom razgovarali o budućim ulaganjima. Radovi u Kulturnom centru, koji smo posetili su na samom kraju i očekivanja su da će biti završeni sredinom decembra. Značajno je da nam Pokrajinska vlada pomogne u rekonstrukciji fasade ovog objekta koji je i spomenik kulture. Za ovu namenu neophodna su velika sredstva koje grad nije u mogućnosti da sam finansira i tu očekujemo podršku iz pokrajinskog budžeta. Kulturni centar ima brojne sekcije i svakodnevno se okuplja znatan broj dece i mladih, a koriste ga i građani koji dolaze na kulturne događaje tako da su neophodani foaje i dvorište koji će krasiti ovu zgradu. Ulaganja u zdravstvo su takođe bili tema razgovora. Lokalna samouprava ima gotov projekat koji se odnosi na rekonstrukciju zgrade Doma zdravlja koji smo predočili predsednici Pokrajinske vlade Maji Gojković. Višestruk je značaj ovog projekta koji će unaprediti zdravstvenu zaštitu sugrađana i omogućiti bolje uslove za rad zaposlenih – precizirao je Bogdan i dodao da samo zajedničkim ulaganjima Kikinda može postiti bolje mesto za život.
Ovih dana usvojen je i budžet Vlade Vojvodine za 2025. godinu.
-Mogu da budem zadovoljna s obzirom na sve okolnosti u državi i svetu, mi smo stabilni. Budžet je 69 milijardi dinara i još 150 miliona izdvojenih za kapitalne projekte od strane Republike putevi, mostovi, „osmeh Vojvodine“, auto put Zrenjanin – Novi Sad. Budžet je manji jer je Republika Srbija izmenila način finansiranja – izdvajanja za plate recimo u oblasti obrazovanja više ne idu preko nas, nego direktno korisnicima. Dakle, imamo stabilan budžet i najviše će se izdvajati za kapitalna ulaganja, neka smo prebacili iz ranijeg perioda jer očigledno nije bilo dobre dinamike u radu, sredstava je bilo. Imamo i nekoliko novo predviđenih radova na objektima zdravstva i obrazovanja, to su nam prioriteti za 2025. i samo da sačuvamo mir – zaključila je predsednica Vlade Vojvodine.
A.Đ.
Gradonačelnik Kikinde Mladen Bogdan potpisao je, sa ministrom kulture Nikolom Selakovićem, ugovor o finansiranju projekta “Jaki – jačanje kapaciteta ustanova kulture u Kikindi”.
Kroz program “Gradovi u fokusu” Ministarstva kulture, ovim projektom finansiraju se rekonstrukcija i osavremenjavanje foajea i enterijera Kulturnog centra u Kikindi.
„Dečiji šahovski turnir Dani ludaje 2024” održan je u organizaciji šahovskog kluba „Radnički“ i Kulturnog centra. Okupio je više od 80 dece deca iz naše zemlje i iz Rumunije.
-Turnir je organizovan po švajcarskom sistemu parovanja i igra se sedam kola. Svaki igrač ima 10 minuta po partiji i svi su podeljeni u grupe po uzrastima. Turnir se održava godinama unazad i naša želja je da naši članovi steknu novo iskustvo i druže se saznajemo od Dragana Ćirića, predsednik šahovskog kluba „Radnički“.
Događaju je prisustvovao Aleksandar Aćimov, član Gradskog veća, zadužen za sport i omladinu.
-Lokana samouprava uvek će podržati manifestacije koje okupljaju veliki broj dece i mladih. Šah je najbolji način da deca razvijaju mentalne sposobnosti, duboko razmišljanje, predviđanje poteza i razumevanje strategija. Igranje šaha razvija kritičko razmišljanje i logiku i drago mi je što smo domaćini ovog turnira – rekao je Aćimov.
Šahovski klub „Radnički“ ima dvadesetak mladih šahista i u školama organizuju sekcije. Kikindski šahisti mogu da se pohvale da su bili i prvaci Srbije, naročito u ženskom šahu koji je stigao do više evropskih i svetskog prvenstva.
A.Đ.
Kako saopštavaju iz Kulturnog centra, na zahtev kupaca i prodavaca, Dečija letnja pijaca u dvorištu ove ustanove, održavaće se, vanredno, i cele sedmice od 19 do 23. avgusta, u večernjem terminu, od 17 do 20 sati.
Do 31. avgusta prodaja i kupovina od dece – prodavaca nastaviće se i u standardnom terminu, svake subote, od 9.00 do 11.30.
Kupovina u dvorištu Kulturnog centra izazvala je, i ovog leta, uz priliku za druženje najmlađih prodavaca, veliko interesovanje Kikinđana svih generacija.
