најчитанији портал Севернобанатског округа
У Недељи жена Културног центра вечерас ће се, од 19 сати, публици представити проф. др Споменка Лазаревић Мујовић. Професорка Медицинског факултета у пензији говориће о својој књизи под називом „Подржи свој живот“ – збирци мисли и савета које је докторка бележила у различитим животним ситуацијама.
Сутра је на програму представа “Чорба од канаринца” из Банатског Карађорђева, а у четвртак представљање књиге Јелене Бачић Алимпић.
Градска смотра рецитатора “Песниче народа мог” у организацији Културног центра завршена је данас.
Одлуком жирија, на Зонску смотру која ће се одржати 23. марта у Чоки, пласирали су се: Филипа Мирков из О.Ш. “Ђура Јакшић”, Драган Јованић из О.Ш. “Иво Лола Рибар”, Нови Козарци, Невена Бадрљица и Јана Рељин из КУД “Мокрин”, Зоја Родић из О.Ш. “Жарко Зрењанин”, и Јелена Стојков, Огњен Гавранов и Алекса Сабо из О.Ш. “Фејеш Клара”.
У категорији средњег узраста (виши разреди основне школе), Град ће представљати: Мате Комарек из О.Ш. “Фејеш Клара”, Јован Степанчев из О.Ш. “Васа Стајић”, Мокрин, и ученици О.Ш. ” Ђура Јакшић” – Јована Живојинов, Адриана Ћурчин, Теодора Ћурчин и Стефан Сили.
Међу средњошколцима, најбољи су били: ученици ССШ “Милош Црњански” Јована Грујић и Милица Попов, и из Техничке школе – Гордана Ристић и Николина Васиљевић.
Градска смотра рецитатора у организацији– некада Дома омладине, данас Културног центра, већ дуже од пола века подстиче ђаке и просветне раднике да се баве поезијом и мимо школског градива и да негују лепо изражавање, односно говорење. Најстарија дечија манифестација у граду под називом „Песниче народа мог“ почела је данас и по броју најмлађих учесника показала да књиге нису заборављене и да млади рецитатори радо учествују на овом такмичењу.
– Уназад десет година увек имамо неког ко стигне до републичког такмичења у Ваљеву. Још увек имамо солидан број рецитатора и драго нам је што и деца и њихови учитељи и наставници улажу труд и одазивају се у солидном броју – рекла је Тања Ножица из Културног центра.
Ове године, за градско надметање, пријавила су се 73 рецитатора – 65 основаца и осморо средњошколаца. Највише њих, чак 51 ђак је из нижих разреда основних школа. Поново наступа и Драган Јованић, ученик трећег разреда Школе „Иво Лола Рибар“ из Нових Козараца, који се припремао са својом учитељицом, Биљаном Бркић и прошле године је одушевљавао жири до државног такмичења.
– У Ваљеву сам наступио са песмом „Ма, каква дивота“ и постигао сам велики успех. Искрено, задовољан сам – каже Драган. – Ове године припремио сам песму „Био сам велики“. Брзо сам је научио и пуно ми је помогла учитељица.
Жири Општинске смотре чине: Марија Танацков, књижевни критичар и председник жирија, Гизела Кекењ, бивши рецитатор, глумац Славољуб Матић, и песникиња Снежана Томин.
– Пракса показује да у данашње време можемо да будемо више него задовољни колико деце имамо и колико се просветни радници и ђаци баве рецитовањем, у времену нових комуникација – оцењује Марија Танацков. – Ми имамо критеријуме који су исти на свим нивоима такмичења, а то су: избор песме, њен доживљај, изражајност, артикулација и дикција. Важан је и дијалекат о којем морамо даа водимо рачуна да нам не би замерали на вишим инстанцама.
Са доста узбуђења и радости наступи најмлађих рецитатор почели су у 10 сати, а у Културном центру рецитоваће се до среде, када ће се коначно знати којих 18 најбољих се пласирало за Зонско такмичење у Чоки.
Клуб књижевника “Душко Трифуновић” у суботу, 24. фебруара у 18 сати у Културном центру организује промоцију књиге песама “Прекидам тишину” Срђана Карановића из Крајишника. Поред аутора о стихове говоре Зденка Трифуњагић и Ервин Газдаг. Музичка пратња је Марко Ступар, а програм води Снежана Томин.
Песник, Срђан Карановић, у збирци песама “Прекидам тишину”, пре свега је песник љубавне чежње. Она као надахнуће, као непреболно искуство љубави без наде и као неопозиво присуство жене коју песник стално апострофира и којој пева, повезује све песме ове збирке.Толико је то доминантно да се ми с правом питамо да ли би песник себе уопште открио у свету поетског стваралаштва да није било тог потресног доживљаја љубави. Стендал је још говорио да иза сваког уметничког дела, не само поетског, стоји као покретач – жена.
Настојим да врхунске културне садржаје доведемо у Кикинду. Ове године морамо да подигнемо лествицу. Могу само да откријем да ће један догађај на овогодишњем Опен ер фестивалу бити сличан Рок опери, рекао је Марковљев у интервјуу за Комуну
Кратко и јасно: испуњава га када окупи много људи на једном месту и приреди неки садржај који ће их учинити срећним. То је мисија којој је посвећен још од првих догађаја које је организовао па све до летошњег Опен ер фестивала, круне досадашњих напора. Добро памти да је у Културни центар, на чијем је данас челу, тадашњи Дом омладине, први пут ушао пре 31 годину, са својим другаром Владом, долазећи на ликовну радионицу Маријане Мирков. Марко Марковљев је крајем прошле године награђен за изузетан допринос развоју културе градским признањем „Јован Ћирилов”.
– Веома сам почаствован што сам добио награду за културу која носи име великог ствараоца Јована Ћирилова. Суштински све што сам радио, посвећено је граду и организовано за моје суграђане. Ћирилов је бард наше културне сцене, заједно са Миром Траиловић. По мени суштина је да кренете да се бавити нечим што мало ко верује да ћете успети, и да истрајете. Иако понекад заиста много прође од идеје до реализације- каже у интервјуу за Комуну Марковљев.
Дводневни фестивал Опен ер одушевио је Кикинђане. Ти си све „закувао”, наравно уз подршку градоначелника и сарадника?
– Сво своје знање и искуство сам уложио у тај фестивал. Никакав сличан догађај на Старом језеру није одржан, чак ни када је био концерт Здравка Чолића 2008. Желели смо да оживимо тај простор и организујемо велики културни догађај. Велики проблем је био недостатак инфраструктуре. Није било струје која може такав концерт да издржи. Оно што посетиоци нису видели то је да смо иза бине, која је била до сада највећа икада постављена у нашем граду, подигли цео мали град у ком су биле свлачионице, места за ручавање, тоалети, шминкернице.
Откуда идеја да Рок оперу доведеш у Кикинду?
– Наизглед сасвим случајно, иако ја верујем да ништа није случајно. Јако верујем у судбинске моменте. Наш хор Атендите изводи Велики староградски валцер за који је, за Хор РТС-а, аранжман радио Федор Вртачник. Ноте нисмо могли да нађемо, па је наша диригенткиња професорка Биљана Јеремић контактирала Федора. Он нам је послао аранжман. Годину дана касније, у Кикинди је био концерт Здравка Чолића, за којег аранжмане, такође ради Федор Вртачник. Кад је прошао концерт, Чолин менаџер је причао са Федором о томе како су сјајан концерт имали у Кикинди, падала је киша, али то није нимало умањило феноменалну атмосферу. Федор је помислио како Рок оперу нису никада извели у овом делу земље, сетио се Биљане и позвао је, а она га је повезала са мном. Тако смо се упознали и родила се идеја о великом фестивалу на Старом језеру. Позвали смо и гудаче Стефана Миленковића. Желео сам да споменик послужи као сценографија за достојанствен уметнички догађај. По угледу на бројне друге градове, дошао сам на идеју да фестивал понесе назив Опен ер. Разговарао сам са градоначелником и отишли смо да погледамо Рок оперу у Новом Саду. Био је помало скептичан јер је датум био 27. август, баш када се одржавају „Великогоспојински дани” у Новом Бечеју.
Ове године, крајем августа, очекује нас други Опен ер фестивал. Да ли ће бити тешко остати на нивоу прошлогодишњег?
– Моја идеја је била да врхунске културне садржаје доведемо у Кикинду. Ове године морамо да подигнемо лествицу. Могу само да откријем да ће један догађај бити сличан као Рок опера. Крајњи циљ је да цео фестивал буде на Старом језеру. Опен ер морају бити велики културни догађаји као на прошлом где се осетила та фестивалска атмосфера. Имали смо и базар као пратећи садржај. Наши, локални произвођачи су доносили још производа и све су распродали. Догађај није имао ни један једини негативни коментар, а мене и данас суграђани заустављају да пренесу дивне утиске.
Хајде сад да се вратимо уназад. Како је све почело? Својевремено си основао удружење „Креативиа”.
– Одрастао сам редовно посећујући Дом омладине, Позориште, Музеј, Библиотеку. Мама је радила у Библиотеци и играла у луткарском позоришту. Удружење „Креативиа” је 2008. године почело да организује Матурантску параду, догађај који је мене одушевио. Волим догађаје са много учесника где су сви срећни. А матурски плес је чиста радост. Ове године биће 17. Матурантска парада.
Учествујеш и у организацији Дана лудаје, а организовао си и бројне друге догађаје и манифестације у граду?
– Први велики музички догађај који сам организовао био је концерт Симфонијског оркестра РТС-а, 2010. године, на градском тргу. Десетак година учествујем у организацији Дана лудаје, и скоро свих градских догађаја. Летос смо приредили, испред Градске куће, предиван концерт Полицијског оркестра МУП-а Републике Српске.
Иницијатор си и оснивања Хора Атендите?
– Моје чедо је хор Атендите и сада дечији хор. Првобитно је била идеја да оснујемо мушки хор, али схватили смо да је то тешко, због недостатка мушких певача, па смо направили мешовити хор који данас употпуни сваки значајан градски догађај.
Фестивал хорова Мелодианум, Тамбурашке свечаности, Ноћ младости, љубави, културе, Недеља жена, Градски дувачки оркестар који је настао од ДВД-а… Подугачак је списак.
– Додао бих да смо после 20 година вратили Градску смотру фолклора.
Видим овде на плакату да је мото Културног центра – Кућа великих идеја. Претпостављам да си га ти осмислио?
– Чини добро, добрим ти се враћа. Заиста верујем у то. Кад је нешто добро, све некако легне на место. Уз досадашње искуство, увек настојим да организујући догађаје и манифестације, предупредимо евентуални проблем.
Рекла бих да си локал патриота?
– Кикинда је, по мени, савршен град за живот, на одличном је месту, близу Београда, Новог сада, Темишвара, Будимпеште…Ово је лепо место са срдачним људима. Имамо леп трг, одлично је место за одрастање и породицу. Прилично је чист, поготово у односу на остале градове у којима сам био. На тргу видиш жене које чупкају коров између коцки, па где то још можеш да видиш? Не треба нам суштински још много тога да бисмо били идеално место за живот.
НОВО РУХО КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА
У току је реновирање зграде Културног центра. Кренуло се од крова, шта је следеће?
– Кад сам дошао овде да радим 2017. као организатор програма, задао сам себи циљ да морамо реновирати ову зграду. КЦ је био мало по страни у односу на остале установе културе, али смо и тад као и сад имали највећи број програма и посетилаца. Радимо седам дана недељно. Имамо балетску школу, ликовну, креативну, стрип радионицу, школу шаха, имаћемо драмску радионицу, имамо хор и дечији хор, степ аеробик, јогу… Свако ко жели да употпуни слободно време, а да се осећа добро, ту смо. Да, кренули смо од крова, радове финансира Министарство културе.
Планирате и реконструкцију фасаде. Да ли су обезбеђена средства за ту намену?
– Ове године смо конкурисали за фасаду, чекамо резултате, надамо се подршци Министарства културе . Скуп је пројекат, фасада мора да се обије скроз до цигле и врати у оригиналу назад. Надам се да ћемо успети. Никада нисмо имали такву политичку личност на челу Министарства културе као што је Маја Гојковић. Улагања су већа, Министарство видљивије. Рекао бих да читава држава данас гледа на културу боље него раније. Ипак, мора да се лобира, и у томе нам је много помогао народни посланик Миленко Јованов.
Помињано је и проширење простора Културног центра, мултифункционална сала, биоскоп. Да ли су то само идеје, или је у плану реализација?
– Граду недостаје концертни простор, односно мултифункционална сала. Моја и жеља колектива је да направимо још једну салу која би задовољила те потребе. Уколико би се створили услови да Спортском центру „Језеро” више не би био потребан простор Партизана, ми бисмо се проширили у тај део зграде. Наравно, отворени смо и да размишљамо о другим решењима. Уколико бисмо се проширили, један од простора би био и мали биоскоп, попут оног какав има Сомбор, са седамдесетак места.
Концерт за прикупљање новца потребног за лечење нашег малог суграђанина одржаће се у суботу, 3. фебруара, у сали Културног центра, од 18 сати.
Хуманитарни наступ под називом „Ниси сам, са тобом смо“, организује се на иницијативу младих музичара из рок-бенда „Феникс“ – Василија Чолака, Драгана Величкова, Андрее Беренг и Филипа Цветковића и уз подршку Културног центра, школа, Градске управе, Удружења жена „Орхидеја“ из Банатског Великог Села и родитеља музичара.
Приход од улазница-добровољних прилога биће, исте вечери, уручен директору установе у којој је млади суграђанин, који ће новац проследити породици.
Мали продавци и мали и велики купци веома су задовољни радом Дечије пијаце у дворишту Културног центра у којем су, зато, решили да и следеће седмице тезге буду доступне свакодневно, од 18 до 20.30 сати.
Дечија пијаца је и прошле седмице, због великог интересовања, радила свакодневно, у вечерњем термину, а ове суботе отворена је у свом стандардном, преподневном „радном времену“.
Деца ће, и овог априла, поздравити пролеће у Кикинди у програмима који се већ 24. пут одвијају на Градском тргу и у Културном центру.
„Поздрав пролећу“ отвориће у среду, 19. априла, Позориште „Радионица снова“ из Новог Бечеја. У великој сали КЦ, од 10 сати, одиграће представу „Дуцка, овде нешто смрдуцка“, намењену деци старијој од три године.
Изложба ликовних радова млађих основаца на тему “Моје природно окружење” биће отворена у КЦ у 12 сати. Програм је део “Еко-недеље” коју организује Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Града.
Од 13 сати, такође у КЦ, у програму под називом „Мозгалице за велике и мале“, са децом ће се дружити Миклош Мароти, аутор књига забавне логике, математике и енигматике.
Програми се настављају у четвртак, интерактивним концертом кикиндским малишанима већ познатог кантаутора за децу, Банета Росића. Од 10 сати у КЦ одржаће се промоција диска под називом „Авантуре летеће гитаре“.
У исто време на Градском тргу је еколошки маскенбал предшколаца који је, такође, део “Еко-недеље”.
У 11.30 на Тргу наступају бебе у трци у пузању „Нај Кића“. “Поздрав пролећу“ завршиће се централном приредбом на Тргу од 15 сати, на којој ће наступити предшколци и основци са територије Града.
Манифестацију организује Културни центар под покровитељством Града Кикинде.
Јединствен обичај ових крајева, прескакање ватре, „лазарице“, вече пре Лазареве суботе, одржан је у дворишту Културног центра. Деца су се опробала у прескакању ватре и упознала са обичајима народа северног Баната.
У име локалне самоуправе, овом лепом догађају присуствовао је председник Скупштине града, Младен Богдан.
– Ово већ постаје традиција, ту су тамбураши, ватра и крофне, можемо да уживамо јер смо град који уме да чува обичаје. Такође, да млађима покажемо да је важно чувати наслеђе предака и драго ми је што нас у томе подржава велики број суграђама. Не само да се трудимо да Кикинди пружимо напредак, раст и развој, ми и чувамо нашу баштину од заборава – рекао је Богдан.
Упркос хладном времену, двориште Културног центра вечерас је било пуно. Уз музику тамбурашког оркестра са бине, подељено је много кокица, крофни и сокова.
– Већ други пут организујемо овај древни обичај Срба у северном Банату. Драго ми је да је одзив велики, наши суграђани то воле. Ово је леп породични догађај у којем учествују сви из породице и надам се да ћемо подстаћи грађане да га одржавају испред својих кућа – каже в. д. Директор Културног центра, Марко Марковљев. – За све присутне наше другарице из Иђоша, Боса Татомир и Смиља Гецић, направиле су 800 крофни, а кокичара „Худини“ нам је поклонила кукуруз за кокице. У дворишту је и кутија за добровољне прилоге намењене Центру за пружање услуга социјалне заштите.
Како је најављено из Културног центра, ова установа ће, као и прошле године, организовати обележавање једног од најлепших и јединствених обичаја у северном Банату- „Лазарице”.
-Дођите да заједно прескачемо ватру, једемо крофне и кокице и уживамо уз музику тамбураша- позивају из Културног центра суграђане да дођу у петак од 19 сати у двориште ове установе.
„Лазарице“ се прослављају вече уочи Лазареве суботе. На раскршћима улица пале се ватре „Лазарице“ од сувих стабљика кукуруза и других сувих грана. Светлост тих ватри симболизује светлост Лазаревог васкрсења и радости које је оно донело, али и најављује светлост Христовог васкрсења.
За време паљења ватри „Лазарица“ комшије се окупљају, ту се дуго разговара, евоцирају успомене, а млади и деца прескачу ватру и тако доказују своју храброст.
Прескакање ватре има своју симболику. Народ верује да оно штити од урока и да онај који прескочи пламен са себе „скида” грехове. На ватрама се припрема и посно послужење. Кокају се зрна кукуруза, па се деца посебно радују врућим кокицама.
