najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
U Nedelji žena Kulturnog centra večeras će se, od 19 sati, publici predstaviti prof. dr Spomenka Lazarević Mujović. Profesorka Medicinskog fakulteta u penziji govoriće o svojoj knjizi pod nazivom „Podrži svoj život“ – zbirci misli i saveta koje je doktorka beležila u različitim životnim situacijama.
Sutra je na programu predstava “Čorba od kanarinca” iz Banatskog Karađorđeva, a u četvrtak predstavljanje knjige Jelene Bačić Alimpić.
Gradska smotra recitatora “Pesniče naroda mog” u organizaciji Kulturnog centra završena je danas.
Odlukom žirija, na Zonsku smotru koja će se održati 23. marta u Čoki, plasirali su se: Filipa Mirkov iz O.Š. “Đura Jakšić”, Dragan Jovanić iz O.Š. “Ivo Lola Ribar”, Novi Kozarci, Nevena Badrljica i Jana Reljin iz KUD “Mokrin”, Zoja Rodić iz O.Š. “Žarko Zrenjanin”, i Jelena Stojkov, Ognjen Gavranov i Aleksa Sabo iz O.Š. “Feješ Klara”.
U kategoriji srednjeg uzrasta (viši razredi osnovne škole), Grad će predstavljati: Mate Komarek iz O.Š. “Feješ Klara”, Jovan Stepančev iz O.Š. “Vasa Stajić”, Mokrin, i učenici O.Š. ” Đura Jakšić” – Jovana Živojinov, Adriana Ćurčin, Teodora Ćurčin i Stefan Sili.
Među srednjoškolcima, najbolji su bili: učenici SSŠ “Miloš Crnjanski” Jovana Grujić i Milica Popov, i iz Tehničke škole – Gordana Ristić i Nikolina Vasiljević.
Gradska smotra recitatora u organizaciji– nekada Doma omladine, danas Kulturnog centra, već duže od pola veka podstiče đake i prosvetne radnike da se bave poezijom i mimo školskog gradiva i da neguju lepo izražavanje, odnosno govorenje. Najstarija dečija manifestacija u gradu pod nazivom „Pesniče naroda mog“ počela je danas i po broju najmlađih učesnika pokazala da knjige nisu zaboravljene i da mladi recitatori rado učestvuju na ovom takmičenju.
– Unazad deset godina uvek imamo nekog ko stigne do republičkog takmičenja u Valjevu. Još uvek imamo solidan broj recitatora i drago nam je što i deca i njihovi učitelji i nastavnici ulažu trud i odazivaju se u solidnom broju – rekla je Tanja Nožica iz Kulturnog centra.
Ove godine, za gradsko nadmetanje, prijavila su se 73 recitatora – 65 osnovaca i osmoro srednjoškolaca. Najviše njih, čak 51 đak je iz nižih razreda osnovnih škola. Ponovo nastupa i Dragan Jovanić, učenik trećeg razreda Škole „Ivo Lola Ribar“ iz Novih Kozaraca, koji se pripremao sa svojom učiteljicom, Biljanom Brkić i prošle godine je oduševljavao žiri do državnog takmičenja.
– U Valjevu sam nastupio sa pesmom „Ma, kakva divota“ i postigao sam veliki uspeh. Iskreno, zadovoljan sam – kaže Dragan. – Ove godine pripremio sam pesmu „Bio sam veliki“. Brzo sam je naučio i puno mi je pomogla učiteljica.
Žiri Opštinske smotre čine: Marija Tanackov, književni kritičar i predsednik žirija, Gizela Kekenj, bivši recitator, glumac Slavoljub Matić, i pesnikinja Snežana Tomin.
– Praksa pokazuje da u današnje vreme možemo da budemo više nego zadovoljni koliko dece imamo i koliko se prosvetni radnici i đaci bave recitovanjem, u vremenu novih komunikacija – ocenjuje Marija Tanackov. – Mi imamo kriterijume koji su isti na svim nivoima takmičenja, a to su: izbor pesme, njen doživljaj, izražajnost, artikulacija i dikcija. Važan je i dijalekat o kojem moramo daa vodimo računa da nam ne bi zamerali na višim instancama.
Sa dosta uzbuđenja i radosti nastupi najmlađih recitator počeli su u 10 sati, a u Kulturnom centru recitovaće se do srede, kada će se konačno znati kojih 18 najboljih se plasiralo za Zonsko takmičenje u Čoki.
Klub književnika “Duško Trifunović” u subotu, 24. februara u 18 sati u Kulturnom centru organizuje promociju knjige pesama “Prekidam tišinu” Srđana Karanovića iz Krajišnika. Pored autora o stihove govore Zdenka Trifunjagić i Ervin Gazdag. Muzička pratnja je Marko Stupar, a program vodi Snežana Tomin.
Pesnik, Srđan Karanović, u zbirci pesama “Prekidam tišinu”, pre svega je pesnik ljubavne čežnje. Ona kao nadahnuće, kao neprebolno iskustvo ljubavi bez nade i kao neopozivo prisustvo žene koju pesnik stalno apostrofira i kojoj peva, povezuje sve pesme ove zbirke.Toliko je to dominantno da se mi s pravom pitamo da li bi pesnik sebe uopšte otkrio u svetu poetskog stvaralaštva da nije bilo tog potresnog doživljaja ljubavi. Stendal je još govorio da iza svakog umetničkog dela, ne samo poetskog, stoji kao pokretač – žena.
Nastojim da vrhunske kulturne sadržaje dovedemo u Kikindu. Ove godine moramo da podignemo lestvicu. Mogu samo da otkrijem da će jedan događaj na ovogodišnjem Open er festivalu biti sličan Rok operi, rekao je Markovljev u intervjuu za Komunu
Kratko i jasno: ispunjava ga kada okupi mnogo ljudi na jednom mestu i priredi neki sadržaj koji će ih učiniti srećnim. To je misija kojoj je posvećen još od prvih događaja koje je organizovao pa sve do letošnjeg Open er festivala, krune dosadašnjih napora. Dobro pamti da je u Kulturni centar, na čijem je danas čelu, tadašnji Dom omladine, prvi put ušao pre 31 godinu, sa svojim drugarom Vladom, dolazeći na likovnu radionicu Marijane Mirkov. Marko Markovljev je krajem prošle godine nagrađen za izuzetan doprinos razvoju kulture gradskim priznanjem „Jovan Ćirilov”.
– Veoma sam počastvovan što sam dobio nagradu za kulturu koja nosi ime velikog stvaraoca Jovana Ćirilova. Suštinski sve što sam radio, posvećeno je gradu i organizovano za moje sugrađane. Ćirilov je bard naše kulturne scene, zajedno sa Mirom Trailović. Po meni suština je da krenete da se baviti nečim što malo ko veruje da ćete uspeti, i da istrajete. Iako ponekad zaista mnogo prođe od ideje do realizacije- kaže u intervjuu za Komunu Markovljev.
Dvodnevni festival Open er oduševio je Kikinđane. Ti si sve „zakuvao”, naravno uz podršku gradonačelnika i saradnika?
– Svo svoje znanje i iskustvo sam uložio u taj festival. Nikakav sličan događaj na Starom jezeru nije održan, čak ni kada je bio koncert Zdravka Čolića 2008. Želeli smo da oživimo taj prostor i organizujemo veliki kulturni događaj. Veliki problem je bio nedostatak infrastrukture. Nije bilo struje koja može takav koncert da izdrži. Ono što posetioci nisu videli to je da smo iza bine, koja je bila do sada najveća ikada postavljena u našem gradu, podigli ceo mali grad u kom su bile svlačionice, mesta za ručavanje, toaleti, šminkernice.
Otkuda ideja da Rok operu dovedeš u Kikindu?
– Naizgled sasvim slučajno, iako ja verujem da ništa nije slučajno. Jako verujem u sudbinske momente. Naš hor Atendite izvodi Veliki starogradski valcer za koji je, za Hor RTS-a, aranžman radio Fedor Vrtačnik. Note nismo mogli da nađemo, pa je naša dirigentkinja profesorka Biljana Jeremić kontaktirala Fedora. On nam je poslao aranžman. Godinu dana kasnije, u Kikindi je bio koncert Zdravka Čolića, za kojeg aranžmane, takođe radi Fedor Vrtačnik. Kad je prošao koncert, Čolin menadžer je pričao sa Fedorom o tome kako su sjajan koncert imali u Kikindi, padala je kiša, ali to nije nimalo umanjilo fenomenalnu atmosferu. Fedor je pomislio kako Rok operu nisu nikada izveli u ovom delu zemlje, setio se Biljane i pozvao je, a ona ga je povezala sa mnom. Tako smo se upoznali i rodila se ideja o velikom festivalu na Starom jezeru. Pozvali smo i gudače Stefana Milenkovića. Želeo sam da spomenik posluži kao scenografija za dostojanstven umetnički događaj. Po ugledu na brojne druge gradove, došao sam na ideju da festival ponese naziv Open er. Razgovarao sam sa gradonačelnikom i otišli smo da pogledamo Rok operu u Novom Sadu. Bio je pomalo skeptičan jer je datum bio 27. avgust, baš kada se održavaju „Velikogospojinski dani” u Novom Bečeju.
Ove godine, krajem avgusta, očekuje nas drugi Open er festival. Da li će biti teško ostati na nivou prošlogodišnjeg?
– Moja ideja je bila da vrhunske kulturne sadržaje dovedemo u Kikindu. Ove godine moramo da podignemo lestvicu. Mogu samo da otkrijem da će jedan događaj biti sličan kao Rok opera. Krajnji cilj je da ceo festival bude na Starom jezeru. Open er moraju biti veliki kulturni događaji kao na prošlom gde se osetila ta festivalska atmosfera. Imali smo i bazar kao prateći sadržaj. Naši, lokalni proizvođači su donosili još proizvoda i sve su rasprodali. Događaj nije imao ni jedan jedini negativni komentar, a mene i danas sugrađani zaustavljaju da prenesu divne utiske.
Hajde sad da se vratimo unazad. Kako je sve počelo? Svojevremeno si osnovao udruženje „Kreativia”.
– Odrastao sam redovno posećujući Dom omladine, Pozorište, Muzej, Biblioteku. Mama je radila u Biblioteci i igrala u lutkarskom pozorištu. Udruženje „Kreativia” je 2008. godine počelo da organizuje Maturantsku paradu, događaj koji je mene oduševio. Volim događaje sa mnogo učesnika gde su svi srećni. A maturski ples je čista radost. Ove godine biće 17. Maturantska parada.
Učestvuješ i u organizaciji Dana ludaje, a organizovao si i brojne druge događaje i manifestacije u gradu?
– Prvi veliki muzički događaj koji sam organizovao bio je koncert Simfonijskog orkestra RTS-a, 2010. godine, na gradskom trgu. Desetak godina učestvujem u organizaciji Dana ludaje, i skoro svih gradskih događaja. Letos smo priredili, ispred Gradske kuće, predivan koncert Policijskog orkestra MUP-a Republike Srpske.
Inicijator si i osnivanja Hora Atendite?
– Moje čedo je hor Atendite i sada dečiji hor. Prvobitno je bila ideja da osnujemo muški hor, ali shvatili smo da je to teško, zbog nedostatka muških pevača, pa smo napravili mešoviti hor koji danas upotpuni svaki značajan gradski događaj.
Festival horova Melodianum, Tamburaške svečanosti, Noć mladosti, ljubavi, kulture, Nedelja žena, Gradski duvački orkestar koji je nastao od DVD-a… Podugačak je spisak.
– Dodao bih da smo posle 20 godina vratili Gradsku smotru folklora.
Vidim ovde na plakatu da je moto Kulturnog centra – Kuća velikih ideja. Pretpostavljam da si ga ti osmislio?
– Čini dobro, dobrim ti se vraća. Zaista verujem u to. Kad je nešto dobro, sve nekako legne na mesto. Uz dosadašnje iskustvo, uvek nastojim da organizujući događaje i manifestacije, predupredimo eventualni problem.
Rekla bih da si lokal patriota?
– Kikinda je, po meni, savršen grad za život, na odličnom je mestu, blizu Beograda, Novog sada, Temišvara, Budimpešte…Ovo je lepo mesto sa srdačnim ljudima. Imamo lep trg, odlično je mesto za odrastanje i porodicu. Prilično je čist, pogotovo u odnosu na ostale gradove u kojima sam bio. Na trgu vidiš žene koje čupkaju korov između kocki, pa gde to još možeš da vidiš? Ne treba nam suštinski još mnogo toga da bismo bili idealno mesto za život.
NOVO RUHO KULTURNOG CENTRA
U toku je renoviranje zgrade Kulturnog centra. Krenulo se od krova, šta je sledeće?
– Kad sam došao ovde da radim 2017. kao organizator programa, zadao sam sebi cilj da moramo renovirati ovu zgradu. KC je bio malo po strani u odnosu na ostale ustanove kulture, ali smo i tad kao i sad imali najveći broj programa i posetilaca. Radimo sedam dana nedeljno. Imamo baletsku školu, likovnu, kreativnu, strip radionicu, školu šaha, imaćemo dramsku radionicu, imamo hor i dečiji hor, step aerobik, jogu… Svako ko želi da upotpuni slobodno vreme, a da se oseća dobro, tu smo. Da, krenuli smo od krova, radove finansira Ministarstvo kulture.
Planirate i rekonstrukciju fasade. Da li su obezbeđena sredstva za tu namenu?
– Ove godine smo konkurisali za fasadu, čekamo rezultate, nadamo se podršci Ministarstva kulture . Skup je projekat, fasada mora da se obije skroz do cigle i vrati u originalu nazad. Nadam se da ćemo uspeti. Nikada nismo imali takvu političku ličnost na čelu Ministarstva kulture kao što je Maja Gojković. Ulaganja su veća, Ministarstvo vidljivije. Rekao bih da čitava država danas gleda na kulturu bolje nego ranije. Ipak, mora da se lobira, i u tome nam je mnogo pomogao narodni poslanik Milenko Jovanov.
Pominjano je i proširenje prostora Kulturnog centra, multifunkcionalna sala, bioskop. Da li su to samo ideje, ili je u planu realizacija?
– Gradu nedostaje koncertni prostor, odnosno multifunkcionalna sala. Moja i želja kolektiva je da napravimo još jednu salu koja bi zadovoljila te potrebe. Ukoliko bi se stvorili uslovi da Sportskom centru „Jezero” više ne bi bio potreban prostor Partizana, mi bismo se proširili u taj deo zgrade. Naravno, otvoreni smo i da razmišljamo o drugim rešenjima. Ukoliko bismo se proširili, jedan od prostora bi bio i mali bioskop, poput onog kakav ima Sombor, sa sedamdesetak mesta.
Koncert za prikupljanje novca potrebnog za lečenje našeg malog sugrađanina održaće se u subotu, 3. februara, u sali Kulturnog centra, od 18 sati.
Humanitarni nastup pod nazivom „Nisi sam, sa tobom smo“, organizuje se na inicijativu mladih muzičara iz rok-benda „Feniks“ – Vasilija Čolaka, Dragana Veličkova, Andree Bereng i Filipa Cvetkovića i uz podršku Kulturnog centra, škola, Gradske uprave, Udruženja žena „Orhideja“ iz Banatskog Velikog Sela i roditelja muzičara.
Prihod od ulaznica-dobrovoljnih priloga biće, iste večeri, uručen direktoru ustanove u kojoj je mladi sugrađanin, koji će novac proslediti porodici.
Mali prodavci i mali i veliki kupci veoma su zadovoljni radom Dečije pijace u dvorištu Kulturnog centra u kojem su, zato, rešili da i sledeće sedmice tezge budu dostupne svakodnevno, od 18 do 20.30 sati.
Dečija pijaca je i prošle sedmice, zbog velikog interesovanja, radila svakodnevno, u večernjem terminu, a ove subote otvorena je u svom standardnom, prepodnevnom „radnom vremenu“.
Deca će, i ovog aprila, pozdraviti proleće u Kikindi u programima koji se već 24. put odvijaju na Gradskom trgu i u Kulturnom centru.
„Pozdrav proleću“ otvoriće u sredu, 19. aprila, Pozorište „Radionica snova“ iz Novog Bečeja. U velikoj sali KC, od 10 sati, odigraće predstavu „Ducka, ovde nešto smrducka“, namenjenu deci starijoj od tri godine.
Izložba likovnih radova mlađih osnovaca na temu “Moje prirodno okruženje” biće otvorena u KC u 12 sati. Program je deo “Eko-nedelje” koju organizuje Sekretarijat za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj Grada.
Od 13 sati, takođe u KC, u programu pod nazivom „Mozgalice za velike i male“, sa decom će se družiti Mikloš Maroti, autor knjiga zabavne logike, matematike i enigmatike.
Programi se nastavljaju u četvrtak, interaktivnim koncertom kikindskim mališanima već poznatog kantautora za decu, Baneta Rosića. Od 10 sati u KC održaće se promocija diska pod nazivom „Avanture leteće gitare“.
U isto vreme na Gradskom trgu je ekološki maskenbal predškolaca koji je, takođe, deo “Eko-nedelje”.
U 11.30 na Trgu nastupaju bebe u trci u puzanju „Naj Kića“. “Pozdrav proleću“ završiće se centralnom priredbom na Trgu od 15 sati, na kojoj će nastupiti predškolci i osnovci sa teritorije Grada.
Manifestaciju organizuje Kulturni centar pod pokroviteljstvom Grada Kikinde.
Jedinstven običaj ovih krajeva, preskakanje vatre, „lazarice“, veče pre Lazareve subote, održan je u dvorištu Kulturnog centra. Deca su se oprobala u preskakanju vatre i upoznala sa običajima naroda severnog Banata.
U ime lokalne samouprave, ovom lepom događaju prisustvovao je predsednik Skupštine grada, Mladen Bogdan.
– Ovo već postaje tradicija, tu su tamburaši, vatra i krofne, možemo da uživamo jer smo grad koji ume da čuva običaje. Takođe, da mlađima pokažemo da je važno čuvati nasleđe predaka i drago mi je što nas u tome podržava veliki broj sugrađama. Ne samo da se trudimo da Kikindi pružimo napredak, rast i razvoj, mi i čuvamo našu baštinu od zaborava – rekao je Bogdan.
Uprkos hladnom vremenu, dvorište Kulturnog centra večeras je bilo puno. Uz muziku tamburaškog orkestra sa bine, podeljeno je mnogo kokica, krofni i sokova.
– Već drugi put organizujemo ovaj drevni običaj Srba u severnom Banatu. Drago mi je da je odziv veliki, naši sugrađani to vole. Ovo je lep porodični događaj u kojem učestvuju svi iz porodice i nadam se da ćemo podstaći građane da ga održavaju ispred svojih kuća – kaže v. d. Direktor Kulturnog centra, Marko Markovljev. – Za sve prisutne naše drugarice iz Iđoša, Bosa Tatomir i Smilja Gecić, napravile su 800 krofni, a kokičara „Hudini“ nam je poklonila kukuruz za kokice. U dvorištu je i kutija za dobrovoljne priloge namenjene Centru za pružanje usluga socijalne zaštite.
Kako je najavljeno iz Kulturnog centra, ova ustanova će, kao i prošle godine, organizovati obeležavanje jednog od najlepših i jedinstvenih običaja u severnom Banatu- „Lazarice”.
-Dođite da zajedno preskačemo vatru, jedemo krofne i kokice i uživamo uz muziku tamburaša- pozivaju iz Kulturnog centra sugrađane da dođu u petak od 19 sati u dvorište ove ustanove.
„Lazarice“ se proslavljaju veče uoči Lazareve subote. Na raskršćima ulica pale se vatre „Lazarice“ od suvih stabljika kukuruza i drugih suvih grana. Svetlost tih vatri simbolizuje svetlost Lazarevog vaskrsenja i radosti koje je ono donelo, ali i najavljuje svetlost Hristovog vaskrsenja.
Za vreme paljenja vatri „Lazarica“ komšije se okupljaju, tu se dugo razgovara, evociraju uspomene, a mladi i deca preskaču vatru i tako dokazuju svoju hrabrost.
Preskakanje vatre ima svoju simboliku. Narod veruje da ono štiti od uroka i da onaj koji preskoči plamen sa sebe „skida” grehove. Na vatrama se priprema i posno posluženje. Kokaju se zrna kukuruza, pa se deca posebno raduju vrućim kokicama.
