најчитанији портал Севернобанатског округа
Градоначелник Кикинде Младен Богдан потписао је, са министром културе Николом Селаковићем, уговор о финансирању пројекта „Јаки – јачање капацитета установа културе у Кикинди“.
Кроз програм „Градови у фокусу“ Министарства културе, овим пројектом финансирају се реконструкција и осавремењавање фоајеа и ентеријера Културног центра у Кикинди.
„Дечији шаховски турнир Дани лудаје 2024” одржан је у организацији шаховског клуба „Раднички“ и Културног центра. Окупио је више од 80 деце деца из наше земље и из Румуније.
-Турнир је организован по швајцарском систему паровања и игра се седам кола. Сваки играч има 10 минута по партији и сви су подељени у групе по узрастима. Турнир се одржава годинама уназад и наша жеља је да наши чланови стекну ново искуство и друже се сазнајемо од Драгана Ћирића, председник шаховског клуба „Раднички“.
Догађају је присуствовао Александар Аћимов, члан Градског већа, задужен за спорт и омладину.
-Локана самоуправа увек ће подржати манифестације које окупљају велики број деце и младих. Шах је најбољи начин да деца развијају менталне способности, дубоко размишљање, предвиђање потеза и разумевање стратегија. Играње шаха развија критичко размишљање и логику и драго ми је што смо домаћини овог турнира – рекао је Аћимов.
Шаховски клуб „Раднички“ има двадесетак младих шахиста и у школама организују секције. Кикиндски шахисти могу да се похвале да су били и прваци Србије, нарочито у женском шаху који је стигао до више европских и светског првенства.
А.Ђ.
Како саопштавају из Културног центра, на захтев купаца и продаваца, Дечија летња пијаца у дворишту ове установе, одржаваће се, ванредно, и целе седмице од 19 до 23. августа, у вечерњем термину, од 17 до 20 сати.
До 31. августа продаја и куповина од деце – продаваца наставиће се и у стандардном термину, сваке суботе, од 9.00 до 11.30.
Куповина у дворишту Културног центра изазвала је, и овог лета, уз прилику за дружење најмлађих продаваца, велико интересовање Кикинђана свих генерација.
У Културном центру ће у петак, 2. августа, од 19 сати, бити отворена изложба слика под називом „Ко сам ја“ уметнице из Ниша, Зорице Туркуљ Врањеш.
Гошћа ће, са кикиндским песницима, од 3. до 7. августа учествовати на вечерима духовне поезије, које ће почињати у 19 сати.
Такође, са децом ће радити у бесплатним ликовним радионицама 6. и 7. августа, у термину од 11 до 12 сати. Пријављивање за учешће је на број 060 042 73 01.
С. В. О.
У петак, 5. јула, од 21.30, у дворишту Културног центра одржаће се хуманитарна журка „За Александрин живот“.
Наступиће ДЈ-еви: Стефан Зорић, Аудиторy и Вук Јанић.
Цена улазнице је 200 динара. Новац ће бити уплаћен за лечење суграђанке Александре Дукатаров.
Захваљујући сарадњи глумца Стефана Остојића и циркуске трупе “Циркус Wолке” из Аустрије, у четвртак, 20. јуна, у дворишту Културног центра, одржаће се “Хуманитарни циркуски дан”.
Гости из Аустрије ће, од 18 сати, представити своје циркуске вештине – акробације и жонглирање, а затим и одржати радионицу за све заинтересоване.
Од 20 сати Стефан Остојић ће одиграти своју представу “Лала”, у режији чувене Ли Делонг.
Улазак је бесплатан, програми су хуманитарног карактера, а добровољни прилози намењени су за лечење наше суграђанке, Александре Дукатаров.
Чланови аустријског циркуса путују бициклима и од понедељка су на резиденцији код свог домаћина у Новим Козарцима, па ће, дан раније, у среду, 19. јуна, од 18 сати, у овом месту, у парку код школе, за децу и одрасле, такође одржати бесплатну радионицу циркуских вештина.
Министар културе Никола Селаковић у оквиру посете Кикинди потписао је уговоре о конкурсном финансирању са Народним музејем и Центром за ликовну и примењену уметност „Тера“, а обишао је и Културни центар за који је поменуто министарство издвојило средства за радове. Заједно са градоначелником Николом Лукачем, чланицом Градског већа Валентином Мицковски, начелником Севернобанатског управног округа Мирославом Дучићем и директорима Лидијом Милашиновић, Александром Липовановим и Марком Марковљевим, министар Селаковић је разговарао о будућој сарадњи.
Прикажи ову објаву у апликацији Инстаграм
-Уговори су вредни 7,3 милиона динара, али то није све што ћемо у овој години финансирати у Кикинди. Народном музеју одобрено је укупно шест, а „Тери“ 4,5 милиона динара. Од 2021. до 2024. за Кикинду је, из свих конкурсних линија, обезбеђен 81 милион динара за 67 пројеката и та подршка биће настављена и у будућности. Преко конкурса „Градови у фокусу“ ваш град је, нарочито пројектима Културног центра, био стални и лојални партнер нашем министарству. У истом периоду кроз самосталне и заједничке пројекте са министарством Кикинда је издвојила још 107 милиона динара. Када се све сабере то је близу 200 милиона динара који су утрошени за културу – истакао је министар Никола Селаковић.
Титула Националне престонице културе, за коју се град оправдано нада да ће је понети 2027. године, доноси многобројне погодности нашој средини. Питали смо министра зашто је за Србију важно да Кикинда то и постане.
-Било би важно јер ће омогућити да се Србија упозна са богатом културно-историјском баштином овог краја наше државе. Оживело би пуно тога у граду, а Кикинда би у свој својој пуноћи показала читавој земљи шта нуди. Нарочито је значајно за места која се налазе на граници јер тада могу да привуку много више људи. Ако Кикинда постане престоница културе 2027. то ће бити обострано корисно јер се тада одржава специјализована Светска изложба „Експо“ и државу ће посетити око три милиона људи од којих ће велики број пожелети да дође у Кикинду која ће богатим обичајима приказати оно најбоље што има – одговорио је Селаковић.
Градоначелник Никола Лукач изразио је задовољство посетом министра Селаковића и захвалио се на помоћи.
-Све што смо урадили даје нам кредибилитет да конкуришемо амо и постанемо Национална престоница културе 2027. Подршка коју имамо од Министарства културе је значајна и сигуран сам да ће је све институције искористити на прави начин и помоћи да капацитете града подигнемо на виши ниво – навео је Лукач.
Министру Селаковићу уручен је лого пројекта „Јаки“ који јача културне капацитете града и том приликом напоменуо је помоћ коју је пружила сада председница Покрајинске владе, доскорашња министарка културе Маја Гојковић, али и залагање народног посланика Миленка Јованова који се труде да увек и на сваком месту на најбољи начин промовишу Кикинду.
Народни музеј средствима Министарства културе реализоваће пет, а „Тера“ четири пројекта .
А.Ђ.
Резањем колача, у великој сали Културног центра данас је обележена слава хора „Аттендите!“, Свети апостол и јеванђелиста Марко. Обреду су, поред чланова Хора, чланова Дечијег хора „Кикиндијанци“, који су у њему и учествовали, присуствовали градоначелник Никола Лукач и његова заменица, Дијана Јакшић-Киурски, кума славе.
– Велика радост је бити део обележавања крсне славе Хора који је успео да изгради имиџ и препознатљивост када је у питању квалитет хорске музике и да подигне и освести значај хорске музике у нашем друштву, да допринесе њеној афирмацији. Захваљујући диригенткињи проф. др Биљани Јеремић и директору Марку Марковљеву, успели су да организују Међународни фестивал хорова и у томе видим њихову племениту мисију, поготово јер хор броји све више младих који показују љубав према хорској музици. Желим им да им мисија буде успешна и да трају, да унапређују свој квалитет јер мислим да имају потенцијала и већ су препознатљиви у земљи и у региону. Сам назив Хора преноси поруку колико нам је у друштву важна култура и да, међусобно и са светом, треба да комуницирамо на најлепши начин – културом као важним сегментом за опстанак нације и заједнице – рекла је Дијана Јакшић Киурски.
Хор „Аттендите!“ постоји шест година, своју славу обележава од прошле године, а овог Марковдана, први пут прослави су присуствовали и чланови Дечијег хора „Кикиндијанци“.
– Моја мисија јесте да што више деце научим да певају и поносна сам јер имамо доста младих, а биће их још више јер сви можемо и треба да певамо – истакла је диригенткиња проф. др Биљана Јеремић и најавила наступе Хора на међународном такмичењу у Тузли, као и, већ традиционално гостовање у Цркви Свете Софије у Охриду.
Хор је покретач многих активности у Културном центру, указао је в. д. директор, Марко Марковљев.
С почетком рада хора постали смо установа која окупља највећи број корисника. Годишње имамо више од 40 хиљада посета различитим програмима, концертима, манифестацијама, свему што организујемо, а најлепше и најрепрезентативније је оно што раде Хор „Аттендите!“ и Дечији хор „Кикиндијанци“ и то је најлепша слика наше установе – закључио је Марковљев.
С. В. О.
О коњима и коњарима приче уплетене у историју града, са мноштвом фотографија, доноси, у књизи „Гриве кикиндске“, Драган П. Страјнић, правник, пољопривредник, приватни предузетник, песник, музичар, композитор, одгајивач коња. Своје дело представио је вечерас у препуној сали Културног центра. Чланови Кикиндског коњичког удружења „Банат“ чији је почасни председник, приредили су му изненађење и дошли по њега са осам фијакера.
Књига је капитално дело за историју нашег града, истакао је в. д. директор Културног центра, издавача овог дела, Марко Марковљев.
– Срећан сам и наша установа је изузетно почаствована. Драган Страјнић је легенда овог града, један од покретача Дана лудаје, човек који је учествовао у свим битним догађајима у граду – у изградњи Спортског центра, Хотела „Нарвик“, Мотела „Ловац“, али, на првом месту је љубитељ коња и мислим да ће највише по томе и остати препознат – рекао је Марковљев. – Књига се не односи само на породицу Страјнић, већ на све коњарске породице у нашем граду и на све који су се бавили коњима, за шта је неопходна велика љубав, јер коњи су, како је рекао Страјнић, најбољи човекови пријатељи – увек су били ту да помогну, да раде, и он је то лепо описао и прошарао породичном историјом и сећањима људи који су учествовали у стварању коњичког спорта у Кикинди.
У име локалне самоуправе, промоцији је присуствовала Валентина Мицковски, чланица Градског већа за културу и образовање.
– У име градоначелника, својих сарадника и своје име, честитам Драгану на иницијативи веома значајној за наш град јер говори о његовој животној инспирацији, о његовој страсти према овим дивним животињама, али и о очувању традиције и културе наших народа у Банату – рекла је Мицковска.
Сам аутор напоменуо је да историју узгајања коња и коњичког спорта још нико није обрадио.
– Град има јако богату прошлост и садашњост у вези с коњима и коњичким спортом. Како сам и сам коњар, одлучио сам да је саберем и оставим за будуће генерације. Кикинда је, до шездесетих година прошлог века, имала од пет до седам хиљада коња којима се обрађивало 50 хиљада хектара земље. Прва писана документа о спорту била су управо о коњичком спорту. Сви грофови са овог подручја су гајили коње и то је била ствар престижа. Чак смо имали првака Европе из Кикинде, Водијанера, зета кикиндске породице Богдан, оне из које је, чак 14 година, био један од најуспешнијих градоначелника. Књигу сам радио више од две године јер је требало сакупити 150 фотографија које датирају од краја 19. века до данашњих дана – испричао је Страјнић.
Неколико хиљада пехара донели су кикиндски коњари у град, истакао је Страјнић и додао да данас у има само 130 коња, рекреативних и спортских, које поседују вредни и посвећени одгајивачи. Додао је да Коњичко удружење окупља 30 до 40 активних чланова, али има и доста младих људи који ће сачувати овај спорт у граду.
О његовом делу на промоцији су говорили хроничар и публициста Душан Дејанац и Марија Танацков, књижевна критичарка, а изузетно занимљив програм употпуниле су чланице Женске певачке групе „Мелизми“ и тамбураши, који су отворили програм са једном од Страјнићевих песама, „Војводино, најмилији рају“. Сам аутор придружио им се у току програма са својом песмом – „Када прођу педесете“, а још једно изненађење приредили су му чланови Дечијег хора Културног центра, „Кикиндијанци“, који су извели његову песму „Ој Кикиндо од четир фртаља“.
С. В. О.
Аудиција за представника Града на највећем музичком такмичењу за децу „Ритам Европе“ одржаће се у суботу, 20. априла, у Културном центру, од 14 сати.
Пријављивање за аудицију је на Инстаграму: @РХYТХМ_ОФ_ЕУРОПЕ или на Виберу/Wхатсаппу: +381606555013. У инбокс треба оставити: име, презиме и град из којег долази кандидат.
