културни центар

raznica-bibli-1

У Галерији Културног центра Кикинде отворена је изложба „Ризница библиотеке“, која публици открива мање познато лице Народне библиотеке „Јован Поповић“ – не само као места књиге, већ и као чувара вредне уметничке збирке. Изложба је део обележавања великог јубилеја, 180 година постојања најстарије кикиндске установе културе, и биће отворена до 30. новембра.

Међу посетиоцима отварања био је и професор у пензији Драгољуб Бадрљица, дугогодишњи пратилац ликовних дешавања у округу.

-Пратим све што се дешава везано за уметност на територији нашег округа. Ово је једно богатство које треба ставити јавности на увид. Оваква уметничка дела у нашој средини заслужују поштовање. Бићу субјективан и рећи ћу: све ми се свиђа – рекао је Бадрљица.

Стручњаци за историју уметности ову збирку сврставају међу најзначајније у овом делу Војводине – пре свега захваљујући мотивима и именима аутора који су заступљени. О тим делима библиотека је пре неколико година објавила монографију и каталог, чиме је по први пут систематски обрађена ликовна збирка и забележени подаци о сликама и ауторима.

-Фонд броји 52 уметничке слике различитих стилова и мотива, од краја 19. века до савремених аутора. Збирка није систематски прављена са намером да буде колекција, већ се скупљала годинама, деценијама – објаснила је Дуња Бркин Трифуновић, в. д. директора Народне библиотеке.

За изложбу „Ризница библиотеке“ одабране су слике које иначе нису свакодневно доступне посетиоцима ове установе.

-Желели смо да публици покажемо најзанимљивија дела, али и она која се иначе налазе по канцеларијама и не могу да се виде сваког дана – изјавила је Бркин Трифуновић.

Поставка открива богатство тема и стилова: од портрета, жанр-сцена и пејзажа до мртве природе. Збирка сведочи о мултикултуралном карактеру Кикинде. Многе слике старе су више од једног века, па је, како наглашава Бркин Трифуновић, приоритет њихова заштита.

-Постоји план да све слике средимо. Неке су у одличном стању, али на појединима је зуб времена оставио траг. Најпре желимо да их рестаурирамо па онда да их учинимо још доступнијим публици – истакла је в. д. директорка библиотеке.

В. д. директора Културног центра Марко Марковљев рекао је да је изложба резултат добре сарадње кикиндских установа културе.

-Установе културе у Кикинди имају лепу сарадњу и ово је само још један вид нашег заједничког рада. Ми радо уступамо простор и програме када је то потребно, као што и друге установе излазе нама у сусрет. Важно је да делимо ресурсе и да смо једни другима подршка – подсетио је Марковљев.

Да изложба превазилази оквире једне установе сматра и Маријана Мирков, чланица Градског већа задужена за културу и туризам.

-Ова изложба је пример како се у једној установи чува уметности, било да су у питању слике или књиге. Важно је да негујемо култ чувања уметничког богатства. Култура је наслеђе нашег народа и нешто што треба да носимо у себи и чувамо – нагласила је Мирков.

Изложба „Ризница библиотеке“ показује да се у тишини просторија, међу књигама и полицама, крију и драгоцена дела ликовне уметности. Њихово изношење „на светло“ није само омаж прошлости, већ и позив да Кикинда настави да гради своју културну будућност на темељима очуване баштине.

steel-helmet-4926127-1280

У Великој Сали Културног центра Кикинда 19. новембра биће приказан документарни филм „Кајмакчалан“.

Реч је о остварењу заснованом на досад необелодањеном открићу историчара Бојана Пајића, о аустралијским добровољцима који су се борили у Великом рату на Солунском фронту на страни Србије. По сценарију поменутог историчара Пајића и Бориса Трбића, који је уз Драгана Пајића и и редитељ, Кикинђани ће моћи да виде мало познате историјске чињенице приказане у шездесетак минута кроз судбину аустралијских добровољаца који су стали под српски стег.

У филму говоре истакнути историчари из Србије и Аустралије, а Пајић је, истражујући ову грађу дошао до податка да је преко 1500 људи из Аустралије и Новог Зеланда дошло да помогне српској војсци.
Трбић, који је сценариста, уједно је и филмски педагог на Универзитету „Свинбурн“ у Мелбурну, док је Гавриловић, који такође живи на поменутом континенту, аутор многих запажених документарних филмова.

Како се наводи, у најави, податак који чини окосницу филма никада није навођен у званичној аустралијској историографији и ово је у неку руку исправљање једне историјске неправде.

Филм је сниман осамнаест месеци и прати аутентичне локације из Првог светског рата. Радња прати Пајића током његовог путовања кроз Србију, Македонију и Грчку, уз његова сведочења, као и казивања потомака аустралијских бораца.

Пројекција филма заказана је за 18 часова у Великој сали КЦ

Н. С.

Trkulja-7

У Галерији Културног центра синоћ је отворена мултимедијална изложба уметнице Иде Тркуљe под интригантним називом „(Кад ме питају) Чиме се ти бавиш?“. Ова поставка, која ће бити отворена наредних десет дана, приказује разноврсност стваралаштва младе ауторке – од дигиталних илустрација и дизајна за видео игре, до фотографија, цртежа и рељефних слика.

 

Како сама уметница каже, идеја је проистекла из једног једноставног, али често понављаног питања.

-Била сам инспирисана управо тиме што ме људи стално питају чиме се бавим. Бавим се различитим облицима уметности, али то до сада нисам приказивала својим суграђанима. По струци сам инжењер фотографије, али осим тога, бавим се и дигиталном илустрацијом, илустрацијом дечијих књига, дизајнирањем тетоважа, графиком за видео игре… Укратко има свега дигиталног. Ово је начин да Кикинђанима коначно покажем све оно што радим – рекла је Тркуља.

Један део поставке посвећен је личним, интимнијим радовима – њеном „хоби кутку“.

-Најдражи су ми рељеф лотоса који сам скоро завршила и једна слика коју сам заједно са двогодишњом ћерком бојила. То је посебан моменат за мене – додаје Ида са осмехом.

Као сертификовани инструктор јоге пилатеса и персонални тренер, Тркуља у свом стваралаштву види повезаност између дисциплине тела и израза духа.

-У јоги сам пронашла равнотежу. Унутрашња дисциплина и спољашњи израз хране се из истог дела стваралаштва – објашњава уметница.

Заменица директора Културног центра, Тања Ножица, изразила је задовољство што је управо Кикинда домаћин једне овако необичне и свеобухватне изложбе.

-Ми редовно организујемо изложбе различитих уметника, али ова је по много чему посебна. Ида је млада уметница која се бави широким спектром креативних области. Драго ми је што јој је ово прва самостална изложба у родном граду“ – рекла је Ножица.

Посетиоци су такође поделили своје одушевљење.

-Ида је изузетно талентована на свим пољима. Мислим да је ова изложба велики подстрек не само за њу, већ и за друге младе уметнике да се осмеле и покажу свој рад – истакла је суграђанка Гордана Лаковић.

Професорка Сибил Петењи, која је пратила Иду још током студија, описала ју је као уметницу богатог израза и дубоке интроспекције.

-Кроз њене радове види се истраживање женског идентитета, повезаности са земљом, са собом. Њени радови су попут бајки – пуне таме, али и љубави и животне радости. Ида ствара нове светове, било да ради на екрану, на кожи или кроз објектив – казала је Петењи.

 

pokrajisnka-sekretarka-kultura-(1)

Александра Ћирић Бошковић, покрајинска секретарка за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама и Снежана Јанковић, в.д. помоћника секретара Сектор за културно наслеђе биле су у радној посети нашем граду. Након разговора у кабинету градоначелника Младена Богдана, заједно са Маријаном Мирков, чланицом Градског већа, посетили су Културни центар. Поменути секретаријат за реконструкција фасаде ове установе културе издвојио је 20 милиона динара, а в.д. директор Марко Марковљев истакао је да ће радови започети врло брзо с обзиром на то да су се чекале спољне температуре неопходне за обављање овог посла.

 

-Циљ наше посете је да обиђемо установе културе за које су издвојена средства из Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, али и да се упознамо са стањем у институцијама и на лицу места чујемо који су им планови и како можемо да помогнемо да се они реализују – истакла је Александра Ћирић Бошковић. – У Народном музеју, по обиласку сталне поставке и простора намењеног деци и мамутици Кики, могли смо да чујемо који кораци би требало да се предузму како би стална поставка била још боља и богатија.

Рад Народног музеја представио је в.д. директор Милош Пушара, док су програме АДЗНМ „Гусле“ образложили директор Зоран Петровић и његови сарадници.

-У Академском друштву за неговање музике „Гусле“, које окупља велики број деце и младих, имали смо прилику да се уверимо да су средства 2,8 милиона динара, којим су подржани ФЕНОК и „Мали матурантски плес“ утрошена на прави начин. Ово друштво је једно од најстаријих у нашој земљи, одлично раде и заслужују нашу пуну подршку. Пријатно смо изненађени радом, агилношћу и програмима који се организују у културним установама у Кикинди – прецизирала је Александра Ћирић Бошковић и додала да ће Покрајина и у наредном периоду помагати установе културе како у реализацији текућих програма, тако и у капиталним улагањима.

Градоначелник Младен Богдан подсетио је да је Александра Ћирић Бошковић и у претходном периоду била у Кикинди и да је и тада имала прилику да се увери у то шта је урађено ради бољег функционисања културних институција.

-Град има добре планове за даља улагања у установе културе и ово је била одлична прилика да о њима разговарамо са покрајинском секретарком – навео је Младен Богдан – Значајна средства издвојена су за уређење фасаде Културног центра и за све нас ово улагање је значајно јер заокружује циклус великих улагања у овај објекат. Без помоћи Покрајине и Републике, капитална улагања не би била могућа, те је важно да се покрајинска секретарка на лицу места упозна са садашњим стањем, што смо јој и омогућили посетом Народном музеју. Академско друштво за неговање музике „Гусле“ значајне су, не само за Кикинду, него и за српски народ, посебно што обележавају 150 година постајања и рада. Установе културе у Кикинди налазе се зградама које су симбол града и у којима су неопходна улагања.

У току је припрема буџета свих покрајинских секретаријата за 2026. годину. Буџетом ће бити предвиђено суфинансирање програма који су и најважнији установама културе.

-Финансијским планом обухватићемо конкурсе у области културног наслеђа, савременог и филмског стваралаштва, верских заједница, националних мањина, откупа књига, публикација и друго. Верујем да ће сви који конкуришу бити подржани и да ће пројекти са којима ће аплицирати бити препознатљиви – закључила је покрајинска секретарка.

А.Ђ.

IMG-3775

Поводом нетачних и злонамерних информација које су се појавиле у јавности, Културни центар Кикинда обавештава грађане да нема никакву намеру да затвори било који угоститељски објекат у оквиру своје зграде, нити џудо салу. Ти простори никада нису ни били намењени делатности Културног центра и стога се никада није ни разишљало у том правцу.

Важно је нагласити да је Град Кикинда власник зграде и свих локала и простора у њој, те да искључиво Град одлучује о њиховој намени и коришћењу. Културни центар Кикинда за то нема ингеренције, нити то може бити у његовој надлежности.

Истини за вољу, једини простор о којем се у одређеном тренутку размишљало као о могућем месту за отварање биоскопа била је кошаркашка сала Партизана. Међутим, како није пронађено алтернативно решење за спортске активности које се у тој сали свакодневно одвијају,
од те идеје се одустало.

Са друге стране, према истраживању Завода за проучавање културног развитка Србије, чак 80% младих у Кикинди препознало је отварање биоскопа као најважнији културни приоритет у нашем граду. Културни центар Кикинда остаје посвећен проналажењу адекватног простора и решења које ће омогућити реализацију овог важног културног пројекта, јер биоскоп представља потребу и жељу пре свега младих, али и шире заједнице.

Културни центар Кикинда наставиће да одговорно и транспарентно информише јавност о свим својим плановима и пројектима, те још једном апелујемо на медије и појединце да се уздрже од ширења непроверених и лажних информација, истиче се у саопштењу ове установе културе.

decija-piaca-(3)

И ове суботе дечија пијаца у Културном центру измамила је најмлађе продавце. У понуди су биле играчке, друштвене игре, шналице, сликовнице, књиге, бојице, уџбеници, одећа и још пуно тога.

Искра Михаљчић каже нам да се лепо провела и поред тога што је део предмета који јој више не требају продала, нешто је и купила.

-Други пут сам дошла. Овде је лепо, има нас пуно и сви се дружимо. Донела сам да продам играчке са којима се више не играм, сликовнице, бојице. Следећи пут кад дођем донећу и одећу. На пијаци има свашта и оно што сам зарадила потрошила сам како бих купила себи хеклану жабицу – сазнали смо од Искре.

И две другарице деветогодишња Теодора Недин и десетогодишња Лена Превијанац, такође су биле у улози продаваца.

-Први пут смо овде и сигурно ћемо доћи и наредне суботе – открила нам је Лена. – Нисмо пуно тога продале, али је најважније да смо се дружиле са другом децом и лепо провеле.

Лена је додала да ништа на дечијој пијаци није скупо.

-Донеле смо шналице, гумице, торбице, рајфове, новогодишњу капу, па и мајицу – појаснила је Лена. – Продавали смо шналице за 10 и 20 динара. И сви остали који су дошли имали су интересантну робу. Купила сам играчке које немам код куће.

На пијаци сте могли да добијете и нову фризуру и то за свега 300 динара, с обзиром на то да је једна од девојчица правила пунђе по тој цени.

A.Ђ.

 

selakovic-kck-fasada-(7)

Министар културе Никола Селаковић боравио је у радној посети Кикинди. Са градоначелникoм Младеном Богданом потписао је уговор о суфинансирању  реконструкције фасаде Културног центра. Пројекат се реализује у оквиру националног програма „Градови у фокусу“.

Најпре је министар Селаковић  посетио Градску кућу, где га је примио први човек града са сарадницима Маријаном Мирков, чланицом Градског већа и Марком Марковљевим, в.д. директором Културног центра. Након тога, гости и домаћини, обишли су Културни центар за чије уређење је Министарство културе издвојило значајна средства у претходним годинама.

 

-Заједничким улагањем Републике, Покрајине и града објекат је сређен. Да пре годину дана нисам био овде, и видео у каквом је стању зграда била тада, не бих поверовао да једна „старица“ може да постане „дама“ –  казао је министар Селаковић – Определили смо 12 милиона динара за реконструкцију највећег дела спољне фасаде, 20 милиона обезбедила је Покрајина, а локална самоуправа издвојиће осам милиона динара. Културни центар се из године у годину проширује када је реч о програмима и садржајима, а све у циљу да се обогати културни живот Кикинде.

Градоначелник Богдан захвалио је на опредељеном новцу јер ће реконструкција Културног центра бити настављена.

-Захваљујући средствима Министарства и Покрајине урадиће се велики и захтеван посао – истакао је градоначелник Богдан. – Крајње време је да се фасада обнови и захваљујући заједничким средствима ова зграда добиће изглед какав заслужује. Културни центар има значајан број секција и програма који привлаче суграђане свих узраста, а реконструкција долази у право време, у години када обележава јубилеј, 40 година постојања и рада.

Ово је била прилика да се разговара о будућим плановима и улагањима.

-Разговарали смо о нужној реконструкцији крова зграде Курије. У овом објекту је Народни музеј, Историјски архив, Туристичка организација града и Академско друштво за неговање музике „Гусле“. Овим, важним, установама културе неопходне је обезбедити добре услове за рад. Подвукао бих да не постоји подела на мале и велике градове, него постоје посвећени људи који пред себе постављају своје визије и циљеве и који марљивошћу успеју да привуку подршку како би дошли до крајњег циља. Ово је десета година како се спроводи програм „Градови у фокусу“ и за то време  уложили смо две милијарде 382 милиона динара у разне пројекте. Од тог новца, само у последњих пет година у Кикинду је кроз „Градове у фокусу“ дошло преко 62 милиона динара. И ово је покозатељ да се испуњава сврха програма, да не буду у фокусу Београд и Нови Сад, већа све локалне самоуправе у Србији – закључио је министар Селаковић.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Kikindski portal (@portalkikindski)

Реконструкција фасаде дуго се чека и важан је корак у очувању једне од три најстаријих зграда у центру.

-Радови у Културном центру започели су заменом спољне столарије и реконструкцијом крова. Након тога урађена је адаптација фоајеа, репарација степеништа, ходника, замена унутрашње столарије, тоалета, подова, електро и молерско-фарбарски радови. Плафони су осликани шарама које су некада красиле таваницу овог објекта – појаснио је Марковљев.

Фасада ће се радити из две фазе. Прва ће обухватити југоисточни део спољне зграде са радовима на Балетској сали, на самом углу. Након тога биће санирана и једна унутрашња фасада. Посао би требало да започне у септембру, када време дозволи.

А.Ђ.

 

Ljiljana-1

Поред тога што слика, држи креативну радионицу у Културном центру, наша саговорница је и хуманитарац  и волонтер Црвеног крста

Из родне Мачванске Митровице Љиљану Богосављев студије су најпре одвеле у Нови Сад, где је упознала свог будућег супруга, Кикинђанина Синишу, који је исто био студент. Љубав је планула и Љиљана је одлучила да након извесног времена свије своје породично гнездо у нашем граду. Уз супруга, који јој је увек био велика подршка, веома је поносна на два сина. Данас, кад су они самостални људи, са завршеним факултетима и лепим пословима у Новом Саду, Љиљана има времена да се више посвети својим давнашњим љубавима – сликарству и другим ликовним уметностима. И у томе има пуно успеха.

Најновије признање за њене креативне домете десило се недавно, на обележавању четири деценије Културног центра Кикинда, када је ова наша суграђанка понела ласкаву титулу „Витеза Културног центра“. Није то дошло случајно, јер она већ деценију и по држи стваралачку радионицу у овој установи културе.

– Креативна радионица „Чаролија маште” постоји већ 14 година. Све је то почело такорећи случајно. Кад су ми деца одрасла и осамосталила се, па сам имала мало више слободног времена, најпре сам кренула да израђујем слике од цепканог пластелина које су врло атрактивно изгледале. Слике су биле запажене и позвали су ме једном приликом на неки овдашњи уметнички камп, где је моје слике видела Тања Ножица, тада директорка Културног центра. Она се одушевила и том приликом ме позвала да почнем да држим креативне радионице у Културном центру. И то успешно траје, ево, већ деценију и по.

– Најчешће су нам радионице суботом и ја се за сваку припремам као да је први пут, радим врло темељно и са одговорношћу. Тренутно имамо 12 полазника и правимо украсне предмете од рециклажног папира или неких других лако набављивих материјала. Учесници радионице су деца основношколског узраста и трудимо се да негујемо лепе вредности и осећај заједништва. Занимљиво је да су чланови те радионице, коју смо назвали „Чаролија маште” углавном девојчице, а дечаци се помало снебивају да нам се придруже. Надам се да ће се та пракса променити, јер креативност нема родни предзнак- прича Љиљана у разговору за “Комуну”.

Поред ове преокупације, од пре неколико година учествује и у сликарској радионици, коју такође у Културном центру држи сликарка Смиљана Шалго.

– Изградила сам свој самостални ликовни израз и деси се да посматрачи на некој групној изложби препознају, између мноштва других, који је мој рад –  додаје наша саговорница.

Прошле године је Љиљана имала и самосталну изложбу радова у техници акрил. Напомиње и да јој посебно задовољство причињава поменута сарадња са Смиљаном Шалго, с обзиром да су и блиске пријатељице. Љиљана има речи хвале не само за Смиљану, него и Тању Ножицу, као и за садашњег руководиоца Културног центра Марка Марковљева. Увек имају слуха за све креативне идеје.

Поред набројаног, наша саговорница је и велики хуманитарац. Волонтер је Црвеног крста скоро 17 година, а деценију и по двапут седмично активна учесница програма „Брига о старима”.

– У питању су лица старија од 65 година која нису инстутуционално збринута, и која су са нижим нивоом социјалне сигурности. Моја колегиница Ержебет Цуцић као здравствени радник и ја долазимо им у кућне посете. Ержебет им мери физичке параметре здравља, шећер и притисак, а ја им пружам психосоцијалну подршку. Често су у питању самачка домаћинства и корисници народних кухиња и ми им пружамо оно што они не могу да остваре путем других организација, а то је да не буду друштвено изопштени. Важно је да те старије особе остану што дуже у свом окружењу као и да их мотивишемо да што дуже користе властите физичке и менталне потенцијале, јер тиме и продужавају властити живот.

ПРИЗНАЊЕ ЈЕ МОТИВАЦИЈА

– Пријатно сам се изненадила овим скорашњим признањем „Витез Културног центра” и веома сам им захвална што су препознали мој рад – каже Љиљана. Разговором с овом креативном и свестраном особом уверили смо се да ће је ова награда још више мотивисати у даљем раду.

Н. Савић

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

balet-kck-(4)

Балетска школа Нови Сад, издвојено одељење у Кикинди, уписује дечаке и девојчице узраста од 9 до 11 година у припремно одељење и у први разред.

Балетска школа је државна установа, школовање је бесплатно и налази се у Културном центру.

Информације се могу добити на број 061 281 41 41.

error: Content is protected !!