Sa 17. Međunarodnog festivala „Školjkice“ u Novom Sadu sestre Hana i Petra Todorić još jednom su donele priznanja u naš grad. U konkurenciji učesnika iz Rusije, Ukrajne Azerbejdžana, Estonije, Mađarske, Bugarske, Švedske, Hrvatske, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, Hana Todorić osvojila je drugo mesto sa pesmom „Tajna prve ljubavi“, dok je Petra bila treća sa kompozicijom „Strahinja“.
Festival „Školjkice“ ima za cilj predstavljanje zemalja učesnica, njihove kulture, umetnosti i tradicije kroz savremeno stvaralaštvo za decu i omladinu. Sad već tradicionalno, od 2006. godine, održava se u prvoj polovini novembra. Za vreme festivalskih dana, održavaju se dve polufinalne večeri na kojima nastupaju svi učesnici iz Srbije i iz inostranstva, a na finalnoj večeri nastupaju najbolji izvođači iz obe polufinalne večeri. Međunarodni žiri čine renomirani stručnjaci, producenti i direktori festivala iz zemlje i inostranstva.
Poseban akcenat stavlja se na promociju interkulturalnosti, kao i multinacionalnog i multikulturnog društva u Vojvodine kroz predstavljanje savremenog dečijeg umetničkog stvaralaštva i stvaralaštva dece predstavnika nacionalnih manjina. Festival je uvršten u kalendar svetske asocijacije festivala “WAF”.
U Kikindi je, prema podacima iz 1825. godine živelo 12.344 stanovnika. Od toga je blizu 80 odsto bilo pravoslavnih Srba. To stanovništvo osećalo je potrebu da ima svoju kulturnu instituciju. Pripremi i izvođenju prvog pozorišnog komada kumovao je Joakim Vujić, otac srpskog teatra. Naime, 1834. godine na putovanju za Peštu, Vujić je došao u Kikindu i zadržao se jedno vreme kod svojih prijatelja, prote Vasilija Stojanovića i učitelja Arkadija Petrovića.
Pod uticajem i po nagovoru Joakima Vujića, kikindski studenti prava, Nika Petrović i Luka Lisulov, sakupili su družinu i počeli sa pripremama pozorišnog komada Jovana Sterije Popovića „Svetislav i Mileva”.
Avgusta 1834. grupa Kikinđana izvodi premijeru pozorišnog komada na srpskom jeziku u prostoriji kafane „Kod zlatnog pluga”. Izvođenje ovog dela obradovalo je Kikinđane, sala je bila prepuna, a gledaoci su srdačno pozdravili izvođače. Često je izvođenje predstave prekidano aplauzima i zahtevano ponavljanje pojedinih scena.
– Značaj izvođenja ovog Sterijinog dela nije samo u tome što je to u Kikindi bila prva pozorišna predstava na srpskom jeziku u izvođenju kikindskih diletanata, već je to bilo jedno od retkih izvođenja ovog dela u prvoj njegovoj verziji. Delo je štampano kao Sterijin prvenac 1827. godine u Pešti. Sve do 1834. dakle sedam godina nakon objavljivanja, drama se nije pojavljivala na sceni. Kikindska pozorišna družina ju je prva izvela. Posle Kikinđana, 1838. godine „Svetislava i Milevu” igra leteće diletantsko pozorište iz Novog Sada, koje ovo delo izvodi 1840. i u Zagrebu i Bečeju, a iste godine igraju ga i učenici učiteljske škole u Somboru. U prvoj verziji ovaj Sterijin prvenac igran je svega 4 ili 5 puta i to uvek bez znanja i učešća autora. Tek 15 godina posle, nakon prelaska u Beograd, Sterija uočava nedostatak drame, prerađuje je, pa ovo delo, pored izvođenja u beogradskom Teatru na dumruku, doživljava veliki uspeh i u drugim pozorištima. Tako ga je Srpsko narodno pozorište iz Novog Sada stavilo na repertoar odmah po osnivanju (1861) a bilo je na repertoaru sve do 1884. godine. Ali Kikinđani konačnu verziju nikada nisu videli. Prva pozorišna družina nije ni sačekala drugu verziju ove drame, a i studenti prava, Petrović i Lisulov, otišli su na nastavak studija. Potonje družine za ovo delo nisu bile zainteresovane- navodi u knjizi „Pozorišni život kikindskih Srba”, autor Sava Savin.
Joakim Vujić
Deceniju kasnije u Kikindi su se našla dva čoveka, ljubitelja kulture, i krenulo se u osnivanje pozorišne družine. Jedan je bio Nikola pl. Stojanović, kikindski senator, rodoljub, kulturni mecena, direktor kikindskih škola i osnivač srpske čitaonice, a drugi Ljubomir Jovanović, bivši sekretar kneza Mihajla Obrenovića, koji se, nakon svrgavanja kneza, doselio u Kikindu zajedno sa više državnih činovnika.
U jesen 1844, godine, pod uticajem Ljubomira Jovanovića, a pod pokroviteljstvom senatora Nikole pl. Stojanovića, osnovana je nova pozorišna družina nazvana Društvo ljubitelja umetnosti i srpske narodnosti. Društvo je radilo pod okriljem Srpske čitaonice, a Srpska pravoslavna crkvena opština odredila mu je godišnju pomoć od 600 forinti, s tim da su članovi društva obavezni da nedeljom i u dane crkvenih praznika poje u crkvi. Od magistrata nisu dobijali nikakvunovčanu pomoć, već su od vlasti dobili samo dvoranu u krčmi „Kod belog krsta” koju je u zakup držao Filip Deker, a opština je o svom trošku dvoranu prilagodila za izvođenje pozorišnih predstava.
Početak rada društva bio je težak. U nedostatku novca, nije se lako dolazilo do potrebne opreme za pripremanje i prikazivanje predstava. Trebalo je obezbediti dekor, rekvizite, kostime. Građani Kikinde i okolnih mesta – ljubitelji pozorišta- otvorili su svoje stare ormane, dolove i šifonjere, te su družinu snabdevali potrebnim kostimima i rekvizitima. Problem su predstavljali i neuki i nevešti glumci- diletanti koji nisu mogli mnogo da nauče takođe neukog reditelja Sergija Birimca, po struci bogoslova i pravnika. Zato se rodila ideja da se angažuje reditelj profesionalac. U Beču je pronađen slobodan reditelj, poreklom iz Moravske, koji je angažovan da radi u društvu sa platom od 250 forinti. Pod njegovim nadzorom i u njegovoj režiji počele su intenzivne pripreme pozorišnih komada. Za svega nekoliko meseci glumci, inače već talentovani, toliko su napredovali da su mogli stupiti i na veče, na glasu poznate pozornice, što se kasnije zaista i dešavalo, svedočili su savremenici.
– Društvo je sa prikazivanjem predstava počelo 1845. godine. Ulaz je bio besplatan, pa je dvorana uvek bila puna gledalaca. Pored činovinka, zanatlija, trgovaca, lekara, na predstave su dolazili i seljaci i spahije, a nije bio redak slučaj da dolaze i stanovnici okolnih mesta: Mokrina, Iđoša, Bašaida, pa čak i Crnje. Za svoj rad izvođači predstava- diletanti, bili su plaćeni po 100 forinti u srebru mesečno. Ljubomir Jovanović i Petar Protić bili su najistaknutiji glumci, a komponovali su i melodije za pojedine pozorišne komade.
Društvo je imalo i svoj orkestar koji je izvodenje predstava pratio u živo, jer je skoro svaka predstava bila sa pevanjem, ili je bar orkestar svirao pre početka predstave i u pauzama, a obično je po završetku bila održana igranka. Repertoar je bio šarolik. Igrali su se komadi: „Boj na kosovu”, „Hajduci”, „Gospodar i rob”, „Strelci”, „Kir Janja”, „Zidanje Ravanice”, „Zaljubljenici”, „Spomen Lukijanu Mušickom” i dr. Neki od izvođača bili su Ljubomir Jovanović, Arkadije Stanković, Jelena Popović, Milka Putnik, Lazar Kirić, Olga Po- pović, Jelena Tapavica…- piše hroničar kikindskog pozorišta Sava Savin Moca.
U jesen 1846, društvo se nalazilo u izuzetno teškoj finansijskoj situaciji, pa su počeli da naplaćuju ulaznice. Tada je interesovanje za predstave počelo naglo da opada. Predstava, Spomen Lukijanu Mišickom” izvedena je pred vrlo malim brojem gledalaca, pa se prestalo sa daljim izvođenjem.
Uskoro je preminuo mecena društva Nikola pl. Stojanović, što je označilo početak raspada društva. Filip Deker od opštine je zahtevao da se prestane sa izvođenjem predstava u gostionici čiji je on bio zakupac i da se ona vrati u predašnje stanje. Sve ove okolnosti dovele su do toga da ova pozorišne družina prestane sa radom i da skoro celokupan ansambl ode iz Kikinde. S obzirom na uvežbanost glumaca i stečeno solidno iskustvo, nije im bilo teško da nadu utočište u nekim putujućim družinama pa čak i u stalnim pozorištima.
Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Predstavnici Istorijskog arhiva Kikinde su u četvrtak, 9. novembra, u galeriji Muzeja podunavskih Šbava otvorili izložbu „Veze Sombora i Kikinde kroz dokumenta Istorijskog arhiva Kikinda”. Izložba je realizovana kroz partnerstvo sa Istorijskim arhivom Sombor, a ideja vodilja projekta jeste kulturno povezivanje dva grada, koje će ići uporedo sa sobraćajnim povezivanjem putem brze saobraćajnice „Osmeh Vojvodine”.
Autori izložbe su v.d. direktor i arhivista Srđan Sivčev, a dizajn i tehničku realizaciju potpisuje Nikola Radosavčev. Izložbi su, u ime Grada Kikinde, prisustvovali predsednik Skupštine Grada Mladen Bogdan i članica Gradskog veća Valentina Mickovski.
-Somborcima smo predstavili dokumenta koja se nalaze u Istorijskom arhivu u Kikindi, a koja se odnose na njihov grad. Između ostalog, izloženi su plakati o kulturnoj, privrednoj i ekonomskoj saradnji, kao i o bračnim vezama između meštana dva grada. Plakati datiraju od polovine 19. veka do izbijanja Drugog svetskog rata i u Muzeju podunvaksih Švaba može da se vidi 16 panoa. Ovo je prvi put da ovako sarađujemo, a naša zajednička misija je kulturno povezivanje Kikinde i Sombora koje treba da prati i buduću brzu saobraćajnicu takozvani smajli Vojvodine . Tako je dogovoreno da naredne godine slična izložba bude organizovana u našem gradu – istakao je Srđan Sivčev.
Firma Marigoj Media Group, izdavač gradskog informativnog nedeljnika „Komuna” i Kikindskog portala prijavila se za učešće u programu Nacionalne službe za zapošljavanje „Moja prva plata”.
Oglasili smo pozicije snimatelj/fotograf i novinar saradnik.
Ukoliko imate do 30 godina, nezaposleni ste i zainteresovani za rad u medijima, volite dinamično radno okruženje i spremni ste za učenje i sticanje novih veština, pozivamo vas da se prijavite za učešće u programu.
Posle prijave zainteresovanih poslodavaca, prijava kandidata za učešće u programu trajaće od 13. novembra do 6. decembra na sajtu „Moja prva plata”.
Proces izbora kandidata od strane poslodavaca odvijaće se od 7. do 22. decembra.
U ponedeljak, 13. novembra u Crvenom krstu Kikinda biće organizovana druga, od tri planirane, akcija dobrovoljnog davalaštva krvi. Iz ove humane organizacije apeluju na sugrađane da od 8.30 do 13 sati svi koji mogu daruju dragocenu tečnost.
-Neophodno je da imamo stabilne rezerve, tako da nam je uvek potrebna krv. U poslednje vreme nedostaju O krvne grupe, pogotovo sa negativnim Rh faktorom – saznajemo od Danijele Bjeljac, sekretarke Crvenog krsta koja dodaje da su i davaoci svih ostalih krvnih grupa uvek dobrodošli.
Akcija se organizuje u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi, a naredna je zakazana za 30. novembar.
Vlada Republike Srbije usvojila je, na predlog Ministarstva rudarstva i energetike, izmene i dopune Uredbe o energetski ugroženom kupcu koje će omogućiti većem broju građana da dobije popust za električnu energiju, gas ili grejanje.
– To znači da će penzionersko domaćinstvo koje ima ugovor o snabdevanju električnom energijom na svoje ime, a čija penzija ne prelazi 21.766,26 dinara, moći da ostvari pravo na dodatno umanjenje računa u iznosu od hiljadu dinara tokom grejne sezone. Izmenama Uredbe pravo na umanjenje računa za električnu energiju, gas ili grejanje imaće i domaćinstva čiji su članovi ostvarili pravo na uvećanu novčanu socijalnu pomoć. Pored toga, novina je i da se postupak za utvrđivanje statusa energetski ugroženog kupca pokreće po službenoj dužnosti, što je mnogo lakši put ostvarivanja prava za najstarije sugrađane koji nisu u mogućnosti da lično podnesu zahtev – istakao je predsednik gradske Skupštine Mladen Bogdan.
Za informacije i pitanja o statusu ovog prava, kao i za podnošenje zahteva, građani mogu da se obrate zaposlenima u kancelariji broj šest u Gradskoj upravi. Za podnošenje zahteva neophodna su sledeća dokumenta: dokaz o visini penzije odnosno penzioni ček, ugovor o snabdevanju tačnije poslednji račun za isporučenu električnu energiju i očitana ili fotokopirana lična karta.
Izgradnja atmosferske kanalizacije nastavljena je u ulici Jaše Tomića od Vojvode Putnika do Kralja Petra Prvog. Deo ulice od Vojvode Putnika do Dositejeve zatvoren je za saobraćaj s obzirom na to da je prekopana.
Ovo je nastavak projekta vrednog 150 miliona dinara koji zajednički finansiraju Grad i Pokrajinska vlada, na čelu sa predsednikom Igorom Mirovićem, koji je nedavno sa predstavnicima Grada, pokrajinskim i republičkim poslanicima obišao gradilište u Semlačkoj ulici.
Kako saznajemo na licu mesta, stare i dotrajale cevi biće zamenjene novim, većeg promera u dužini od 400 metara. Ulica će biti zatvorena za saobraćaj fazno, kako će i teći radovi. Izvođač radova je firma „Potiski vodovod“ iz Horgoša, i kako nam je rečeno na gradilištu, od instalacija koje se nalaze na ovoj trasi zavisiće dužina radova. Postojeća kišna kanalizacija nije bila adekvatna i nije mogla da odvede svu kišnicu.
Isti posao uradiće se u delovim ulica Dušana Vasiljeva, Braće Laković i Semlačke. Radovi su počeli krajem avgusta i biće gotovi do kraja godine. Podsetimo i da je samo u ovoj godini Vlada Vojvodine podržala kapitalne investicije u naš grad sa 800 miliona dinara. Pored atmosferske i fekalne kanalizacije, ulaže se u škole i vrtiće, putnu infrastrukturu, u sela gde će biti izgrađena četiri postrojenja za preradu pijaće vode.
U Mesnoj zajednici Banatska Topola počele su pripreme za radove u centru sela. Asfaltiraće se deo Oslobodilačke ulice i izgraditi nova parking mesta, saznajemo od Nedeljka Cimeše, predsednika Saveta MZ.
-Poslednjih 100 metara Oslobodilačke ulice nije presvučeno novim slojem asfalta. To će biti urađeno u narednom periodu, a izgradiće se i novih dvadesetak parking mesta. U ovoj ulici problem je i stara kišna kanalizacija odnosno drenaža. Cevi su ispucale i šahtovi su zapušeni. Pre asfaltiranja cevi i šahtovi će se zameniti novim kako bi atmosferska kanalizacija bila u fnkciji. U ovom delu ulice problem meštanima predstavlja kišni period jer voda ne otiče i zadržava se na kolovozu i trotoaru. Sada će ovaj problem biti rešen – rekao je Cimeša.
U ulici Vuka Karadžića, koja je i glavna saobraćajnica, biće zakrpljene udarne rupe dok će u Kikindskoj ulici biti sanirana oštećena bankina.
-Radovi se finansiraju iz gradskog budžeta, a lokalna samouprava uvažila je sve naše sugestije o tome šta je najvažnije uraditi u selu. I meštani su agilni tako da zajednički gradimo prvi pravoslavni hram u selu. Crkva Svetog Petra i Pavla napreduje željenom dinamikom i polako niču zidovi ovog objekta – dodaje naš sagovornik i napominje da će se na potesu, od postojeće crkve do marketa u centru sela, nasuti greban asfalt koji će omogućiti nova parking mesta.
Osim toga Topolčani su uz pomoć Dobrovoljnog vatrogasnog društva i poljoprivrednog gazdinstva Čavić organizovali akciju čišćenja pravoslavnog i katoličkog groblja. Ovom prilikom odneseno je tri tone otpada.
Učenici, zaposleni i gosti u adaptiranoj sali za fizičko vaspitanje proslavili su 73. rođendan Osnovne škole „Vuk Karadžić“. Već po tradiciji, na ovaj dan uručena su priznanja najboljima u učenju i sportu iz prethodne generacije. Tako su Vladislava Petrović, učenica generacije i Teodora Stančić, sportistkinja generacije primile zaslužene nagrade.
-Puno truda i rad uložila sam da postanem đak generacije i uvek mi je drago kada ponovo dođem u svoju školu. Želja mi se ostvarila, a titula mi je podstrek da i u srednjoj školi, Gimnaziji „Dušan Vasiljev“, nastavim da ređam uspehe – otkrila nam je Vladislava.
Plivačica Teodora Stančić, takođe je upisala Gimnaziju.
-Uvek mi je bilo drago kada predstavljam svoju školu na takmičenjima. Osvojila sam medalje koje su mi bile na ponos, ali i podstrek da budem još bolja. Trudiću se da ostvarim još bolje rezultate u sportu – saznali smo od Teodore.
U okviru Fonda „Velinka Tešin“ za izuzetne rezultate na polju srpskog jezika i književnosti nagrađene su i Đurđina Petrović, Dunja Rađenović, Teodora Ivetić i Tijana Stojković.
Ivan Pantelić, direktor škole nije krio zadovoljstvo što je priredba organizovana u sali za fizičko vaspitanje koja je nedavno dobila potpuno novi izgled.
-Sredstvima Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu u iznosu od 3,6 miliona dinara rešili smo dugogodišnji problem i zamenili prozore na fiskulturnoj sali i spravarnici. Do kraja godine imaćemo i novu, multifunkcionalnu podlogu, u dvorištu, u delu gde je košarkaški teren. Isti sekretarijat za ovaj projekat odobrio nam je 3,1 milion dinara. Zajedničkim ulaganjem NIS-a i Grada u školu će biti uloženo i sedam miliona dinara. Preko konkursa „Zajednici zajedno“ dobili smo 3,9, a Grad će uložiti još 3,2 miliona dinara za zamenu dela krovne konstrukcije i crepa iznad fiskulturne sale i kabineta za muzičku kulturu – precizirao je Ivan Pantelić.
Koncertu koji su povodom Dana škole priredili hor i solisti na instrumentima prisustvovali su članovi Gradskog veća Nebojša Jovanov i Valentina Mickovski.
-Višednevnom obeležavanju rođendana podjednako se raduju učenici koji su uključeni u sve aktivnosti i zaposleni. Lokalna samouprava podržala je sve projekte škole obezbedivši sredstva za projektno-tehničku dokumentaciju. Tako je sve bilo spremno da škola aplicira i da zajedno učinimo sve da naša deca imaju modernu i savremenu nastavu – precizirala je Mickovski.
Zgrada OŠ „Vuk Karadžić“ izgrađena je 1895. godine i jedna je od najstarijih u Kikindi. Osnovana je 1950. godine i bila je jedna od četiri osmoletke. Od 1952. godine nosi ime Vuka Karadžića, a školu pohađa 365 đaka.
Zbog planiranih radova na vodovodnoj mreži odnosno zameia vodomera bez vode će u črtvrtak, 9. novembra od 9 do 12 časova ostati stanari u Nemanjinoj ulici, od ugla Đoke Radaka do Dimitrija Tucovića.
JP „Kikinda” mole potrošače da obezbede dovoljnu količinu vode za svoje potrebe.
Za sve dodatne informacije obratite se pozivnom centru na broj 422-760 i 062/88-44-888.
