Dom zdravlja 2018. godine dobio je akreditaciju i od tada svake godine ustanovu obilaze članovi Agencije za akreditaciju. Kontrolne posete su važne kako bi se utvrdilo da li se radi po propisanim standardima i koje eventualne nedostatke treba ukloniti, saznajemo od direktorice dr Biljane Marković.
-Nedavno smo imali četvrtu kontrolnu posetu, a u zaključku koji nam je stigao ovih dana stoji da timovi, rukovodstvo i svi zaposleni uspešno primenjuju sve zakonom propisane standarde. Akreditacija je zapravo proces , a članovi komisije prate kvalitet našeg rada i procenjuju koliko su kvalitetne naše usluge prema pacijentima. Pošto su ocene dobre i osećaj je lep za sve nas koji radimo u Domu zdravlja i trudimo se da sugrađanima pružimo najbolju moguću zdravstvenu negu – istakla je dr Marković.
Dom zdravlja akreditaciju je dobio na sedam godina i svi zaposleni su u obavezi da ispunjavaju propisane standarde.
-Potrebno je da radimo kvalitetno i da ne zaostajemo za novim standardima i procedurama. Rešenje koje nam je stiglo potvrdilo je ono što su nam članovi komisije prilikom provere rekli, a to je dobar opšti utisak o radu naše ustanove , kao i činjenica da smo svi zajedno doprineli unapređenju akreditacionih standarda, što je i naša obaveza – dodala je naša sagovornica.
Komisija sagledava celokupnu situaciju od kadrova, preko prostora u kom se nalaze ambulante, do toga koliko se svi uključuju u to da se poboljša zdravstvena zaštita.
-Od same akreditacije, do danas imali smo puno izazova, prvenstveno tu mislim na pandemiju korona virusom. Tu je i konstantan problem sa kadrovima jer nemamo mladih lekara, a stariji odlaze u zasluženu penziju. To nije problem samo kikindskog, nego maltene svih domova zdravlja u manjim mestima u našoj zemlji – napomenula je dr Biljana Marković.
Konkurs za prijem novih lekara konstantno je otvoren, a trenutno su na specijalizaciji četiri lekara iz opšte medicine, dve doktorke iz pedijatrije, jedna doktorka iz stomatologije i dodeljena je još jedna.
Dispanzer za žene u novom prostoru
Dispanzer za žene iz sadašnje zgrade koju deli sa Medicinom rada biće preseljen u nekadašnji Antituberkulozni dispanzer bolesnike. Projektna dokumentacija je završena i očekivanja su da će i radovi početi kako bi se prostor adaptirao za potrebe ginekologije. U prvo vreme Dispanzer za žene imaće dve ambulante za preglede, i po jednu za ultrazvučni pregled i citologiju. Biće mesta i za čekaonicu, kartoteku i sve ostalo što je neophodno.
Predsednik Privredne komore francuske regije Val Doaz i zamenik predsednika Privredne komore Pariza Pjer Kišli i predsednik Privredne komore Vojvodine Boško Vučurević boravili su u radnoj poseti našem Gradu prilikom koje su se sastali sa gradonačelnikom Nikolom Lukačem, njegovim saradnicima, predstavnicima kompanija „Le Belier“, „Mekafor” i Regionalne privredne komore. Ovom prilikom predstavljeni su privredni potencijali Kikinde.
-Drago mi je što sam u Kikindi za koju me vežu i rodbinske veze. Saradnja Privredne komore Vojvodine i Val Doaza započeta je pre pet godina i korak po korak napredujemo ka što boljem povezivanju kompanija iz dve zemlje. Poljoprivreda je primarna ovom delu Banata i u Val Doazu imamo velike projekte koji se odnose na ovu privrednu granu. Ovo je moja prva poseta vašem Gradu i nakon što sagledam sve potencijale koje imate potrudiću se da animiram kompanije iz Francuske. Gradonačelnika Lukača pozvao sam da nas poseti i da još više produbimo saradnju – rekao je Kišli.
Predstavnici Val Doaza veliki su prijatelji Srbije i želja im je da se što više približe našim privrednicima, dodao je Boško Vučurević.
-Siguran sam da ćemo u budućnosti puno sarađivati. U centru Val Doaza je najveći aerodrum u Evropi Šarl de Gol, tako da je najveći deo privrede vezan za avio industriju. Kikinda ima tradiciju automobilske industrije što može biti dobra veza. Ovakve posete stvaraju dobar privredni ambijent – napomenuo je Vučurević
U Kikindi posluju dve francuske kompanije „Mekafor“ i „Le Belijer“ kojima je gradska uprava odličan partner, rekao je gradonačelnik Nikola Lukač.
-Predstavili smo naše potencijale, dobru saradnju sa „Mekaforom“ i „Le Belijerom“ koji posluju u našoj sredini, kao i spremnost da pomognemo svim investitorima koji dođu u naš grad. Kikinda ima dugu tradiciju u automobilskoj industriji, ali i u drugim branšama i to je opredelilo delegaciju iz Francuske da nas poseti. U „Mekaforu“ se već proizvode delovi za avio industriju i siguran sam da će naš gost iz Francuske predstaviti našu sredinu kao dobro mesto za ulaganje i investiranje. Siguran sam da će puno doprineti i izgradnja brze saobraćajnice, ali i blizina Evropskoj uniji – precizirao je Lukač.
Za prvih deset meseci iz Vojvodine je izveženo dobara vrednih oko osam milijardi evra za Francusku. U odnosu na isti period prošle godine to je rast od četiri procenata.
Ujedinjena opozicija snažno poduprta Šolakovim medijima i pojedinim javnim ličnostima okupljenim oko ProGlasa, krenula je u predizbornu ofanzivu. Udruženih apetita za osvajanje vlasti, ujedinilo se 12 partija, uglavnom derivata nekadašnje Demokratske stranke.
Glavni protagonisti opozicione borbe su u svojim očima elita- intelektualna, moralna i kulturna, za koju je Srbija zverinjak, a pristalice politike predsednika Vučića nasilnici, sendvičari, bezubi…
Razbacuju se velikim rečima i opštim mestima. Sve već viđeno. Demokratija, borba protiv nasilja, medijske slobode, evropske vrednosti, boljitak…U fokusu su im Šolakovi mediji i veliki gradovi. Ukratko- tamo gde je lova. Dobro, a šta bi konkretno radili ukoliko bi osvojili vlast? To smo već gledali, kroz dimnu zavesu demagogije i pustih obećanja.
Potpuno marginalizovan po pitanju ulaganja, projekata, novih investicija- takav je bio ovaj naš sever Banata tokom vladavine „žutih”.
Zakatančene firme, loša privatizacija, nezaposlenost, odsustvo ulaganja u infrastrukturu … Za vlastodršce koji su bili prezauzeti sopstvenim biznis šemama i i međusobnim razmiricama, interes građana bio je važan koliko i lanjski sneg.
Tako su, sećamo se, dolazak investitora i otvaranje fabrika, rekonstrukcija puta Kikinda- Bašaid, izgradnja i opremanje industrijske zone, rešavanje problema pijaće vode – sve odreda bile nemoguće misije.
Bez posla je bio svaki četvrti radno sposoban sugrađanin/ka. Da je samo to, previše je. A nije. Ovdašnja Hitna služba nije imala vozila, buduće majke su tokom trudničkog bolovanja primale svega 65 odsto zarade (da i na to podsetimo)…Investicije i značajni infrastukturni projekti su, svi odreda, zaobilazili Kikindu.
Danas više nije tako. Maćehinski odnos prema ovog delu zemlje postao je prošlost koje se nerado sećamo. Kikindi je kako simbolički, vraćanjem statusa grada, tako i konkretno, vraćena pespektiva da može i mora bolje. Da mogu i nove fabrike i fabrika vode, i nova pijaca i granični prelaz, i nove saobraćajnice i ulaganja u zdravstvo, obrazovanje, nove kulturne sadržaje…Vrednuju se dela, ne izgovori.
Da se iz kruga dvojke tzv prozapadne opozicije i salonskih desničara slabo nazire naš sever Banata, već smo se uverili. Ne moramo ponovo.
Poljoprivrednici koji devet dana protestuju u Srbiji od prekinuće blokade puteva, saopštila je Vlada Srbije. Nakon sastanka premijerke Ane Brnabić i ministarke poljoprivrede Jelene Tanasković sa predstavnicima zemljoradnika u Beogradu, Kabinet predsednice Vlade naveo je da će poljoprivrednici to učiniti kao “znak dobre volje”. Navodi se i da je dogovoreno da idućeg vikenda ponovo razgovaraju o iznetim rešenjima.
Vlada je saopštila da je okosnica predloga jeftinije gorivo za poljoprivrednike na svakoj pumpi, a na pumpama Naftne industrije Srbije uz poljoprivrednu karticu.
-Cena će biti umanjena na 179 dinara po litru i taj iznos se dodatno umanjuje za 50 dinara po litru na ime povraćaja akcize. Na svim drugim pumpama moguće je ostvariti povrat akcize od 50 dinara po litru – dodaje se iz Vlade.
Kabinet premijerke naveo je da se Zakonom o naknadama od 26. oktobra definiše smanjenje iznosa za odvodnjavanje u 2023. za 50 odsto i ta naknada ukida u 2024. godini. Istaknuto je da će tržište terminske prodaje proizvoda biti uređeno zaključkom Vlade kojim će se formirati tim za usaglašavanje zakonodavnog okvira na način da proizvođač može samostalno da izvozi.
Kako saznajemo iz Pošte Srbije, nakon obustave rada, od 21.novembra poslovanje je vraćeno u redovne tokove
Normalizovan je unutrašnji saobraćaj, nastavljaju sa redovnim pružanjem usluga i spremni su za prijem novih pošiljaka uz davanje garancija za visok kvalitet usluga dostave.
U Centru za stručno usavršavanje je realizovan, šesti kamp „Kikod klub“, finansirao Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice. Ovogodišnji kamp je još jedan doprinos razvoju dečije kreativnosti i razvijanju veština kroz realizaciju radionica „Kreiraj svoj plakat“. Korišćenjem onlajn resursa, učenici su zajedno sa profesorima Tanjom Radovanom i Arpadom Pastorom dizajnirali plakate na zadate teme kroz koje su razvijali svoju samostalnost i kreativnost. Uživali su u kvalitetno provedenom vremenu i rezultatima svog rada. Primena dizajna tokom školovanja ali i u svakodnevnom životu predstavljena je na ovim radionicama.
Cilj projekta „Prolećni kamp Kikod klub“ je organizovano i stručno vođeno slobodno vreme učenika u vannastavnom periodu. Kvalitetno osmišljavanje vremena i organizacija aktivnosti za učenike kroz upoznavanje onlajn resursa na lak i zabavan način. Radionice su realizovane sa učenicima kikindskih osnovnih škola i Ekonomsko-trgovinske škole u Kikindi.
Vođa opozicije Dragan Đilas na sudskoj licitaciji 2O18. godine za svega 13,2 miliona dinara kupio je nesuđenu hladnjaču, za koju je sredinom 2009. godine, posredstvom „žute“ pokrajinske vlasti, Đilasov ortak Zoran Milešević, od Razvojne banke Vojvodine uzeo kredit od 960 hiljada evra, uz obavezu da razvije posao sa voćem i povrćem, ali od biznisa nije bilo ništa, a bankarima ni dinar nije vraćen. Zastakljena zgrada na ulazu u grad, u međuvremenu je pretvorena u – odgajivačnicu nemačkih ovčara, piše u prošlom broju „Komune” Milan Ivetić.
Aktuelni vođa opozicije Dragan Đilas pokazao se i dokazao kao neko ko lako stiže do novca, pogotovo ako lovu stiče dok, kao biznismen, uporedo obavlja visoku političku funkciju, pa preko svoje partijske vrhuške (DS) dok ona „drma“ Srbijom, ugovara unosne poslove sa državom.
Tako je, kao gradonačelnik Beograda, u isti mah i vlasnik „Multikom grupe“, za kratko vreme stekao neslućeno bogatstvo. Ume, takođe, lider Stranke slobode i pravde, sada i ključni kreator i sponzor izborne liste „Srbija protiv nasilja“, i da dobitno ulaže u stanove i druge isplative nekretnine, da devize promišljeno oroči u bankama širom kugle zemaljske… Zna, opet, ovaj tajkun s političkim pedigreom i da svesno troši na nešto što, u novčanom smislu, barem na prvi pogled – ne vraća uloženo. Tako je, naime, postupio u Kikindi.
Đilas je, naime, 2018. godine, postao gazda nesuđene hladnjače za voće i povrće u našem gradu. Šta ga je motivisalo da olako odreši kesu i preuzme nebrigom i nehatom na rubu grada uz magistralu u pravcu Bašaida u poslovno-političkom glibu davno ukotveni, dodatno zapušteni, stakleni „brod“ u kojem je još od 2010. godine trebalo da se skladište tržišni produkti ovdašnjih voćara, vinogradara i povrtara. Kao da je, ne razmišljajući, uludo bacio pare. A nije. Da li je pazarenjem budzašto (mereno debljinom njegovog buđelara) nesuđenog privrednog profitnog objekta Đilas pokušao da barem donekle sapere poslovnu i ljudsku brljotinu ovdašnjeg tajkuna, sa kojim politički odavno tesno sarađuje i jaraniše? Prisetimo se samo kako su njih dvojica „spasavali“ od finansijske propasti svoju DS, uvlačeći je, kako mnogi smatraju u –dužničko ropstvo. To je, međutim, druga tema.
Za običnog smrtnika 13,2 miliona dinara je basnoslovna suma. Za Đilasa je taj iznos – sitnica, crkavica. Toliko je, Đilas na javnoj sudskoj licitaciji platio za zgradu hladnjače. A evo zašto je došlo do prodaje kikindskog „Skadra na Bojani“.
Printskrin
Zoran Milešević je 6. juna 2009. godine od tek osnovane Razvojne banke Vojvodine, nastale dokapitalizacijom dotadašnje Metals banke, koja je, zna se, bila pod direktnom upravom vojvođanskog ogranka tada vladajuće Demokratske stranke, uzeo strogo namenski kredit od 89 miliona dinara (po tadašnjem kursu oko 960 hiljada evra). Obavezao se, između ostalog, da zaposli određeni broj ljudi i za nekoliko meseci započne proizvodnju. Njegov paraf na bankarskom ugovoru, ispostavilo se, bio je, za nevolju – mrtvo slovo na papiru. Milešević je totalno zanemario sve preuzete obaveze. Poneo se kao da je RBV – Alajbegova slama. Tako, inače, bude kada se krediti daju na osnovu političkog, preciznije „burazerskog“, prijateljstva, a ne ekomomske logike i interesnog rezona.
Pošto nije ispoštovao ugovor, niti izmirio obaveze prema RBV, njegov dug sa kamatama i troškovima sudskog postupka narastao je na fantastičnih 172,391.585,22 dinara (pojednostavljeno na 172,4 miliona dinara). Zbog toga je Razvojna banka Vojvodine, da koliko-toliko namiri ogromnu štetu, od Mileševića oduzela hladnjaču i ponudila je na prodaju. U tu svrhu angažovan je javni izvršitelj iz Zrenjanina Dragan Nikolić. Tek u drugom pokušaju zdanje hladnjače je, za 13,2 miliona dinara, odnosno za 112 hiljada evra, kao jedini ponuđač, kupila Đilasova firma „Multikom grupa“.
Zahvaljujući D.Đ. i Z.M, Kikinda, umesto hladnjače za voće i povrće, sada ima još jednu, basnoslovno plaćenu – odgajivačnicu pasa. Poučan biznis, da se smrzneš.
NOVA NAMENA
Izjalovila su se nadanja Kikinđana da će prebogati Đilas preuzetu poslovnu akviziciju privesti projektovanoj poslovnoj nameni. Bode oči zakantačen plac nesuđene hladnjače. Svega i svačega je tu: građevinski materijal, gvožđurija, putarske, transportne i radne mašine… A unutra, u svojevrsnom „stakleniku“ – čopor Mileševićevih pasa, čiji lavež, kada se otvore vrata, odzvanja atarom budeći jezu. Nesuđena hladnjača za voće i povrće postade, eto – pored one u „Narviku“, druga Mileševićeva – pasja kuća.
ZGRNUO BOGATSTVO
Reagujući na javne prozivke da se nepošteno, do neslućenih granica obogatio, Đilas je na društvenim mrežama kuražno potvrdio da na računu ima 619 miliona evra. Mašala. Pa, ne trepnuvši, pojasni: „To su prihodi firme u proteklih 10 godina, na koje plaćam porez. Ja se ponosim time“.
A kako je stekao toliko bogatstvo najbolje je objasnila nekadašnja predsednica Saveta za borbu potiv korupcije Verica Barać. Đilas je u vreme vladavine DS mogao da funkcioniše kao gradonačelnik Beograda, u isto vreme i kao vlasnik firme koja se bavi medijima i koja je, u poslovnom smislu, vezana za budžet. Tako je lako mogao da zgrće milione. Nije to bio odraz njegove pameti niti poslovne kreativnosti, već – bezobrazluk i cinizam, rekla je svojevremeno Verica Barać.
Dragi mališani, Deda mraz će u subotu, 25. novembra u 11 sati, zajedno sa Snežnom kraljicom, i svojim pomoćnicima na Gradski trg doneti „Kutiju želja“. Pisma sa novogodišnjim željama mogu da ubace svi od jedne do 10 godina. Potrebno je čitko da napišete svoje ime i prezime, koliko imate godina, koja je vaša želja, tačnu adresu i broj telefona roditelja ili staratelja. Vaše je da pismo ubacite u kutiju i ukoliko ste bili dobri, Deda Mraz će vam sigurno ispuniti želju.
Značaj i lepota darivanja cilj je tradicionalne akcije koju na ovakav način organizuje samo naš grad. Želja je da se za Novu godinu obraduju svi mališani, a prethodne godine stiglo je 5.500 pisama. Grad i donatori zajednički će obezbediti poklone koji će obradovati mališane kako u gradu, tako i na selima i ulepšati im praznike. Ovo je 11 godina da se organizuje akcije i kako je i ranijih godina istaknuto ovo je jedna od najlepših akcija lokalne samouprave.
Povodom Dana oslobođenja Kikinde u Prvom svetskom ratu, 20. novembra, vence na spomen kosturnicu na Železničkom groblju položili predstavnici Grada Kikinde, Vojske Srbije, i boračkih organizacija. Nakon služenja parastosa istoričar Lazar Demić podsetio je na istorijske činjenice istakavši da je već od 10. novembra 1918. godine, bilo izvesno ko će pobediti u Prvom svetskom ratu, tako da su već tada počele su pripreme za ulazak srpske vojske u Kikindu.
-Proboj Solunskog fronta 15. septembra 1918. godine označio je početak sloma Centralnih sila i pobedu saveznika, a posledica toga bilo je oslobođenje Srbije, kao i oslobođenje drugih naroda.Naš Grad je oslobođen 20. novembra i ovaj događaj obeležio je prvu polovinu dvadesetog veka, a ovim činom ostvarena je težnja srpskog naroda u Banatu i čitavoj Vojvodini da se ujedini sa maticom Srbijom, što je i izglasano 25. novembra na prisajedinjenju. U toku večeri 18. novembra prethodnice srpske vojske počele su da ulaze u naš grad. Na čelu konjičke izvidnice ušao je kapetan Milan Gudović, a konačno 20. novembra 1918. u 11 sati u Kikindu, kao oslobodioci, ušli su pripadnici čuvenog srpskog pešadijskog Gvozdenog puka na čelu sa brigadirom Dragutinom Ristićem i potpukovnikom Mihajlom Kovačevićem – rekao je Demić.
Gradonačelnik Nikola Lukač i predsednik gradske Skupštine Mladen Bogdan položili su venac i na spomen ploču brigadiru Dragutinu Ristiću koja se nalazi u holu Gradske kuće.
-Žrtve Srba i Srbije ne treba pominjati, bile su ogromne. Sve one koji su se borili za slobodu našeg naroda mi, potomci, moramo ceniti i sećati ih se. Pre 105 godina stigla je dugo očekivana sloboda i to je bio uvod u prisajedinjenje Velike Kikinde Kraljevini Srbiji. Moramo čuvati kulturu sećanja na sve one koji su se borili, ali i dali živote da mi danas živeli u slobodi. Srbija je u Velikom ratu izgubila polovinu muške populacije i trećina stanovništva. Vremena su uvek izazovna i moramo ceniti teško stečenu slobodu, a to ćemo postići samo ako smo složni i jedinstveni u očuvanju naše Srbije. Kikinda je uvek imala veliko srce junaka i mlađa pokolenja treba da učimo da poštuju svoju zastavu, državu, otadžbinu, da čuvaju svoj grad i da zajednički istrajemo u tome – istakao je Nikola Lukač.
U znak sećanja na 105 godina od oslobođenja Gradskim trgom prošli su konjanici koji su simbolizovali ulazak srpske vojske i oslobođenje Kikinde u Prvom svetskom ratu.
U spomen kosturnici sahranjeno je 184 vojnika iz Srbije, Rusije i Rumunije. Od tog broja 64 je iz ondašnje Kraljevine Srbije, 61 je ruski, a 21 rumunski vojnik. Među palim borcima je i 24 Kikinđana.
Nakon brojnih promocija širom Srbije, sugrađanin Veselin Mandarin (21) svoju poeziju predstavio je i u Nemačkoj. Posle Paderborna, gde su upriličene četiri promocije, u avgustu je književne večeri održao u Elsenu, Šlosu i Dortmundu. Njegov prvenac „Večnost je kriva” objavljen je u martu ove godine.
– Tokom jednog od mojih putovanja u Nemačkoj, upoznao sam kolege poreklom iz Srbije, koji se uspešno bave poezijom u Nemačkoj. Uz njihovu podršku, moj rad je predstavljen tamošnjoj publici. Postao sam i član Udruženja pesnika Paderborna koje me je nagradilo pohvalom. Nekoliko primeraka moje zbirke pesama sada se nalazi i u Gradskoj biblioteci u Paderbornu, u delu stranih književnika. Publika u Nemačkoj me je divno prihvatila, svakodnevno su stizale pohvale i čestitke , još uvek sam pod utiscima. U planu su ponovna gostovanja, stekao sam dosta čitalaca i prijatelja. Presrećan sam što sam imao mogućnost da svoj rad, našu Srbiju, Kikindu ali i svoje rodni Iđoš, predstavim u Nemačkoj- ističe Veselin.
Mladi poeta priprema drugu zbirku poezije, a piše i roman. Želi da pruži podršku mladima u borbi protiv nasilja, ali i da doprinese podizanju svesti o značaju kulture i obrazovanja. U toku je i rad na pozorišnoj predstavi u Kulturno prosvetnom društvu „Milivoj Omorac” u Iđošu. Veselin nastupa na brojnim književnim večerima u Beogradu, a u planu je, otkriva, i angažman u medijima. Aktivan je i na društvenim mrežama jer želi da svoju poeziju približi što većem broju čitalaca.
– Reakcija ljudi je predivna, srećan sam što razumeju ono što radim, i poruku koju šaljem kroz svoju poeziju. Dobio veliki broj priznanja i pohvala, među njima je i priznanje Udruženja srpskih knjizevnika u Sloveniji, koje je za mene posebno drago. Nakon velikog broja gostovanja na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, moje društvene mreže rastu iz dana u dan i broje veliki broj pratilaca i ljubitelja umetnosti i pisane reči – kaže Veselin.
Mladi poeta od ove jeseni je student kikindske Visoke škole za obrazovanje vaspitača. Prethodno je studije farmacije upisao po želji roditelja, ali svoju budućnost nije video u toj branši. Pored poezije i rada sa decom, njegova velika ljubav je i gluma.
KRIŠOM PISAO PESME
Veselin piše pesme od svoje dvanaeste godine. Da osećanja, misli, želje i strepnje pretvara u stihove, sve do ove godine, nisu znali ni roditelji, sestre, rodbina, drugovi, devojka… Sputavala ga je, priznaje, spoznaja da neće naići na podršku okoline. I tako su se pesme nizale, sveske punile, a Veselin je strljivo čekao pravi trenutak kada će obelodaniti svoje pesme.
