Дом здравља 2018. године добио је акредитацију и од тада сваке године установу обилазе чланови Агенције за акредитацију. Контролне посете су важне како би се утврдило да ли се ради по прописаним стандардима и које евентуалне недостатке треба уклонити, сазнајемо од директорице др Биљане Марковић.
-Недавно смо имали четврту контролну посету, а у закључку који нам је стигао ових дана стоји да тимови, руководство и сви запослени успешно примењују све законом прописане стандарде. Акредитација је заправо процес , а чланови комисије прате квалитет нашег рада и процењују колико су квалитетне наше услуге према пацијентима. Пошто су оцене добре и осећај је леп за све нас који радимо у Дому здравља и трудимо се да суграђанима пружимо најбољу могућу здравствену негу – истакла је др Марковић.
Дом здравља акредитацију је добио на седам година и сви запослени су у обавези да испуњавају прописане стандарде.
-Потребно је да радимо квалитетно и да не заостајемо за новим стандардима и процедурама. Решење које нам је стигло потврдило је оно што су нам чланови комисије приликом провере рекли, а то је добар општи утисак о раду наше установе , као и чињеница да смо сви заједно допринели унапређењу акредитационих стандарда, што је и наша обавеза – додала је наша саговорница.
Комисија сагледава целокупну ситуацију од кадрова, преко простора у ком се налазе амбуланте, до тога колико се сви укључују у то да се побољша здравствена заштита.
-Од саме акредитације, до данас имали смо пуно изазова, првенствено ту мислим на пандемију корона вирусом. Ту је и константан проблем са кадровима јер немамо младих лекара, а старији одлазе у заслужену пензију. То није проблем само кикиндског, него малтене свих домова здравља у мањим местима у нашој земљи – напоменула је др Биљана Марковић.
Конкурс за пријем нових лекара константно је отворен, а тренутно су на специјализацији четири лекара из опште медицине, две докторке из педијатрије, једна докторка из стоматологије и додељена је још једна.
Диспанзер за жене у новом простору
Диспанзер за жене из садашње зграде коју дели са Медицином рада биће пресељен у некадашњи Антитуберкулозни диспанзер болеснике. Пројектна документација је завршена и очекивања су да ће и радови почети како би се простор адаптирао за потребе гинекологије. У прво време Диспанзер за жене имаће две амбуланте за прегледе, и по једну за ултразвучни преглед и цитологију. Биће места и за чекаоницу, картотеку и све остало што је неопходно.
Председник Привредне коморе француске регије Вал Доаз и заменик председника Привредне коморе Париза Пјер Кишли и председник Привредне коморе Војводине Бошко Вучуревић боравили су у радној посети нашем Граду приликом које су се састали са градоначелником Николом Лукачем, његовим сарадницима, представницима компанија „Ле Белиер“, „Мекафор” и Регионалне привредне коморе. Овом приликом представљени су привредни потенцијали Кикинде.
-Драго ми је што сам у Кикинди за коју ме вежу и родбинске везе. Сарадња Привредне коморе Војводине и Вал Доаза започета је пре пет година и корак по корак напредујемо ка што бољем повезивању компанија из две земље. Пољопривреда је примарна овом делу Баната и у Вал Доазу имамо велике пројекте који се односе на ову привредну грану. Ово је моја прва посета вашем Граду и након што сагледам све потенцијале које имате потрудићу се да анимирам компаније из Француске. Градоначелника Лукача позвао сам да нас посети и да још више продубимо сарадњу – рекао је Кишли.
Представници Вал Доаза велики су пријатељи Србије и жеља им је да се што више приближе нашим привредницима, додао је Бошко Вучуревић.
-Сигуран сам да ћемо у будућности пуно сарађивати. У центру Вал Доаза је највећи аеродрум у Европи Шарл де Гол, тако да је највећи део привреде везан за авио индустрију. Кикинда има традицију аутомобилске индустрије што може бити добра веза. Овакве посете стварају добар привредни амбијент – напоменуо је Вучуревић
У Кикинди послују две француске компаније „Мекафор“ и „Ле Белијер“ којима је градска управа одличан партнер, рекао је градоначелник Никола Лукач.
-Представили смо наше потенцијале, добру сарадњу са „Мекафором“ и „Ле Белијером“ који послују у нашој средини, као и спремност да помогнемо свим инвеститорима који дођу у наш град. Кикинда има дугу традицију у аутомобилској индустрији, али и у другим браншама и то је определило делегацију из Француске да нас посети. У „Мекафору“ се већ производе делови за авио индустрију и сигуран сам да ће наш гост из Француске представити нашу средину као добро место за улагање и инвестирање. Сигуран сам да ће пуно допринети и изградња брзе саобраћајнице, али и близина Европској унији – прецизирао је Лукач.
За првих десет месеци из Војводине је извежено добара вредних око осам милијарди евра за Француску. У односу на исти период прошле године то је раст од четири процената.
Уједињена опозиција снажно подупрта Шолаковим медијима и појединим јавним личностима окупљеним око ПроГласа, кренула је у предизборну офанзиву. Удружених апетита за освајање власти, ујединило се 12 партија, углавном деривата некадашње Демократске странке.
Главни протагонисти опозиционе борбе су у својим очима елита- интелектуална, морална и културна, за коју је Србија зверињак, а присталице политике председника Вучића насилници, сендвичари, безуби…
Разбацују се великим речима и општим местима. Све већ виђено. Демократија, борба против насиља, медијске слободе, европске вредности, бољитак…У фокусу су им Шолакови медији и велики градови. Укратко- тамо где је лова. Добро, а шта би конкретно радили уколико би освојили власт? То смо већ гледали, кроз димну завесу демагогије и пустих обећања.
Потпуно маргинализован по питању улагања, пројеката, нових инвестиција- такав је био овај наш север Баната током владавине „жутих”.
Закатанчене фирме, лоша приватизација, незапосленост, одсуство улагања у инфраструктуру … За властодршце који су били презаузети сопственим бизнис шемама и и међусобним размирицама, интерес грађана био је важан колико и лањски снег.
Тако су, сећамо се, долазак инвеститора и отварање фабрика, реконструкција пута Кикинда- Башаид, изградња и опремање индустријске зоне, решавање проблема пијаће воде – све одреда биле немогуће мисије.
Без посла је био сваки четврти радно способан суграђанин/ка. Да је само то, превише је. А није. Овдашња Хитна служба није имала возила, будуће мајке су током трудничког боловања примале свега 65 одсто зараде (да и на то подсетимо)…Инвестиције и значајни инфрастуктурни пројекти су, сви одреда, заобилазили Кикинду.
Данас више није тако. Маћехински однос према овог делу земље постао је прошлост које се нерадо сећамо. Кикинди је како симболички, враћањем статуса града, тако и конкретно, враћена песпектива да може и мора боље. Да могу и нове фабрике и фабрика воде, и нова пијаца и гранични прелаз, и нове саобраћајнице и улагања у здравство, образовање, нове културне садржаје…Вреднују се дела, не изговори.
Да се из круга двојке тзв прозападне опозиције и салонских десничара слабо назире наш север Баната, већ смо се уверили. Не морамо поново.
Пољопривредници који девет дана протестују у Србији од прекинуће блокаде путева, саопштила је Влада Србије. Након састанка премијерке Ане Брнабић и министарке пољопривреде Јелене Танасковић са представницима земљорадника у Београду, Кабинет председнице Владе навео је да ће пољопривредници то учинити као “знак добре воље”. Наводи се и да је договорено да идућег викенда поново разговарају о изнетим решењима.
Влада је саопштила да је окосница предлога јефтиније гориво за пољопривреднике на свакој пумпи, а на пумпама Нафтне индустрије Србије уз пољопривредну картицу.
-Цена ће бити умањена на 179 динара по литру и тај износ се додатно умањује за 50 динара по литру на име повраћаја акцизе. На свим другим пумпама могуће је остварити поврат акцизе од 50 динара по литру – додаје се из Владе.
Кабинет премијерке навео је да се Законом о накнадама од 26. октобра дефинише смањење износа за одводњавање у 2023. за 50 одсто и та накнада укида у 2024. години. Истакнуто је да ће тржиште терминске продаје производа бити уређено закључком Владе којим ће се формирати тим за усаглашавање законодавног оквира на начин да произвођач може самостално да извози.
Како сазнајемо из Поште Србије, након обуставе рада, од 21.новембра пословање је враћено у редовне токове
Нормализован је унутрашњи саобраћај, настављају са редовним пружањем услуга и спремни су за пријем нових пошиљака уз давање гаранција за висок квалитет услуга доставе.
У Центру за стручно усавршавање је реализован, шести камп „Кикод клуб“, финансирао Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице. Овогодишњи камп је још један допринос развоју дечије креативности и развијању вештина кроз реализацију радионица „Креирај свој плакат“. Коришћењем онлајн ресурса, ученици су заједно са професорима Тањом Радованом и Арпадом Пастором дизајнирали плакате на задате теме кроз које су развијали своју самосталност и креативност. Уживали су у квалитетно проведеном времену и резултатима свог рада. Примена дизајна током школовања али и у свакодневном животу представљена је на овим радионицама.
Циљ пројекта „Пролећни камп Кикод клуб“ је организовано и стручно вођено слободно време ученика у ваннаставном периоду. Квалитетно осмишљавање времена и организација активности за ученике кроз упознавање онлајн ресурса на лак и забаван начин. Радионице су реализоване са ученицима кикиндских основних школа и Економско-трговинске школе у Кикинди.
Вођа опозиције Драган Ђилас на судској лицитацији 2О18. године за свега 13,2 милиона динара купио је несуђену хладњачу, за коју је средином 2009. године, посредством „жуте“ покрајинске власти, Ђиласов ортак Зоран Милешевић, од Развојне банке Војводине узео кредит од 960 хиљада евра, уз обавезу да развије посао са воћем и поврћем, али од бизниса није било ништа, а банкарима ни динар није враћен. Застакљена зграда на улазу у град, у међувремену је претворена у – одгајивачницу немачких овчара, пише у прошлом броју „Комуне” Милан Иветић.
Актуелни вођа опозиције Драган Ђилас показао се и доказао као неко ко лако стиже до новца, поготово ако лову стиче док, као бизнисмен, упоредо обавља високу политичку функцију, па преко своје партијске врхушке (ДС) док она „дрма“ Србијом, уговара уносне послове са државом.
Тако је, као градоначелник Београда, у исти мах и власник „Мултиком групе“, за кратко време стекао неслућено богатство. Уме, такође, лидер Странке слободе и правде, сада и кључни креатор и спонзор изборне листе „Србија против насиља“, и да добитно улаже у станове и друге исплативе некретнине, да девизе промишљено орочи у банкама широм кугле земаљске… Зна, опет, овај тајкун с политичким педигреом и да свесно троши на нешто што, у новчаном смислу, барем на први поглед – не враћа уложено. Тако је, наиме, поступио у Кикинди.
Ђилас је, наиме, 2018. године, постао газда несуђене хладњаче за воће и поврће у нашем граду. Шта га је мотивисало да олако одреши кесу и преузме небригом и нехатом на рубу града уз магистралу у правцу Башаида у пословно-политичком глибу давно укотвени, додатно запуштени, стаклени „брод“ у којем је још од 2010. године требало да се складиште тржишни продукти овдашњих воћара, виноградара и повртара. Као да је, не размишљајући, улудо бацио паре. А није. Да ли је пазарењем будзашто (мерено дебљином његовог буђелара) несуђеног привредног профитног објекта Ђилас покушао да барем донекле сапере пословну и људску брљотину овдашњег тајкуна, са којим политички одавно тесно сарађује и јаранише? Присетимо се само како су њих двојица „спасавали“ од финансијске пропасти своју ДС, увлачећи је, како многи сматрају у –дужничко ропство. То је, међутим, друга тема.
За обичног смртника 13,2 милиона динара је баснословна сума. За Ђиласа је тај износ – ситница, цркавица. Толико је, Ђилас на јавној судској лицитацији платио за зграду хладњаче. А ево зашто је дошло до продаје кикиндског „Скадра на Бојани“.
Принтскрин
Зоран Милешевић је 6. јуна 2009. године од тек основане Развојне банке Војводине, настале докапитализацијом дотадашње Металс банке, која је, зна се, била под директном управом војвођанског огранка тада владајуће Демократске странке, узео строго наменски кредит од 89 милиона динара (по тадашњем курсу око 960 хиљада евра). Обавезао се, између осталог, да запосли одређени број људи и за неколико месеци започне производњу. Његов параф на банкарском уговору, испоставило се, био је, за невољу – мртво слово на папиру. Милешевић је тотално занемарио све преузете обавезе. Понео се као да је РБВ – Алајбегова слама. Тако, иначе, буде када се кредити дају на основу политичког, прецизније „буразерског“, пријатељства, а не екомомске логике и интересног резона.
Пошто није испоштовао уговор, нити измирио обавезе према РБВ, његов дуг са каматама и трошковима судског поступка нарастао је на фантастичних 172,391.585,22 динара (поједностављено на 172,4 милиона динара). Због тога је Развојна банка Војводине, да колико-толико намири огромну штету, од Милешевића одузела хладњачу и понудила је на продају. У ту сврху ангажован је јавни извршитељ из Зрењанина Драган Николић. Тек у другом покушају здање хладњаче је, за 13,2 милиона динара, односно за 112 хиљада евра, као једини понуђач, купила Ђиласова фирма „Мултиком група“.
Захваљујући Д.Ђ. и З.М, Кикинда, уместо хладњаче за воће и поврће, сада има још једну, баснословно плаћену – одгајивачницу паса. Поучан бизнис, да се смрзнеш.
НОВА НАМЕНА
Изјаловила су се надања Кикинђана да ће пребогати Ђилас преузету пословну аквизицију привести пројектованој пословној намени. Боде очи закантачен плац несуђене хладњаче. Свега и свачега је ту: грађевински материјал, гвожђурија, путарске, транспортне и радне машине… А унутра, у својеврсном „стакленику“ – чопор Милешевићевих паса, чији лавеж, када се отворе врата, одзвања атаром будећи језу. Несуђена хладњача за воће и поврће постаде, ето – поред оне у „Нарвику“, друга Милешевићева – пасја кућа.
ЗГРНУО БОГАТСТВО
Реагујући на јавне прозивке да се непоштено, до неслућених граница обогатио, Ђилас је на друштвеним мрежама куражно потврдио да на рачуну има 619 милиона евра. Машала. Па, не трепнувши, појасни: „То су приходи фирме у протеклих 10 година, на које плаћам порез. Ја се поносим тиме“.
А како је стекао толико богатство најбоље је објаснила некадашња председница Савета за борбу потив корупције Верица Бараћ. Ђилас је у време владавине ДС могао да функционише као градоначелник Београда, у исто време и као власник фирме која се бави медијима и која је, у пословном смислу, везана за буџет. Тако је лако могао да згрће милионе. Није то био одраз његове памети нити пословне креативности, већ – безобразлук и цинизам, рекла је својевремено Верица Бараћ.
Драги малишани, Деда мраз ће у суботу, 25. новембра у 11 сати, заједно са Снежном краљицом, и својим помоћницима на Градски трг донети „Кутију жеља“. Писма са новогодишњим жељама могу да убаце сви од једне до 10 година. Потребно је читко да напишете своје име и презиме, колико имате година, која је ваша жеља, тачну адресу и број телефона родитеља или старатеља. Ваше је да писмо убаците у кутију и уколико сте били добри, Деда Мраз ће вам сигурно испунити жељу.
Значај и лепота даривања циљ је традиционалне акције коју на овакав начин организује само наш град. Жеља је да се за Нову годину обрадују сви малишани, а претходне године стигло је 5.500 писама. Град и донатори заједнички ће обезбедити поклоне који ће обрадовати малишане како у граду, тако и на селима и улепшати им празнике. Ово је 11 година да се организује акције и како је и ранијих година истакнуто ово је једна од најлепших акција локалне самоуправе.
Поводом Дана ослобођења Кикинде у Првом светском рату, 20. новембра, венце на спомен костурницу на Железничком гробљу положили представници Града Кикинде, Војске Србије, и борачких организација. Након служења парастоса историчар Лазар Демић подсетио је на историјске чињенице истакавши да је већ од 10. новембра 1918. године, било извесно ко ће победити у Првом светском рату, тако да су већ тада почеле су припреме за улазак српске војске у Кикинду.
-Пробој Солунског фронта 15. септембра 1918. године означио је почетак слома Централних сила и победу савезника, а последица тога било је ослобођење Србије, као и ослобођење других народа.Наш Град је ослобођен 20. новембра и овај догађај обележио је прву половину двадесетог века, а овим чином остварена је тежња српског народа у Банату и читавој Војводини да се уједини са матицом Србијом, што је и изгласано 25. новембра на присаједињењу. У току вечери 18. новембра претходнице српске војске почеле су да улазе у наш град. На челу коњичке извиднице ушао је капетан Милан Гудовић, а коначно 20. новембра 1918. у 11 сати у Кикинду, као ослободиоци, ушли су припадници чувеног српског пешадијског Гвозденог пука на челу са бригадиром Драгутином Ристићем и потпуковником Михајлом Ковачевићем – рекао је Демић.
Градоначелник Никола Лукач и председник градске Скупштине Младен Богдан положили су венац и на спомен плочу бригадиру Драгутину Ристићу која се налази у холу Градске куће.
-Жртве Срба и Србије не треба помињати, биле су огромне. Све оне који су се борили за слободу нашег народа ми, потомци, морамо ценити и сећати их се. Пре 105 година стигла је дуго очекивана слобода и то је био увод у присаједињење Велике Кикинде Краљевини Србији. Морамо чувати културу сећања на све оне који су се борили, али и дали животе да ми данас живели у слободи. Србија је у Великом рату изгубила половину мушке популације и трећина становништва. Времена су увек изазовна и морамо ценити тешко стечену слободу, а то ћемо постићи само ако смо сложни и јединствени у очувању наше Србије. Кикинда је увек имала велико срце јунака и млађа поколења треба да учимо да поштују своју заставу, државу, отаџбину, да чувају свој град и да заједнички истрајемо у томе – истакао је Никола Лукач.
У знак сећања на 105 година од ослобођења Градским тргом прошли су коњаници који су симболизовали улазак српске војске и ослобођење Кикинде у Првом светском рату.
У спомен костурници сахрањено је 184 војника из Србије, Русије и Румуније. Од тог броја 64 је из ондашње Краљевине Србије, 61 је руски, а 21 румунски војник. Међу палим борцима је и 24 Кикинђана.
Након бројних промоција широм Србије, суграђанин Веселин Мандарин (21) своју поезију представио је и у Немачкој. После Падерборна, где су уприличене четири промоције, у августу је књижевне вечери одржао у Елсену, Шлосу и Дортмунду. Његов првенац „Вечност је крива” објављен је у марту ове године.
– Током једног од мојих путовања у Немачкој, упознао сам колеге пореклом из Србије, који се успешно баве поезијом у Немачкој. Уз њихову подршку, мој рад је представљен тамошњој публици. Постао сам и члан Удружења песника Падерборна које ме је наградило похвалом. Неколико примерака моје збирке песама сада се налази и у Градској библиотеци у Падерборну, у делу страних књижевника. Публика у Немачкој ме је дивно прихватила, свакодневно су стизале похвале и честитке , још увек сам под утисцима. У плану су поновна гостовања, стекао сам доста читалаца и пријатеља. Пресрећан сам што сам имао могућност да свој рад, нашу Србију, Кикинду али и своје родни Иђош, представим у Немачкој- истиче Веселин.
Млади поета припрема другу збирку поезије, а пише и роман. Жели да пружи подршку младима у борби против насиља, али и да допринесе подизању свести о значају културе и образовања. У току је и рад на позоришној представи у Културно просветном друштву „Миливој Оморац” у Иђошу. Веселин наступа на бројним књижевним вечерима у Београду, а у плану је, открива, и ангажман у медијима. Активан је и на друштвеним мрежама јер жели да своју поезију приближи што већем броју читалаца.
– Реакција људи је предивна, срећан сам што разумеју оно што радим, и поруку коју шаљем кроз своју поезију. Добио велики број признања и похвала, међу њима је и признање Удружења српских књизевника у Словенији, које је за мене посебно драго. Након великог броја гостовања на телевизијама са националном фреквенцијом, моје друштвене мреже расту из дана у дан и броје велики број пратилаца и љубитеља уметности и писане речи – каже Веселин.
Млади поета од ове јесени је студент кикиндске Високе школе за образовање васпитача. Претходно је студије фармације уписао по жељи родитеља, али своју будућност није видео у тој бранши. Поред поезије и рада са децом, његова велика љубав је и глума.
КРИШОМ ПИСАО ПЕСМЕ
Веселин пише песме од своје дванаесте године. Да осећања, мисли, жеље и стрепње претвара у стихове, све до ове године, нису знали ни родитељи, сестре, родбина, другови, девојка… Спутавала га је, признаје, спознаја да неће наићи на подршку околине. И тако су се песме низале, свеске пуниле, а Веселин је стрљиво чекао прави тренутак када ће обелоданити своје песме.
