кикинда

403892032_844332677697271_7508803937840886986_n

Добитник овогодишњег покрајинског признања „Ференц Фехер”, у области културе су АДЗНМ „Гусле“. Награду је директору Зорану Петровићу уручио предеседник Покрајинске владе Игор Мировић  на Свечаној академији, којом је обележено 105 година од присаједињења Војводине Краљевини Србији.

-После још једне успешне концертне и календарске године и уочи годишњих концерата „Гусле“ су добиле највише покрајинско признање у области културе. Веома је значајно јер говори да квалитетно и успешно радимо, а да је све што је иза нас, све ове године, и вредновано. „Гусле“ су на крају 148. и почињу 149. концертну сезону и ова награда биће подстрек да још боље и квалитетније обављамо свој посао, чувамо традицију, културу и обичаје нашег, али и свих других народа који живе на овом простору. Музика и игра су наш прошлост, али и наша будућност и прави начин да се представимо као део културне елите нашег народа – рекао је Зоран Петровић.

Вредно признање, друштво основано давне 1876. године, заслужило је на основу квалитетног и континуираног рада, који се протеже безмало век и по. Неизоставна је културно-васпитна и социјална улога, али и богата и разноврсна културна делатност, стоји у образложењу комисије.

Чланови извођачког фолклорног ансамбла „Гусала“, у сарадњи са члановима новосадског Фолклорног ансамбла “Вила” свечаност поводом важног датума у историји Војводине употпунили су својим наступом.

Подсетимо и да је 25. новембар, дан када је 1918. године Велика народна скупштина у Новом Саду прогласила присаједињење Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији. Одлуком Скупштине Војводине 2018. године установљен је као датум од покрајинског значаја.

400834301_349483330961121_8184660873634513963_n

Мушки одбојкашки клуб са 3:0 (25:13, 25:9 и 25:19) савладао је екипу „Баваниште“ у Ковину. Након два пораза у протекла два кола од „Партизана“ из Бача и „Кулпина“, Кикинђани су у 7. колу Друге лиге „Север“, уписали победу.

-Против  „Баваништа“ прилику да се опробају на терену добили су сви играчи у клубу. Они су последњи на табели, тако да сам сваком играчу могао да пружим прилику да заигра на терену. У наредном, 8. колу, домаћини смо „Словану“ из Руме. Они су одлична екипа и очекујем неизвесну утакмицу до самог краја – рекао је Милан Радосавчев, тренер МОК.

Наредна утакмица игра се у 18 часова у Спортском центру „Језеро“. Кикиндски одбојкаши заузимају треће место на табели са 15 бодова и имају свега два бода мање од првопласираног „Партизана“.

 

370279725_380321034339564_3008122328792800032_n

Винарија „Кепул“ из Иђоша на највећем сајам вина у југоисточној Европи  „Wine Vision by Open Balkan” одржаном на Београдском сајму освојила је једну златну и две сребрне медаље у конкуренцији око 800 вина из три земље. Најсјајније одличје припало је белом бургундцу, док су сребром награђена и вина пробус и морава. Према речима Јелене Степанов, која заједно са супругом Богданом води винарију, ово је највећи сајам вина на ком су учествовали и још једна је потврда квалитета.

-Осим винара из Србије, на највећој смотри вина у југоисточној Европи, били су и излагачи из Македоније и Албаније. На челу жирија била је Керолајн Гилби, водећи светски познавалац вина из нашег региона, тако да је ово била прилика да и ми, као произвођачи, сазнамо где смо са производњом вина. Вина су оцењивана само онима који су били  излагачи, а овај сајам донео је признања која су нам показала где се наша вина налазе не само у Србији, него и у региону –  истакла је Јелена Степанов.

Вина су оцењивана према Декантеровом систему и у свим категоријама било је мноштво узорака. Овај систем оцењивања највише се користи и најпрецизнији је јер се користи бодовање.

-Манифестација је организована на Београдском сајму, трајала је четири дана и за то време око 600 штандова, међу којима је био и наш, посетило је више хиљада посетилаца. Наше импресије су више него добре. Сајам је одлично организован и имали смо пуну подршку као излагачи, а винарији „Кепул“ и нама као, њеним власницима ово пуно значи јер смо изашли из регионалног, банатског, миљеа – напомиње наша саговорница.

Важно је и упознавање са осталим винаријама, размена искустава, стицање нових контаката, као и да се упореде вина.

-Иако су на такмичарском делу  отвореног Балкана учествовали винари из Србије, Македоније и Албаније, на манифестацији су се представили и произвођачи вина из Хрватске, Бугарске, Мађарске и Црне Горе. Био то фестивал вина читавог Балкана, тако да признања која смо добили имају још већи значај и ми ћемо се потрудити да их искористимо у будућој дистрибуцији вина. Овом приликом желим да се захвалим локалној самоуправи на подршци која нам је помогла да будемо учесници „Wine Vision by Open Balkan”  – напомиње Јелена Степанов.

Степанова додаје и да је бели бургундац из 2022. године, које је и сада добило најсјајније одличје,  до сада већ било награђено више пута. Подсетимо и то да под виноградом Јелена и Богдан имају два хектара и планирају проширење. И без тога највећи су виноградари на територији Града, а њихова вина могу да се пробају у винарији, али и у дегустационој сали у коју позивају све који воле добра вина. Ова година, напомиње Јелена Степанов, била је тешка за виноградаре, али су они задовољни бербом. У току је прерада грожђа у вина и очекује да њихов квалитет буде још бољи.

НАЈБОЉА ИТАЛИЈАНСКА ВИНА

Током фестивала „Wine Vision by Open Balkan” пила и најбоља италијанска вина из свих крајева ове земље. Италијанска агенција за спољну трговину у Србији у сарадњи са представницима највећег светске смотре вина Виниталy и сајмом Веронафиере, а уз подршку Министарства спољних послова и међународне сарадње Италије, у Београд су довели више од 50 најпознатијих италијанских фирми из сектора винске индустрије.

muški rukomet 1

Рукометаши „Кикинде Гриндекс“ вечерас су у Спортском центру „Језеро“ резултатом 33: 27 (16:15) славили против „Лавова БП“ из Бачке Паланке. Тако су у 10. колу Супер Б лиге Кикинђани избили на прво место на табели и беже бод  „Kолубари“ са којом су били изједначени.

-Утакмица је била рутинска и није било потребе за агресивном игром. Имамо још једно коло до краја јесењег дела првенства и потрудићемо се да га окончамо на најбољи могући начин, као лидери на табели – рекао је  Владимир Цвијан, тренер „Кикинде Гриндекс“.

Наредно, 11. коло, кикиндски рукометаши одлазе на мејдан екипи  „Синђелић“ из Београда. И у овој утакмици очекују победу, али и да зимски период искористе за припреме и остнак на лидерској позицији. По завршетку регуларног дела првенства „гриндексовце“ очекује и финале Купа Војводине.

 

370252681_1427458701170359_3783940891755581925_n

Првог дана КУП-а Србије каратисти „Феникса“ окитили су се са пет медаља у катама. У категорији наде злато је освојио Стефан Сили, а сребро је освојила Миа Вашалић. У категорији пионира бронзу је клубу донела Дуња Нађалин, али и ката тим у саставу Миа Вашалић, Стефан Сили и Адријана Ћурчин.

КУП Србије организује се у Чачку и учествује око педесетак клубова са више од хиљаду такмичара. Сутра (недеља) наставља се ово надметање наступом борбаша. Кикиндски „Феникс“ представљаће пет такмичара.

Slika-priznanja-PKS

У просторијама Регионалне привредне коморе Севернобанатског управног округа додељене су награде кикиндске коморе, награде за успех и јубиларнa признања Привредне коморе Србије.

Награда Привредне коморе Србије за пословног лидера припала је Крсти Ћорићу, власнику и директора „Ћорић аграра“ из Башаида превасходно  зато што из године у годину бележе раст броја запослених, повећање вредности капитала и повећање прихода. Улаже и у обновљиве изворе енергије  и  уз своје четири  фарме са преко 3.500 грла изградио је и три биогасна постројења.

Привредна комора Србије за пословни успех наградила  је и „Аутофлекс-Ливницу“ из Чоке превасходно због повећања инвестиција и улагања која су имали у проширење производње  и унапређење заштите животне средине, током 2022. и 2023. године.  Њима ће награде бити додељене на Скупштини Привредне коморе Србије у Београду,

За регионалног пословног лидера награђен је Небојша Недељковић, директор „Мекафора“. У овој фабрици пословни приходи су у односу на 2018. годину учетворостручени, а нето резултат је у 2022. години пет пута већи него у 2021. години. Повећава се и број запослених, а прошлу годину су завршили са 149 запослених, а већ од 2023. повећали  су њихов број за пар десетина запослених. Пословни приходи сваке године расту за више милиона евра, по години. „Мекафор“ је друштвено одговорна фирма и активно учествује у развоју Кикинде.

Фирма „ЕМС-ПЕЛЕТ“ из Чоке која  је једна од највећих инвестиција на подручју ове општине у претходних неколико година добила је награду за посебан допринос развоју индустрије у региону.  Исто признање, али за допринос у сектору услуга добило је предузеће „Марков“  из Кикинде.

 

Додељене су и плакете Привредне коморе Србије за јубиларних 20 односно 30 година рада фирмама: „Ле Белиер“, „Гриндекс“, ЈП „Топлана“, Телевизији Кикинда, „Технобор“, „Аутофлекс Ливница“ из Чоке и „Ко-на“ из Кикинде.

371085337_314621591383902_8011755976518150837_n

Милан Ружић, председник Друштва за заштиту и проучавање птица Србије представио је у Културном центру књигу „Птице Србије и Европе“. Како је овом приликом образложио окупљеној публици ауторска права за књигу су откупљена и прилагођена потребама Србије. На насловној страни је кикиндска сова ушара.

-Могли смо да бирамо једну од свих врста дивљих птица које живе у Европи и да је ставимо на насловну страну. Себе сам прозвао главним уредником књиге и одабрао сам да то буде фотографија утине настале у Кикинди. За мене су оне посебно важно и сада, када споменемо птице у међународним круговима, прво се помисли на сове које зимују у Кикинди. У протеклих више од деценије пуно тога смо урадили у Кикинди и сентиментално сам везан за ваш град – сазнајемо од Ружића.

Ово је први пут да се у Србији штампа оваква књигу на српском језику и она је основни водич сваком ко жели боље да упозна птице.

-У њој је представљено 928 врста дивљих птица, колико је забележено у Европи од чега је 328 које повремене или стално живе у Србији. Богата је фотографијама које приказују птице у најтипичнијом позама, мужјаке, женке, развојне стадијуме младунаца и служи сваком човеку који у природи види птицу да може брзо да је препозна – рекао је Милан Ружић.

Упознавање птица важно је због њиховог очувања јер су птице и природа под великим притиском човека. На овај начин природа и птице могу да се заволе и да се очувају. Књига је за свакога и надања су да ће доћи до великог броја читалаца у нашој земљи. Аутори књиге су Роб Хјум, Роберт Стил, Хју Харолд и Енди Сваш, а подједнако су важни и фотографи, њих око стотину који су наменски фотографисали птице за ову књигу, као и сви они који су је прилагодили потребама Србије.

368644833_1094979765001261_8601439242165617610_n

Победници квиза „Свет сова ушара“ су основци школе „Вук Караџић“. екипа у саставу Зоја Деспотовић, Давид  Мохачи и Михајло Миланов, показала је најбоље знање које се тиче утина у односу на остале три које су се такмичиле у финалу.

-Спремали смо се три недеље за квиз и пуно тога смо научили о совама које су бренд нашег града. Очекивали смо победу јер смо били сигурни у своје знање. Питања нису била тешка и пуно нам значи то што смо донели  победу својој школи – рекла  је Зоја.

Квиз су помно пратили градоначелник Никола Лукач и његови сарадници председник градске Скупштине Младен Богдан, као и чланови Градског већа Небојша Јованов, Валентина Мицковски и Мелинда Гомбар.

-Честитам свим учесницима квиза на показаном знању, а школе и наставнике желим да похвалим што се сваке године прикључују овој манифестацији и уче децу о нашим совама. Сви ми, који волимо Кикинду, волимо да се добар глас о нашем граду далеко чује, а сове су наш заштитни знак – истакао је градоначелник Лукач приликом доделе награда учесницима квиза.

Друго место заузели ђаци ОШ „Иво Лола Рибар“ из Нових Козараца, трећи су били ученици школе „Свети Сава“, а четврти „Јован Поповић“.

Приликом централне прославе Совембра организован је и мини базар, а сове су биле одлична инспирација ученицима основних и средњих школа који су израдили велики број предмета са ликом најпопуларније кикиндске птице.

-Наша школа исекла је маске сова од папира и сви који су дошли на базар имали су прилику да их обоје онако како желе и да је задрже за успомену. Осим тога направили смо обележиваче књига, фигурице и све као мотив имају сове – сазнали смо од Иване Француски из школе „Фејеш Клара“.

Штанд који је привукао велику пажњу припремили су ученици ОШ „Петар Кочић“.

-Наша сова прављена је од шишарки и на подлози од стридора од картона. стигла је ове године и на сајам образовања у Београду и где год да се појави изазива интересовање – додала је наставница Јелена Грбић и напоменула да су сову више од недељу дана израђивали ученици који су чланови еколошке секције.

 

1266515_10200774866398449_1756570176_o

Опанчарка Мирна Рацков и иконописац Сандра Станковић ускоро ће понети знак „Најбоље из Војводине”. Ознака квалитета је заправо  признање свима онима који, у областима којима се баве, достижу и престижу не само домаће већ и европске стандарде. Додељује је Покрајински секретаријата за привреду и туризам, а нашим суграђанка биће уручено у среду, 29. новембра у Влади Војводине.

Подсетимо Мирна Рацков једина је жена опанчарка у Србији, власница је занатске радње „Маца папучарица”. Бави се израдом опанака и обуће за фолклор, а осим са домаћим културно-уметничким друштвима сарађује и са иностранством тако да однедавно њене опанке носи и чланови српског друштва у Бечу. Позната је и њена сарадња са филмском индустријом те је тако израђивала опанке за серије и филмове међу којима су најпознатији „Корени”, „Краљ Петар Први”, „Дјеца с Козаре” и „Константиново раскршће”. Између осталих признања, добитница је и награде „Јунаци микробизниса 2023″.

Иконописац Сандра Станковић ради канонске иконе уз благослов Српске православне цркве и носилац је сертификата старих заната. Њене иконе део су многих домова и цркава, а готово 3.000 до сада урађених икона красе бројне храмове у земљи и иностранству, Српску цркву у Сарајеву трајно улепшава стална поставка њених радова – Српске краљице и принцезе. Посебно је поносна на иконостас који је урадила у Храму светих Козме и Дамјана, али и на осликавање црквице на Водицама. Тренутно израђује и иконе за манастир Преображење  Господње у Црној Гори.

Знак се додељује у области производа, услуга, програма односно манифестација, и у категорији стари занати. Да се у Кикинди стари занати негују потврђују и наше две суграђанке јер су од укупно три додељена признања два стигла у наш град.

 

369060995_1018301469376873_8759852041874101599_n

Члановима Добровољног ватрогасног друштва из Башаида уручено  специјално возило „махиндра” које ће омогућити брже и лакше интервенисање на терену.  Жељко Пејин, председник  ДВД Башаид истиче да је са овим возилом друштво максимално опремљено. У такозвано навално возило, које је било у лошем стању, и опрему  уложено је око 600.000 динара.

-Већ неко време инсистирали смо на томе да добијемо ово возило и захваљујући ангажовању Савета Месне заједнице и локалне самоуправе сада смо употпуности спремни да помогнемо када је најтеже. „Махиндра“ садржи пумпу високог притиска са 300 литара воде, док на обичној пумпи замењује 3.000 литра воде. Поред тога са овим возилом лакше ћемо прићи теже приступачним теренима на којима избије пожар – појаснио је Пејин.

Примопредаји  возила присуствовали су Никола Лукач, градоначелник Кикинде, Мирослав Дучић, начелник Севернобанатског управног округа и Небојша Јованов, члан Градског већа. Овом приликом градоначелник Лукач прецизирао је да  је локална самоуправа поуздан партнер на ког свако добровољно ватрогасно друштво може да рачуна.

-Огроман је значај добровољних ватрогасних друштава и у протеклих неколико година сви заједно потрудили смо се да  спремност, али и опремљеност буде знатно боља него што је била. Свим добровољним ватрогасцима захваљујем се на пожртвованости и томе што су увек ту да заједно са професионалним ватрогасцима помогну. Локална самоуправа је ту  да им изађе у сусрет и обезбеди им опрему за коју они искажу потребу. Башаидски ватрогасци једни су од најорганизованијих на територији Града и својим ангажовањем и снагама, а уз помоћ Месне заједнице, недавно су адаптирали комплетан Ватрогасни дом – напоменуо је Никола Лукач.

Ватрогасци из Башаида неретко помажу својим комшијама у околним селим и граду, али и у општинама Нови Бечеј, Зрењанин и Житиште.

-Увек смо ту да помогнемо и одазивамо се свим позивима. Осим „махиндре“ имамо и возило ФАП, као и трактор са цистерном од 7.000 литара воде – додао је Жељко Пејин

Башаидско ватрогасно друштво има 19 добровољаца и 20 омладинаца. Сваки од њих опремљен употпуности је опремљен оделима и неопходном опремом. У овој години чланови су помогли у гашењу пет пожара од којих је четири било на отвореном, а један је био у селу. Три пута годишње ватрогасци обиђу село и разговарају са мештанима о превентиви и шта могу да ураде да до пожара не дође.