иђош Архиве | Page 6 of 6 | Кикиндски портал

Иђошки турнир у малом фудбалу: Тријумф Стоваришта Ковачевић

Dejan Panić August 20, 2023

Екипа Стоваришта Ковачевић, победом на пенале од 2:1 над тимом Чиношеви асови из Бачког Петровог Села, тријумфовала је на иђошком турниру у малом фудбалу док је треће место припало Полету из Накова. Најбољи је појединац Акуш Месарош (Чиношеви асови), голман Бошко Крстић (Стовариште Ковачевић), а стрелац Кристиан Драганов (Полет). Јелена Чуданов, председница Спортског савеза Кикинде, рекла је:

– Заиста је овде добра организација. Кажу да од 1. августа, када је почео турнир, само два дана због кише није било утакмица, али гледалаца је било константно и овако их видети у селу, после нашег турнира у граду, је импресивно. Могу да кажем свака част организатору за толико екипа колико се пријавило и уопште за комплетну организацију. Град Кикинда и Спортски савез Кикинде увек ће да подржи шта год да се овако организује и ко год да се овако потруди да направи у свом селу.

Драган Николин, из редова организатора иначе председник иђошког ФК Борац, надовезао се:

– Као организатори овог турнира смо имали 18 екипа у четири групе. Не могу тачно да вам кажем колико година постоји, али ово је традиционални турнир, сигурно 40 година, старији је од мене, можда и 50 година. Још као мали се сећам, овде је много екипа долазило, сада задњих година просечно, десетак, 12 екипа, а ми смо ове године успели да сакупимо 18 екипа што је за савку похвалу. Не да хвалим себе, али Кикинда је имала много веће новчане награде него ми и 12 екипа. Чока која је организовала са Санадом и Остојићевом заједно, имала је пола милиона динара, а ми скромних 150.000 за прву награду. Друга је 50.000, а трећа 20.000 динара. Надамо се да ћемо догодине наћи мало више спонзора и моћи награде да повећамо. Највећу помоћ добијамо од наше Месне заједнице, идемо молимо све фирме, неки изађу у сусрет, колико могу, како могу. После финалне утакмице имамо и томболу. Град Кикинда уствари нама даје средства преко наше Месне заједнице, то се на годишњем нивоу прави буџет који Фудбалски клуб Борац може да добије и онда од тога што имамо морамо да располажемо и да одржимо клуб у животу и да организујемо турнир. Од 1. априла ове године сам узео ту функцију у ФК Борац, покренуо сам клуб после шест и по година. Није било никакве екипе, покренули смо школу младих, вратио нам се чак и први тим, крећемо прво коло, 3. септембра играмо код куће у задњој лиги. Од нуле почињемо па сад докле ћемо стићи, надам се да ћемо стићи. Ову полусезону и не морамо, битно је да сад покренемо, да заживимо овај клуб.

ФОТО: Град Кикинда

368562827_592021172876522_8922277679460257752_n

Иђошки пензионери организовали “Кулинарски дан”

Aleksandra Djuran August 17, 2023

У оквиру „Дана села“ у Иђошу удружење пензионера „Треће доба“ организовало је „Кулинарски дан“. Кувала се рибља чорба, пекле су се гибанчице и риба.

Са најстаријима послеподне је провео и градоначелник Никола Лукач. Овом приликом захвалио је пензионерима што су активни чланови заједнице и што својим ангажманом доприносе средини у којој живе. Првои човек Града додао је и да ће локална самоуправа у пуном капацитету сарађивати са свим удружењима пензионера и пожелео да оваква дружења из године у годину буду што масовнија и популарнија.

-Оваква окупљања права су прилика за добро дружење, размену искустава и идеја и треба их буде што више и што чешће – поручио је Никола Лукач.

Фијакеријада у Иђошу окупила стотинак такмичара

Aleksandra Djuran August 13, 2023

Обележавање „Дана села“ у Иђошу почело је Фијакеријадом, на стадиону ФК „Борац“, у организацији удружења љубитеља коња и кувара „Бистрица“. Најмасовнија манифестација окупила 70 такмичара у једнопрегу, двопрегу, четворопрегу и вишепрегу, у програму су учествовале посебне расе коња, млади коњи, као и јахачи.

-Драго ми је што смо оборили рекорд и у Иђош довели велики број љубитеља коња и коњичког спорта. На трећој Фијакеријади оборили смо досадашњи рекорд. То је доказ да нас други цене, а ми им узвратимо тако што редовно учествујемо на свим манифестацијама на којима нас позову. На нама је да љубав према овим племенитим животињама пренесемо на децу и младе – рекао је Душан Сивчев, председник удружења „Бистрица“.

Манифестацију су посетили градоначеник Никола Лукач, који је и отворио, и преседник Скупштине Града Младен Богдан. Први човек Града пожелео је добродошлицу свим гостима и искористо је прилику да свим Иђошанима честита Дан села и црквену славу.

-Хвала вам што чувате обичаје ових крајева и промовиште коњички спорт. Фијакеријада је важна манифестација за свако село јер окупи велики врој гостију и оживи га. Поред дружења и чувања традиције ово је прави начин да се села повежу и помогну једни другима у напредовању – истакао је Лукач.

Фијакеријаду у Иђошу помогли су локална самоуправа и Месна заједница Иђош.

306983978_459781659526200_2666303006100074558_n

Иђош обележава Дане села

Aleksandra Djuran August 12, 2023

Прослава „Дана села“ у Иђошу почиње у недељу, 13. и завршава се у суботу 19. августа, када је и црквена слава Преображење. У недељу у подне на стадиону ФК „Борац“ биће одржана трећа Фијакеријада у организацији Удружења љубитеља коња и кувара „Бистрица“.

Уторак, 15. август, када је и Дан села у 15 сати почиње „Крофнијада“ коју пети пут организује удружење жена „Иђош“. Председница Биљана Ђурђулов истиче да ће се крофне правити на лицу места, а да је учешће пријавило девет удружења жена, те да ће се делити свим посетиоцима.

Од 19 сати испред Дома културе је отварање изложбе слика Смиљане Шалго које организује удружење „Вретено“, а винари и виноградари из „Шасле“ у исто време промовисаће иђошко вино.

Два дана касније, у четвртак од 9 сати је ,,Кулинарски дан“ односно кување рибље чорбе, спремање печене рибе и гибанчица у организацији удружења пензионера „Треће доба“. Петак, 18. август је почетак обележавања црквене славе, тако да је у 18 сати Бденије, сат касније је у Дому културе промоција књиге Живке Торбице, а у 21 час почиње финале турнира у малом фудбалу „Иђош 2023“. Дани села завршавају се 19. августа када је поводом Преображења Света литургија у цркви.

Вечерас дочек српске Нове године: У Иђошу весело уз крофне и вино

Jelena Trifunović January 13, 2023

Православна или Српска нова година, дочекује се 13. јануара у поноћ. Првог дана, 14. јануара, православни верници обележавају крсну славу Свети Василије и празник Мали Божић.

Обичај је да се на сам дан Нове године једе глава божићне печенице, а то је најчешће глава јагњета или прасета, а домаћице месе новогодишњу чесницу василицу. Првог дана Нове године, у неким крајевима Србије спаљују се остаци бадњака, а поред василица месе се и крофне у које се, као и за Божић, ставља новчић.

Према веровањима, поред богате трпезе, тога дана у кућу треба унети неку нову ствар како би у кући током целе године било напретка.

Велики број суграђана, Српску Нову годину дочекаће у својим домовима, а неки су се, радије, определили за провод уз музику и пиће у угоститељским објектима.

Организованог дочека на градском тргу у Кикинди, ни ове године, неће бити.

Да се окупе у центру села и прославе празник, одлучили су у Иђошу. Удружење жена Иђош заједно са Удружењем винара и виноградара “Шасла” и уз подршку Месне заједнице у центру села, код Дома културе, организује дочек Српске нове године. Празнично расположење употпуниће чувене иђошке крофне, још чувенија иђошка вина и музичари.

Археолошка ископавања на локалитету Градиште у Иђошу приведена крају

Jelena Trifunović November 10, 2022

У току септембра и октобра реализована је девета кампања археолошких ископавања на локалитету Градиште који се налази на ободу атара Иђоша, око седам километара удаљен од Кикинде. Познат је под неколико имена, од којих је једно и Словенски град. Настањен је био, са прекидима, од периода старијег неолита до средњег века.

Локалитет је проглашен за археолошко налазиште и културно добро од великог значаја и до сада је ископаван у више наврата, 1913, 1947, 1948, као и 1972. године. Због тада недовољно развијених археолошких метода уочена је потреба новог истраживања овог веома значајног налазишта сада најновијим техникама и анализама. Пројекат систематских археолошких истраживања стартовао је у 2014. години, наводи Неда Мирковић Марић из суботичког Међуопштинског завода за заштиту споменика културе.

– Ове сезоне настављена су истраживања сонде на узвишењу неолитског дела локалитета, где се ископава део испод познонеолитске куће, димензија 9×6 метара, која је истраживана прошлих сезона, а детектована захваљујући резултатима геофизичких снимања из 2014. године. Област северног Баната у неолиту била је зона у којој су се мешали утицаји потиске културе, распрострањене на територији данашње Мађарске и винчанске културе, која се простирала на територији северног и средњег Балкана (данашња Србија, део Румуније, Македоније, Босне). У току 2022. дефинисани су рушевински слојеви најранијих винчанских кућа, те се стигло до нивоа првобитног хумуса- каже Мирковић Марић.

Циљ ископавања на овом делу локалитета је прецизно дефинисање стратиграфије. Ископавање на бронзанодопском делу локалитета из претходних година, које је реализовано у сарадњи са стручњацима из Универзитетског колеџа у Даблину дало је нове резултате о начину изградње ровова и одбрамбених система утврђења.

Од 2015. до 2019. на локалитету се одржавала и Међународна школе археологије на којој су учествовали студенти Школе историје, археологије и религије Универзитета у Кардифу (School of History, Archaeology and Religion, Cardiff University) Велика Британија, Универзитетског колеџа у Даблину, Ирска (University College Dublin, School of Archaeology), као и са Филозофског факултета Универзитета у Београду. Сем теренског рада, студенти су се упознали са процесом рада у теренској лабораторији након ископавања, учествовали су у прању, тријажи, сортирању, обради и цртању налаза. Такође су добили вредно искуство од специјалиста експерата за обраду различитих врста налаза (остатака фауне, артефаката од окресаног камена, керамике) и упознали се са неолитом и бронзаним добом Баната и југоисточне Европе.

– До сада су у оквиру девет година трајања пројекта извршена геолошка бушења, геофизичка снимања на површини од преко 18 хектара, као и површинска проспекција налазишта и околине, док су се ископавања фокусирала на истраживање неколико стамбених објеката на неолитском делу локалитета и јама, структура и одбрамбеног система унутар и око бронзанодобног дела локалитета. Резултати истраживања ће значајно унапредити наша сазнања о начину живота неолитских и бронзанодобних становника данашњег Иђоша и банатске равнице. Наредних година планиран је рад на стручној, али и популарној публикацији, изложба и археолошке радионице- објашњава археолошкиња.

Ископавања у току 2022. године у оквиру Пројекта систематских археолошких истраживања локалитета Градиште у Иђошу реализује Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица у сарадњи са Балканолошким институтом САНУ и Народним музејом Кикинда. Пројекат је, као и претходних година, подржало Министарство културе и информисања Републике Србије.

Насеље из седмог миленијума пре нове ере

У најстаријем хоризонту насељавања констатовано је постојање налаза рано-неолитске старчевачке/кереш (7. и 6. миленијум пре наше ере). Затим следи хоризонт ране винчанске културе, а следећу фазу чине остаци насеља са материјалом касног неолита, тј. винчанске и потиске културе (5. миленијум пре наше ере). Знатно веће је касније насеље са остацима два концентрична земљана бедема пречика 250 м, које се на основу налаза може везати у период позног бронзаног доба и почетка гвозденог (крај 2. миленијума пре наше ере).

Шакали истребљују дивљач, ловци у организованим хајкама

Igor Crnogorac October 27, 2022

Огромне штете од шакала у ловиштима приметне су свуда, па и на територији Кикинде. Ови предатори примећени су у атарима свих села. Појединачно, убијају ситне животиње, али у чопорима нападају фазане и зечеве, чак и срне, каже председник ловачких друштава у Иђошу и Сајану, Веселин Веселинов.

– Приметно је опадање популација дивљачи, фазана и ланади. Шакала има и по 40, 50 у трскама и коповима. Лове ноћу, у чопорима. То је веома паметна и лукава животиња, он је стрвинар, једе угинуле животиње, чак и убијене јединке своје врсте. До сада нису улазили у села, али су у дворишту једне куће ван насеља појели пса на ланцу – каже Веселинов.

Он објашњава да ових стрвинара, до пре десетак година није било. Од старијих су чули да је популација шакала била врло бројна после Другог рата, али је проблем тада протпуно решен тровањем, које данас законом није дозвољено.

– Ми смо организовали хајке са по 20, 30 људи – прича Веселинов, али то неће решити проблем. Потребно је системско решење јер је ловно привредна основа угрожена, јако је смањен број корисне дивљачи, зечије, фазанске, срнеће.

Шакали се веома брзо размножавају јер имају довољно хране коју налазе и лове, што отежава њихово истребљење. Нове територије освајају у великим миграцијама, тражећи подручја са више хране. Код нас стижу с југа, из Далмације, каже Веселинов. Једина добра вест је да ове животиње беже од људи, веома су плашљиви. Дању се не могу видети и лове искључиво ноћу.

Шакал је опасан и због тога што, као и лисица, може да пренесе беснило и псећу кугу. Припада породици паса и има величину средњег пса. Одрасле јединке достижу дужину од 80 цм до 130 цм и висину 40 цм, тешки су и до 15 килограма. Имају усправне, широко размакнуте уши. Врст која настању наше крајеве је браонкасто-златне боје. Њихово омиљено станиште су густе, непроходне шикаре.

Када крену у лов, испуштају карактеристичан урлик сличан високом, цвилећем крику. Обично завијају у вечерњим сатима, дајући сигнале осталима о томе где се налазе. За њих нису типичне сезонске миграције, задржавају се тамо где имају довољно хране. Зато њихово присуство највише утиче на ловна подручја, какво је и наш крај.

Острво Ђукошин

Igor Crnogorac October 15, 2022

Године 1777. забележен је сукоб између становника Мокрина и Тисахеђеса (Иђоша) око острва Ђукошин на реци Аранки. Становници Мокрина су се пожалили да општина Тисахеђес покушава да присилно присвоји острво које припада атару места Мокрин и да су чак прибавили једног инжењера који је дошао да подигне граничну хумку.

Ово је само један од примера на који начин су се власти Дистрикта суочавале са покушајима да им се умањи територија која је била под привилегијама заштићеноом аутономијом. Дистрикт је оштро реаговао и, 25. јуна, послао допис Земаљској администрацији да се одлуке Привилегије морају поштовати и да спречи овакву самовољу властелина.

Сукоб око ове међе наставио се у неколико наврата, али сваки пут су власти Дистрикта одлучно реаговале на покушај угрожавања повељом загарантоване аутономије.

ИЗВОР: Тијана Рупчић, историчарка;

фотографија – Народни музеј Кикинда

Школа у Иђошу обележила 70 година постојања

Igor Crnogorac October 6, 2022

Основну школу „Миливој Оморац“ у Иђошу похађа 107 ученика. Они су данас, са учитељима и наставницима, обележили Дан школе. За госте су извели приредбу и показали колико брину о унапређењу услова за одржавање наставе.

– Сарађујемо с локалном самоуправом, Покрајинским секретаријатом и ресорним министарством ради улагања у текуће одржавање и стварања што бољих услова за рад. Кабинети су нам веома добро опремљени, сада је потребно улагање у спољашњи део школе – рекао је директор, Александар Аћимов.

Свечаности су присуствовали градоначелник Кикинде, Никола Лукач, чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски, и секретар Секретаријата за јавне службе, удружења грађана и верске заједнице, Богдан Тасовац.

– Град је, у овој години, уложио око милион динара за замену неонских сијалица ЛЕД расветом, ради уштеде енергије. И убудуће ћемо улагати у инфраструктуру и ове и других образовних установа – рекла је Валентина Мицковски. – Свако одељење у овој школи има до 15 ђака, што значи да учитељи и наставници могу да се посвете сваком ученику. Такође бих истакла и њихову одличну сарадњу са Месном заједницом и удружењима из овог села.

Основна школа „Миливој Оморац“ ове године обележава 70 година постојања. На свечаности су наступили и Удружење жена и Удружење пензионера ”Треће доба“.