dijana jakšić kiurski Arhive

Kumstvo, zanat i zajedništvo: kikindski preduzetnici slave Bogojavljenje

Redakcija Kikindski January 19, 2026

Opšte udruženje preduzetnika Kikinde obeležilo je danas svoju krsnu slavu – Bogojavljenje. Kum slave ove godine je kikindski preduzetnik Aleksandar Ronto, vlasnik saračke radnje „Ronto“.

Svečanost je okupila članove udruženja, predstavnike lokalne samouprave i privrednike, sa ciljem da se istakne značaj zajedništva i podrške razvoju preduzetništva u gradu.

Kum Ronto je objasnio da članstvo u udruženju donosi konkretnu korist:

-Želim da budemo uspešni svi zajedno. Udruženje je tu da pomogne svima, stalno dobijamo nove informacije i podršku koja nam je potrebna. Drago mi je što sam član – rekao je on, dodajući da svoje kožne proizvode plasira i na inostrano i na domaće tržište.

Predsednik udruženja Siniša Pašić podsetio je da se slava tradicionalno obeležava svake godine i naglasio je da su rezultati ohrabrujući.

– Prema podacima za 2025. godinu, u Kikindi je otvoreno više firmi nego što je zatvoreno. Tu smo za nove firme i sve preduzetnike kojima je potrebna pomoć – od konkursa i prijava do administrativne podrške. Imamo preko 80 članova i jedno smo od najbrojnijih udruženja preduzetnika u Srbiji – izjavio je Pašić i pozivao sve preduzetnike da se priključe.

Obeležavanju su prisustvovali i predstavnici Grada. Pomoćnica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski istakla je značaj kontinuirane saradnje lokalne samouprave i preduzetnika, kao i ohrabrujući rast interesovanja za pokretanje sopstvenog biznisa.

-Naša je obaveza da ih čujemo, podržimo i pomognemo im u ovim izazovnim vremenima – poručila je ona.

Zdrav doručak na početku Dečije kuvarske škole

Igor Crnogorac June 17, 2024

Mališani uzrasta od 7 do 11 godina, požurili su ovog jutra da ne propuste početak škole za male kuvare. Gošća im je bila zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski sa kojom su pravili zdrave sendviče, sa puno povrća.

– Ovo je za njih, pre svega, zabava, ali je i korisno jer uče da se osamostaljuju – ili da već sami naprave sebi nešto da jedu ili bar da pomognu odraslima u kuhinji. – Koliko vidim, ovi mališani već imaju iskustva, i u pripremi hrane i u kreativnosti, i u tome uživaju. Pošto smo počeli rano, pravimo kreativni doručak i, dok ga pripremamo, pričamo o zdravoj hrani. Mislim da je ova radionica izuzetno korisna – rekla je Dijana Jakšić Kiurski.

Prvi je u školicu kuvanja stigao dečak, osmogodišnji Vladimir. Iako ranije nije učestvovao, napominje da je već iskusan kuvar.

– Umem da spremim nudle. To najviše i volim da jedem – kaže.

Program „Mali kuvar“ je veoma popularan i mlađi osnovci su uvek zainteresovani u velikom broju. Mesta su se popunila za sat vremena, kaže voditeljka radionice, Tanja Nožica.

– Ovo je idealan uzrast za našu kuvarsku školu. Drago mi je što imamo dece sa strane, i iz inostranstva, koja su ovde na raspustu. Sutra će sa nama hranu spremati slikari, u sredu će mladi kuvari praviti čuvene iđoške krofne sa članicama Udruženja žena iz tog mesta, a u četvrtak nam dolazi dr Gordana Rodić i sa njom ćemo praviti vafle. Završavamo u petak, u Udruženju građana „Torontal“ u Ruskom Selu, gde ćemo praviti medenjake ili knedle sa šljivama. Zbog velike zainteresovanosti, ove radionice biće organizovane još dva puta u toku leta – kaže Nožica.

Veljko i Vukan su braća koja žive u Viskonsinu i prvi put su na radionici.

– Sviđa mi se, i najviše volim da jedem salatu. Već imam i drugare ovde – kaže Veljko. Vukan dodaje da mu se sve dopada, da voli da pravi hranu i da jede salatu.

Nataša i Anđela su drugarice iz vrtića i komšinice.

– Ovde sam već peti put, volim da kuvam i da pravim kreativne stvari od hrane. Najviše volim špagete – kaže Nataša. Anđela je došla prvi put i zadovoljna je što se danas prave baš sendviči.

Po završetku seckanja, mazanja i kreativnog slaganja namirnica, uz druženje, u slast su se pojeli sendviči sa smajlijima i u svim drugim kreativnim oblicima malih, vrednih kuvara.

S. V. O.

Usvojen budžet Kikinde za narednu godinu: Domaćinski skrojena gradska kasa

Aleksandra Djuran December 20, 2023

Budžet Grada za 2024. godinu sa projekcijama za 2025. i 2026. godinu usvojen je većinom glasova odbornika na sednici Skupštine grada. Kako je istakla zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski ovu godinu završavamo sa budžetom od tri milijarde i 700 miliona dinara i biće realizovan do 90 odsto.

-U narednoj godini budžet je planiran na tri milijarde i 885 miliona dinara. Među kapitalnim ulaganjima koja se planiraju u narednoj godini su sistemi za prečišćavanje pijaće vode u Mokrinu, Iđošu, Nakovu i Banatskom Velikom Selu u iznosu od 153, 3 miliona dinara, za puteve 96 miliona, izgradnju atmosferske kanalizacije u slivu Moravska je planirano 89,2 miliona, za završetak rekonstrukcije distributivne vodovodne mreže 56,2 miliona dinara. Za rekonstrukciju ulice Mihajla Pupina izdvojiće se 21 milion dinara. U budžetu su znatna sredstva opredeljena za zdravstvenu i socijalnu zaštitu, kao i socijalnu politiku. Novina je kreditno zaduženje od 115 miliona dinara, uz saglasnost Ministarstva finansija, kako bi lokalna samouprava mogla da ispoštuje zacrtani investicioni plan – rekla je Dijana Jakšić Kiurski i dodala da je budžet planiran tako da se obezbedi nesmetano funkcionisanje svih ustanova koje se naslanjaju na lokalnu samouprave, ali i da se završe najvažnije započete investicije.

Ulagaće se i predškolske i školske objekte. Tako je planirana sanacija krova vrtića u Sajanu i u SSŠ „Miloš Crnjanski“, rekonstrukcija krova u OŠ „Petar Kočić“ u Nakovu, zamena rasvete u OŠ „Gligorije Popov“ u Ruskom selu, zamena dela krova u OŠ „Vuk Karadžić“, sanacija podova u OŠ „Milivoje Omorac“ u Iđošu, a radovi na hidrantskoj mreži, sanaciji svlačionica i sanitarnih čvorova planirani su u OŠ „Sveti Sava“.

Kako bi se unapredio kvalitet primarne zdravstvene zaštite izdvojiće se i osam miliona dinara za završetak rekonstrukcija objekta za Dispanzer za žene.

Za mesne zajednice planirano je 45,8 miliona dinara tako će u Sajanu biti nabavljen i ugrađen energetski efikasni gasni kotao u Domu kulture. U Banatskoj Topoli planirana je rekonstrukcija, adaptacija, sanacija i energetskoj sanaciji Doma kulture, u Bašaidu će sredstva biti izdvojena za završetak započete izgradnje kapele, u Novim Kozarcima za zamenu krovnog pokrivača na motelu, u Ruskom Selu za treću fazu izgradnje parka i sanaciju Doma penzionera, u Mokrinu za izgradnju fontane i amfiteatra. U Banatskom Velikom Selu za završetak već započetih radova na stadionu, a u Iđošu za Dom kulture.

Odbornik Dušan Popeskov (SNS) precizirao je da nema dileme da odbornici vladajuće koalicije podrže budžet.

-Posebno me raduje što smo punu podršku za rad dobili na nedavno održanim izborima. Sa 15.866 glasova koje smo dobili Kikinđani su verifikovali naš rad. Možemo sve da dovodimo u pitanje, ali građani su rekli šta misle. Sa druge strane sramotno je što pojedini ljudi iz opozicije nisu došli na sednicu kako dali sugestiju o budžetu od kog zavisi sudbina grada. Isto tako sramotno je što se nisu pojavili odbornici SPS-a koji imaju koalicioni sporazum sa Srpskom naprednom strankom i bili su deo ove vlasti. Znaju da upućuju kritike, a kada treba da budu tu njih nema na sednici – obrazložio je Popeskov.

Gradonačelnik Nikola Lukač zahvalio se odbornicima, u ime građana Kikinde, što je izglasan budžet za narednu godinu i istakao da Kikinda ide krupnim koracima napred u još bolju budućnost.

-Obećavam da ćemo i dalje nastaviti razvoj Grada. Počeo je sa izgradnjom ritejl park, nastavljamo sa ulaganjima u saobraćajnu infrastrukturu, završavamo kružni tok na izlasku iz Bašaida, završavamo izgradnju fabrike za preradu pijaće vode, nastavlja se zamena se vodovodne mreže i rekonstrukcija Opšte bolnice. Pre nekoliko dana postavljen je kamen temeljac za brzu saobraćajnicu Sombor – Kikinda što je od neprocenjivog značaja za ovaj deo Banata i Kikindu. Neće biti ni lako ni jednostavno, ali kada smo svi zajedno, kada podržavamo i čuvamo jedni druge, kada razgovaramo i slušamo građane, kada razmenjujemo ideje, projekte i vizije, tada ćemo puno toga uraditi za našu Kikindu, Vojvodinu i Srbiju – poručio je gradonačelnik Lukač.

Data je i saglasnosti na program poslovanja za 2024. godinu javnih preduzeća „Kikinda“, „Toplana“ i „Autoprevoz“. Doneta je i odluka određivanju područja za upis dece u osnovne škole na teritoriji Grada.

Donacije i transferi

U 2024. planirani su prihodi od donacija i transfera. U budžet treba da se sliju donacije u iznosu od 26 miliona dinara, pošto se potvrdi da su svi IPA projekti prekogranične saradnje uspešno realizovani. U okviru transfera planirano je više od 288 miliona dinara. Od toga 74 miliona su sredstva koja treba da stignu iz Uprave za kapitalna ulaganja za započetu rekonstrukciju vodovodne mreže i atmosferske kanalizacije. Na ime rudne rente planirano je 375 miliona dinara, a od zakupa poljoprivrednog zemljišta 125 miliona.

Usvojen završni račun budžeta grada

Jelena Trifunović June 29, 2023

Na današnjoj sednici gradske skupštine, odbornici su usvojili odluku o konsolidovanom završnom računu budžeta grada za 2022. godinu. U odnosu na plan koji je po poslednjem rebalansu iznosio 3,5 milijardi dinara, prošlogodišnji prihodi su ostvareni u visini od 3,260 milijardi što je 93 odsto, a rashodi 3,179 milijardi, odnosno 91 odsto. Prihode i rashode gradske kase, na sednici je predočila zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski.

-Grad Kikinda prošlu godinu završio je sa suficitom od preko 80 miliona dinara. Prihodi su veći za 340 miliona veći 2021. godine, najviše zahvaljujući porezima i rudnoj renti. Poreska grupa prihoda ostvarena je u visini od skoro dve milijarde dinara. Porez na zarade iznosio je 1,13 milijardi dinara, porez na imovinu 557 miliona, a od rudne rente je prihodovano 345 miliona dinara, što je najveći iznos u proteklih deset godina. Rashodi su nešto niži. Izdaci za investicije bili su 16 odsto budžeta, odnosno 497 miliona, takođe su bili veći nego 2021. godine- tu su ulaganja u vodovodnu i kanalizacionu mrežu, unapređenje lokalnog ekonomskog razvoja, aktivne mere podrške ruralnom razvoju, sanacija divljih smetlišta, uređenje kanalske mreže i atarskih puteva.– rezimirala je zamenica gradonačelnika.

Šef odborničke grupe Aleksandar Aćimov istakao je domaćinsko rukovođenje gradom napominjući da je, i pored posledica korone, tim koji vodi grad pokazao odlične rezultate realizujući kapitalne projekte i brojna ulaganja.

– Težak period od dva meseca ćemo prebroditi i imati još veća ulaganja- rekao je Aćimov, povodom aktuelne blokade računa grada.

Na sednici su usvojeni izveštaji o prošlogodišnjem radu ustanova koje su obrazložili njihovi rukovodioci. Tako je skupština izglasala izveštaje Narodne biblioteke „Jovan Popović”, Narodnog muzeja, Narodnog pozorišta, Centra za likovnu i primenjenu umetnost „Tera„, Kulturnog centra, Istorijskog arhiva, Predškolske ustanove „Dragoljub Udicki“, Centra za stručno usavršavanje, Sportskog centra „Jezero”, Turističke organizacije.

Usvojena je i strategija razvoja JP „Kikinda“ za period od 2023. do 2027 godine, Godišnji program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta, kao i izmene i dopune nekoliko akata: Programa poslovanja JP Kikinda, Plana generalne regulacije centralnog dela naselja Kikinda, Odluke o uređivanju i održavanju groblja.

Skupština je usvojila rešenje o prestanku dužnosti dugogodišnjeg direktora CLPU „Tera” Slobodana Kojića, a za novog direktora izabran je Aleksandar Lipovan. Lipovan je zaposlen u „Teri“ od 2010. godine, od 2019. na mestu menadžera međunarodne i međusektorske saradnje.

(VIDEO) Iza njih su godine posvećenosti i truda: Rođendanski koncert KUD-a „Marija Bursać”

Jelena Trifunović April 29, 2023

KUD „Marija Bursać” večerašnjim koncertom na kom su nastupili od najmlađih članova pa do veterana, proslavio je 74 godine postojanja i 27. rođendan od kada je rad društva obnovljen. U prepunoj bioskopskoj sali u Banatskom Velikom Selu, svečanu atmosferu upotpunio je nastup gostujućeg KUD-a „Svetozar Marković” iz Novog Sada.

-Večeras je na programu 13 tačaka, među kojima je i premijerna izvedba koreografije Bosilegradsko Krajište – rekao je Milan Vranješ, umetnički rukovodilac KUD-a.

Rođendan KUD-u je čestitao gradonačelnik Nikola Lukač.

-Vi Velikoselci čuvate tradiciju, kulturu i običaje naših krajeva, ali i poštujete sve druge. KUD „Marija Bursać” je mesto okupljanja svih generacija- istakao je Lukač u obraćanju.

Da zaslužuju sve pohvale za protekle godine truda, rada i negovanja tradicije, istakla je zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski.

-Posebno zaslužuju čestitke jer su za sve ove godine rada pokazali kako se na jedan dostojan, dosledan i posvećen način čuvaju tradicija i običaji jednog naroda, posebno duh Krajišnika. Osvojili su prestižne nagrade na brojnim takmičenjima i najprestižnijim manifestacijama kao što je Sabor folklora u Srbiji. Stvaraju nove pesme i igre koje imaju svoju vrednost i potencijal da postanu deo nekog novog kulturnog nasleđa. Meni su posebno dragi jer svi članovi ulažu toliko truda, želje, energije i entuzijazma u sve to što rade, a ljubav prema fokloru prenose na mlađe generacije- rekla je Jakšić-Kiurski.

Dan škole „Ivo Lola Ribar”: Bratimljenje sa drugarima iz Banatskog Velikog Sela

Jelena Trifunović April 21, 2023

Celodnevnim aktivnostima i svečanim potpisivanjem Povelje bratimljenja sa Osnovnom školom „Slavko Rodić“ iz Banatskog Velikog Sela, škola „Ivo Lola Ribar“ u Novim Kozarcima proslavila je Dan škole.

-Srećni smo što dan škole možemo da proslavimo zajedno sa drugarima iz Banatskog Velikog Sela i iz Ruskog Sela sa kojima smo prošle godine potpisali Povelju drugarstva i prijateljstva. Druženja želimo da nastavimo i u drugim prilikama, ne samo kada je Dan škole. Učenici su danas imali takmičenje na poligonima, učenice od petog do osmog razreda takmičenje u odbojci, a dečaci u fudbalu. Posle toga, i nastavnici učestvuju u bacanju pikada, stonom fudbalu i stonom tenisu, verujem da je to deci zanimljivo- kaže direktorica škole Dragana Radujko.

Čestitke deci i kolektivu, u ime lokalne samouprave, uputila je zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski koja je zajedno sa Bogdanom Tasovcem, sekretarom Sekretarijata za javne službe, udruženja građana i verske službe posetila ovu obrazovnu ustanovu.

-Neka im Povelja o prijateljstvu i drugarstvu znači u daljem radu i školovanju, neka traje ovo prijateljstvo, da međusobno razmenjuju znanja i iskustva, rade na zajedničkim projektima i svemu što može da doprinese podizanju kvaliteta nastave. Dva sela su jedan do drugog i logično je da se deca i škole povezuju-rekla je Jakšić Kiurski.

-Škola „Ivo Lola Ribar“ postoji već 123 godine i ovo je prilika i da se škola obiđe. Zgrada zahteva određene rekonstrukcije i adaptacije i sa tim u vezi Grad koji brine o kvalitetnom školovanju dece, opredelio je određena sredstva u budžetu. Ove godine, 42 miliona je opredeljeno za kapitalna ulaganja u svim školama, od čega je 33 miliona za osnovne škole. U prvom tromesečju realizovali smo više od 17 miliona dinara investicija, konkretno u ovoj školi je prioritet sanacija krova za šta je izdvojeno sedam miliona dinara i to će biti realizovano- ukazala je zamenica gradonačelnika.

Škola u Novim Kozarcima ima 85 đaka i tridesetoro zaposlenih. Pripremni radovi za rekonstrukciju krova su počeli.

Na Dan žena – sugrađanke o svom statusu

Igor Crnogorac March 8, 2023

Obeležavanje Međunarodnog dana žena svoj začetak ima u protestu radnica u industriji odeće i tekstila, održanom 1857. godine u Njujorku. One su demonstrirale zbog loših radnih uslova i niskih plata.

Protesti su nastavljeni i narednih godina. U Njujorku je, 1908. godine, 15.000 žena zahtevalo kraće radno vreme, veću platu i pravo glasa.

Ideja da se ustanovi međunarodni praznik potekla je od žene po imenu Klara Cetkin, komunistkinje i borkinje za prava žena koja je ovaj predlog iznela na Međunarodnoj konferenciji žena u Kopenhagenu 1910. godine.ide

Dan žena prvi put je obeležen 1911. u Austriji, Danskoj i Nemačkoj.

Šta žene danas misle o ovom prazniku, odnosno svom položaju u društvu, pitali smo naše sugrađanke.

Stanislava Hrnjak, poslanica u Skupštini AP Vojvodine i poverenica Gradskog odbora SNS

-Žene su oslonac ne samo srpskog društva i porodice, već cele zemlje. Osmi mart je dan koji ima istorijsku simboliku i važno je da to bude dan koji je za svaku damu poseban. Često kažemo da bi svaki dan trebalo da bude Dan žena uzimajući u obzir koliko one ulažu u porodicu, posao, koliko su preduzimljive, koliko su pokretači svega, to se u svakodnevnom životu da videti. O tome treba da pričamo češće nego jednom godišnje. Ne smemo da zanemarimo ni žene žrtve nasilja, i o tome treba da govorimo značajnije i hrabrije, da zaštitimo žene u svakom smislu. Takođe, da ih izjednačimo u društvu u kontekstu zarada, jer one ulažu daleko veći napor. Posebno žene koje se bave javnim poslom imaju višestruku odgovornost koja se oslanja na dom, prijatelje, roditelje, posao. One ne znaju da budu površne, kada preuzmu na sebe odgovornost, guraju do cilja. I zato mislim da je svaka žena posebna, da je treba podržati, da društvo treba da stane iza njih. Pažnja koja se ženama ukazuje danas jeste obaveza da bismo im pokazali koliko su posebne, ali da se potrudimo svi zajedno da pažnju i nagradu za svoj trud i rad dobijaju i u ostalim danima tokom godine.

Dijana Jakšić Kiurski, zamenica gradonačelnika

–Važan mi je ovaj praznik iz više razloga. Treba da istaknemo suštinu i simboliku, a to je, od Roze Luksemburg pa nadalje, borba da se ostvari bolji položaj žena. Upornošću i hrabrošću su se borile za politička i ekonomska prava i slobode, i za puno uvažavanje u društvu. Volim ovaj praznik zato što me je još kao dete asocirao na majku, baku, tetke i uvek je bio u znaku radosti i lepog raspoloženja. Neka i bude u simbolici ruža i cveća, ali zaista se osećala emocija, poklanjate nešto i time izražavate ljubav i poštovanje prema toj osobi. Ali ako i pored borbe za prava žena postoji bilo kakav pokušaj marginalizovanja i osporavanja uloge i značaja žena u društvu, onda svaki takav poklon i obeležavanje praznika je samo ritual i prazna priča. Neka današnji poklon- ruža ili drugi znak pažnje čini srećnom ženu tokom cele godine, to je izraz zahvalnosti, poštovanja i priznanja uloge žena u društvu bez obzira na to da li govorimo o domaćici ili ženi koja se ostvarila u određenom poslu, ili na bilo koji drugi način. Bitno je da se uloga žene poštuje i osvesti, jer je ona velika.

Jasmina Drinjak Malogajski, vaspitačica u Berlinu

– Osmi mart u celoj Nemačkoj je veoma bitan praznik i svi se nekako trude da svoje žene, majke obraduju nekim prigodnim poklonom, izlaskom na večeru, cvećem.. Veliki broj bilborda ima za temu čestitku ženama. Ovde u Berlinu konkretno, to je možda jedan od najvažnijih praznika jer je od pre nekoliko godina uvršten u praznike koji su neradni dani. Po klubovima su organizovane svirke na kojima nastupaju žene, danas se igraju tematski stendapovi o ženama-koji predstavljaju ženu kao super heroja, što i jesmo. One koje danas moraju da rade, na platu će dobiti 100% na dnevnicu jer je državni neradni dan.

Tatjana Korom, Udruženje žena Kikinde

-Radujem se tom danu zato što su se žene izborile za svoja prava, koja i danas imaju. Udruženje žena Kikinde tradicionalno obeležava taj dan. Mi smo ga proslavile zajedničkim okupljanjem u petak u Restoranu „Belavila“. Kada je o poklonima reč, smatram da nisu važni. Bitna je pažnja i čestitka od srca.

Darinka Maljugić, bibliotekarka

– Za mene je Osmi mart veoma važan, žene su zaboravile zašto ga proslavljaju. Ako smo se borile za ravnopravnost, ne znači da smo sebi samo još natovarile dodatni posao i da treba da imitiramo muškarce, to me jako iritira. Nisam feministkinja, ali jesam za ravnopravnost.

Snežana Popeskov, tehnički sekretar u Narodnom pozorištu

– Ovaj dan se obeležava u znak sećanja na borbu za ženska prava i zato mislim da je veoma značajan. Žena ima poseban senzibilitet i posebno mesto društvu, to ne sme da se zaboravi.

Natalija Bogosavljev, preduzetnica

-Nije mi važan ovaj praznik. Smatram da svakodnevno i prema svima treba da se odnosimo kao prema sebi ravnima i sa poštovanjem jer smo svi ravnopravni.

Jovana Mišković, nastavnica nemačkog jezika u Novom Sadu

-Praznik je značajan da bismo se podsetili da su žene jednako važne, čak i važnije od muškaraca. i da je potrebno da vudu cenjene. Treba podsetiti majke, sestre, žene da su voljene, ali nije loše i da dobiju neki poklon.

Ovo su planirana ulaganja u selima i školama u 2023. godini

Jelena Trifunović December 21, 2022

Nova investicija u mesnim zajednicama predviđena budžetskim planom za 2023. godinu su postrojenja za prečišćavanje pijaće vode, a prvi će na redu biti Iđoš, Mokrin, Banatsko Veliko Selo, Nakovo. Koja su to još investiciona ulaganja u seoskim mesnim zajednicama planirana budžetom za narednu godinu, precizirala je zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski na sednici gradske skupštine:

-U MZ Banatsko Veliko Selo predviđen je završetak radova na stadionu FK Kozara, u Novim Kozarcima investiociono održavanje Doma kulture, u Ruskom Selu izgradnja parka, investiciono održavanje Doma kulture i investiciono održavanje objekta FK Crvena zvezda, u Banatskoj Toploli adaptacija objekta Doma kulture, u Nakovu popravka platoa ispred mesne zajednice i poslovnog centra i u Mokrinu izrada izrada projektno tehničke dokumentacije za postavku letnje pozornice i fontane na trgu. U Iđošu, kada je reč o rekonstrukciji zgrade Doma lovaca nastali su problemi u vezi sa dokumentacijom, i potrebno je preprojektovanje- precizirala je zamenica gradonačelnika.

Jakšić Kiurski je, takođe, ukazala koja su to planirana investiciona ulaganja u škole.

-Popravka krova u OŠ „Ivo Lola Ribar“, postavka hidrantske mreže, sanacija svlačionica i sanitarnih čvorova u školi „Sveti Sava“, sanacija objekta za produženi boravak i kuhinju u školi „Jovan Popović“, sanacija toaleta u školi „Đura Jakšić“, kapitalno održavanje zgrade škole „Milivoj Omorac“ u Iđošu, postavljanje rasvete u školi „Vasa Stajić“.

Pet hiljada pisama za pet hiljada ispunjenih želja

Jelena Trifunović December 14, 2022

U „Kutiju želja“ koja je trgu ispred gradske kuće bila postavljena do 12. decembra pristiglo je više od 5.000 pisama za Deda Mraza.

– Drago nam je što smo i ove godine bili u prilici da nastavimo lepu i tradicionalnu akciju darivanja najmlađih sugrađana uoči novogodišnjih i božićnih praznika- kaže Dijana Jakšić Kiurski, zamenica gradonačelnika.- Cilj nam je da svake godine broj pisama i paketića bude veći. Čitanje pisama je u toku, a želje mališana su od od standardnih gde su deca poželela lutkice, automobile, traktore, knjige, bojanke pa do onih neobičnijih- jedno dete je poželelo koku ili petla, jedna devojčica bokserske rukavice. Naravno da ćemo nastojati da svaka želja bude ispunjena-ukazuje Jakšić Kiurski.

U gradskom budžetu je za novogodišnje darivanje najmlađih opredeljeno pet miliona dinara, a originalnoj akciji Grada Kikinde pridružili su se i donatori.

-Ova godina nam je rekordna što se tiče uplata i donacija. Donatori su opredelili 1,2 miliona dinara,a stigla je i roba u vrednosti od oko 400.000 dinara. Svima se zahvaljujemo što su prepoznali lepotu ove manifestacije koja ukazuje na značaj i radost darivanja, posebno dece koja se i najiskrenije obraduju.

Cilj jeste da se što veći broj dece obraduje, a tu mislim i na mališane čiji roditelji, nažalost, nisu u mogućnosti da im priušte novogodišnji paketić. Grad Kikinda će i ove godine, deo poklona usmeriti za decu na Kosovu, kao što smo to činili i u proteklom periodu. Ostaje da se paketići spakuju i da krenemo da ih delimo i uživamo u dečjim osmesima i ushićenju. Njihova radost je i naša i dodatno nas motiviše, zaključuje Jakšić Kiurski.

(Foto: Grad Kikinda i Kikindski)