dijana jakšić kiurski

slava-preduzetnika-1

Опште удружење предузетника Кикинде обележило је данас своју крсну славу – Богојављење. Кум славе ове године је кикиндски предузетник Александар Ронто, власник сарачке радње „Ронто“.

Свечаност је окупила чланове удружења, представнике локалне самоуправе и привреднике, са циљем да се истакне значај заједништва и подршке развоју предузетништва у граду.

Кум Ронто је објаснио да чланство у удружењу доноси конкретну корист:

-Желим да будемо успешни сви заједно. Удружење је ту да помогне свима, стално добијамо нове информације и подршку која нам је потребна. Драго ми је што сам члан –  рекао је он, додајући да своје кожне производе пласира и на инострано и на домаће тржиште.

Председник удружења Синиша Пашић подсетио је да се слава традиционално обележава сваке године и нагласио је да су резултати охрабрујући.

– Према подацима за 2025. годину, у Кикинди је отворено више фирми него што је затворено. Ту смо за нове фирме и све предузетнике којима је потребна помоћ – од конкурса и пријава до административне подршке. Имамо преко 80 чланова и једно смо од најбројнијих удружења предузетника у Србији – изјавио је Пашић и позивао све предузетнике да се прикључе.

Обележавању су присуствовали и представници Града. Помоћница градоначелника Дијана Јакшић Киурски истакла је значај континуиране сарадње локалне самоуправе и предузетника, као и охрабрујући раст интересовања за покретање сопственог бизниса.

-Наша је обавеза да их чујемо, подржимо и помогнемо им у овим изазовним временима –  поручила је она.

Mali kuvar 2

Малишани узраста од 7 до 11 година, пожурили су овог јутра да не пропусте почетак школе за мале куваре. Гошћа им је била заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски са којом су правили здраве сендвиче, са пуно поврћа.

– Ово је за њих, пре свега, забава, али је и корисно јер уче да се осамостаљују – или да већ сами направе себи нешто да једу или бар да помогну одраслима у кухињи. – Колико видим, ови малишани већ имају искуства, и у припреми хране и у креативности, и у томе уживају. Пошто смо почели рано, правимо креативни доручак  и, док га припремамо, причамо о здравој храни. Мислим да је ова радионица изузетно корисна – рекла је Дијана Јакшић Киурски.

Први је у школицу кувања стигао дечак, осмогодишњи Владимир. Иако раније није учествовао, напомиње да је већ искусан кувар.

– Умем да спремим нудле. То највише и волим да једем – каже.

Програм „Мали кувар“ је веома популаран и млађи основци су увек  заинтересовани у великом броју. Места су се попунила за сат времена, каже водитељка радионице, Тања Ножица.

– Ово је идеалан узраст за нашу куварску школу. Драго ми је што имамо деце са стране, и из иностранства, која су овде на распусту. Сутра ће са нама храну спремати сликари, у среду ће млади кувари правити чувене иђошке крофне са чланицама Удружења жена из тог места, а у четвртак нам долази др Гордана Родић и са њом ћемо правити вафле. Завршавамо у петак, у Удружењу грађана  „Торонтал“ у Руском Селу, где ћемо правити медењаке или кнедле са шљивама. Због велике заинтересованости, ове радионице биће организоване још два пута у току лета – каже Ножица.

Вељко и Вукан су браћа која живе у Висконсину и први пут су на радионици.

– Свиђа ми се, и највише волим да једем салату. Већ имам и другаре овде – каже Вељко. Вукан додаје да му се све допада, да воли да прави храну и да једе салату.

Наташа и Анђела су другарице из вртића и комшинице.

– Овде сам већ пети пут, волим да кувам и да правим креативне ствари од хране. Највише волим шпагете – каже Наташа. Анђела је дошла први пут и задовољна је што се данас праве баш сендвичи.

По завршетку сецкања, мазања и креативног слагања намирница, уз дружење, у сласт су се појели сендвичи са смајлијима и у свим другим креативним облицима малих, вредних кувара.

С. В. О.

ff534dc8-e421-4e08-8f98-81a4fe7e57c7

Буџет Града за 2024. годину са пројекцијама за 2025. и 2026. годину усвојен је већином гласова одборника на седници Скупштине града. Како је истакла заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски ову годину завршавамо са буџетом од три милијарде и 700 милиона динара и биће  реализован до 90 одсто.

-У наредној години буџет је планиран на три милијарде и 885 милиона динара. Међу капиталним улагањима која се планирају у наредној години су системи за пречишћавање пијаће воде у Мокрину, Иђошу, Накову и Банатском Великом Селу у износу од 153, 3 милиона динара, за путеве 96 милиона, изградњу атмосферске канализације у сливу Моравска је планирано 89,2 милиона, за завршетак реконструкције дистрибутивне водоводне мреже 56,2 милиона динара. За реконструкцију улице Михајла Пупина издвојиће се 21 милион динара. У буџету су знатна средства опредељена за здравствену и социјалну заштиту, као и социјалну политику. Новина је кредитно задужење од 115 милиона динара, уз сагласност Министарства финансија, како би локална самоуправа могла да испоштује зацртани инвестициони план – рекла је Дијана Јакшић Киурски и додала да је буџет планиран тако да се обезбеди несметано функционисање свих установа које се наслањају на локалну самоуправе, али и да се заврше најважније започете инвестиције.

Улагаће се и предшколске и школске објекте. Тако је планирана санација крова вртића у Сајану и у ССШ „Милош Црњански“, реконструкција крова у ОШ „Петар Кочић“ у Накову, замена расвете у ОШ „Глигорије Попов“ у Руском селу, замена дела крова у ОШ „Вук Караџић“, санација подова у ОШ „Миливоје Оморац“ у Иђошу, а  радови на хидрантској мрежи, санацији свлачионица и санитарних чворова планирани су у ОШ „Свети Сава“.

Како би се унапредио квалитет примарне здравствене заштите издвојиће се и осам милиона динара за завршетак реконструкција објекта за Диспанзер за жене.

За месне заједнице планирано је 45,8 милиона динара тако ће у Сајану бити набављен и уграђен енергетски ефикасни гасни котао у Дому културе. У Банатској Тополи планирана је  реконструкција, адаптација, санација и енергетској санацији Дома културе, у Башаиду ће средства бити издвојена за завршетак започете изградње капеле, у Новим Козарцима за замену кровног покривача на мотелу, у Руском Селу за трећу фазу изградње парка и санацију Дома пензионера, у Мокрину за изградњу фонтане и амфитеатра. У Банатском Великом Селу за завршетак већ започетих радова на стадиону, а у Иђошу за Дом културе.

Одборник Душан Попесков (СНС) прецизирао је да нема дилеме да одборници владајуће коалиције подрже буџет.

-Посебно ме радује што смо пуну подршку за рад добили на недавно одржаним изборима. Са 15.866 гласова које смо добили Кикинђани су верификовали наш рад. Можемо све да доводимо у питање, али грађани су рекли шта мисле. Са друге стране срамотно је што поједини људи из опозиције нису дошли на седницу како дали сугестију о буџету од ког зависи судбина града. Исто тако срамотно је што се нису појавили одборници СПС-а који имају коалициони споразум са Српском напредном странком и били су део ове власти. Знају да упућују критике, а када треба да буду ту њих нема на седници – образложио је Попесков.

Градоначелник Никола Лукач захвалио се одборницима, у име грађана Кикинде, што је изгласан буџет за наредну годину и истакао да Кикинда иде крупним корацима напред у још бољу будућност.

-Обећавам да ћемо и даље наставити развој Града. Почео је са изградњом ритејл парк, настављамо са улагањима у саобраћајну инфраструктуру, завршавамо кружни ток на изласку из Башаида, завршавамо изградњу фабрике за прераду пијаће воде, наставља се замена се водоводне мреже и реконструкција Опште болнице. Пре неколико дана постављен је камен темељац за брзу саобраћајницу Сомбор – Кикинда што је од непроцењивог значаја за овај део Баната и Кикинду. Неће бити  ни лако ни једноставно, али када смо сви заједно, када подржавамо и чувамо једни друге, када разговарамо и слушамо грађане, када размењујемо идеје, пројекте и визије, тада ћемо пуно тога урадити за нашу Кикинду, Војводину и Србију – поручио је градоначелник Лукач.

Дата је и сагласности на програм пословања за 2024. годину јавних предузећа „Кикинда“,  „Топлана“ и „Аутопревоз“.  Донета је и одлука одређивању подручја за упис деце у основне школе на територији Града.

Донације и трансфери

У 2024. планирани су приходи од донација и трансфера. У буџет треба да се слију донације у износу од 26 милиона динара, пошто се потврди да су сви ИПА пројекти прекограничне сарадње успешно реализовани. У оквиру трансфера планирано је више од 288 милиона динара. Од тога 74 милиона су средства која треба да стигну из Управе за капитална улагања за започету реконструкцију водоводне мреже и атмосферске канализације. На име рудне ренте планирано је 375 милиона динара, а од закупа пољопривредног земљишта 125 милиона.

дијана насловна

На данашњој седници градске скупштине, одборници су усвојили одлуку о консолидованом завршном рачуну буџета града за 2022. годину. У односу на план који је по последњем ребалансу износио 3,5 милијарди динара, прошлогодишњи приходи су остварени у висини од 3,260 милијарди што је 93 одсто, а расходи 3,179 милијарди, односно 91 одсто. Приходе и расходе градске касе, на седници је предочила заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски.

-Град Кикинда прошлу годину завршио је са суфицитом од преко 80 милиона динара.  Приходи су већи за 340 милиона већи 2021. године, највише захваљујући порезима и рудној ренти. Пореска група прихода остварена је у висини од скоро две милијарде динара. Порез на зараде износио је 1,13 милијарди динара, порез на имовину 557 милиона, а од рудне ренте је приходовано 345 милиона динара, што је највећи износ у протеклих десет година. Расходи су нешто нижи. Издаци за инвестиције били су 16 одсто буџета, односно 497 милиона, такође су били већи него 2021. године- ту су улагања у водоводну и канализациону мрежу, унапређење локалног економског развоја, активне мере подршке руралном развоју, санација дивљих сметлишта, уређење каналске мреже и атарских путева.– резимирала је заменица градоначелника.

Шеф одборничке групе Александар Аћимов истакао је домаћинско руковођење градом напомињући да је, и поред последица короне, тим који води град показао одличне резултате реализујући капиталне пројекте и бројна улагања.

– Тежак период од два месеца ћемо пребродити и имати још већа улагања- рекао је Аћимов, поводом актуелне блокаде рачуна града.

На седници су усвојени извештаји о прошлогодишњем раду установа које су образложили њихови руководиоци. Тако је скупштина изгласала извештаје Народне библиотеке „Јован Поповић”, Народног музеја, Народног позоришта, Центра за ликовну и примењену уметност „Тера„, Културног центра, Историјског архива, Предшколске установе „Драгољуб Удицки“, Центра за стручно усавршавање, Спортског центра „Језеро”, Туристичке организације.

Усвојена је и стратегија развоја ЈП „Кикинда“ за период од 2023. до 2027 године, Годишњи програм заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта, као и измене и допуне неколико аката: Програма пословања ЈП Кикинда, Плана генералне регулације централног дела насеља Кикинда, Одлуке о уређивању и одржавању гробља.

Скупштина је усвојила решење о престанку дужности дугогодишњег директора ЦЛПУ „Тера” Слободана Којића, а за новог директора изабран је Александар Липован. Липован је запослен у „Тери“ од 2010. године, од 2019. на месту менаџера међународне и међусекторске сарадње.

kud marija bursać 2904

КУД „Марија Бурсаћ” вечерашњим концертом на ком су наступили од најмлађих чланова па до ветерана, прославио је 74 године постојања и 27. рођендан од када је рад друштва обновљен. У препуној биоскопској сали у Банатском Великом Селу, свечану атмосферу употпунио је наступ гостујућег КУД-а „Светозар Марковић” из Новог Сада.

-Вечерас је на програму 13 тачака, међу којима је и премијерна изведба кореографије Босилеградско Крајиште – рекао је Милан Врањеш, уметнички руководилац КУД-а.

Рођендан КУД-у је честитао градоначелник Никола Лукач.

-Ви Великоселци чувате традицију, културу и обичаје наших крајева, али и поштујете све друге. КУД „Марија Бурсаћ” је место окупљања свих генерација- истакао је Лукач у обраћању.

Да заслужују све похвале за протекле године труда, рада и неговања традиције, истакла је заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски.

-Посебно заслужују честитке јер су за све ове године рада показали како се на један достојан, доследан и посвећен начин чувају традиција и обичаји једног народа, посебно дух Крајишника. Освојили су престижне награде на бројним такмичењима и најпрестижнијим манифестацијама као што је Сабор фолклора у Србији. Стварају нове песме и игре које имају своју вредност и потенцијал да постану део неког новог културног наслеђа. Мени су посебно драги јер сви чланови улажу толико труда, жеље, енергије и ентузијазма у све то што раде, а љубав према фоклору преносе на млађе генерације- рекла је Јакшић-Киурски.

20230421095614_CDA_2435 (1)

Целодневним активностима и свечаним потписивањем Повеље братимљења са Основном школом „Славко Родић“ из Банатског Великог Села, школа „Иво Лола Рибар“ у Новим Козарцима прославила је Дан школе.

-Срећни смо што дан школе можемо да прославимо заједно са другарима из Банатског Великог Села и из Руског Села са којима смо прошле године потписали Повељу другарства и пријатељства. Дружења желимо да наставимо и у другим приликама, не само када је Дан школе. Ученици су данас имали такмичење на полигонима, ученице од петог до осмог разреда такмичење у одбојци, а дечаци у фудбалу. После тога, и наставници учествују у бацању пикада, стоном фудбалу и стоном тенису, верујем да је то деци занимљиво- каже директорица школе Драгана Радујко.

Честитке деци и колективу, у име локалне самоуправе, упутила је заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски која је заједно са Богданом Тасовцем, секретаром Секретаријата за јавне службе, удружења грађана и верске службе посетила ову образовну установу.

-Нека им Повеља о пријатељству и другарству значи у даљем раду и школовању, нека траје ово пријатељство, да међусобно размењују знања и искуства, раде на заједничким пројектима и свему што може да допринесе подизању квалитета наставе.  Два села су један до другог и логично је да се деца и школе повезују-рекла је Јакшић Киурски.

-Школа „Иво Лола Рибар“ постоји већ 123 године и ово је прилика и да се школа обиђе. Зграда захтева одређене реконструкције и адаптације и са тим у вези Град који брине о квалитетном школовању деце, определио је одређена средства у буџету. Ове године, 42 милиона је опредељено за капитална улагања у свим школама, од чега је 33 милиона за основне школе. У првом тромесечју реализовали смо више од 17 милиона динара инвестиција, конкретно у овој школи је приоритет санација крова за шта је издвојено седам милиона динара и то ће бити реализовано- указала је заменица градоначелника.

Школа у Новим Козарцима има 85 ђака и тридесеторо запослених. Припремни радови за реконструкцију крова су почели.

 

Klara Cetkin

Обележавање Међународног дана жена свој зачетак има у протесту радница у индустрији одеће и текстила, одржаном 1857. године у Њујорку. Оне су  демонстрирале због лоших радних услова и ниских плата.

Протести су настављени и наредних година. У Њујорку је, 1908. године, 15.000 жена захтевало краће радно време, већу плату и право гласа.

Идеја да се установи међународни празник потекла је од жене по имену Клара Цеткин, комунисткиње и боркиње за права жена која је овај предлог изнела на Међународној конференцији жена у Копенхагену 1910. године.иде

Дан жена први пут је обележен 1911. у Аустрији, Данској и Немачкој.

Шта жене данас мисле о овом празнику, односно свом положају у друштву, питали смо наше суграђанке.

Станислава Хрњак, посланица у Скупштини АП Војводине и повереница Градског одбора СНС

-Жене су ослонац не само српског друштва и породице, већ целе земље. Осми март је дан који има историјску симболику и важно је да то буде дан који је за сваку даму посебан. Често кажемо да би сваки дан требало да буде Дан жена узимајући у обзир колико оне улажу у породицу, посао, колико су предузимљиве, колико су покретачи свега, то се  у свакодневном животу да видети. О томе треба да причамо чешће него једном годишње. Не смемо да занемаримо ни жене жртве насиља, и o томе треба да говоримо значајније и храбрије, да заштитимо жене у сваком смислу. Такође, да их изједначимо у друштву у контексту зарада, јер оне улажу далеко већи напор. Посебно жене које се баве јавним послом имају вишеструку одговорност која се ослања на дом, пријатеље, родитеље, посао. Оне не знају да буду површне, када преузму на себе одговорност, гурају до циља. И зато мислим да је свака жена посебна, да је треба подржати, да друштво треба да стане иза њих. Пажња која се женама указује данас јесте обавеза да бисмо им показали колико су посебне, али да се потрудимо сви заједно да пажњу и награду за свој труд и рад добијају и у осталим данима током године.

Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника

Важан ми је овај празник из више разлога. Треба да истакнемо суштину и симболику, а то је, од Розе Луксембург па надаље, борба да се оствари бољи положај жена. Упорношћу и храброшћу су се бориле за политичка и економска права и слободе, и за пуно уважавање у друштву. Волим овај празник зато што ме је још као дете асоцирао на мајку, баку, тетке и увек је био у знаку радости и лепог расположења. Нека и буде у симболици ружа и цвећа, али заиста се осећала емоција, поклањате нешто и тиме изражавате љубав и поштовање према тој особи. Али ако и поред борбе за права жена постоји било какав покушај маргинализовања и оспоравања улоге и значаја жена у друштву, онда сваки такав поклон и обележавање празника је само ритуал и празна прича. Нека данашњи поклон- ружа или други знак пажње чини срећном жену током целе године, то је израз захвалности, поштовања и признања улоге жена у друштву без обзира на то да ли говоримо о домаћици или жени која се остварила у одређеном послу, или на било који други начин. Битно је да се улога жене поштује и освести, јер је она велика.

Јасмина Дрињак Малогајски, васпитачица у Берлину

– Осми март у целој Немачкој је веома битан празник и сви се некако труде да своје жене, мајке обрадују неким пригодним поклоном, изласком на вечеру, цвећем.. Велики број билборда има за тему честитку женама. Овде у Берлину конкретно, то је можда један од најважнијих празника јер је од пре неколико година уврштен у празнике који су нерадни дани. По клубовима су организоване свирке на којима наступају жене,  данас  се играју тематски стендапови о женама-који представљају жену као супер хероја, што и јесмо. Оне које данас морају да раде, на плату ће добити 100%  на дневницу јер је државни нерадни дан.

Татјана Кором, Удружење жена Кикинде

-Радујем се том дану зато што су се жене избориле за своја права, која и данас имају. Удружење жена Кикинде традиционално обележава тај дан. Ми смо га прославиле заједничким окупљањем у петак у Ресторану „Белавила“. Када је о поклонима реч, сматрам да нису важни. Битна је пажња и честитка од срца.

Даринка Маљугић, библиотекарка

– За мене је Осми март веома важан, жене су заборавиле зашто га прослављају. Ако смо се бориле за равноправност, не значи да смо себи само још натовариле додатни посао и да треба да имитирамо мушкарце, то ме јако иритира. Нисам феминисткиња, али јесам за равноправност.

Снежана Попесков, технички секретар у Народном позоришту

– Овај дан се обележава у знак сећања на борбу за женска права и зато мислим да је веома значајан. Жена има посебан сензибилитет и посебно место друштву, то не сме да се заборави.

Наталија Богосављев, предузетница

-Није ми важан овај празник. Сматрам да свакодневно и према свима треба да се односимо као према себи равнима и са поштовањем јер смо сви равноправни.

Јована Мишковић, наставница немачког језика у Новом Саду

-Празник је значајан да бисмо се подсетили да су жене једнако важне, чак и важније од мушкараца. и да је потребно да вуду цењене. Треба подсетити мајке, сестре, жене да су вољене, али није лоше и да добију неки поклон.

IMG_1791 (Large)

Нова инвестиција у месним заједницама предвиђена буџетским планом за 2023. годину су постројења за пречишћавање пијаће воде, а први ће на реду бити Иђош, Мокрин, Банатско Велико Село, Наково. Која су то још инвестициона улагања у сеоским месним заједницама планирана буџетом за наредну годину, прецизирала је заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски на седници градске скупштине:

-У МЗ Банатско Велико Село предвиђен је завршетак радова на стадиону ФК Козара, у Новим Козарцима инвестиоционо одржавање Дома културе, у Руском Селу изградња парка, инвестиционо одржавање Дома културе и инвестиционо одржавање објекта ФК Црвена звезда, у Банатској Топлоли адаптација објекта Дома културе, у Накову поправка платоа испред месне заједнице и пословног центра и у Мокрину израда израда пројектно техничке документације за поставку летње позорнице и фонтане на тргу. У Иђошу, када је реч о реконструкцији зграде Дома ловаца настали су проблеми у вези са документацијом, и потребно је препројектовање- прецизирала је заменица градоначелника.

Јакшић Киурски је, такође, указала која су то планирана инвестициона улагања у школе.

-Поправка крова у ОШ „Иво Лола Рибар“, поставка хидрантске мреже, санација свлачионица и санитарних чворова у школи „Свети Сава“, санација објекта за продужени боравак и кухињу у школи „Јован Поповић“, санација тоалета у школи „Ђура Јакшић“, капитално одржавање зграде школе „Миливој Оморац“ у Иђошу, постављање расвете у школи „Васа Стајић“.

 

 

 

dijana jakšić kiurski

У „Кутију жеља“ која је тргу испред градске куће била постављена до 12. децембра пристигло је више од 5.000 писама за Деда Мраза.

– Драго нам је што смо и ове године били у прилици да наставимо лепу и традиционалну акцију даривања најмлађих суграђана уочи новогодишњих и божићних празника- каже Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника.- Циљ нам је да сваке године број писама и пакетића буде већи. Читање писама је у току, а жеље малишана су од од стандардних где су деца пожелела луткице, аутомобиле, тракторе, књиге, бојанке па до оних необичнијих- једно дете је пожелело коку или петла, једна девојчица боксерске рукавице. Наравно да ћемо настојати да свака жеља буде испуњена-указује Јакшић Киурски.

У градском буџету је за новогодишње даривање најмлађих опредељено пет милиона динара, а оригиналној акцији Града Кикинде придружили су се и донатори.

-Ова година нам је рекордна што се тиче уплата и донација. Донатори су определили 1,2 милиона динара,а стигла је и роба у вредности од око 400.000 динара. Свима се захваљујемо што су препознали лепоту ове манифестације која указује на значај и радост даривања, посебно деце која се и најискреније обрадују.

Циљ јесте да се што већи број деце обрадује, а ту мислим и на малишане чији родитељи, нажалост, нису у могућности да им приуште новогодишњи пакетић. Град Кикинда ће и ове године, део поклона усмерити за децу на Косову, као што смо то чинили и у протеклом периоду. Остаје да се пакетићи спакују и да кренемо да их делимо и уживамо у дечјим осмесима и усхићењу. Њихова радост је и наша и додатно нас мотивише, закључује Јакшић Киурски.

(Фото: Град Кикинда и Кикиндски)

 

error: Content is protected !!