Cveti su pokretni hrišćanski praznik kojim se obeležava Hristov ulazak u Jerusalim. Slavi se u nedelju, dan posle Lazareve subote, i sedmicu pre Uskrsa.

Praznik je ustanovljen u Jerusalimu krajem IV veka, kao uspomena na poslednji, carski i svečani ulazak Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim i na njegovu poslednju nedelju života.

Prema hrišćanskom predanju, Hristos je, praćen svojim učenicima, krenuo iz Vitanije u Jerusalim. Glas o dolasku Spasitelja i vaskrsenju Lazara Četvorodnevnog brzo se širio, pa su mu se na putu mnogi pridružili.

Na ulazu u Svetu zemlju, narod je Isusa dočekao prostirući haljine na put kojim će proći i mašući granama palme, što je predstavljalo iskaz dubokog poštovanja i visoke počasti.

Isus je u Jerusalim ušao na magarcu. Simbolika magarca je mir, za razliku od konja, koji simboliše rat. Stoga ulazak Hristov u Jerusalim predstavlja dolazak princa mira, ne dolazak kralja, ratnog zavojevača.

Među pravoslavcima Cveti važe za jedan od najradosnijih praznika. U narodu je vezan i za buđenje prirode i njeno cvetanje. Uoči Cveti devojke i deca odlaze u polja i beru cveće koje se ne unosi u kuću, već se ostavlja u posude sa vodom u dvorištu da prenoći. Običaj je da se tog dana mladi međusobno daruju cvećem.