U danima posta vernici se pripremaju za obeležavanje jednog od najradosnijih hrišćanskih praznika tako što se posvećuju molitvi i čišćenju tela i duše kroz ishranu, dobra dela i pozitivne misli.

Božićni post traje 40 dana i nije strog kao Uskršnji. Uveden je po uzoru na samog Isusa Hrista koji je, prema predanju, 40 dana proveo u pustinji u molitvi i posteći. Post je ranije trajao samo sedam dana, ali je na Svehrišćanskom saboru 1166. godine doneta odluka da ubuduće traje 40 dana. Ipak, oni koji imaju zdravstveni ili neki drugi problem zbog kog ne mogu da izbegavaju hranu životinjskog porekla 40 dana, imaju mogućnost takozvanog malog posta, koji traje sedam dana.

Post kod pravoslavnih vernika znači nekonzumiranje hrane i pića životinjskog porekla, odnosno mesa, mleka, jaja i životinjske masti, do Božića.

Na vodi se, odnosno strogo, posti samo sredom i petkom, dok su ponedeljkom, utorkom i četvrtkom ulje i vino dozvoljeni, a subotom i nedeljom se jede i riba. Riba je dozvoljena i na Vavedenje Presvete Bogorodice kao i na Nikoljdan, Najstroži post je na Badnji dan, kada vernici sve do večere poste isključivo na vodi.

Post ima dva aspekta: telesni i duhovni, a oba su jednako važna i jedan ne ide bez drugog. Prema rečima Svetog Jovana Zlatoustog, telesni post, odnosno uzdržavanje od hrane životinjskog porekla, nema koristi za vernika ako nije povezan s duhovnim.

„Ne govori mi: Toliko dana sam postio nisam jeo ovo ili ono, nisam pio vina, išao sam u gruboj haljini; nego kaži nam da li si od gnevnog čoveka postao tih, od žestokog – blag. Ako si iznutra pun zlobe, zašto si telo mučio?”, reči su Svetog Jovana Zlatoustog.