У данима поста верници се припремају за обележавање једног од најрадоснијих хришћанских празника тако што се посвећују молитви и чишћењу тела и душе кроз исхрану, добра дела и позитивне мисли.
Божићни пост траје 40 дана и није строг као Ускршњи. Уведен је по узору на самог Исуса Христа који је, према предању, 40 дана провео у пустињи у молитви и постећи. Пост је раније трајао само седам дана, али је на Свехришћанском сабору 1166. године донета одлука да убудуће траје 40 дана. Ипак, они који имају здравствени или неки други проблем због ког не могу да избегавају храну животињског порекла 40 дана, имају могућност такозваног малог поста, који траје седам дана.
Пост код православних верника значи неконзумирање хране и пића животињског порекла, односно меса, млека, јаја и животињске масти, до Божића.
На води се, односно строго, пости само средом и петком, док су понедељком, уторком и четвртком уље и вино дозвољени, а суботом и недељом се једе и риба. Риба је дозвољена и на Ваведење Пресвете Богородице као и на Никољдан, Најстрожи пост је на Бадњи дан, када верници све до вечере посте искључиво на води.
Пост има два аспекта: телесни и духовни, а оба су једнако важна и један не иде без другог. Према речима Светог Јована Златоустог, телесни пост, односно уздржавање од хране животињског порекла, нема користи за верника ако није повезан с духовним.
„Не говори ми: Толико дана сам постио нисам јео ово или оно, нисам пио вина, ишао сам у грубој хаљини; него кажи нам да ли си од гневног човека постао тих, од жестоког – благ. Ако си изнутра пун злобе, зашто си тело мучио?”, речи су Светог Јована Златоустог.
