Спасовдан или Вазнесење Христово је хришћански празник који се слави 40 дана након Васкрса. Према хришћанском веровању, васкрсењем је Господ показао да је јачи од смрти и, када су се његови ученици налазили за трпезом, Христос им се поново јавио и рекао:
„Идите по свему свету и проповедајте Јеванђеље сваком створењу. Ко поверује и крсти се, биће спасен, а ко не поверује, биће осуђен“.
Да би у томе успели, Христос им је обећао Духа Утешитеља, и заповедио да до силаска Духа Светога не излазе из Јерусалима. Тако су могли да пренесу Христову веру у свет и да људе спасавају у вери – одатле назив Спасовдан. Подигнутих руку, Христос је ученике и благословио, након чега је почео да се узноси на небо (Узнесење), и вратио се Богу.
Многи обичаји о Спасовдану сачувани су још од предхришћанских времена. Божанство Спас је имало улогу заштите и спасења, те му се народ обраћа молитвом: „Свети Спасе – спаси душе наше!“
Спасовдан је био многобожачки дан празновања Главног четвртка у години. Громовник Перун, тукао је, по веровању, громовима и градом усеве, а божанство Спас је уз помоћ житног класа у руци, спасавало усеве од туче.
Пре Спасовдана није се пило млеко од Нове године. На Спасовдан мушкарци се не брију, жене се не умивају и деца се не купају. Не спава се преко дана, да се не би дремало преко године.
У православном календару овај празник обележен је црвеним словом.
