Svetski dan borbe protiv HIV-a i AIDS-a, 1. decembar, odvija se ove godine pod sloganom „Izjednačimo!“. Iz Zajedničkog programa Ujedinjenih nacija za HIV i AIDS (UNAIDS) pozivaju da se razmotre nejednakosti koje koče napredak u završetku pandemije AIDS-a, sa ciljem da se do 2030. godine okonča ova globalna pretnja po zdravlje.
Povećana ranjivost na virus često je povezana sa pravnim i socijalnim faktorima, sa izloženošću rizičnim situacijama i stvara prepreke za pristup efikasnim i kvalitetnim uslugama prevencije, testiranja i lečenja HIV infekcije, navode u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”.
Pandemija uzrokovana HIV-om je, do kraja 2021. godine, prema procenama UNAIDS-a, odnela više od 40 miliona života, dok je više od 84 miliona ljudi bilo inficirano. U istoj godini 1,5 milion ljudi je novoinficiran, što je za trećinu manje u odnosu na 2010. Za isti period, među decom je zabeleženo smanjenje novih HIV infekcija za 50 odsto.
Ipak, uz sve veći pristup efikasnoj prevenciji, dijagnostici, lečenju i nezi osoba inficiranih HIV-om, ova bolest postala je hronično zdravstveno stanje koje omogućava zaraženima da vode dug i produktivan život.
U prošloj godini 76 odsto odraslih i 52 odsto dece koja žive sa HIV-om u svetu primalo je doživotnu antiretrovirusnu (ARV) terapiju. Ova terapija je kombinacija nekoliko lekova koji se uzimaju svakog dana. Ona ne može da izleči HIV, odnosno da ga ukloni iz organizma, ali može da ga potisne i drži pod kontrolom.
Na taj način značajno se smanjuje količina virusa u organizmu, što omogućava imunom sistemu da se oporavi, čime se smanjuje i mogućnost dobijanja infekcija koje mogu biti fatalne. Takođe, što je veoma značajno, smanjuje rizik od prenošenja HIV-a.
Rizik od inficiranja HIV-om je za rizične grupe, u odnosu na opštu populaciju, veći: 35 puta među osobama koje injektiraju droge, 30 puta za žene koje se bave seksualnim radom, 28 puta među muškarcima koji imaju seks sa muškarcima i 14 puta je veći za transrodne osobe.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, od početka epidemije, 1985. godine, do danas, u Srbiji su registrovane 4.524 osobe inficirane HIV-om, od kojih su 2.152 osobe obolele od AIDS-a, dok je 1.336 umrlo. Samo ove godine dijagnostikovano je 152 inficiranih, što je za četvrtinu više nego u istom periodu 2021. Među prijavljenim HIV pozitivnim osobama bilo je 18 puta više muškaraca nego žena i većina je uzrasta od 20 do 49 godina.
Međutim, podaci pokazuju i to da se veliki broj inficiranih ne testira blagovremeno, što smanjuje mogućnost uspešnog lečenja i prevencije prenošenja virusa.
Na području Severnobanatskog okruga, od 2000. do 2022. godine registrovano je 22 pozitivnih na HIV, i svi su muškarci srednjih godina, kaže dr Tatjana Pecarski, načelnica Centra za kontrolu i prevenciju bolesti Zavoda za javno zdravlje (ZZJZ) u Kikindi.
– Neophodno je dobro informisanje i odgovorno seksualno ponašanje jer je bolje ulagati u prevenciju nego u lečenje. Takođe, veoma je važno otkrivanje virusa na vreme jer je, uz blagovremeno uzimanje terapije nove generacije, moguć kvalitetniji život i manje zaražavanje – ističe dr Pecarski.
U aktivnosti povodom Dana borbe protiv HIV/AIDS-a, i ove godine uključio se i kikindski Crveni krst.
– Ceo decembar je u znaku edukacija koje organizujemo u srednjim školama jer smatramo da je informisanje mladih o HIV-u i AIDS-u od izuzetnog značaja – kaže Danijela Bjeljac, sekretarka Crvenog krsta Kikinda.
Iz kikindskog ZZJZ podsećaju da se kod njih, svakog radnog dana, od 8 do 14 sati, može proveriti HIV status, kao i zaraženost hepatitisom B i C. Testiranje je besplatno, dobrovoljno, anonimno i poverljivo.
Knjiga „Svetlost bačena u oči“ Jelene Milošev predstavljena je večeras u Kulturnom centru u Kikindi. Ovo je njena treća knjiga poezije, posle zbirki „Ćutanje pre poleta“, nagrađene priznanjem „Stražilovo“ (dodeljuje je Brankovo kolo), i „Nevidljivi vatromet“, koja joj je otvorila vrata Srpskog književnog društva.
Nova zbirka poetički se „naslanja“ na prethodne dve, što dokazuje da je Jelena pesnikinja koja ima čvrstu poetiku, rekla je književna kritičarka Andrea Beata Bicok.
osveštavajući nas, ali nam i, iz drugog ugla, prikazuje svet u kojem postojimo – istakla je kritičarka.
vraćam motivima prirode, vodim se i egzistencijalnim temama, pitanjima sadašnjosti i stvarnosti, ima i filozofskih pesama. Moja poezija je puna slika i te slike sugestivno deluju na čitaoce – objasnila je autorka.
Lepo za oko, strpljivo i efikasno, možda čak i preko sopstvenih očekivanja, beogradski „crno-beli” stekli su u prvom delu veliku prednost od 15:8, a kada se tome doda i sjajna rola golmana Andreja Trnavca, koji brani ove jeseni u velikoj formi, večerašnja pobeda Partizana u „Jezeru” nad Kikindom od 30:23, u unapred odigranom meču 11. kola ARKUS lige, niti u jednom trenutku nije bila pod znakom pitanja. Održavali su nekako Kikinđani u prvoj polovini nastavka minus iz prvog dela, ali je onda „Valjak” dodao gas i 10 minuta pre kraja stigao do plus 12, bilo je 28:16. Mislima već u evropskim obavezama koje ih očekuju u Sloveniji, „crno-beli” su u finišu ipak dopustili domaćima povratak na razliku koja je bila na snazi i na odmoru. Kapiten Kikinde Stanimir Komarek mogao je nakon susreta samo čestitati gostima.
– Pružili smo bledu partiju, iako smo se pre meča nadali da ćemo ući s Partizanom u egal završnicu. Krasila nas je u poslednjih nekoliko utakmica lavovska borba, ali večeras je izostala i rezultat je to jasno pokazao već u prvom delu, a ni u nastavku nismo mogli da se pronađemo. Na kraju, Partizan nas je dobio lako, želim im sreću u Sloveniji – rekao je Komarek.
– Partizan nam je održao čas rukometa. Smireno, taktički dobro i bez žurbe u napadu, takođe odlično i u odbrani, odigrali su gosti. Mi smo se posebno pripremali za golmana Trnavca, ali moji igrači imali su neku blokadu u napadu. Pokušavali su nerezonskim šutevima od prvog momenta i nisu radili ono što smo se dogovorili kada je reč o udarcima. Trnavac je sve to lako odbranio, stekao samopouzdanje, a mi smo sve dublje padali i žurili da poentiramo iz neizrađenih situacija. Sve je to išlo na ruku Partizanu koji je uz dobru odbranu i na kontru napravio razliku i tako nas dobio. Stigao nas je umor posle nekoliko dobrih utakmica, ostaje nam desetak dana da se dobro pripremimo za Crvenu zvezdu, kojoj ćemo gostovati u Beogradu, a potom na kraju prvog dela sezone dolazi nam leskovačka Dubočica. U ta dva susreta tražićemo bodove da se spasimo ispadanja – istakao je Kurteš.
Još jedan pozorišni ekskluzivitet publiku očekuje 23. decembra. Sa monodramom “Lala„, gostovaće Stefan Ostojić, Kikinđanin koji je diplomirao na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Ljuboslava Majere. Predstavu „Lala“ režirala je Li Delong, poznata američko/francuska rediteljka i glumica koja je sarađivala sa Piterom Brukom, Lukom Besonom, Žanom Renoom, Miom Farou, i dobitnica je mnogobrojnih američkih i evropskih nagrada. Monodrama „Lala“ je omaž rodnom kraju i inspirisana je tradicijom i istorijom Kikinde. Ovo je prva predstava klovnovskog teatra u Srbiji.
Komisija za dodelu Nagrade grada Kikinde i gradskih priznanja raspisala je Javni poziv za podnošenje predloga za dodelu Nagrade grada Kikinde i gradskih priznanja za 2022. godinu.
Svečanom dodelom priznanja, zaslužnim pojedincima i ustanovama, kikindski fudbalski arbitri okupljeni u svojoj organizaciji pri Fudbalskom savezu Grada Kikinde, obeležili su večeras, u Svečanoj dvorani Gradske kuće, lep i vredan jubilej – 70 godina postojanja svoga udruženja. U obraćanju prisutnima, naš kolega novinar Branislav Ugrinov, u ulozi visprenog voditelja programa, podsetio je na istorijat sudijskog udruženja osnovanog u našem gradu 1952. godine, spomenuvši brojna značajna imena, a, s obzirom da je reč o dugom minulom periodu, mnogima od njih odata je i pošta minutom ćutanja.
Apostrofiran je posebno Milan Stokić Baba, rođen 1911. godine, koji je pre sedam decenija utemeljio organizovano bavljenje fudalskim suđenjem u Kikindi, zajedno sa: Slavkom Stanimirovim, Jovanom Valterom i Vukašinom Bojićem. Stokić je još 1937. u Kraljevini Jugoslaviji položio u Subotici za zvanje fudbalskog arbitra. Međutim, i pre toga, 1925. godine kao prvi pisani trag o fudbalskom suđenju u tadašnjoj Velikoj Kikindi, ostalo je zabeleženo ime i prezime Božidara Miškovića. On je bio rođen 1894. godine, a u Beogradu je, sada već, pre bezmalo jednog stoleća stekao zvanje fudbalskog arbitra, kao prvi iz Velike Kikinde.
Svečanost su ugodnim glasovima i prekrasnom pojavom uveličale članice pevačke grupe Melizmi, ali nije to bila jedina lepota na ovom skupu. Bile su tu i članice kikindske sudijske organizacije – šest mladih devojaka fudbalskih sutkinja početnica, koje su, međutim, već sada našle svoje mesto među 300 arbitara iz našega grada.
