Светски дан борбе против HIV-а и AIDS-а, 1. децембар, одвија се ове године под слоганом „Изједначимо!“. Из Заједничког програма Уједињених нација за HIV и AIDS (UNAIDS) позивају да се размотре неједнакости које коче напредак у завршетку пандемије AIDS-а, са циљем да се до 2030. године оконча ова глобална претња по здравље.
Повећана рањивост на вирус често је повезана са правним и социјалним факторима, са изложеношћу ризичним ситуацијама и ствара препреке за приступ ефикасним и квалитетним услугама превенције, тестирања и лечења HIV инфекције, наводе у Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”.
Пандемија узрокована HIV-ом је, до краја 2021. године, премa проценама UNAIDS-a, однела више од 40 милиона живота, док је више од 84 милиона људи било инфицирано. У истој години 1,5 милион људи је новоинфициран, што је за трећину мање у односу на 2010. За исти период, међу децом је забележено смањење нових HIV инфекција за 50 одсто.
Ипак, уз све већи приступ ефикасној превенцији, дијагностици, лечењу и нези особа инфицираних HIV-ом, ова болест постала је хронично здравствено стање које омогућава зараженима да воде дуг и продуктиван живот.
У прошлој години 76 одсто одраслих и 52 одсто деце која живе са HIV-ом у свету примало је доживотну антиретровирусну (АРВ) терапију. Ова терапија је комбинација неколико лекова који се узимају сваког дана. Она не може да излечи HIV, односно да га уклони из организма, али може да га потисне и држи под контролом.
На тај начин значајно се смањује количина вируса у организму, што омогућава имуном систему да се опорави, чиме се смањује и могућност добијања инфекција које могу бити фаталне. Такође, што је веома значајно, смањује ризик од преношења HIV-a.
Ризик од инфицирања HIV-ом је за ризичне групе, у односу на општу популацију, већи: 35 пута међу особама које инјектирају дроге, 30 пута за жене које се баве сексуалним радом, 28 пута међу мушкарцима који имају секс са мушкарцима и 14 пута је већи за трансродне особе.
Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, од почетка епидемије, 1985. године, до данас, у Србији су регистроване 4.524 особе инфициране HIV-ом, од којих су 2.152 особе оболеле од AIDS-а, док је 1.336 умрло. Само ове године дијагностиковано је 152 инфицираних, што је за четвртину више него у истом периоду 2021. Међу пријављеним HIV позитивним особама било је 18 пута више мушкараца него жена и већина је узраста од 20 до 49 година.
Међутим, подаци показују и то да се велики број инфицираних не тестира благовремено, што смањује могућност успешног лечења и превенције преношења вируса.
На подручју Севернобанатског округа, од 2000. до 2022. године регистровано је 22 позитивних на ХИВ, и сви су мушкарци средњих година, каже др Татјана Пецарски, начелница Центра за контролу и превенцију болести Завода за јавно здравље (ЗЗЈЗ) у Кикинди.
– Неопходно је добро информисање и одговорно сексуално понашање јер је боље улагати у превенцију него у лечење. Такође, веома је важно откривање вируса на време јер је, уз благовремено узимање терапије нове генерације, могућ квалитетнији живот и мање заражавање – истиче др Пецарски.
У активности поводом Дана борбе против HIV/AIDS-а, и ове године укључио се и кикиндски Црвени крст.
– Цео децембар је у знаку едукација које организујемо у средњим школама јер сматрамо да је информисање младих о HIV-у и AIDS-у од изузетног значаја – каже Данијела Бјељац, секретарка Црвеног крста Кикинда.
Из кикиндског ЗЗЈЗ подсећају да се код њих, сваког радног дана, од 8 до 14 сати, може проверити HIV статус, као и зараженост хепатитисом Б и Ц. Тестирање је бесплатно, добровољно, анонимно и поверљиво.
Књига „Светлост бачена у очи“ Јелене Милошев представљена је вечерас у Културном центру у Кикинди. Ово је њена трећа књига поезије, после збирки „Ћутање пре полета“, награђене признањем „Стражилово“ (додељује је Бранково коло), и „Невидљиви ватромет“, која јој је отворила врата Српског књижевног друштва.
Нова збирка поетички се „наслања“ на претходне две, што доказује да је Јелена песникиња која има чврсту поетику, рекла је књижевна критичарка Андреа Беата Бицок.
освештавајући нас, али нам и, из другог угла, приказује свет у којем постојимо – истакла је критичарка.
враћам мотивима природе, водим се и егзистенцијалним темама, питањима садашњости и стварности, има и филозофских песама. Моја поезија је пуна слика и те слике сугестивно делују на читаоце – објаснила је ауторка.
Лепо за око, стрпљиво и ефикасно, можда чак и преко сопствених очекивања, београдски „црно-бели” стекли су у првом делу велику предност од 15:8, а када се томе дода и сјајна рола голмана Андреја Трнавца, који брани ове јесени у великој форми, вечерашња победа Партизана у „Језеру” над Кикиндом од 30:23, у унапред одиграном мечу 11. кола АРКУС лиге, нити у једном тренутку није била под знаком питања. Одржавали су некако Кикинђани у првој половини настaвка минус из првог дела, али је онда „Ваљак” додао гас и 10 минута пре краја стигао до плус 12, било је 28:16. Мислима већ у европским обавезама које их очекују у Словенији, „црно-бели” су у финишу ипак допустили домаћима повратак на разлику која је била на снази и на одмору. Капитен Кикинде Станимир Комарек могао је након сусрета само честитати гостима.
– Пружили смо бледу партију, иако смо се пре меча надали да ћемо ући с Партизаном у егал завршницу. Красила нас је у последњих неколико утакмица лавовска борба, али вечерас је изостала и резултат је то јасно показао већ у првом делу, а ни у наставку нисмо могли да се пронађемо. На крају, Партизан нас је добио лако, желим им срећу у Словенији – рекао је Комарек.
– Партизан нам је одржао час рукомета. Смирено, тактички добро и без журбе у нападу, такође одлично и у одбрани, одиграли су гости. Ми смо се посебно припремали за голмана Трнавца, али моји играчи имали су неку блокаду у нападу. Покушавали су нерезонским шутевима од првог момента и нису радили оно што смо се договорили када је реч о ударцима. Трнавац је све то лако одбранио, стекао самопоуздање, а ми смо све дубље падали и журили да поентирамо из неизрађених ситуација. Све је то ишло на руку Партизану који је уз добру одбрану и на контру направио разлику и тако нас добио. Стигао нас је умор после неколико добрих утакмица, остаје нам десетак дана да се добро припремимо за Црвену звезду, којој ћемо гостовати у Београду, а потом на крају првог дела сезоне долази нам лесковачка Дубочица. У та два сусрета тражићемо бодове да се спасимо испадања – истакао је Куртеш.
Још један позоришни ексклузивитет публику очекује 23. децембра. Са монодрамом “Лала„, гостоваће Стефан Остојић, Кикинђанин који је дипломирао на Академији уметности у Новом Саду у класи професора Љубослава Мајере. Представу „Лала“ режирала је Ли Делонг, позната америчко/француска редитељка и глумица која је сарађивала са Питером Бруком, Луком Бесоном, Жаном Реноом, Миом Фароу, и добитница је многобројних америчких и европских награда. Монодрама „Лала“ је омаж родном крају и инспирисана је традицијом и историјом Кикинде. Ово је прва представа кловновског театра у Србији.
Комисија за доделу Награде града Кикинде и градских признања расписала је Јавни позив за подношење предлога за доделу Награде града Кикинде и градских признања за 2022. годину.
Свечаном доделом признања, заслужним појединцима и установама, кикиндски фудбалски арбитри окупљени у својој организацији при Фудбалском савезу Града Кикинде, обележили су вечерас, у Свечаној дворани Градске куће, леп и вредан јубилеј – 70 година постојања свога удружења. У обраћању присутнима, наш колега новинар Бранислав Угринов, у улози виспреног водитеља програма, подсетио је на историјат судијског удружења основаног у нашем граду 1952. године, споменувши бројна значајна имена, а, с обзиром да је реч о дугом минулом периоду, многима од њих одата је и пошта минутом ћутања.
Апострофиран је посебно Милан Стокић Баба, рођен 1911. године, који је пре седам деценија утемељио организовано бављење фудалским суђењем у Кикинди, заједно са: Славком Станимировим, Јованом Валтером и Вукашином Бојићем. Стокић је још 1937. у Краљевини Југославији положио у Суботици за звање фудбалског арбитра. Међутим, и пре тога, 1925. године као први писани траг о фудбалском суђењу у тадашњој Великој Кикинди, остало је забележено име и презиме Божидара Мишковића. Он је био рођен 1894. године, а у Београду је, сада већ, пре безмало једног столећа стекао звање фудбалског арбитра, као први из Велике Кикинде.
Свечаност су угодним гласовима и прекрасном појавом увеличале чланице певачке групе Мелизми, али није то била једина лепота на овом скупу. Биле су ту и чланице кикиндскe судијске организације – шест младих девојака фудбалских суткиња почетница, које су, међутим, већ сада нашле своје место међу 300 арбитара из нашега града.
