Classic Layout

Трицкy

Популарни јутјубер и најбољи фристајл баскеташ Немања Блажић Трики уписао се у Гинисову књигу рекорда, након што је 26. јуна у Београду за један минут постигао 36 слип н слајда, односно дисциплине која подразумева превртање кошаркашке лопте испод ногу. Пре Трикија, тај рекорд је држала девојка из Харлем Глобтротерса, светски познатог, америчког егзибионистичког кошаркашког тима.

-Сви сте ме таговали на тај видео када је Гинис објавио и шта ми је преостало него да оборим тај рекод. Нисам успео из првог пута, први пут ми је испала лопта на 15 слип н слајду, али када сам други пут узео лопту у руке, урадио сам 36 слип н слајда. Почело је да ми се врти у глави на 17,18-ом, али сам изгурао до краја. Када сам завршио толико ми је било мука, лоше, вртело ми се у глави, али све за овакве ствари- поверио се Трики својим фановима на Јутјубу и захвалио им се на подршци и мотивацији.

Трикију је стигао званичан сертификат као потврда да се сврстао међу Гинисовце.

-Ја сам то послао и немате појма шта сам све морао да радим да бих доказао да сам урадио са исправном лоптом, да је тај видео аутентичан, да им пошаљем сиров снимак, јер су једино то признавали. На крају сам морао да испитујем људе из ФИБЕ, који имају њихову лиценцу како би написали извештај да је лопта коју сам користио по њиховим стандардима и стандардима НБА-а. Не знам који сам Србин по реду у Гинисовој књизи, има нас јако мало, и ово је за мене једно велико признање за све што радим – рекао је Немања Блажић Трики.

Марко Вукобрат спортски директор ОФК Кикинде. Студиозни план донео резултате

После летошњег испадања из Српске лиге „Војводина” начинили су у ОФК Кикинди детаљну анализу неуспеха. Студиозно сачињен план донео је резултате, јер, као што је познато, клуб с Градског стадиона након јесењег дела првенства Војвођанске лиге „Исток” зимује на лидерској позицији. Летос је спортски директор ОФК Кикинде постао Марко Вукобрат који је у неком ранијем периоду обављао функцију секретара, а први потез било је смањење играчког кадра.

– Од играча са стране задржали смо само оне који су показали квалитет и жељу у Српској лиги. Направили смо микс домаћих искуснијих играча и оних из нашег омладинског погона. Одмах смо били на становишту да је то екипа која, реално гледано, може да конкурише за прво место и повратак у друштво српсколигаша. Стручни штаб у саставу: Јевто Јарчевић, Брансилав Стојановић и Драган Ћирић, одлично је одрадио припреме и без било каквог притиска кренуо у ново првенство. Атмосфера је била сјајна, а управа клуба створила је одличне услове. И пре тога, постали смо стабилан клуб који је све обећано у претодне четири године и испунио. Ове јесени пак превасходни циљ био је да што више играча из омладинске селекције добије шансу и да видимо на које играче можемо озбиљно да рачунамо ако би се евентуално пласирали у виши ранг такмичења – каже Вукобрат.

Сезона, ипак, није почела добро, већ у првом колу ОФК Кикинда је поражена у Руском Селу, истина несрећно примљеним голом, а на супротној страни нападачи су промашили читав низ зицера.

– Једина добра ствар која је проистекла из те утакмице јесте да су у старту елеминисани трачеви о „помоћи” комшијских клубова из наше најближе околине, а мислило се ту на препуштање бодова нашој екипи. На срећу, тим се издигао након тога и до краја полусезоне није доживео ниједан пораз. Сваки бод освојили смо поштено, на терену без ичије помоћи. Чак смо се у неколико утакмица суочили с чудним судијским одлукама, на нашу штету, а то је било најизраженије у Идвору где смо ремизирали односно ускраћени смо за два бода. Незахвално је истицати појединце, али морам да споменем овог пута првог стрелца лиге, са 16 голова, нашег капитена Небојшу Ђукића, али и дефанзивца Душана Божића који је имао сјајну полусезону.

Вукобрат напомиње да никаквог алибија нема и да је и минула јесен  анализирана у клубу реално.

– Покушаћемо да направимо допунску селекцију. Примарно је довођење штопера, задњег везног и једног нападача. Идеално би било да су то млађи играчи жељни доказивања и да су кадри да докажу да имају потенцијал за играње и у Српској лиги. А да клуб не треба да брине за будућност, видели смо по играма: Јарића, Кецмана, Радовановића, Барбула као и браће Француски. Никако не смемо да заборавимо ни млађе категорије распоређене у пет селекција које броје преко 120 играча. С њима вредно раде тренери: Шибул, Парабуцки, Китановић, Бјелић и Родић. Они су и највећи мотив овој управи клуба да створи још боље услове за несметано функционисање – јасан је Вукобрат.

Наса куца корисници 1

Корисници Центра за пружање услуга социјалне заштите Кикинда, „Наше куће“, данас су добили 70 воћних садница, донацију „АКТ Фондације’’ из Новог Сада. Они су, уз представнике Фондације и Града учествовали у акцији „Посади воћку“ и засадили воћњак у башти Центра.

„Акт фондација“ је хуманитарна организација која пружа помоћ у елементарним средствима свима који су у потреби. У Кикинду су данас донели саднице крушке, шљиве, дуње, трешње и вишње.

– Воћњак ће, надамо се, подићи квалитет рада у Центру. Такође, очекујемо да ће, поклањањем воћа, корисници моћи и да помогну другима – изјавила је Илинка Пећанац, представница Фондације и додала да је од те хуманитарне организације до сада помоћ добило више од 20 људи широм света.

Корисници „Наше куће“ већ успешно узгајају зачинско биље и поврће у свом пластенику, што је одлична радна терапија и допринос кухињским залихама.

– Ми смо познати по томе што негујемо биље, а сада ћемо моћи од воћа да правимо и џемове, слатка и сокове. Уз то, физички ћемо се активирати у узгајању воћњака – рекла је Цецилија Шајбер, директорица Центра.

Град подржава акције заштите животне средине, озелењавања и све активности  којима се унапређује рад Центра за пружање услуга социјалне заштите, рекао је председник Скупштне Града, Младен Богдан.

– Овај догађај је леп увод у обележавање Међународног дана особа са инвалидитетом, 3. децембра. Честитамо свима који се труде и боре за њихов бољи положај у друштву. Град Кикинда ће увек пружити подршку свима који се залажу да особе са инвалидитетом имају бољи положај у друштву, да се смање баријере и дискриминација, како би свака особа са инвалидитетом водила што квалитетнији живот – истакао је Богдан.

У „Нашој кући“ дневни боравак користи 28 одраслих са развојним сметњама који су данас с радошћу дочекали свој нови воћњак.

 

 

 

 

саобраћај

Више суграђана обратило нам се због немогућности да у Полицијској управи Кикинда заврше послове у вези са регистрацијом својих возила. Прекид у раду сервиса, међутим, није на нивоу ПУ у Кикинди, већ целе Србије. Како је саопштио МУП, до прекида рада сервиса који је намењен за пружање услуге регистрације и продужења регистрације возила дошло је услед квара на хардверским компонентама информационог система Министарства унутрашњих послова.

Стручне екипе МУП-а раде на отклањању насталог проблема, чије се решавање очекује у најскорије време, обавестили су јавност.

„Грађани који из наведених разлога нису успели да изврше продужење регистрације својих возила, неће бити санкционисани од стране саобраћајне полиције“- стоји у званичном саопштењу МУП-а.

Како је у гостовању на РТС јутрос објаснио Златко Беленцан, помоћник начелника Управе саобраћајне полиције, полицијски службеници на терену су добили инструкције о поступању у случају да затекну возило коме је истекла регистрациона налепница.

Истиче да се против њих неће покретати прекршајни поступци, нити ће се издавати прекршајни налози, нити ће се возила којима је истекла важност регистарских налепница искључивати из саобраћаја.

-Докле год се не успостави систем, возачи којима је истекла важност регистарске налепнице неће бити санкционисани. Због новонастале ситуације, Управа за управне послове МУП-а, организоваће додатно време да грађани који желе да региструју возило то учине, рекао је Беленцан.

Због квара на серверу, трећи дан грађани нису у могућности да региструју возила. Остали сервиси Министарства унутрашњих послова раде несметано.

Појачана контрола саобраћаја

Саобраћајна полиција ће, од 5. до 11. децембра спровести појачану контролу саобраћаја која ће бити усмерена на контролу вожње у алкохолисаном стању и под дејством психоактивних супстанци, као и на прекорачења брзине.

316875122_846906063223525_2532863249202926110_н

Пожаревљанин Милан Митић (34) имао је 22 године када је тешко страдао у саобраћајној несрећи. Вожња мотора у алкохолисаном стању замало га је коштала живота. Био је 40 дана у коми са фрактуром лобање, али живот му је пружио другу шансу. Данас је користи да би преносио важну поруку.

-Било је то 2010. године. Друг и ја смо, видно пијани изашли из кафића и сели на моторе и брзином од 170 км на сат улетели у кривину. Мој мотор испрва није хтео да упали, као да ми је сам Бог давао знак, али ја сам био тврдоглав и ђавоље упоран да кренем. Мимоишли смо се са санитетом, а они су унутра прокоментарисали: ове ћемо ноћас да сакупљамо. Свега неколико минута касније, тако је и било. У кривини сам полетео, ударио у ивичњак и главом поломио три дрвена стуба која су држала трем од продавнице.

Нисам носио кацигу, а друг јесте. Он је поломио руку и оперисао дискус хернију, док сам ја био животно угрожен. Имао сам фрактуру лобање. Током периода у коми добио сам три бактерије, плућа су ми се напунила водом, добио сам сепсу – своје драматично искуство Милан је поделио вечерас на трибини посвећеној возачима мотоцикла и мопеда и њиховом безбедном учешћу у саобраћају.

-Био сам млад, луд, тврдоглав, нисам хтео да слушам шта су ми родитељи говорили, због чега се данас кајем. Шансе да преживим биле су један према 10 милиона. Данас је мој циљ да обилазим градове и преносим лично искуство у нади да други неће радити то што сам радио ја- истакао је Милан. Данас ради у Градској управи Пожаревца и активно учествује на оваквим трибинама.

У Кикинди је у протеклих пет година погинуло пет мотоциклиста. У половини случајева мотоциклисти страдају сами, без учешћа другог возила, а разлози су брзина, непажња, алкохол- предочио је руководилац Института за безбедност саобраћаја Славен Мановић.

-Градска управа у Кикинди је пропознала важност овог проблема и посветила му пажњу. Према подацима Агенције за безбедност саобраћаја од 161 локалне самоуправе, Град Кикинда се налази на 118 месту. У односу на број становника, има велики број погинулих и повређених у саобраћајним незгодама. За последњих пет година погинуло је 25 особа, од којих су пет мотоциклисти. У односу на друге градове, висок је проценат употребе кацига у Кикинди, то могу да похвалим – рекао је Мановић.

Трибину у Центру за стручно усавршавање организовао је градски Савет за безбедност саобраћаја. Присутни су са пуном пажњом испратили поучно предавање које никог није оставило равнодушним. А свако би требало да га одслуша јер учешћем у саобраћају сносимо одговорност за сопствени, али и за туђе животе.

Дучић: Донације предшколцима, првацима и саобраћајној полицији

Трибини је присуствовао и члан Градског већа Мирослав Дучић који је указао на бројне активности градског Савета за безбедност саобраћаја. Усмерене су ка различитим циљним групама, а све зарад повећања безбедности свих учесника у саобраћају.

-Предшколцима ћемо поделити бустер седишта, а поклон пакете добиће и прваци: књигу Пажљивко, флуоресцентни прслук и блинкер светла за бицикле. Град је припремио и донацију у опреми за саобраћајну полицију. Уручићемо им читач тахографа, несесер за увиђаје и додатну опрему коју су тражили- истакао је Дучић.

милош латиновић фото

Књижевни портрет Милоша Латиновића представљен је публици вечерас у Народној библиотеци „Јован Поповић“. У програму су учествовали Младен Весковић, књижевни критичар и Милош Латиновић.

Милош Латиновић, Кикинђанин, награђивани је аутор прича, романа, есеја, драмских текстова. Сусрет с публиком на књижевној вечери догађа се у години када обележава 30 година од када је изашла његова прва књига. Наредних дана изаћи ће нова збирка прича о путовањима, „Оранж цепелин“.

– У мом стваралаштву романескни круг је, стицајем околности, постао доминантан. Радује ме што ћемо вечерас причати о мом драмском опусу који сам, у једном периоду занемарио. Сада поново доста пишем драмске текстове и то ме изузетно весели јер је у питању потпуно друкчији приступ, и кроз материјал и кроз саму изведбу, у односу на роман. Када паралелно пишете роман и драмски текст, то је као да радите на два колосека, али ипак осећате задовољство јер су ти возови који пролазе занимљиви и лепи – рекао је Латиновић.

Иако се, као писац, Латиновић остварује већ три деценије, у међувремену је радио је као новинар, био је и на челу кикиндске библиотеке и позоришта. Већ годинама је директор Битеф театра у Београду. О статусу родног града поделио је запажања из те, друкчије визуре.

– Жао ми је што Кикинда нема већу видљивост у медијима, уопште у јавној сфери, јер то апсолутно заслужује. Град има фантастичан туристички потенцијал као место у које треба доћи и остати у њему јер има шта да се види. На томе мислим да треба више радити. Један од већих проблема је то што су до Кикинде, од Београда, потребна два и по сата вожње и сада као и 1981. године када сам почео да студирам, и мислим да то одбија људе да дођу. Ми имамо добар потенцијал: туризам, спорт, добру храну. Ово је миран град, то се у свету данас класификује као град који се препоручује. Жао ми је што Кикинду не посећује више људи.

Латиновић је аутор двадесетак књига. Његове драме „Панонски карусел“ и „Црњански или Пајадор“ постављене су на сцену Народног позоришта у  Кикинди. Друштво књижевника Војводине изабрало је његов роман „Џелат у рају” за књигу године. За поетско-прозну збирку „Звезде и острва”, добио је Награду Стеван Пешић, а за роман „Сто дана кише”,  Виталову награду. Награде Лаза Костић Новосадског сајма и Кочићево перо додељене су му за роман „Етапе ноћи”.

соја

Из буџета града у овој години је за програме подршке пољопривреди и руралном развоју издвојено 15 милиона динара. За 18 мера стигло је 605 захтева пољопривредних газдинстава, од којих су одбијена само 22 – због непотпуне документације или јер су средства за одређену меру већ била утрошена, каже руководилац Одсека за пољопривреду Градске управе, Далибор Оличков.

– Најинтересантније су биле мере набавке опреме за систем „кап по кап“ и за бушење бунара, затим мере подршке младима у руралним подручјима, субвенционисање трошкова осигурања усева и набавке опреме за пчеларство. За те четири мере било је издвојено око 8,5 милиона динара, што је више од половине буџета за ове програме. Потрудићемо се да, и наредних година, финансирамо мере које су највише тражене – објашњава Оличков

Највише захтева, укупно 194, поднето је из газдинстава која се баве ратарством и то за меру осигурања усева.

– Много захтева имали смо и за нову меру у оквиру сточарства, која је ове године први пут уведена и односи се на субвенционисање трошкова матичења – каже Оличков. – У те сврхе утрошено је милион динара.

С обзиром на то да је буџет остварен у потпуности, у Одсеку за пољопривреду су сигурни да ће за следећу годину моћи да траже и више новца, као и да ће задржати мере за које је била највећа заинтересованост. Кажу да су у сталном контакту са пољопривредницима како би сагледали њихове потребе за унапређење производње и како би што боље расподелили буџетска средства.

У овој области, Град Кикинда ће ускоро остварити још једну значајну сарадњу. На иницијативу запослених на Пољопривредном факултету у Новом Саду, ова установа и локална самоуправа ускоро ће потписати споразум о сарадњи којим ће бити омогућена размена информација, знања и искустава, каже Оличков.

Студентима ће бити омогућена практична настава на газдинствима и на огледним пољима Пољопривредне стручне службе. Такође, постојање споразума омогућиће Факултету и Граду да, са пројектима у области пољопривреде, заједно аплицирају за приступ ИПА фондовима.

мигранти кањиза

Радна група, која је формирана по налогу министра унутрашњих послова, настављајући даљи рад на сузбијању илегалних миграција, у данашњој акцији, у сарадњи са припадницима Полицијске управе у Кикинди и Одредом Жандармерије у Новом Саду, пронашла је 201 ирегуларног мигранта на подручју општине Кањижа.

Мигранти су превезени у Прихватни центар у Адашевцима. Полиција је саопштила да ће, и у наредном периоду, спроводити редовне контроле кретања и боравка миграната како би се очувала безбедност и сигурност свих грађана, као и самих миграната.

ахондроплазија

Представници Удружења „Деца са ахондроплазијом Србије” у Министарству спољних послова састали су се са Тамаром Вучић, првом дамом Србије и проф. др Сањом Радојевић Шкондрић, директорком Републичког фонда за здравствено осигурање. Тема састанка била је терапија за ову ретку болест и значај њене што раније примене у нашој земљи.  Како истиче суграђанин Давор Терзин, представили су рад удружења и предали део документације о терапији и клиничним испитивањима.

-Познат нам је хуманитарни рад госпође Тамаре Вучић  која је својим залагањем значајно допринела да се на листу лекова о трошку фонда уведу терапије против, такође ретких болести, спиналне мишићне атрофије и цистичне фиброзе. На састанку смо представили са чиме се наша деца и ми као родитељи сусрећемо, јер ахондроплазију сви повезују са ниским растом, али није само то, већ дуги низ компликација које ова болест носи са собом. Терапија те компликације минимизира или потпуно сузбија- указује Давор Терзин, отац троипогодишње Сташе којој је дијагностикована ова ретка болест.

Јелена Хађасија, Данијела Стојановић и Давор Терзин, сво троје родитељи деце са ахондоплазијом истакли су на састанку да је приоритет у раду удружења увођење терапије о трошку РФЗО, али и ширење свести и едукација о овој болести као и помоћ родитељима и одраслима који се са њом суочавају. Терапија годишње за дете кошта више од 270.000 евра, а лек се успешно користи у Италији, Аустрији, Немачкој, Словенији, Русији.

– Наша деца иду у вртић и школе, па је потребно и да јавност упознамо са овом болешћу. Да би се терапија увела и у нашој земљи, постоје одређене процедуре и ми предузимамо даље кораке. Дуг је пут, али смо истрајни. Састанак је био веома успешан, Тамара Вучић и Сања Шкондрић исказале су разумевање и подршку за нашу борбу и упутиле нас на даље кораке. У овом моменту индиковано је десетак деце за терапију- наводи Давор. Наду и оптимизам улила му је и најава  ће се приликом разматрања буџета за 2023. годину узети у обзир и терапија за ахондоплазију.

-Захваљујемо се свима који нам пружају максималну подршку на овом нашем путу и подржавају кампању #хоћударастем- истиче.

Сајт са бројним корисним информацијама о овој болести, приручник као и стручни скуп, такође су у плану Удружења „Деца са ахондроплазијом Србије“ за наредни период.

 

 

 

 

Промена на Вашаришту. Јовица Лакић нови тренер ЖАК-а

Члан војвођанског фудбалског „Истока” кикиндски ЖАК, бориће се на пролеће за опстанак с новим тренером. Јовица Лакић наслеђује Новобечејца Страхињу Васковића, а лакши посао био би пред Лакићем да је остао у великоселској Козари.

– Јесте, Козара боље стоји на табели, реално је да ће с много мање муке остати у лиги, а ЖАК чека неизвесније пролеће. Било ми је лепо у Банатском Великом Селу, тамо су ми и породични корени, а, поред бројних недаћа јесенас, сматрам да сам с Великоселцима остварио солидне резултате. Међутим због посла у Кикинди, неупородиво лакше биће ми да радим у градском клубу – каже Лакић.

Осим тога, у ЖАК-у најављују и нову кадровску политику у погледу играча.

– Да, договорили смо се да покушамо да афирмишемо што је више младих играча. Биће то за мене велики изазов, а сећам се када сам као клинац, деведесетих година прошлога века, крчио пут ка нашој великој сцени и из ОФК Кикинде стигао у Обилић па потом играо и у елитама Русије и Мексика. Истовремено, сигуран сам и да ће ЖАК опстати па нисам имао дилему када сам прихватао позив „жутих мрава” – јасан је Лакић.