Цлассиц Лаyоут | Паге 988 оф 1026

Представљање књиге „Чувар града“: Прва српска историјска фантастика

Igor Crnogorac Новембер 26, 2022

Кикиндској читалачкој публици синоћ се представио писац Небојша Петковић из Београда. У Културном центру, промоцију његовог најновијег романа „Чувар града“, уприличио је Клуб књижевника „Душко Трифуновић“ из Кикинде.

Петковић је писац чије се књиге жанровски одређују као фантастика. Он је аутор првог књижевног дела у коме се радња, у постапокалиптичном свету разорене цивилизације, дешава на простору Србије. Сам, међутим, признаје да воли да прави спој реалног и фантастичног, односно да прикаже и како се актери из реалног света суочавају са непознатим и наднаравним. Управо то је учинио у свом последњем роману, историјској фикцији,„Чувар града“, са измишљеним и историјским личностима.

Радња „Чувара града“ смештена је у 1409. и 1410. годину, у Београд Деспота Стефана Лазаревића. У његовом одсуству дешавају се мистериозна убиства, а решава их бивши капетан градске страже.

– Лично сам верујући човек и кроз фантастику приказујем односе вере и хришћанства, старије облике веровања и антагонизама у вези с тим, посебно у овој књизи јер је у питању период у којем је хришћанство било доминантно на нашем простору. Генерално сам задовољан, мислим да је ово најзрелије што сам до сада написао.

Петковић је, иначе, аниматор и дизајнер, по занимању је архитекта. Његова прва дела чине трилогију у жанру дистопијске фантастике под називом „Последњи град“. Чине је романи: „Потрага“, „Рат“ и „Издаја“. После тога написао је и засебан роман „Чудновати догађаји у новогодишњој ноћи“. Пише и кратке приче на тему фолклорне и епске фантастике.

Популарност епске фантастике последњих деценија објашњава тиме што се такви романи често екранизују, али и људском природом.

– То је тај ескапистички моменат, бекство од стварности, потпуно разумљива људска потреба да побегнемо у неке имагинарне светове који нас, опет, подсећају на наш; да уживамо у исконској борби добра и зла, у архетиповима. Мислим да то има корене у бајкама које смо сви волели као мали, а које су, сасвим разумљиво, и почеци наративне књижевности – каже Петковић.

Роман „Чувар града“ издање је „Страхора“ из Новог Београда, издавачке куће која, по опредељењу, објављује дела аутора који пишу о Србији.

Пријатељска утакмица са Земунцима, најава сарадње два клуба

ОФК Кикинда на зимском предаху: Пријатељска утакмица са Земунцима, најава сарадње двају клубова

Dejan Panić Новембер 26, 2022

Фудбалери ОФК Кикинде, јесењег првака војвођанског „Истока”, од данас су и званично на одмору. Последњи меч пред зимски предах, Кикинђани су одиграли на Градском стадиону против другопласираног тима на табели Српске лиге „Београд”, екипе Земуна. Очекивано, Земун, који на пролеће наредне године жели повратак у наш други савезни ранг, победио је резултатом 4:1. Већ до одмора Земунци су имали предност од 4:0, све голове постигли су из акција и то редом: Дакић у 15, Н. Ристовски два минута касније, Л. Ристовски у 27. и Антић четири минута пред одмор. Играли су тај део меча гости с најјачом поставом, а наша екипа била је значајно ослабљена. У другом делу тренер гостију Саша Штрбац, уочи распада Југославије поуздани штопер љубљанске Олимпије у којој је у пару играо с нашим Драганом Зечевићем, промешао је карте и дао прилику и најмлађима. Пет минута пре краја, из казненог ударца, коначан резултат поставио је Ивановић. Договорен је и наставак сарадње двају клубова. Предстојећег фебруара, током зимских припрема, Земун ће угостити ОФК Кикинду.

ОФК Кикинда: Савков, Јарић, Барбул, Кецман, Глишић, Зељковић, Рафаел, Француски, Спахић, Ђукић, Ивановић. Играли су још: Жилић, Шево, Бајић, Мијић, Миркоњ.

Земун: В. Митровић, П. Стојановић, А. Јовановић, С. Митровић, Кисо, Л. Ристовски, Н. Ристовски, Лазовић, Дакић, Антић, И. Стојановић. Играли су још: Јеврић, Пантазис, Вукић, Микан, Момчиловић, Аврамовић, Трајковски, М. Јовановић, Радојевић.

Почео први „Куп Кикинде” у стрељаштву: Председник Скупштине Града Младен Богдан отворио такмичење

Dejan Panić Новембер 26, 2022

Дводневни међународни „Куп Кикинде”, истовремено и друго коло Купа Стрељачког савеза Србије, свечано је данас у дворани „Језеро” отворио председник Скупштине Града Младен Богдан.

– Добро дошли у град добрих људи – поручио је Богдан на отварању, а томе је претходило и уручење захвалница представницима Града, Министарства одбране Републике Србије, Стрељачког савеза Србије и београдској СД Академац.

Председник Стрељачке дружине Кикинда, истовремено и истакнути репрезентативац пиштољаш Србије Душко Петров нагласио је:

– Први пут у Војводини надметање се одржава у овако великој стрељани коју смо монтирали у хали, а угостили смо око 200 пријатеља из Бугарске, Северне Македоније, Босне и Херцеговине и Хрватске, наравно и Србије, а ту су и наши репрезентативци који су били у могућности да дођу. Велика нам је част што смо уопште добили организацију оваквог такмичења, хвала Министарству одбране, као и Граду Кикинди на покровитељству, али и многобројним спонзорима.

Дамиру Микецу, нашем најбољем стрелцу пиштољашу, драго је што се Кикинда на овај начин позиционирала на мапи Србије у овом спорту.

– Ово је заправо повратак вашег града на велику сцену, дуго нисам био у Кикинди на такмичењу, сећам се још као јуниор. Стрелиште је одлично уређено, као на великим светским надметањима. Два ће дана бити узбуђења, сутра поготово у финалним борбама. Мени је цела сезона била напорна, али презадовољан сам резултатима, у понедељак већ путујем као светски број 1 у Египат, још 11 најбољих пиштољаша планете биће тамо – рекао је Микец.

Драган Пецарски, градски већник за спорт захвалио се, пре свега, Душку Петрову и Министарству одбране.

– Већи део у организацији догађаја они су одрадили, а Град је све испратио. Од наредне године и више ћемо допринети, јер велика је част угостити оволико репрезентативаца и наше и других држава. Првог дана имаћемо око 200, а другог још око 100 стрелаца на црти, што доказује да је Кикинда заиста град спорта и спортског туризма. Свакој локалној управи битно је да побољша и спортску инфраструктуру и ми ћемо и на томе радити, а у прилог томе иде и ова стрељана каква још није виђена у нашој покрајини – закључио је Пецарски.

Награђени учесници ликовног конкурса „Сова ушара редован гост нашег града“

Jelena Trifunović Новембер 26, 2022

Додељене су дипломе и пригодни поклони за награђене колекције радова који су учествовали на ликовном конкурсу Центра за стручно усавршавање „Сова ушара редован гост нашег града”.

Ове године конкурс је био намењен деци од три до седам година. Пристигла су укупно 232 рада. Професорка Мирјана Којић и Маријана Мирков наградиле су пет колекција радова:

Вртић „Мендо“ васпитач Весна Мајсторовић

радови: Дамјан Саванов, Нина Трифунац, Јована Живанов, Маријана Новак, Теа Чекић, Ванеса Барбул, Вук Зарић, Ивона Симић, Лена Удицки

Вртић „Колибри“ васпитачи Сања Коњик и Тијана Француски

радови: Андреј Панцел, Нађа Косаренко, Петра Немет, Владимир Фелбаб, Огњен Жикић, Нађа Грујић, Јана Живанов, Анђелија Кормањош, Ведрана Мартинов

Вртић „Лептирић“ васпитач Бранислава Гецић

радови: Сара Ердег, Матеја Шанта, Александар Бербаков, Ања Ћирић, Ивана Торњи, Ленка Шибул, Михајло Терзин

Вртић „Мендо“ васпитач Љубица Чоти

радови: Вукашин Пилиповић, Тијана Катаи, Никола Миланов, Павле Бубало, Бранислав Чолак, Николина Лејић, Симона Стојков

Вртић „Бубамара“ Руско Село, васпитач Јелена Молнар

радови: Софиа Кочиш, Калина Марковић, Тања Зељковић, Мирослава Ненадић, Нина Средић, Данијел Марић

Професорка Мирјана Којић и Маријана Мирков посебно су похвалиле уложен труд Алесие Трие која је послала свој рад из италијанског града Аквавива деле Фонти.

Похваљени су и појединачни радови деце: Леда Рекић, Страхиња Рофа, Емилија Оторан, Михаило Комленић, Алекса Дорословац, Нађа Ромаков, Василије Крнић, Лена Шили, Стефан Зекоња, Милица Мунћан, Анђела Василев, Матеја Барта и Теа Стојиљковић

Шест деценија Микронасеља- Породица Чикић чува драгоцена сећања

Jelena Trifunović Новембер 26, 2022

Тих новембарских дана 1962. године, први станари уселили су се у тек изграђене зграде новог насеља у Кикинди. У граду који се развијао и модернизовао, као и цела тадашња Југославија, станоградња и урбанизација донеле су квалитетније услове живота. Вест да су добили стан у новоизграђеном насељу у Кикинди, са великом радошћу дочекао је млади брачни пар просветних радника, Споменка и Богољуб Чикић. Са једногодишњом ћеркицом, у једнособан стан уселили су се из подстанарске собице.

-Били смо две године у браку. Обоје смо радили, ја у школи „Фејеш Клара“, где сам и провео цео радни век, а супруга у Основној школи „Жарко Зрењанин“ која се тада налазила у објекту данашњег Културног центра- присећа се у разговору за Кикиндски портал Богољуб Чикић (85), наставник физичког васпитања у пензији.

Колунџија, Младеновић, Петровић, Бошков, Станић и Чикић биле су прве породице које су се уселиле. Прва усељена зграда била је данашња Београдска 7.

-. Били смо пресрећни када смо сазнали да смо добили стан. Претходно смо, надајући се да ћемо решити стамбено питање, разгледали станове у тим новим зградама. Видели смо један једнособан и један двособан стан. Иако мањи, једнособан нам се више свидео, због распореда просторија. Можете замислити нашу срећу када смо сазнали да ћемо се у тај стан и уселити. Добро се сећам да смо 19. новембра чули лепе вести, надлежна комисија је донела одлуку, а два дана касније смо већ прешли у стан. Тада је у Микронасељу било изграђено шест зграда. Наша је прва била усељена, и то леви улаз ближе главној улици- прича времешни суграђанин.

Руку на срце, панорама тадашњег Микронасеља нимало није била идилична. Али задовољство и оптимизам младих који су, за кратко време, завршили школу, па факултет, добили посао, венчали се, добили дете и стан- није било лако пољуљати.

-На простору Микронасеља била је мочвара, остаци реке Галадске. Ту где је улаз ка пијаци, био је туцаник, а све остало блато. На главној улици биле су куће- објашњава Богољуб.

-Простор око зграда није био асфалтиран, па сам увек носила два пара обуће. У једном изађем из куће, због блата, па се после преобујем за наставу у школи. Шалиле су се тада колеге на наш рачун, да смо из мокрог насеља -.са осмехом нам прича Споменка (85).

Богољуб и Споменка су љубав из средњошколских дана. Младић родом из Падеја и девојка из Мионице крај Ваљева упознали су се у Средњој фискултурној школи у Земуну, коју су обоје похађали. Посла за просветне раднике било је напретек, одмах после завршене школе. Споменка је пре пресељења у Кикинду, предавала у родној Мионици и Бајиној Башти.

-Микронасеље је било насеље младости, све млади парови са децом. Додуше, гледало се са извесним подозрењем на нас што станујемо на крају града, где је блато, трска, мочвара. Ипак, врло брзо су и друге зграде изграђене, па су се уселили и нафташи, службеници из општине и пензионери-борци. Чувени црвени аутобус тада је возио од Железничке станице па до Микронасеља и Ливнице- наводи Богољуб.

Услови становања били су потпуно другачији- уместо канализације- септичке јаме које су се неретко изливале, а грејање- каљеве пећи.

-Подруми су били пуни угља, прљави. Ми жене смо на смену брисале улазе, тако смо одржавале хигијену- каже Споменка.

-Каљеве пећи смо касније, доласком нафтарица и пећи на струју, сви одреда срушили- надовезује се супруг.

Неколико година касније, добили су сина, а 1973. године преселили у двособан стан. Одрастање на Микронасељу деци је пружало велику радост и могућност за неспутану игру.

-У Партизанској улици била је бара на којој су се зими клизала деца. Позади део Микронасеља био је празан. Погледајте ову трску на фотографији, ту су се по лавиринтима јурила деца. Било је дивно да ту расту, толика слобода- емотиван је наш саговорник док разгледамо старе породичне фотографије.

Вртић је у Микронасељу изграђен 1973.године, а зграда Основне школе „Жарко Зрењанин“ усељена у новоизграђени објекат у школској 1979/80 години. Бројне успомене Чикићу су успели да сачувају и захваљујући камери коју су далеке 1966. купили у Чехословачкој. Бележили су значајне породичне тренутке, а већина њих нераздвојна је управо од места на ком је настала- Микронасеља.

Документарна позоришна представа о женском одрастању: „Девојчице“ пред кикиндском публиком

Jelena Trifunović Новембер 26, 2022

Представа Рефлектор театра „Девојчице“ одиграна је синоћ на сцени Народног позоришта Кикинда. Гостовање је организовао Центар за подршку женамам поводом обележавања светске кампање „16 дана активизма против насиља над женама”.

То је документарна позоришна представа о женском одрастању у Србији данас. Коауторке и извођачице овог комада који је режирала Миња Богавац, говоре своје личне приче. Оне нису професионалне глумице, већ девојке и младе жене, које користе позориште да поделе своја искуства и запажања о женском одрастању у патријархалном друштву, предрасудама и стереотипима са којима се сусрећу.

Кикинда је прво гостовање овог комада који је креиран кроз вишемесечни уметнички, едукативни и истраживачки процес, каже редитељка Миња Богавац.

-У Рефлектор театру највише волимо да радимо са младима и за младе. Желели смо да у овој представи немамо професионалне глумице нити студенткиње глуме, већ девојке које ће нам донети своје различите перспективе. Било је изазовно да се међу њима направи атмосфера која је подржавајућа, да су међу собом солидарне, и чини ми се да смо у томе успели. Оно у чему можда нисмо успели јесте да допремо до неких других девојчица у Србији. Некад у шали кажем да је ово представа о белим средњекласним и привилегованим девојчицама. Али такве су се девојке јавиле на нашу аудицију, а ми смо се трудиле да дотакнемо и теме свих других и другачијих девојчица- наводи редитељка.

Идеја представе је да оснажи девојчице, девојке и младе жене, да једна другој буду савезнице и подршка, али и да им пошаље поруку да су све девојчице на свету вредне, храбре, паметне и да заслужују да расту у сигурном и безбедном окружењу.

-Стварање представе је било лепо искуство за све нас. Публика је позитивно реаговала. Жене, девојке и девојчице пронашле су се у нашим причама и то нам је врло драго јер то је и био наш циљ- каже Ана Петров.

У Рефлектор театру ће 30. новембра прославити десети рођендан. Прва представа овог театра била је „Мушкарчине“ у којој су седморица младића делила своја искуства и запажања о одрастању. Сада је у плану заједничка, маратонска представа.

-У оквиру јубилеја имали смо турнеју „Мушкарчине“ кроз десет села Србије. Мислим да је то вредан и важан јубилеј и доказ како независно, активистичко и ангажовано позориште без имало флерта са комерцијом може да опстане пуних десет година, закључује Богавац.

Пре 104 године Војводина је присаједињена Србији

Jelena Trifunović Новембер 25, 2022

Војводина данас обележава 104. године од када је Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена Баната, Бачке и Барање одржана у Новом Саду 25. новембра 1918, на којој је донета одлука о присаједињењу Војводине Краљевини Србији.

Заседање Велике народне скупштине Срба, Буњеваца и осталих Словена Баната, Бачке и Барање 25. новембра 1918. одржано је у здању новосадског хотела „Слобода”. Тада је то био „Гранд хотел Мајер”, потом преименован у „Слобода”.

Скупштину је сачињавало 757 посланика изабраних у свим деловима Војводине. Међу њима је било 16 делегата из Велике Кикинде. Модел је подразумевао једног посланика на хиљаду грађана. Међу посланицима је било 578 Срба, 84 Буњевца, 62 Словака, 21 Русин, 6, Немаца, 3 Шокца, 2 Хрвата и један Мађар. Занимљиво је да се међу посланицима налазило седам особа женског пола.

Упамћен је говор Јаше Томића у којем је између осталог речено: „Ми најпре треба да обучемо српску кошуљу, јер нам је ближа, а тек онда да се заоденемо југословенским огртачем”.

Иако је било различитих тумачења посланици су једногласно одлучили да се Војводина најпре прикључи Краљевини Србији, а да потом може следити шире југословенско уједињење.

Присаједињење је било плод вековног сна војвођанских Срба за прикључење матици Србији.

Свечана академија у Новом Саду

Председник Покрајинске владе Игор Мировић обратио се вечерас на свечаној академији у Српском народном позоришту поводом 104. годишњице одржавања Велике народне скупштине и одлуке о присаједињењу Војводине Краљевини Србији, истакавши да данас обележавамо празник Срба у Војводини и један од најважнијих датума за цео српски народ.

„Велика народна скупштина јесте била велики историјски, а за простор на коме живимо епохални догађај – и прича о великим људима, дораслим тежини изазова са којима их је историја суочила и способним да у правом тренутку донесу и спроведу праве одлуке. Време је недвосмислено потврдило исправност њихове историјске одлуке – одлуке о присаједињењу војвођанских области Краљевини Србији“, изјавио је Мировић.

Лукач: Одлука која је променила даљи ток историје

-Представници Велике Кикинде дали су свој допринос на Великој народној скупштини Срба, Буњеваца и осталих Словена Баната, Бачке и Барање, на којој је донета одлука о присаједињењу Војводине Краљевини Србији. Ова одлука је променила даљи ток историје нашег народа и донела дуго очекивано национално и државно јединство које ми данас морамо да очувамо по сваку цену- саопштио је, поводом важног историјског датума, градоначелник Никола Лукач.

(Танјуг, Кикиндски)

Концерт кикиндских извођача: Лековита музика и радост на сцени и ван ње

Igor Crnogorac Новембер 25, 2022

Љубитељи популарне музике кикиндских извођача вечерас су, упркос хладном и магловитом времену, напунили салу Народног музеја. Концерт под називом „Музика је божански шапат који лечи нашу душу од тишине“ још један је у низу музичких вечери насталих по идеји и у организацији пијанисткиње Љиљане Сивчев и, такође пијанисте, Владимира Ковачевића.

– Сви смо жељни лепих ствари. Публика воли овакве догађаје, а ми наступамо из ентузијазма, из љубави према граду и према људима – рекао је Милан Прунић Дума, који је био у двострукој улози – вокалног солисте и модератора вечери.

Осим публике, оваквим уметничким доживљајима радују се и извођачи. Гордана Адамов Лана наступа већ други пут.

– У Кикинди сам доживела све најлепше ствари: љубав, јер одавде је мој супруг, у овом граду сам добила дете, одавде сам правила каријеру. Наступи за кикиндску публику за мене су увек посебни – каже Лана.

На музичкој вечери наступили су и вокални солиста Јасна Грбић, хармоникаш Жарко Адамов и виолиниста Срђан Стојановић, као и рецитаторка, петогодишња Лара Петков. Музичку носталгичну причу заокружили су чланови хора „Корнелије Станковић“ са диригенткињом Евом Арањош-Француски.

– Вечерас наступамо са евергрин песмама. Наш циљ је да људима поклонимо музику, да уживају, да им пренесемо оно што ми осећамо сваки пут када певамо – посебну енергију и радост.

Разноврсан репертоар, радост у наступу професионалаца, али и уживање публике учинило је и ово музичко вече једним од оних за памћење. Кикиђани ће, сасвим сигурно, брзо пожелети нови „божански шапат“. За сада се зна да их до Нове године неће бити, изјавио је Милан Прунић Дума. Осим, како је рекао, ако не стигне петиција кикиндске публике.

(ВИДЕО) Јубилеј и наставак сарадње са братским градом – гаранција бољих услова живота

Igor Crnogorac Новембер 25, 2022

У Кикинди је данас свечано обележено 40 година од братимљења са румунским Жомбољем и осам година од трајног отварања прелаза Наково-Лунга. У свечаној сали Градске куће, градоначелник Никола Лукач, и председник Општине Жомбољ Дариус Постелнику, потписали су нови протокол о сарадњи, као потврду и најаву наставка партнерства и пријатељства житеља два града.

-Присни односи постоје више од сто година, али је сарадња интензивирана у последњој деценији, учешћем у ИПА пројектима прекограничне сарадње чија реализација је допринела да услови за живот и у Кикинди и Жомбољу буду подигнути на виши ниво. Зелени Банат, Еко-језера, Банат 112, бициклистичке стазе, само су неки од заједничких пројеката – изјавио је Лукач.

Сарадња је, у претходном периоду, обухватила и области културе, спорта, ванредних ситуација и сарадњу младих.

– Ми смо братски народи и ова граница не представља никакву препреку између нас – рекао је председник Општине Жомбољ, Дариус Постелнику – Имамо у плану пројекте за уређење паркова у Кикинди и у Жомбољу, али и друге, нове пројекте којима желимо да подигнемо животни стандард становника.

Свечаности су присуствовали чланови Градског већа и представници Општине Жомбољ, као и шефица Мисије Амбасаде Румуније у Београду, Анка Попа. У програму су учествовали хор „Флорис“ из Жомбоља и хор кикиндског Културног центра, „Атендите“.

По завршетку званичног дела програма, гости и домаћини посетили су Старо језеро и Велики парк. Са скупа је послата порука да, иако не говоримо истим језиком, добро се разумемо и спремни смо да помогнемо једни другима у духу добре комшијске и пријатељске сарадње.

(ВИДЕО) Завршавају се грађевински радови предузети на захтев грађана

Igor Crnogorac Новембер 25, 2022

У Кикинди се ових дана завршавају послови на уређењу путне инфраструктуре и у пешачким зонама на које су, као неопходне, указали грађани. Градоначелник Никола Лукач и члан Градског већа задужен за комуналну инфраструктуру и ванредне ситуације, Мирослав Дучић, обишли су данас радове у Улици Николе Тесле у којој се санирају ударне рупе на коловозу, у дужини од 700 метара.

– Моји сарадници и ја ослушкујемо потребе суграђана и трудимо се да реализујемо све што је у нашој могућности. Тако ћемо чинити и убудуће. Међутим, имамо и у наставку ове улице, на Теремијском друму, озбиљан проблем. Овуда пролазе тешки камиони и неопходни су радови које ћемо предузимати уз суфинансирање са свима који користе овај пут – рекао је Лукач.

Радови код Теремијског друма део су последњих овогодишњих грађевинских интервенција. Јавном комуналном предузећу „Кикинда“, које управља саобраћајницама у граду, у ту сврху, опредељена су додатна средства септембарским ребалансом буџета.

– Захтеви грађана су били да се поставе паркинг места у Улици Угљеше Терзина, између бившег Радничког дома и Суда, и код Блока И у Микронасељу – објаснио је Чедо Гверо, в.д. директор ЈКП „Кикинда“. – Реконструисан је и део пешачке зоне код Основне школе „Жарко Зрењанин“.

Укупна вредност радова је 12,5 милиона динара, а извођач је „Еко градња“ из Зрењанина.