Taman su se stišale fudbalske strasti od minulog vikenda i duplog derbi programa, a za sutra, od 14.30 sati, zakazan je novi lokalni okršaj, ovoga puta i gradski. Na Gradskom stadionu lider vojvođanskog istočnog karavana, OFK Kikinda dočekaće tim ŽAK-a, koji zbog događaja nakon susreta na Vašarištu, u nedelju kada su „Žuti mravi” igrali protiv novokozaračke Slobode, u ovaj meč ulazi s kaznom od minus tri boda i bez suspendovanog trenera Jovice Lakića.
OFK Kikinda kao vodeća ekipa i sastav koji ne krije šampionske ambicije, ne samo u ovom meču već verovatno i do kraja sezone, nema pravo na kiks na svom terenu pa valja očekivati novi trijumf, iako je prognozirati u bilo kojem gradskom derbiju uvek nezahvalno.
Drugoplasirana Sloboda i u drugom kolu proleća biće gost, sutra u Kačarevu poslednjem na lestvici Jedinstvu. Iako, deklarativno, Novokozarčani nemaju ambicija da se i treći put u klupskoj istoriji plasiraju među srpskoligaše, nema sumnje da svi u klubu sa stadiona „Ilija Pantelić”, ako ništa drugo, žele „da se pitaju” ili kako se to još kaže „kroje tabelu” pa se osvajanje celog plena na jugu Banata podrazumeva.
Tri boda na svom terenu, ali bez imperativa, juriće i četvrta na lestvici ruskoselska Crvena zvezda, koja će u nedelju dočekati tim iz sredine tabele – Jedinstvo iz Vlajkovca, a sličan zadatak, no pod određenim pritiskom, imaće i Kozara. U Banatskom Velikom Selu sutra će gostovati Polet iz Idvora, nezgodna ekipa na strani, koja uz to, barem zasad, ne strepi od ispadanja pa zato neretko i iznenadi svoje domaćine.
U ostalim utakmicama 17. kola sastaće se: Proleter – Radnički, Begej – Borac, Vojvodina – Omladinac, Mladost – Jedinstvo (BK).
Dodajmo, u Područnoj ligi mokrinski Delija, takođe od 14.30, dočekaće sutra novomiloševačku Vojvodinu, a Polet će dan kasnije biti domaćin Napretku iz Česterega.
Sledeći koncert za sugrađane biće priređen u septembru, povodom jubileja Škole.
Dr Jovica Trkulja, naš Beograđanin, u penziji je od pre tri godine pa često boravi u svom zavičaju, Kikindi i Nakovu, a nizu knjiga o zaboravljenim Kikinđanima: prof. Mirku Kosiću (2014.), slikaru Radivoju Berbakovu (2015.), prof. Spasoju Grahovcu (2021.), uz feljtone u „Novim kikindskim novinama” o Milivoju Juginu (2019.) i slikaru Đuri Radloviću (2022.), od danas u pomenutom nedeljniku, pridodaje i feljton o Bošku Bursaću o kojem je i knjiga u pripremi.
– U povesti srpskog fudbala nezaobilazno je ime Boška Bursaća. On je bio i ostao najpoznatiji Nakovčanin u bogatoj fudbalskoj istoriji ovog sela na severu Banata. Nema stanovnika Nakova koji ne poznaje Boška ili koji nije čuo za njegove uspehe u fudbalu. Nama starijima bio je i idol, sportista kome smo se divili, čovek stava i principa u koga smo verovali i poštovali ga – priča Trkulja – Posle kolonizacije 1945. godine i dolaska Krajišnika u Banat, Nakovčani su se teško privikavali pritisnuti brojnim frustracijama. U takvoj situaciji težili su da se dokažu i približe bogatim banatskim selima u kojima su po najvišim evropskim standardima obrađivali zemlju, gajili stoku, obavljali brojne zanate, bavili se sportom, kulturno-umetničkim radom i sl. Nama Nakovčanima to je omogućio fudbal, ponosni na talentovane momke, koji su doživljavani kao „novi vitezovi bez straha i mane”, a jedan od njih, među prvima i najvećima bio je Boško Bursać. 
Kao igrač Bursać je krenuo s banatskih terena, iz nakovačkog Poleta, preko kikindskog Odreda i zrenjaninskog Proletera, stigavši do prestonica evropskog fudbala: Nemačke, Italije, Francuske… NK Rijeka pod stenama legendarne Kantride, bila mu je drugi dom, od 1964. do 1972. godine. Značajan trag ostavio je zatim i u NK Zagrebu (1972-1974.), a završio je ovenčan slavom u Viteseu u Holandiji od 1974. do 1980.
– Uz to, Boško je bio i talentovani slikar. Naslikao je galeriju slika na kojima dominiraju motivi iz njegovog zavičaja. Ponosili smo se njegovim izuzetnim fudbalskim talentom, vrhunskom tehnikom, borbenošću, ali izuzetnim kavalitetima sportiste i čoveka. Kao ubojiti i nepredvidivi centarfor bio je nerešiva enigma za odbrane protivničkih timova. Njihovi treneri i kapiteni stvarali su specijalne taktike da sačuvaju mrežu od Boška. O Boškovoj vernosti Nakovu i njegovom FK Polet najbolje govore podaci da je do kraja života ostao vezan za njih. U Nakovu je preuredio staru švapsku kuću i u njoj provodio sa porodicom nekoliko meseci godišnje, a mlade fudbalere Poleta pomagao je stručnim iskustvom i finansijski. Zato je knjiga o Bošku Bursaću izraz poštovanja i zahvalnosti za sve lepe trenutke, pobede i nezaboravne golove koje nam je priuštio. 
Zapisi o Bošku Bursaću nastali su neplanirano, sticajem nekoliko okolnosti, napominje autor.
Pre 15 godina na Trkuljin predlog ustanovljena je Godišnja nagrada Nakova, a tako se naš sagovornik podrobnije upoznao s biografijama, ličnostima i delom laureata.
Čitajući i gledajući te napise povodom smrti Boška Bursaća, shvatio sam da je neophodno da se o jednom od najvećih nakovačkih sportista svih vremena napiše knjiga dostojna njegovog imena i značaja za razvoj fudbala u Nakovu i Kikindi. 
