Classic Layout

Fudbalski vikend pred nama. Gradski derbi u Velikom parku

Таман су се стишале фудбалске страсти од минулог викенда и дуплог дерби програма, а за сутра, од 14.30 сати, заказан је нови локални окршај, овога пута и градски. На Градском стадиону лидер војвођанског источног каравана, ОФК Кикинда дочекаће тим ЖАК-а, који због догађаjа након сусрета на Вашаришту, у недељу када су „Жути мрави” играли против новокозарачке Слободе, у овај меч улази с казном од минус три бода и без суспендованог тренера Јовице Лакића.

ОФК Кикинда као водећа екипа и састав који не крије шампионске амбиције, не само у овом мечу већ вероватно и до краја сезоне, нема право на кикс на свом терену па ваља очекивати нови тријумф, иако је прогнозирати у било којем градском дербију увек незахвално.

Другопласирана Слобода и у другом колу пролећа биће гост, сутра у Качареву последњем на лествици Јединству. Иако, декларативно, Новокозарчани немају амбиција да се и трећи пут у клупској историји пласирају међу српсколигаше, нема сумње да сви у клубу са стадиона „Илија Пантелић”, ако ништа друго, желе „да се питају” или како се то још каже „кроје табелу” па се освајање целог плена на југу Баната подразумева.

Три бода на свом терену, али без императива, јуриће и четврта на лествици рускоселска Црвена звезда, која ће у недељу дочекати тим из средине табеле – Јединство из Влајковца, а сличан задатак, но под одређеним притиском, имаће и Козара. У Банатском Великом Селу сутра ће гостовати Полет из Идвора, незгодна екипа на страни, која уз то, барем засад, не стрепи од испадања па зато неретко и изненади своје домаћине.

У осталим утакмицама 17. кола састаће се: Пролетер – Раднички, Бегеј – Борац, Војводина – Омладинац, Младост – Јединство (БК).

Додајмо, у Подручној лиги мокрински Делија, такође од 14.30, дочекаће сутра новомилошевачку Војводину, а Полет ће дан касније бити домаћин Напретку из Честерега.

sajam u banjaluci

На трећем Међународном сајму туризма Бањалука 2023, међу 100 излагача и више од 300 учесника, туристичку понуду у којој централно место заузимају „Дани лудаје” представља и наш град. Током три сајамска дана, посетиоци Тржног центра „Делта планет” где се одржава манифестација, у прилици су да се упознају са различитим туристичким дестинацијама, као и да пробају бројне специјалитете.

-Трећи пут смо на овом сајму. Град Кикинда и Туристичка организација Кикинде наступају на заједничком штанду Туристичке организације Србије, са још 17 других општина и градова. Заједничка промоција показује и заједничку жељу да своју земљу представимо на најбољи начин, тако да сваки град представи нешто другачије и њему својствено–наводи Јасмина Миланков, в.д. директорица Туристичке организације Кикинде.

Штанд „престoнице бундеве” привукао је пажњу својом аутентичном понудом којој доприносе вредни и креативни овдашњи предузетници, удружења , пољопривредна газдинства.

– Поносни смо на наше мале произвођаче, који нас прате све ове године и припремају нове производе од бундеве које пласирамо тржишту, што се показало као сјајна формула за успех. Ту су пиво и сајдер од бундеве Бир кингса, ликери и пекмези од бундеве Удружења жена Иђош, сокови и ликери, такође од лудаје, Бутер ленда, уља, путери, брашно од бундеве ПГ Крстоношић, незаобилазни шампон од бундеве, али и вина Малбашић, производи од лешника Нуто из Накова… Домаћинима је стало да се људи у Републици Српској, и шире у Босни и Херцеговини упознају са туристичком понудом Србије и буду наши гости -каже в. д. директорица Туристичке организације Кикинде.

Са туристичком понудом Кикинде, на сајму, из прве руке упознали су се и градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић, као и генерални конзул Србије у Бањалуци Милош Вујић.

caj od srca

Начелници Дечијег одељења кикиндске Опште болнице др Драгици Митрић, Маријана Мирков и Данијела Бјељац, председница и секретарка Црвеног крста Кикинда уручиле су данас медицинску опрему купљену захваљујући хуманитарним акцијама „Деца деци” и „Чај од срца”. Традиционалне акције уприличене су уочи новогодишњих и божићних празника.

-Обезбеђена је: електронска вага за мерење беба, назални аспиратор и компресорски инхалатор који су данас и уручени. Хвала Кикинђани- поручили су из Црвеног крста.

Волонтери ове химанитарне организације су, у оквиру Новогодишњег базара, суграђанима делили чај и продавали честитке. Суграђани добре воље учествовали су давањем добровољних прилога, а како је тада и најављено, сав прикупљени новац усмерен је за куповину потребне медицинске опреме за болницу, у договору са надлежнима те здравствене установе.

 

Pedagoška 1

У Високој школи струковних студија за образовање васпитача започете су промотивне активности о упису који ће се обављати крајем јуна.

Са наставним програмом, активностима у Школи и могућностима по завршетку школовања, професори већ упознају ученике средњих школа у граду и многим околним местима.

Јуче и данас студенти су на Сајму образовања “Путокази“ у Новом Саду. За 15. март заказан је Дан отворених врата када ће, од 12 до 15 сати, сви заинтересовани моћи ближе да се упознају са Школом – да разговарају са  наставницима и члановима Студентског парламента, као и да добију све потребне информације.

Школа уписује студенте на основне и мастер струковне студије. Основне студије трају три године и имају два смера: струковни васпитач деце предшколског узраста и струковни васпитач за традиционалне игре. Мастер студије трају две године.

– Новина је да, од прошле године, постоје два места на буџету и на мастеру, што је  мотивација за студенте основних студија да постигну што бољи просек. Прошле школске године смо, као буџетске кориснике, уписали 45 студената на предшколском смеру и пет на традиционалном. Очекујемо да ће нам Покрајински секретаријат и ове године одобрити исту квоту. Сада се сви студенти рангирају, тако да је увек могуће да се, са самофинансирајућег статуса, пређе на буџет, и обрнуто – каже директорица Школе, Ангела Месарош-Живков.

Директорица напомиње и да би предстојећи упис могао да буде последња прилика за заинтересоване који имају трогодишње средње образовање да упишу смер за традиционалне игре. Уколико се, као што се најављује, од наредне године уведе полагање државне матуре, то више неће бити могуће.

– За студенте који су у радном односу, поред редовне наставе током седмице, суботом организујемо консултативну наставу. Поред тога, професори су им доступни путем интернета. Упис на дошколовање је за оне који су завршили Вишу школу за образовање васпитача која је постојала до 2007. године. Сада могу да заврше и трећу годину, како би могли да упишу и мастер студије.

Диплома призната у иностранству

О статусу ВШССОВ говори и податак да студенти у Кикинду долазе из свих градова Србије, из Републике Српске и из Црне Горе, каже директорица. Она додаје да студирање у нашем граду олакшава и чињеница да, од прошле године, у Ученичком дому могу да буду смештени и самофинансирајући студенти.

Дипломирани васпитачи имају више могућности да пронађу запослење него што је то био случај ранијих година. Сада се запошљавају и у установама за пружање помоћи ментално мање развијеним особама и као лични асистенти.

Важна информација је и да су дипломе ове Школе признате у иностранству без полагања разлике испита.

Плаћање и на рате

И ове године Школа ће уписати 120 студената – 95 на смеру за струковни васпитач деце предшколског узраста и 25 на смеру струковни васпитач за традиционалне игре.

Самофинансирајући студенти годину плаћају 54 хиљаде, а студенти на мастеру 75 хиљада динара. Школа одобрава плаћање у 10 месечних рата.

Све информације о Школи и упису доступне су на сајту и друштвеним мрежама.

prevrnut autobus

Аутобус Јавног предузећа „Аутопревоз“ који је саобраћао на линији Кикинда- Падеј, преврнуо се јутрос, око 6.30 сати, у атару Иђоша. Шесторо путника превезено је на преглед у Општу болницу у Кикинди. На срећу, њихово стање није указивало на теже телесне повреде, што је лекарским прегледима и потврђено.

-Примили смо шесторо путника из аутобуса. Сви су стабилно, нема тежих повреда, сви су ушли овде на ногама. Прегледани су, опсервирани и урађена је потребна дијагностика како бисмо их пропратили- наводе на пријемном одељењу Опште болнице Кикинда.

У аутобусу је било 16 путника и возач. Како сазнајемо, већина путника се враћала с посла или путовала до радног места. Приликом слетања с пута, аутобус није био у контакту са другим возилом нити је био у великој брзини. Разлог због кога је возач изгубио контролу над аутобусом, утврдиће истрага.

-Аутобус је, из за сада непознатих околности, слетео с коловоза и преврнуо се на бок у канал. Истрагом ће се утврдити узрок због којег је дошло до ове саобраћајне незгоде- наводе у Полицијској управи у Кикинди.

Због извлачења аутобуса, саобраћај је на овом делу пута повремено био у прекиду.

 

 

 

 

 

 

P1130619 (2)

Свој најновији роман „У загрљају принца таме“, књижевница Симонида Милојковић прво је представила у Кикинди, у којој има бројну читалачку публику. Књижевно вече одржано је синоћ у пуној сали Културног центра.

– Ово ми је најтежи роман у животу, све су приче истините и све је требало истражити, разговарати са тим људима и учествовати у ужасу кроз који су прошли. Ради се о тинејџерима, ученицима једне београдске гимназије, који су оформили сатанистичку групу са вођом много старијим од њих. Језиве ствари се дешавају у сектама, нарочито сатанистичким. Младе наговарају да убију члана породице или их наводе на самоубиство како би „откупили“ живот члана своје породице – каже Милојковић.

Истраживање дуго годину дана обухватило је, поред изучавања литературе, и волонтирање у Организацији за стабилизацију младих ЗИД.

– Још увек помажем у рехабилитацији и спасавању двадесетак тинејџера који су, махом, у сатанистичкој секти. Има и припадника „њу ејџа“ који промовише  технике саморазвоја, а у суштини је секта. У питању су веома млади људи, најмлађи имају само 12 година, и многи су већ покушавали самоубиство и лечили се у душевним болницама.

Стечено искуство и знање ауторка сада жели да преточи у стручну књигу на ову тему. Такође, волела би да буде косценариста серије „У загрљају принца таме“ јер, како каже, домаћој кинематографији недостаје добар хорор.

Симонида Милојковић члан је Удружења књижевника Србије и један је од најчитанијих српских писаца. Њена прва књига, „Грабљивица“, издата 2007. године, најпродаванији је роман на Балкану у последње три деценије.

Издавачка кућа „Пегасус“ из Велике Британије прогласила ју је врхунским делом савремене светске књижевности и објављује је за цело енглеско говорно подручје.

Бестселер „Љубав у доба кокаина“ доживео је и своју позоришну верзију. Живот трансродних особа тема је романа „Жена“, док се у роману-психотрилеру  „Дијагноза: љубав“, ауторка бави питањем да ли је заљубљеност врста психозе и да ли, попут наркотика, ствара зависност.

koncert muzička 3

Посебно уживање љубитељима класичне музике вечерас су приредили ученици Основне музичке школе „Слободан Малбашки“. У сали Народног позоришта приредили су традиционални осмомартовски концерт. Разноврстан програм  извело је чак 40 ученика Школе.

– Наши ђаци свих узраста и са свих осам одсека извели су композиције великог броја аутора. Уложен је озбиљан труд и са великом вољом припремали смо концерт који смо поклонили кикиндској публици – каже директорица, Маргита Детари.

У 33 тачке програма учествовали су солисти и камерни састави, а публика је уживала у свим музичким облицима – валцерима, етидама, баркаролама…

У години у којој Музичка школа обележава 70 година постојања, ова установа има 310 ученика, од тога осморо ђака похађа два одсека. У најави је, каже директорица Детари, и одсек за саксофон, који ће моћи да се упише од наредне школске године.

Следећи концерт за суграђане биће приређен у септембру, поводом јубилеја Школе.

Dr Jovica Trkulja piše novu knjigu. U povesti srpskog fudbala nezaobilazno je ime Boška Bursaća

Др Јовица Тркуља, наш Београђанин, у пензији је од пре три године па често борави у свом завичају, Кикинди и Накову, а низу књига о заборављеним Кикинђанима: проф. Мирку Косићу (2014.), сликару Радивоју Бербакову (2015.), проф. Спасоју Граховцу (2021.), уз фељтоне у „Новим кикиндским новинама” о Миливоју Југину (2019.) и сликару Ђури Радловићу (2022.), од данас у поменутом недељнику, придодаје и фељтон о Бошку Бурсаћу о којем је и књига у припреми.

Прва помисао када се спомене име Наковчанина Бошка Бурсаћа, онима који солидно познају историју југословенског фудбала, јесте да је он, још увек, најбољи стрелац свих времена Фудбалског клуба Ријека (Хрватска) те Витесеа (Холандија). Међутим, прича, коју ће од заборава заувек отргнути и у корицама књиге сачувати други Наковчанин, др Тркуља, наравно, много је шира и слојевитија.

У повести српског фудбала незаобилазно је име Бошка Бурсаћа. Он је био и остао најпознатији Наковчанин у богатој фудбалској историји овог села на северу Баната. Нема становника Накова који не познаје Бошка или који није чуо за његове успехе у фудбалу. Нама старијима био је и идол, спортиста коме смо се дивили, човек става и принципа у кога смо веровали и поштовали га прича Тркуља После колонизације 1945. године и доласка Крајишника у Банат, Наковчани су се тешко привикавали притиснути бројним фрустрацијама. У таквој ситуацији тежили су да се докажу и приближе богатим банатским селима у којима су по највишим европским стандардима обрађивали земљу, гајили стоку, обављали бројне занате, бавили се спортом, културно-уметничким радом и сл. Нама Наковчанима то је омогућио фудбал, поносни на талентоване момке, који су доживљавани као нови витезови без страха и мане, а један од њих, међу првима и највећима био је Бошко Бурсаћ.

Као играч Бурсаћ је кренуо с банатских терена, из наковачког Полета, преко кикиндског Одреда и зрењанинског Пролетера, стигавши до престоница европског фудбала: Немачке, Италије, Француске… НК Ријека под стенама легендарне Кантриде, била му је други дом, од 1964. до 1972. године. Значајан траг оставио је затим и у НК Загребу (1972-1974.), а завршио је овенчан славом у Витесеу у Холандији од 1974. до 1980.

Уз то, Бошко је био и талентовани сликар. Насликао је галерију слика на којима доминирају мотиви из његовог завичаја. Поносили смо се његовим изузетним фудбалским талентом, врхунском техником, борбеношћу, али изузетним кавалитетима спортисте и човека. Као убојити и непредвидиви центарфор био је нерешива енигма за одбране противничких тимова. Њихови тренери и капитени стварали су специјалне тактике да сачувају мрежу од Бошка. О Бошковој верности Накову и његовом ФК Полет најбоље говоре подаци да је до краја живота остао везан за њих. У Накову је преуредио стару швапску кућу и у њој проводио са породицом неколико месеци годишње, а младе фудбалере Полета помагао је стручним искуством и финансијски. Зато је књига о Бошку Бурсаћу израз поштовања и захвалности за све лепе тренутке, победе и незаборавне голове које нам је приуштио.

Записи о Бошку Бурсаћу настали су непланирано, стицајем неколико околности, напомиње аутор.

Прво, упустио сам се у овај посао зато што се, упркос значајним резултатима које је остварио као врхунски фудблер и менаџер, о Бошку Бурсаћу мало зна. Бошко је био тема неколико стотина новинских чланака, репортажа и интервјуа у листовима и часописима који су излазили на територији ондашње Југославије и Холандије. О њему су снимане и телевизијске и радијске емисије, у Холандији и документарни филм. Међутим, то су све краћи чланци, махом пригодни текстови објављени у спортским листвима који су били тешко доступни широј јавности и који су данас или прекривени наслагама прашине или су уништени. Они су данас тешко доступни и не садрже грађу неопходну за склапање мозаика о Бошку Бурсаћу. Под таквим околностима његова личност и каријера остали су прекривени велом заборава. Зато постоји потреба да се та неправда према Бошку Бурсаћу исправи.

Пре 15 година на Тркуљин предлог установљена је Годишња награда Накова, а тако се наш саговорник подробније упознао с биографијама, личностима и делом лауреата.

Том приликом посебно ме је заинтересовала и импресионирала личност Бошка Бурсаћа. Почео сам да прикупљам грађу, бележим сведочења о њему и његовој каријери. И треће, Бошко Бурсаћ, пре три године у јеку короне 8. априла 2020. године, у својој кући у Холандији преминуо је у 75. години. По његовој жељи сахрањен је у Накову, на гробљу где су сахрањени његови родитељи и најближи рођаци. У условима пандемије обред је обављен у уском кругу породице и најближих пријатеља прво у Холандији, а потом и у Накову. Ипак, вест о његовој смрти пренело је преко 50 електронских и штампаних медија у Србији, Хрватској и Холандији. Наслови тих написа били су: Играч ван серије, Драгуљ српског фудбала, Истински фудбалски ас, Наковачка фудбалска икона, Спортиста од става и принципа и сл. Из тих написа многи су схватили о каквом изузетном фудбалеру и човеку је реч.

Читајући и гледајући те написе поводом смрти Бошка Бурсаћа, схватио сам да је неопходно да се о једном од највећих наковачких спортиста свих времена напише књига достојна његовог имена и значаја за развој фудбала у Накову и Кикинди.

И на крају, др Јовица Тркуља поручује:

Хвала Бошку и свим његовим саиграчима и тренерима који су нам донели величанствену фудбалску игру, а она је многим генерацијама Наковчана значила безмало све и била више од игре. Она нам је у мрачним и смутним врменима, у годинама посртања, беде и безнађа будила наду да нису порушени сви мостови ка нормалном, витешком и цивилизованом свету. Подарио нам је илузију да је скрајнуто Наково са далеке периферије периферије „Мали Париз“, а његов фудбалски клуб Полет популарна „Барцелона“. 

 

Видео-записи о Бошку Бурсаћу

Доступни су на интернетским адресама:

https://www.youtbe.com/watch?v=qISF4YaPjM

https:/www.youtube.com/watch?v=T6NdfIcbmZw

Vitesse-suporters eren clubicoon Bosko Bursac

Afcheid van Bosko Bursac in beeld Vitesse

 

Белешка о Јовици Тркуљи

Јовица Тркуља (Кикинда, 1952.) дипломирао је (1975.) , магистрирао (1980.) и докторирао (1986.) на Правном факултету Универзитета у Београду. На истом факултету радио је од 1976. године и биран је у сва универзитетска звања за предмет Политички систем. Био је шеф Катедре за јавно право Правног факултета, председник Одбора за професионалну етику Универзитета у Београду и члан Сената Републике Српске. Главни је и одговорни уредник часописа „Херетикус”.

 

ФОТО: Архива др Јовице Тркуље

Jelena Mitrović (Large)

Овогодишње јавне позиве за доделу финансијске помоћи незапосленима и послодавцима, Национална служба за запошљавање (НСЗ) расписала је 20. фебруара.  У кикиндској филијали данас је организовано њихово представљање потенцијалним корисницима-послодавцима.

– Пракса је показала да оваква представљања дају резултате јер тако отклањамо евентуалне недоумице и смањујемо број одбијених захтева – каже директорица кикиндске филијале НСЗ, Јелена Митровић. – Позвали смо, углавном, послодавце из приватног сектора јер се на њих односи највећи број јавних позива, као и нове послодавце, како бисмо их упознали са бенефитима које могу да остваре и што више их укључили у коришћење помоћи.

Представљању програма присуствовало је тридесетак позваних послодаваца. Јавни позиви имају различите рокове и веома је важно да потенцијални корисници аплицирају на време.

– Кикиндска Служба има одређену квоту за сваки јавни позив, па се заинтересованима препоручује да се што пре пријаве за коришћење средстава. Прошле године имали смо 14 јавних позива и потрошена је целокупна квота, чак смо тражили и проширење. Финансирано је 389 особа, што је допринело смањењу броја незапослених на евиденцији. На крају децембра 2022, у односу на исти месец 2021. године, незапосленост је у граду смањена за 19 одсто – каже Јелена Митровић.

Како су јавни позиви доступни већ дуже од две седмице, према показаном интересовању послодаваца процена је да ће и ове године бити много корисника.

Сваки позив има одређене циљне групе незапослених на које се односи. То су, углавном, старији од 50 година, млађи од 30 година без средње стручне спреме, незапослени дуже од годину дана, Роми, инвалиди, корисници социјалне помоћи и млади у домском смештају или у хранитељским породицама.

У Националној служби очекују да ће, и ове године, јавни позиви допринети смањењу незапослености. Поред већ активних мера подстицања запошљавања, очекује се и објављивање покрајинских и јавних позива Градске управе Кикинда.

Erazmus Đura 2

У оквиру програма „Еразмус плус“ ђаци и наставници Основне школе „Ђура Јакшић“ били су на петодневној размени у Марибору. Координатор пројекта „Повежи вештине“ је наставница енглеског језика, Добрислава Ружић.

– Суштина пројекта је повезивање и унапређење мултикултуралности. Учестовало је десет ученика и две наставнице. Колеге су посматрале часове и усавршиле се у новим наставним методама – каже Добрислава Ружић.

Партнерска школа у пројекту је „Табор 1“ у Марибору. Посета је остварена захваљујући подршци родитеља, колега, Туристичке организације и Града Кикинде, каже наставница географије, Биљана Радујко.

– Деца су присуствовала настави са трећим и седмим разредом, билa су смештенa у интернату и пратилa су организацију својих вршњака – каже Радујко. – Обилазили смо културно-историјске знаменитости, санкали се на Похорју. Са колегама смо разменили искуства, што је било веома корисно. Њихов облик рада је сасвим друкчији, али много тога можемо да применимо. Када је географија у питању, занимљиво је да они своју државу увек стављају на прво место и све остале пореде са њом. Искуства из Словеније сада преносимо својим колегама.

Кикиндски ђаци су, чини се, из Марибора понели још интензивније утиске.

– Град је диван, а наставни програм забаван. Учење се своди на гледање филмова и ученици сами проналазе оно што им је потребно за рад – каже Теодора Ћурчин, ученица седмог разреда.

Страхиња Стојановић, ученик шестог разреда, импресиониран је еколошким аспектима у школи-домаћину.

– Оброци се састоје од здраве хране и све је веома чисто, у школи су сви у папучама. Мислим да бисмо то могли да применимо и код нас.

Ђаци су стекли нове пријатеље са којима су, кажу, остали у контакту.

– Пратили смо наставу, али смо тешко разумели. Школа је лепа и велика. Свиђа ми се што смо имали доручак и што смо сви били у папучама – каже Владан Ковачевић из III-1.

У пројекту су учестовали и ученици: Јована Живојинов, Уна Коњик, Сара Јочић, Милица Кришан, Огњен Добросављев, Сергеј Богосављев и Огњен Ђомпарин.

Своје домаћине кикиндски ђаци позвали су да им буду гости на јесен, у току програма „Совембар“. У међувремену, у наставку пројекта, четворо наставника из школе „Ђура Јакшић“ похађаће у Италији семинар о унапређењу интегративне наставе.

„Еразмус плус“, као један од највећих програма Европске уније, финансира пројекте мобилности и сарадње у области образовања, обуке младих и спорта, путем целоживотног учења. Приступ фондовима ЕУ у „Еразмусу“ имају државе чланице Уније и треће земље, делимично или у пуној мери придружене Програму.