May 30, 2026

Classic Layout

Saobraćajna_policija

Dve saobraćajne nezgode i dvoje povređenih u toku vikenda

Igor Crnogorac July 10, 2023

Na području Policijske uprave u Kikindi za dane vikenda dogodile su se dve saobraćajne nezgode u kojima su dve osobe zadobile lake telesne povrede. Nastala materijalna šteta je 300 hiljada dinara.

Podneti su zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka protiv 19 učesnika u saobraćaju i izdato je 127 prekršajnih naloga.

Zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci iz saobraćaja je isključeno 14 vozača, četvoro je zadržano – troje jer su imali više od 1,2 promila alkohola u krvi i jedan jer je vozilom upravljao pod dejstvom psihoaktivnih supstanci.

Takođe, otkriveno je 46 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 36 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine i 44 ostalih prekršaja.

stoni tenis radnici (1)

Stonoteniseri iz Kikinde prvi na sportskoj olimpijadi radnika Vojvodine

Aleksandra Djuran July 10, 2023

Na sportskoj olimpijadi radnika Vojvodine ekipa stonotenisera koja je predstavljala Kikindu osvojila je  ekipno prvo mesto, dok je treće mesto pojedinačno pripalo Branku Cvetkoviću. Pehar i zlatne medalje za naš grad osvojili su: Nenad Đukić, Željko Marić, Miodrag Banjac, Branko Cvetković i Miodrag Grujić.

-U stonom tenisu bilo je 12 ekipa i naš tim u finalu je bio bolji od Pančevaca. Svi mi stonim tenisom bavimo se iz hobija i zajedno treniramo u klubu „Galadska“  već dvadesetak godina. Na sportskoj olimpijadi učestvujemo godinama i uvek ostavrimo dobar plasman – istakao je Miodrag Grujić.

Na nadmetanju, čiji je domaćin bila Ada, su učestvivale ekipe iz svih većih mesta u Vojvodini. Takmičenja su organizovana u svim sportovima i trajala su tri dana.

 

ponovRADI BIOSKOPB (1)

Prvi festival Kikindski kratki metar: ponovo radi bioskop

Igor Crnogorac July 9, 2023

„Tera“ Foto/kino klub i „Nortvord media“ organizuju novi festival kratkometražnih filmova pod nazivom Kikindski kratki metar, što je, kako se najavljuje, nastavak nekadašnjeg „Lou badžet festivala“.

Prvi festival je revijalnog karaktera, a pre projekcije filmova biće upriličena tribina-okrugli sto, na kojem će biti predstavljena geneza nastanka novog festivala i predstavljeni planovi.

Festival će se održati u Ateljeu „Tere“ u nedelju, 16. jula, od 21 sata. Nakon projekcija biće organizovana proslava otvaranja (laundž parti).

sunce

Meteorolozi upozoravaju: pripremite se za visoke temperature do petka

Igor Crnogorac July 9, 2023

Republički hidrometeorološki zavod izdao je upozorenje na visoke temperature vazduha koje će se zadržati i u većem delu naredne sedmice.

Kako je upozoreno, do petka, 14. jula, očekuju se visoke temperature, do 37 stepeni. U ponedeljak, 10. jula, biće još toplije nego u nedelju, sa najvišim temperaturama od 33 do čak 37 stepeni koliko bi i u našim krajevima moglo da bude u sredu.

Jutarnje temperature biće između 16 i 20 stepeni. Poslepodnedvni pljuskovi najavljuju se za četvrtak i petak.

Saveti za dane letnje žege

S obzirom na to da visoke temperature mogu negativno uticati na zdravlje, lekari upozoravaju da bi se trebalo kloniti vrućine koliko god je to moguće.

Ne treba zaboraviti na savet da se ne izlazi u najtoplijem delu dana, između 11 i 17 sati. Na velikim vrućinama prvi su na udaru krvni sudovi jer se šire, što izaziva pad krvnog pritiska i može dovesti do infarkta i šloga.

Ukoliko je neophodno da izađete u to vreme, preporuka je da uvek sa sobom imate flašicu vode. Treba se zaštititi i od sunčanice i UV zračenja – naneti kremu sa zaštitnim faktorom, nositi šešir sa širokim obodom ili kačket, i naočare za sunce.

Odeća treba da bude udobna i lagana, od prirodnih materijala, lana i pamuka, i svetlih boja, kako bi se reflektovali sunčevi zraci, a koža mogla da diše. Svakako treba izbegavati teksas, poliesteri i sintetičke materijale.

Konzumiranje dovoljno tečnosti znači najmanje dve litre dnevno, ali treba izbegavati alkohol, energetska i slatka pića, kao i sve napitke na bazi kofeina jer su jak diuretik što može dovesti do dehidracije. Previše rashlađeni napici ili sa ledom, takođe, nisu dobro rešenje jer, u prvih 20 minut,a mogu dovesti do efekta hlađenja.

Kada je u pitanju hrana, svakako treba da bude sa manje masnoća, i treba jesti voće i povrće. Dinja, lubenica, paprika, mladi kupus, limun, pomorandže, paradajz, primeri su namirnica koje imaju visoku nutritivnu vrednost, a mogu da nas dobro rashlade, savetuju nutricionisti.

Klima-uređaj bi trebalo podesiti tako da razlika između spoljašnje i temperature hlađene prostorije ne bude veća od sedam stepeni. Nagli prelazak iz previše klimatizovanog stana ili automobila na spoljašnjih 35 ili više stepeni donosi opasnost od toplotnog udara, upozoravaju lekari.

Ukoliko u automobilu nema klima uređaja, vozilo je neophodno provetriti pre ulaska i nikako i nikada decu i ljubimce ostavljati u automobilu.

Strelicari 1

Kikindski „Apolo“ domaćin četvrtog Vidovdanskog kupa u streličarstvu

Igor Crnogorac July 9, 2023

Streličari iz čitave države okupili su se danas na četvrtom Vidovdanskom kupu Kikinde. Na stadionu Fudbalskog kluba „ŽAK“ normu je ispucavalo pedesetak takmičara iz 14 klubova. Domaćin takmičenja je kikindski Streličarski klub „Apolo“.

– Kikinda se, kao i do sada, pokazala kao odličan domaćin, stvorila je dobre uslove za održavanje turnira Kupa Srbije. Ovaj turnir je specifičan jer je poslednji pred Svetsko prvenstvo u target disciplini koje će se, od 30. jula, održati u Berlinu i na kojem će nas predstavljati sedam takmičara – izjavio je predsednik Streličarskog saveza Srbije, Slobodan Pavlović. – Kikinda ima konstantu mladih takmičara koji imaju potencijala i postižu prilično lepe rezultate. Grad je do sada bio dobar domaćin i dvoranskih i takmičenja na otvorenom, prepoznaje trud koji ulažu takmičari i pruža im maksimalnu podršku.

Vidovdanskom kupu prisustvovali su gradonačelnik Nikola Lukač i član Gradskog veća za sport i omladinu, Dragan Pecarski.

– Grad podržava Klub „Apolo“ koji, na veoma dostojan način, reperezentuje streličarstvo i grad. Trudićemo se i dalje da ulažemo u ovaj sport, da ih podržimo u ostvarivanju još boljih rezultata. Nadam se da ćemo se ponovo videti u septembru jer ćemo se kandidovati da budemo domaćini još većeg okupljanja streličara – rekao je Lukač.

Streličarstvo je olimpijska disciplina, pa se tako i danas u Kikindi gađalo olimpijskim lukom i na daljinama od 25 do 70 metara, u zavisnosti od kategorije.

Kako je izjavio Ljubomir Zamurović, predsednik Upravnog odbora Streličarskog udruženja „Apolo“, kikindski klub, zahvaljujući rezultatima svojih članova,  postaje brend grada, a u izgledu je i da će, od septembra, imati generalnog sponzora.

Srpske streličare, do kraja godine, očekuju još tri evropska takmičenja, od kojih će jedno, timsko prvenstvo, biti održano u Beogradu, u organizaciji Streličarskog saveza Srbije i Kluba „Košutnjak“. Biće to prvi put u istoriji da se tako veliko nadmetanje u ovom sportu održava u našoj zemlji.

lagundzin

Pomoć Pokrajine za rasadničku proizvodnju dobio i „Vikumak” iz Iđoša

Aleksandra Djuran July 9, 2023

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu dodelio je ugovore ukupne vrednosti 90 miliona dinara iz Budžetskog fonda za šume AP Vojvodine. Ugovore o bespovratnim sredstvima uručio je potpredsednik Vlade Vojvodine i pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo  Vladimir  Galić, a među onima koji su dobili novac  je i rasadnik „Vikumak“ iz Iđoša čiji je vlasnik Radivoj Lagundžin. Njemu su pripala sredstva za unapređenje rasadničke proizvodnje.

 

-Odobreno nam je 200.000 dinara za kupovinu traktorskog atomizera za prskanje. Na našem rasadniku imamo jedan koji je star i bilo je vreme da kupimo novi. Traktorski atomizer za prskanje koristimo prilikom zaštite sadnica herbicidima i pesticidima – saznajemo od Lagundžina.

Rasadnik „Vikumak“ jedini je na teritoriji grada koji  proizvodi šumski sadni materijal, sadnice za poljozaštitne pojaseve i remize. Kod nadležnog sekretarijata svake godine konkurišu za sredstva i do sada su dobili traktor, sistem za navodnjavanje i razne priključne mašine neophodne u rasadničkoj proizvodnji.

-Šumski rasad uzgajamo na 1,2 hektara. Imamo sadnice hrasta, topole, jasena, javora i bagrema. Najtraženiji su bagrem, hrast i topola koji i najbolje uspevaju na našoj zemlji – dodaje naš sagovornik.

Pored pomenutog  „Vikumak“ u ponudi ima i druge sadnice.

-U ovo doba godine najtraženije su višegodišnje cvetnice i kontejnerske sadnice koje se nalaze u velikim saksijama. Kupuju se i perene i razni četinari – napominje Radivoj Lagundžin.

Iđoški rasadnik je porodični posao. Narednog meseca obeležiće dve decenije rada.  Pored proizvodnje sadnog materijala, bave se i izvođenjem radova u šumarstvu, pretežno pošumljavanjem, kao i ostalim radovima u hortikulturi, poput uređenja dvorišta i parkova i postavljanja tepih travnjaka.

IMG_0426 (Large)

(VIDEO) U Mokrinu se, na tradicionalnom „Žetva-balu“, okupile članice svih udruženja žena iz okruga

Igor Crnogorac July 8, 2023

Lepu priliku za susrete, druženje i opuštanje imale su večeras u Mokrinu žene iz svih 11 udruženja u okrugu. Tradicionalno, sada već četvrtinu veka, Udruženje žena Mokrina organizuje okupljanje kako bi se proslavio završetak žetve.

– Slušala sam od starih da je „Žetva-bal“ u davnim vremenima uvek organizovan u ovo vreme, i pre 25 godina rešile smo to da obnovimo. Osim ovog okupljanja, družile smo se u Mokrinu i svakog oktobra, takođe sa svim udruženjima iz okruga i po tome smo jedinstveni. Nadam se da ćemo moći i ovu tradiciju da nastavimo – kaže Smiljana Karać koja je predsednica udruženja-domaćina takođe već četvrtinu veka.

Podršku današnjem okupljanju u Mokrinu dao je gradonačelnik Nikola Lukač koji je pozdravio goste i naglasio značaj ovakvih događaja.

– Ovo je lep povod da se žene okupe i uživaju u druženju i to u Mokrinu koji je poznat po gostoljubivosti i lepoj hrani. Siguran sam da to mnogo znači ženama koje vredno rade i jedan su od stubova našeg društva i porodice. Uvek im treba odavati ogromno priznanje jer nama muškarcima daju energiju, velika su nam podrška i moramo da ih čuvamo – rekao je Lukač. – Drago mi je da se tradicija nastavlja. Mesna zajednica Mokrin i Grad Kikinda podržavaće ovakve manifestacije i ubuduće.

Gosti iz udruženja i iz drugih organizacija u Mokrinu dočekani su sa hlebom i solju, razmenjeni su pozdravi i pokloni, a onda su usledile večera i tombola. U sali Doma omladine bilo je oko 130 gostiju.

Udruženje žena Mokrina trenutno ima dvadesetak članica, a moglo bi da ih bude i više, rekla je potpredsednica, Zorica Despotov.

– Bavimo se očuvanjem narodnih običaja i zanata i afirmacijom žena na selu, posebno žena treće životne dobi. Prisustvujemo i pomažemo na svim manifestacijam i u selu i u gradu – kaže Zorica.

Njena starija koleginica, predsednica je imala važnu poruku za žene.

– Svakoj ženi kažem da dođe u Udruženje da se opusti malo, mene je to spasilo. Okupljamo se nedeljom i bude nam lepo. Imamo stalne humanitarne akcije, mnogo puta smo nosile pomoć u dečija sela. Idemo na druženja, održavamo našu prostoriju sa stalnom postavkom ručnih radova u Domu kulture. Ali nemamo podmladak, više ne možemo same ni da spremamo hranu ovakvim povodima. Mlade žene nam ne dolaze, ne znam zašto, sede kod kuće, ne druže se. Verujte mi, razgovori i druženja jako su važni za zdravlje – sigurna je Smiljana.

Lekcijama iz bogatog iskustva predsednice Smiljane treba verovati. Blagodeti upoznavanja i opuštanja u raspoloženom društvu i uz muziku osetili su večeras svi prisutni na „Žetva-balu“. I jedva čekaju sledeću priliku da preseku užurbanu i punu obaveza svakodnevicu jer energija i volja koju dajemo jedni drugima neprocenjive su.

 

 

igor knjiga

Prva knjiga sugrađanina Igora Popova promovisana u Rumuniji

Aleksandra Djuran July 8, 2023

Umetnički rukovodilac u Akademskom društvu za negovanje muzike „Gusle“ i specijalista vaspitač za tradicionalnu igru, Igor Popov, svoju prvu knjigu „Običaji i igre Srba u Pomorišju“ promovisao je u Temišvaru, u Svečanoj dvorani Saveza Srba u Rumuniji.  Izdavač ove jedinstvene monografije i organizator promocije je Savez Srba u Rumuniji i Vlada Rumunije. Mentor je bila dr Olivera Vasić, a recenzenti su etnolog dr Vesna Marjanović, etnokoreolog dr Vesna Karin i pokojna dr Selena Rakočević.

-Knjiga je, zapravo, deo mog specijalističkog rada iz 2012. godine. Ima dva dela i u prvom su obrađeni običaji i obredi Srba u Pomorišju, dok je drugi deo posvećen igri i plesovima ovog kraja i on sadrži notne zapise i kinetograme. U Rumuniji većina mesta poseduje svoju monografiju, međutim, nema puno pisanih dela o igrama iz Pomorišja i sada su one sabrane na jednom mestu – kaže Igor Popov.

Tokom 15 godina terenskog istraživanja zabeleženo je 50 igara. Knjiga može da posluži i kao naučna literatura, ali može da bude interesantna i običnim ljudima koji žele više da saznaju o običajima Srba u Rumuniji. Podaci koji se nalaze u delu odnose se na period od polovine 19. veka do danas.

-Svake godine u okviru Etno kampa mi istražujemo teren Pomorišja i misija je da sve igre koje smo zabeležili i istražili na neki način oživimo i to u kulturno-umetničkim društvima Srba u Rumuniji. Sa društvima u Čanadu, Aradu, Velikom Sentpeteru, Fenlaku  „Gusle“  sarađuju godinama, tako da bi nove koreografije našle mesto u njihovim repertoarima – dodaje Popov. –  U Pomorišju se obeležavaju seoske slave, organizuju balovi, razne svečanosti, slavlja. Svaki događaj počinje tako što se odigra šest igara koje su okosnica igračkog repertoara Pomorišja i to je običaj koji je sačuvan odavnina.

Igor Popov je, koristeći se zapisima sa terena, postavio i koreografiju „Srpske igre iz Pomorišja“ koju su prvi izveli članovi „Gusala“. Nakon toga, postavljena je u Velikom Sentpeteru, Čanadu, Fenlaku i Aradu.

-Igre su teške, zahtevaju dobre sastave i dobre ansamble. Traže puno vežbanja i jedne su od najtežih igara što se tiče koraka, stila i same igračke tehnike. KUD „Plavi delija“ iz Velikog Sentpetera do sada je, sa ovom koreografijom, osvojio puno nagrada, a jedna od najznačajnijih je srebrna plaketa na Evropskoj smotri srpske dijaspore 2019. godine – saznajemo od našeg sagovornika.

O knjizi su, pored autora, govorili dr Kristina Planjanin Simić , književnica Javorka Markov Jorgovan, Saša Jašin i direktor ADZNM “Gusle” Zoran Petrović, a podršku je dao i počasni predsednik Saveza Srba u Rumuniji dr Slavomir Gvozdenović.

Posebnu notu promociji su dali članovi ADZNM “Gusle” iz Kikinde i KUD-a “Plavi delija” koji su prikazali tradicionalne igre i pesme koje su Srbi iz rumunskog Pomorišja vekovima igrali i pevali. U Kikindi je promocija planirana za 26. jul.

 

Dan ustanka Fruska gora

SUBNOR Kikinda i Veterani PJP obeležili Dan ustanka i Dan borca

Igor Crnogorac July 8, 2023

Dan ustanka naroda Srbije, 7. jul, obeležili su članovi kikindskog Saveza udruženja boraca Narodnooslobodilačkog rata i članovi njihove sekcije Veterana Posebnih jedinica policije (PJP).

Delegacija SUBNOR-a prisustvovala je svečanosti obeležavanja ovog praznika u Banatskom Višnjićevu. Položeni su venci na spomenik borcima NOR-a i na spomenik poginulom crvenoarmejcu, Ivanu Andrejeviču Evki.

Obeležavanju sećanja na pale borce Drugog svetskog rata prisustvovao je predstavnik Ambasade Rusije, Jurij Butkov a vence su, pored članova kikindskog Gradskog odbora, položili i predstavnici SUBNOR-a Savski venac, Dedinje i  Žitište, predstavnici Opštine Žitište i Opštinskog odbora SPS-a ovog mesta, kao i Mesne zajednice Banatsko Višnjićevo. Delegaciju iz Kikinde predvodio je predsednik Gradskog odbora i član Izvršnog odbora SUBNOR-a, Savo Orelj.

– Istrajaćemo u negovanju kulture sećanja na slavne događaje i ličnosti iz naše svetle prošlosti – rekao je, između ostalog, Orelj.

Druga delegacija ove organizacije, uz članove Veterana PJP prisustvovala je obeležavanju Dana ustanka na Fruškoj Gori. Položen je venac na spomen-obeležje „Sloboda“ i odata počast žrtvama rata i borcima protiv fašista.

Dan ustanka naroda Srbije

Dan ustanka bio je državni praznik u Socijalističkoj Republici Srbiji i Republici Srbiji, od 1945. godine. Obeležavao je godišnjicu oružane akcije Rađevačke partizanske čete Valjevskog partizanskog odreda, 7. jula 1941. godine u Beloj Crkvi kod Krupnja. Tada je Žikica Jovanović Španac, jedan od organizatora ustanka u zapadnoj Srbiji i kasnije narodni heroj Jugoslavije ubio dva žandarma na seoskom vašaru.

Dan ustanka se proslavljao na teritoriji čitave Srbije, a centralna proslava održavana je u Beloj Crkvi. Praznik je zadržan i posle raspada SFR Jugoslavije i slavio se sve do 2001. godine, kada je ukinut odlukom Vlade Srbije.

Danas ga obeležavaju SUBNOR, Veterani PJP, Socijalistička partija Srbije i Opština Krupanj.

SUBNOR i Veterani policije obeležili i Dan borca

Članovi Gradskog odbora SUBNOR-a i sekcije Veterana PJP su, podeljeni u četiri delegacije, na Dan borca, 4. jula, položili vence i poklonili se senima poginulih u Banatkoj Topoli, Nakovu, Mokrinu i na spomen obeležju na Januševcu”, u organizaciji SUBNOR-a Žitište i Nova Crnja. Kako su naveli u svom saopštenju, ovim činom su, još jednom, iskazali poštovanje prema borcima Narodnooslobodilačkog rata.

Dan borca

Dan borca, 4. jul, bio je državni praznik u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji i Saveznoj Republici Jugoslaviji. Nazivan je i „praznikom ustanka naroda Jugoslavije“ i slavio se u znak sećanja na sednicu Politbiroa Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije 1941. godine u Beogradu, na kojoj je doneta odluka o podizanju oružanog ustanka. Kuća u kojoj je održana ova sednica posle rata je pretvorena u Muzej „4. juli“.

Za državni praznik proglašen je 1956. godine i obeležavao se svake godine u čitavoj zemlji. Posle raspada SFR Jugoslavije, postao je državni praznik Savezne Republike Jugoslavije, ali se kasnije obeležavao samo u Srbiji, gde je ukinut 2001. godine odlukom Vlade Srbije.

Danas ga obeležavaju samo članovi SUBNOR-a i Veterani PJP.

 

 

 

water-g49774f5aa_1280

Prekid u vodosnabdevanju u ponedeljak

Jelena Trifunović July 8, 2023

Zbog rekonstrukcije vodovodne mreže, u ponedeljak 10. jula od 7 do 13 časova, bez vode će biti stanovnici ulica Kraljevića Marka i Miloša Crnjanskog.

Iz JP „Kikinda” zamolili su potrošače da obezbede dovoljnu količinu vode za svoje potrebe.

Za sve dodatne informacije, na raspolaganju je broj telefona Pozivnog centra JP „Kikinda” 422-760.