Classic Layout

Saobraćajna_policija

На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда догодиле су се две саобраћајне незгоде у којима су две особе задобиле лаке телесне повреде. Настала материјална штета је 300 хиљада динара.

Поднети су захтеви за покретање прекршајног поступка против 19 учесника у саобраћају и издато је 127 прекршајних налога.

Због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци из саобраћаја је искључено 14 возача, четворо је задржано – троје јер су имали више од 1,2 промила алкохола у крви и један јер је возилом управљао под дејством психоактивних супстанци.

Такође, откривено је 46 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 36 прекршаја прекорачења дозвољене брзине и 44 осталих прекршаја.

stoni tenis radnici (1)

На спортској олимпијади радника Војводине екипа стонотенисера која је представљала Кикинду освојила је  екипно прво место, док је треће место појединачно припало Бранку Цветковићу. Пехар и златне медаље за наш град освојили су: Ненад Ђукић, Жељко Марић, Миодраг Бањац, Бранко Цветковић и Миодраг Грујић.

-У стоном тенису било је 12 екипа и наш тим у финалу је био бољи од Панчеваца. Сви ми стоним тенисом бавимо се из хобија и заједно тренирамо у клубу „Галадска“  већ двадесетак година. На спортској олимпијади учествујемо годинама и увек оставримо добар пласман – истакао је Миодраг Грујић.

На надметању, чији је домаћин била Ада, су учествивале екипе из свих већих места у Војводини. Такмичења су организована у свим спортовима и трајала су три дана.

 

ponovRADI BIOSKOPB (1)

„Тера“ Фото/кино клуб и „Нортворд медиа“ организују нови фестивал краткометражних филмова под називом Кикиндски кратки метар, што је, како се најављује, наставак некадашњег „Лоу баџет фестивала“.

Први фестивал је ревијалног карактера, а пре пројекције филмова биће уприличена трибина-округли сто, на којем ће бити представљена генеза настанка новог фестивала и представљени планови.

Фестивал ће се одржати у Атељеу „Тере“ у недељу, 16. јула, од 21 сата. Након пројекција биће организована прослава отварања (лаунџ парти).

sunce

Републички хидрометеоролошки завод издао је упозорење на високе температуре ваздуха које ће се задржати и у већем делу наредне седмице.

Како је упозорено, до петка, 14. јула, очекују се високе температуре, до 37 степени. У понедељак, 10. јула, биће још топлије него у недељу, са највишим температурама од 33 до чак 37 степени колико би и у нашим крајевима могло да буде у среду.

Јутарње температуре биће између 16 и 20 степени. Послеподнедвни пљускови најављују се за четвртак и петак.

Савети за дане летње жеге

С обзиром на то да високе температуре могу негативно утицати на здравље, лекари упозоравају да би се требало клонити врућине колико год је то могуће.

Не треба заборавити на савет да се не излази у најтоплијем делу дана, између 11 и 17 сати. На великим врућинама први су на удару крвни судови јер се шире, што изазива пад крвног притиска и може довести до инфаркта и шлога.

Уколико је неопходно да изађете у то време, препорука је да увек са собом имате флашицу воде. Треба се заштитити и од сунчанице и УВ зрачења – нанети крему са заштитним фактором, носити шешир са широким ободом или качкет, и наочаре за сунце.

Одећа треба да буде удобна и лагана, од природних материјала, лана и памука, и светлих боја, како би се рефлектовали сунчеви зраци, а кожа могла да дише. Свакако треба избегавати тексас, полиестери и синтетичке материјале.

Конзумирање довољно течности значи најмање две литре дневно, али треба избегавати алкохол, енергетска и слатка пића, као и све напитке на бази кофеина јер су јак диуретик што може довести до дехидрације. Превише расхлађени напици или са ледом, такође, нису добро решење јер, у првих 20 минут,а могу довести до ефекта хлађења.

Када је у питању храна, свакако треба да буде са мање масноћа, и треба јести воће и поврће. Диња, лубеница, паприка, млади купус, лимун, поморанџе, парадајз, примери су намирница које имају високу нутритивну вредност, а могу да нас добро расхладе, саветују нутриционисти.

Клима-уређај би требало подесити тако да разлика између спољашње и температуре хлађене просторије не буде већа од седам степени. Нагли прелазак из превише климатизованог стана или аутомобила на спољашњих 35 или више степени доноси опасност од топлотног удара, упозоравају лекари.

Уколико у аутомобилу нема клима уређаја, возило је неопходно проветрити пре уласка и никако и никада децу и љубимце остављати у аутомобилу.

Strelicari 1

Стреличари из читаве државе окупили су се данас на четвртом Видовданском купу Кикинде. На стадиону Фудбалског клуба „ЖАК“ норму је испуцавало педесетак такмичара из 14 клубова. Домаћин такмичења је кикиндски Стреличарски клуб „Аполо“.

– Кикинда се, као и до сада, показала као одличан домаћин, створила је добре услове за одржавање турнира Купа Србије. Овај турнир је специфичан јер је последњи пред Светско првенство у таргет дисциплини које ће се, од 30. јула, одржати у Берлину и на којем ће нас представљати седам такмичара – изјавио је председник Стреличарског савеза Србије, Слободан Павловић. – Кикинда има константу младих такмичара који имају потенцијала и постижу прилично лепе резултате. Град је до сада био добар домаћин и дворанских и такмичења на отвореном, препознаје труд који улажу такмичари и пружа им максималну подршку.

Видовданском купу присуствовали су градоначелник Никола Лукач и члан Градског већа за спорт и омладину, Драган Пецарски.

– Град подржава Клуб „Аполо“ који, на веома достојан начин, реперезентује стреличарство и град. Трудићемо се и даље да улажемо у овај спорт, да их подржимо у остваривању још бољих резултата. Надам се да ћемо се поново видети у септембру јер ћемо се кандидовати да будемо домаћини још већег окупљања стреличара – рекао је Лукач.

Стреличарство је олимпијска дисциплина, па се тако и данас у Кикинди гађало олимпијским луком и на даљинама од 25 до 70 метара, у зависности од категорије.

Како је изјавио Љубомир Замуровић, председник Управног одбора Стреличарског удружења „Аполо“, кикиндски клуб, захваљујући резултатима својих чланова,  постаје бренд града, а у изгледу је и да ће, од септембра, имати генералног спонзора.

Српске стреличаре, до краја године, очекују још три европска такмичења, од којих ће једно, тимско првенство, бити одржано у Београду, у организацији Стреличарског савеза Србије и Клуба „Кошутњак“. Биће то први пут у историји да се тако велико надметање у овом спорту одржава у нашој земљи.

lagundzin

Покрајински секретаријат за пољопривреду, шумарство и водопривреду доделио је уговоре укупне вредности 90 милиона динара из Буџетског фонда за шуме АП Војводине. Уговоре о бесповратним средствима уручио је потпредседник Владе Војводине и покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство  Владимир  Галић, а међу онима који су добили новац  је и расадник „Викумак“ из Иђоша чији је власник Радивој Лагунџин. Њему су припала средства за унапређење расадничке производње.

 

-Одобрено нам је 200.000 динара за куповину тракторског атомизера за прскање. На нашем расаднику имамо један који је стар и било је време да купимо нови. Тракторски атомизер за прскање користимо приликом заштите садница хербицидима и пестицидима – сазнајемо од Лагунџина.

Расадник „Викумак“ једини је на територији града који  производи шумски садни материјал, саднице за пољозаштитне појасеве и ремизе. Код надлежног секретаријата сваке године конкуришу за средства и до сада су добили трактор, систем за наводњавање и разне прикључне машине неопходне у расадничкој производњи.

-Шумски расад узгајамо на 1,2 хектара. Имамо саднице храста, тополе, јасена, јавора и багрема. Најтраженији су багрем, храст и топола који и најбоље успевају на нашој земљи – додаје наш саговорник.

Поред поменутог  „Викумак“ у понуди има и друге саднице.

-У ово доба године најтраженије су вишегодишње цветнице и контејнерске саднице које се налазе у великим саксијама. Купују се и перене и разни четинари – напомиње Радивој Лагунџин.

Иђошки расадник је породични посао. Наредног месеца обележиће две деценије рада.  Поред производње садног материјала, баве се и извођењем радова у шумарству, претежно пошумљавањем, као и осталим радовима у хортикултури, попут уређења дворишта и паркова и постављања тепих травњака.

IMG_0426 (Large)

Лепу прилику за сусрете, дружење и опуштање имале су вечерас у Мокрину жене из свих 11 удружења у округу. Традиционално, сада већ четвртину века, Удружење жена Мокринa организује окупљање како би се прославио завршетак жетве.

– Слушала сам од старих да је „Жетва-бал“ у давним временима увек организован у ово време, и пре 25 година решиле смо то да обновимо. Осим овог окупљања, дружиле смо се у Мокрину и сваког октобра, такође са свим удружењима из округа и по томе смо јединствени. Надам се да ћемо моћи и ову традицију да наставимо – каже Смиљана Караћ која је председница удружења-домаћина такође већ четвртину века.

Подршку данашњем окупљању у Мокрину дао је градоначелник Никола Лукач који је поздравио госте и нагласио значај оваквих догађаја.

– Ово је леп повод да се жене окупе и уживају у дружењу и то у Мокрину који је познат по гостољубивости и лепој храни. Сигуран сам да то много значи женама које вредно раде и један су од стубова нашег друштва и породице. Увек им треба одавати огромно признање јер нама мушкарцима дају енергију, велика су нам подршка и морамо да их чувамо – рекао је Лукач. – Драго ми је да се традиција наставља. Месна заједница Мокрин и Град Кикинда подржаваће овакве манифестације и убудуће.

Гости из удружења и из других организација у Мокрину дочекани су са хлебом и сољу, размењени су поздрави и поклони, а онда су уследиле вечера и томбола. У сали Дома омладине било је око 130 гостију.

Удружење жена Мокрина тренутно има двадесетак чланица, а могло би да их буде и више, рекла је потпредседница, Зорица Деспотов.

– Бавимо се очувањем народних обичаја и заната и афирмацијом жена на селу, посебно жена треће животне доби. Присуствујемо и помажемо на свим манифестацијам и у селу и у граду – каже Зорица.

Њена старија колегиница, председница je имала важну поруку за жене.

– Свакој жени кажем да дође у Удружење да се опусти мало, мене је то спасило. Окупљамо се недељом и буде нам лепо. Имамо сталне хуманитарне акције, много пута смо носиле помоћ у дечија села. Идемо на дружења, одржавамо нашу просторију са сталном поставком ручних радова у Дому културе. Али немамо подмладак, више не можемо саме ни да спремамо храну оваквим поводима. Младе жене нам не долазе, не знам зашто, седе код куће, не друже се. Верујте ми, разговори и дружења јако су важни за здравље – сигурна је Смиљана.

Лекцијама из богатог искуства председнице Смиљане треба веровати. Благодети упознавања и опуштања у расположеном друштву и уз музику осетили су вечерас сви присутни на „Жетва-балу“. И једва чекају следећу прилику да пресеку ужурбану и пуну обавеза свакодневицу јер енергија и воља коју дајемо једни другима непроцењиве су.

 

 

igor knjiga

Уметнички руководилац у Академском друштву за неговање музике „Гусле“ и специјалиста васпитач за традиционалну игру, Игор Попов, своју прву књигу „Обичаји и игре Срба у Поморишју“ промовисао је у Темишвару, у Свечаној дворани Савеза Срба у Румунији.  Издавач ове јединствене монографије и организатор промоције је Савез Срба у Румунији и Влада Румуније. Ментор је била др Оливера Васић, а рецензенти су етнолог др Весна Марјановић, етнокореолог др Весна Карин и покојна др Селена Ракочевић.

-Књига је, заправо, део мог специјалистичког рада из 2012. године. Има два дела и у првом су обрађени обичаји и обреди Срба у Поморишју, док је други део посвећен игри и плесовима овог краја и он садржи нотне записе и кинетограме. У Румунији већина места поседује своју монографију, међутим, нема пуно писаних дела о играма из Поморишја и сада су оне сабране на једном месту – каже Игор Попов.

Током 15 година теренског истраживања забележено је 50 игара. Књига може да послужи и као научна литература, али може да буде интересантна и обичним људима који желе више да сазнају о обичајима Срба у Румунији. Подаци који се налазе у делу односе се на период од половине 19. века до данас.

-Сваке године у оквиру Етно кампа ми истражујемо терен Поморишја и мисија је да све игре које смо забележили и истражили на неки начин оживимо и то у културно-уметничким друштвима Срба у Румунији. Са друштвима у Чанаду, Араду, Великом Сентпетеру, Фенлаку  „Гусле“  сарађују годинама, тако да би нове кореографије нашле место у њиховим репертоарима – додаје Попов. –  У Поморишју се обележавају сеоске славе, организују балови, разне свечаности, славља. Сваки догађај почиње тако што се одигра шест игара које су окосница играчког репертоара Поморишја и то је обичај који је сачуван одавнина.

Игор Попов је, користећи се записима са терена, поставио и кореографију „Српске игре из Поморишја“ коју су први извели чланови „Гусала“. Након тога, постављена је у Великом Сентпетеру, Чанаду, Фенлаку и Араду.

-Игре су тешке, захтевају добре саставе и добре ансамбле. Траже пуно вежбања и једне су од најтежих игара што се тиче корака, стила и саме играчке технике. КУД „Плави делија“ из Великог Сентпетера до сада је, са овом кореографијом, освојио пуно награда, а једна од најзначајнијих је сребрна плакета на Европској смотри српске дијаспоре 2019. године – сазнајемо од нашег саговорника.

О књизи су, поред аутора, говорили др Кристина Плањанин Симић , књижевница Јаворка Марков Јоргован, Саша Јашин и директор АДЗНМ “Гусле” Зоран Петровић, а подршку је дао и почасни председник Савеза Срба у Румунији др Славомир Гвозденовић.

Посебну ноту промоцији су дали чланови АДЗНМ “Гусле” из Кикинде и КУД-а “Плави делија” који су приказали традиционалне игре и песме које су Срби из румунског Поморишја вековима играли и певали. У Кикинди је промоција планирана за 26. јул.

 

Dan ustanka Fruska gora

Дан устанка народа Србије, 7. јул, обележили су чланови кикиндског Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата и чланови њихове секције Ветерана Посебних јединица полиције (ПЈП).

Делегација СУБНОР-а присуствовала је свечаности обележавања овог празника у Банатском Вишњићеву. Положени су венци на споменик борцима НОР-а и на споменик погинулом црвеноармејцу, Ивану Андрејевичу Евки.

Обележавању сећања на пале борце Другог светског рата присуствовао је представник Амбасаде Русије, Јуриј Бутков а венце су, поред чланова кикиндског Градског одбора, положили и представници СУБНОР-а Савски венац, Дедиње и  Житиште, представници Општине Житиште и Општинског одбора СПС-а овог места, као и Месне заједнице Банатско Вишњићево. Делегацију из Кикинде предводио је председник Градског одбора и члан Извршног одбора СУБНОР-а, Саво Орељ.

– Истрајаћемо у неговању културе сећања на славне догађаје и личности из наше светле прошлости – рекао је, између осталог, Орељ.

Друга делегација ове организације, уз чланове Ветерана ПЈП присуствовала је обележавању Дана устанка на Фрушкој Гори. Положен је венац на спомен-обележје „Слобода“ и одата почаст жртвама рата и борцима против фашиста.

Дан устанка народа Србије

Дан устанка био је државни празник у Социјалистичкој Републици Србији и Републици Србији, од 1945. године. Обележавао је годишњицу оружане акције Рађевачке партизанске чете Ваљевског партизанског одреда, 7. јула 1941. године у Белој Цркви код Крупња. Тада је Жикица Јовановић Шпанац, jедан од организатора устанка у западној Србији и касније народни херој Југославије убио два жандарма на сеоском вашару.

Дан устанка се прослављао на територији читаве Србије, а централна прослава одржавана је у Белој Цркви. Празник је задржан и после распада СФР Југославије и славио се све до 2001. године, када је укинут одлуком Владе Србије.

Данас га обележавају СУБНОР, Ветерани ПЈП, Социјалистичка партија Србије и Општина Крупањ.

СУБНОР и Ветерани полиције обележили и Дан борца

Чланови Градског одбора СУБНОР-а и секције Ветерана ПЈП су, подељени у четири делегације, на Дан борца, 4. јула, положили венце и поклонили се сенима погинулих у Банаткој Тополи, Накову, Мокрину и на спомен обележју на Јанушевцу”, у организацији СУБНОР-а Житиште и Нова Црња. Како су навели у свом саопштењу, овим чином су, још једном, исказали поштовање према борцима Народноослободилачког рата.

Дан борца

Дан борца, 4. јул, био је државни празник у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији и Савезној Републици Југославији. Називан је и „празником устанка народа Југославије“ и славио се у знак сећања на седницу Политбироа Централног комитета Комунистичке партије Југославије 1941. године у Београду, на којој је донета одлука о подизању оружаног устанка. Кућа у којој је одржана ова седница после рата је претворена у Mузеј „4. јули“.

За државни празник проглашен је 1956. године и обележавао се сваке године у читавој земљи. После распада СФР Југославије, постао је државни празник Савезне Републике Југославије, али се касније обележавао само у Србији, где је укинут 2001. године одлуком Владе Србије.

Данас га обележавају само чланови СУБНОР-а и Ветерани ПЈП.

 

 

 

water-g49774f5aa_1280

Због реконструкције водоводне мреже, у понедељак 10. јула од 7 до 13 часова, без воде ће бити становници улица Краљевића Марка и Милоша Црњанског.

Из ЈП „Кикинда” замолили су потрошаче да обезбеде довољну количину воде за своје потребе.

За све додатне информације, на располагању је број телефона Позивног центра ЈП „Кикинда” 422-760.